Imam osećaj krivice kad kažem ne. Čak i kad znam da je to dobro za mene. Pogađaju me previse mišljenja ljudi koji mi znače, a znam da ja njima ne znacim dovoljno, uvek želim da se približim i svidim bas tim ljudima (muškarcima). Nemam volju da se pokrenem ni za sta, sve mi stagnira, fakultet, posao nemam jer imam strah od snalaženja i nemam volju. Godinu dana i više sam u zacaranom krugu izmedju jednog muškarca, moje drugarice i mene. Plašila sam se njihovog druženja bez mene, plašila sam se toga da li se više razumeju nego on i ja. Plašila sam se toga što sam bila ja njemu nebitna i što me je nekad čak i izbegavao, a uvek mi se vraćao, doduše i dalje mu nisam toliko bila bitna. Neobavezno vidjanje je bilo u pitanju. Ne mogu da rascistim u glavi i odlučim da li da nastavim ili prekinem sve to. Uvek me okolnosti do njega vode. Osećam se manje vredno u odnosu na njih. Znam da me niko ni na šta ne primorava ali ja i kad pristajem na tako nešto i kad odbijem osećam se emotivno loše. Plašim se da ga ne izgubim. A i ni u čemu nisam bolja od njih. Osećam se manje vredno. Imaju svoj novac i fakultete a ja ni jedno. Da li da potražim stručnu pomoć? Hvala.
Poštovana, trebalo bi da poradiš na svom samopouzdanju, da se upoznaš sa asertivnim pravima, da poradiš na komunikaciji sa drugim ljudima, potom procesom odlučivanja... da se otkrije uzrok odakle to potiče. Svakako da bi ti prijao razgovor sa psihologom, kako bi lakše prevazišla date teškoće.
Patim od depresije i anksioznosti , veoma sam stidljiv kad nisam u dobrom poznatom drustvu i probao sam da to prevazidjem ali prosto kada se pojavi neko pred kim nisam opusten, glas krene da drhti i mumlam tako da me niko ne razume pa nekad ni sam sebe . Osim toga zbog zdravstvenih problema za koje nemam petlju da odem kod doktora , osećam se loše psihički i izgubio sam volju za životom . Porodica mi je nudila odlazak kod psihijatra ali nikako ne bih mogao uživo a i verujem da psihijatar ne može ništa da pomogne . Kada me drugari zovu na primer u tržni centar odbijam da idem jer bih mogao da sretnem nekog kog poznajem a to mi stvara neprijatnost i moglo bi se reći i da se stidim sam sebe . Sa društvom se vidjam uglavnom u kafiću ili na nekom ugovorenom basketu ili šetnji ali samo kad sam siguran da nikog poznatog neću sresti u blizini . Osim svega navedenog , završio sam gimnaziju i nisam ni probao da upisem fakultet zato što prosto mi nijedan ne odgovara ,a osim svega ne znam čime bih se bavio a verovali ili ne, ne znam ni šta volim ni šta ne . U poslednje 3 god desi mi se čak da na mesec dana (nekad manje nekad više) promenim klub za koji navijam ne zbog rezultata već prosto mi tako naidje haj da kažem osećaj i isti se ugasi iz čista mira nakon nekog vremena. Da se zaposlim takodje ne želim jer mi jako teško pada ta komunikacija s ljudima a i uobrazavam da i zbog zdravlja ne bih mogao . Treba napomenuti da sam pre jedno 3 godine pao sa šipke za zgibove na potiljak ali nisam imao mučnine ni ništa ali i za to sam čak uobrazio da je uzrok nestanka mojih emocija . Vrlo često se desi da bi trebalo da budem srećan i da možda i jesam , ali nikako da se tad nasmejem . Pre par meseci umrla mi je baka koju sam mnogo voleo , nisam plakao , kao da mi nije došlo do mozga sve to...Da li sam psihopata ludak ili šta već i ima li spasa
Poštovani, treba da porazgovaraš sa psihologom ili psihoterapeutom da razjasniš ono što te muči, kao i da pronadješ adekvatan način kako bi se oslobodio stida i svih ostalih strahova, stega. Odlazak kod psihologa ne znači da nešto sa tobom nije u redu, već da dosadašnji način funkcionisanja nije adekvatan. Ako ti je neugodno uživo, za početak možeš da probaš online seanse koje se sada već uveliko rade.
Otac Mi trpi strane bolove u Uhu, prije par godina je imao karcinom grla i isao je na kemo i to sve ali unazad par mjeseci sta je je alarmantno. Kontrole ne pokazuju da se to vratilo ali covijek trpi strane bolove, doslovno se previja od bolova, ne ustaje iz kreveta. Doktor mu samo Berufen od 600 mg propisali, zanima me koji lijek je najjaci protiv bolova, tesko je to sve gledat, znaci trpi nadljudske bolove.
Postovani,imam 40god.i vec 3 godine se borim sa depresijom f32.2 i ansioznoscu trenutno sam pod terapijom Sidata 1×50 i Rivotril 1/4 ujutru i 1/2 uvece.Sidatu pijem vec 5 meseci 1×50 a Rivotril mi je doktorka povecala pre nedelju dana 1/2 uvece ali ja se i dalje ne osecam dobro moje misljenje je da bi mozda trebala da povecam Sidatu na 2×50 koje je vase misljenje.Unapred hvala!
Imam osećaj krivice kad kažem ne. Čak i kad znam da je to dobro za mene. Pogađaju me previse mišljenja ljudi koji mi znače, a znam da ja njima ne znacim dovoljno, uvek želim da se približim i svidim bas tim ljudima (muškarcima). Nemam volju da se pokrenem ni za sta, sve mi stagnira, fakultet, posao nemam jer imam strah od snalaženja i nemam volju. Godinu dana i više sam u zacaranom krugu izmedju jednog muškarca, moje drugarice i mene. Plašila sam se njihovog druženja bez mene, plašila sam se toga da li se više razumeju nego on i ja. Plašila sam se toga što sam bila ja njemu nebitna i što me je nekad čak i izbegavao, a uvek mi se vraćao, doduše i dalje mu nisam toliko bila bitna. Neobavezno vidjanje je bilo u pitanju. Ne mogu da rascistim u glavi i odlučim da li da nastavim ili prekinem sve to. Uvek me okolnosti do njega vode. Osećam se manje vredno u odnosu na njih. Znam da me niko ni na šta ne primorava ali ja i kad pristajem na tako nešto i kad odbijem osećam se emotivno loše. Plašim se da ga ne izgubim. A i ni u čemu nisam bolja od njih. Osećam se manje vredno. Imaju svoj novac i fakultete a ja ni jedno. Da li da potražim stručnu pomoć? Hvala.
Odgovoreno: 30. 10. 2019.Poštovana, trebalo bi da poradiš na svom samopouzdanju, da se upoznaš sa asertivnim pravima, da poradiš na komunikaciji sa drugim ljudima, potom procesom odlučivanja... da se otkrije uzrok odakle to potiče. Svakako da bi ti prijao razgovor sa psihologom, kako bi lakše prevazišla date teškoće.
Patim od depresije i anksioznosti , veoma sam stidljiv kad nisam u dobrom poznatom drustvu i probao sam da to prevazidjem ali prosto kada se pojavi neko pred kim nisam opusten, glas krene da drhti i mumlam tako da me niko ne razume pa nekad ni sam sebe . Osim toga zbog zdravstvenih problema za koje nemam petlju da odem kod doktora , osećam se loše psihički i izgubio sam volju za životom . Porodica mi je nudila odlazak kod psihijatra ali nikako ne bih mogao uživo a i verujem da psihijatar ne može ništa da pomogne . Kada me drugari zovu na primer u tržni centar odbijam da idem jer bih mogao da sretnem nekog kog poznajem a to mi stvara neprijatnost i moglo bi se reći i da se stidim sam sebe . Sa društvom se vidjam uglavnom u kafiću ili na nekom ugovorenom basketu ili šetnji ali samo kad sam siguran da nikog poznatog neću sresti u blizini . Osim svega navedenog , završio sam gimnaziju i nisam ni probao da upisem fakultet zato što prosto mi nijedan ne odgovara ,a osim svega ne znam čime bih se bavio a verovali ili ne, ne znam ni šta volim ni šta ne . U poslednje 3 god desi mi se čak da na mesec dana (nekad manje nekad više) promenim klub za koji navijam ne zbog rezultata već prosto mi tako naidje haj da kažem osećaj i isti se ugasi iz čista mira nakon nekog vremena. Da se zaposlim takodje ne želim jer mi jako teško pada ta komunikacija s ljudima a i uobrazavam da i zbog zdravlja ne bih mogao . Treba napomenuti da sam pre jedno 3 godine pao sa šipke za zgibove na potiljak ali nisam imao mučnine ni ništa ali i za to sam čak uobrazio da je uzrok nestanka mojih emocija . Vrlo često se desi da bi trebalo da budem srećan i da možda i jesam , ali nikako da se tad nasmejem . Pre par meseci umrla mi je baka koju sam mnogo voleo , nisam plakao , kao da mi nije došlo do mozga sve to...Da li sam psihopata ludak ili šta već i ima li spasa
Odgovoreno: 30. 10. 2019.Poštovani, treba da porazgovaraš sa psihologom ili psihoterapeutom da razjasniš ono što te muči, kao i da pronadješ adekvatan način kako bi se oslobodio stida i svih ostalih strahova, stega. Odlazak kod psihologa ne znači da nešto sa tobom nije u redu, već da dosadašnji način funkcionisanja nije adekvatan. Ako ti je neugodno uživo, za početak možeš da probaš online seanse koje se sada već uveliko rade.
Postovani,
Otac Mi trpi strane bolove u Uhu, prije par godina je imao karcinom grla i isao je na kemo i to sve ali unazad par mjeseci sta je je alarmantno. Kontrole ne pokazuju da se to vratilo ali covijek trpi strane bolove, doslovno se previja od bolova, ne ustaje iz kreveta. Doktor mu samo Berufen od 600 mg propisali, zanima me koji lijek je najjaci protiv bolova, tesko je to sve gledat, znaci trpi nadljudske bolove.
Odgovoreno: 30. 10. 2019.Potreban je pregled otorinolarigologa i uvid u svu dokumentaciju da bi se utvrdio uzrok bolova i odredila odgovarajuca terapija
Postovani,imam 40god.i vec 3 godine se borim sa depresijom f32.2 i ansioznoscu trenutno sam pod terapijom Sidata 1×50 i Rivotril 1/4 ujutru i 1/2 uvece.Sidatu pijem vec 5 meseci 1×50 a Rivotril mi je doktorka povecala pre nedelju dana 1/2 uvece ali ja se i dalje ne osecam dobro moje misljenje je da bi mozda trebala da povecam Sidatu na 2×50 koje je vase misljenje.Unapred hvala!
Odgovoreno: 30. 10. 2019.Poštovana, osim medikamenata potrebna Vam je i psihoterapija. Nemojte pojačavati dozu lekova na svoju ruku.
Imam usne srednje velicine i malu asimetriju. Ne želim veliko povećanje. Koliko kubika bi trebalo da stavim i kog materijala?
Odgovoreno: 30. 10. 2019.Poštovana,
Da bi ste dobili manje uvećanje usana i korigovanje asimetrije potreban je 1 ml hijaluronskog filera. Preporučujem Restylane Kiss.
Pozdrav
Prikazano 17141-17145 od ukupno 95805 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima
Prijavite se
Dobro došli! Unesite svoje login podatke