Imam osećaj krivice kad kažem ne. Čak i kad znam da je to dobro za mene. Pogađaju me previse mišljenja ljudi koji mi znače, a znam da ja njima ne znacim dovoljno, uvek želim da se približim i svidim bas tim ljudima (muškarcima). Nemam volju da se pokrenem ni za sta, sve mi stagnira, fakultet, posao nemam jer imam strah od snalaženja i nemam volju. Godinu dana i više sam u zacaranom krugu izmedju jednog muškarca, moje drugarice i mene. Plašila sam se njihovog druženja bez mene, plašila sam se toga da li se više razumeju nego on i ja. Plašila sam se toga što sam bila ja njemu nebitna i što me je nekad čak i izbegavao, a uvek mi se vraćao, doduše i dalje mu nisam toliko bila bitna. Neobavezno vidjanje je bilo u pitanju. Ne mogu da rascistim u glavi i odlučim da li da nastavim ili prekinem sve to. Uvek me okolnosti do njega vode. Osećam se manje vredno u odnosu na njih. Znam da me niko ni na šta ne primorava ali ja i kad pristajem na tako nešto i kad odbijem osećam se emotivno loše. Plašim se da ga ne izgubim. A i ni u čemu nisam bolja od njih. Osećam se manje vredno. Imaju svoj novac i fakultete a ja ni jedno. Da li da potražim stručnu pomoć? Hvala.
Poštovana, trebalo bi da poradiš na svom samopouzdanju, da se upoznaš sa asertivnim pravima, da poradiš na komunikaciji sa drugim ljudima, potom procesom odlučivanja... da se otkrije uzrok odakle to potiče. Svakako da bi ti prijao razgovor sa psihologom, kako bi lakše prevazišla date teškoće.
Pitanje broj: #164572
Imam osećaj krivice kad kažem ne. Čak i kad znam da je to dobro za mene. Pogađaju me previse mišljenja ljudi koji mi znače, a znam da ja njima ne znacim dovoljno, uvek želim da se približim i svidim bas tim ljudima (muškarcima). Nemam volju da se pokrenem ni za sta, sve mi stagnira, fakultet, posao nemam jer imam strah od snalaženja i nemam volju. Godinu dana i više sam u zacaranom krugu izmedju jednog muškarca, moje drugarice i mene. Plašila sam se njihovog druženja bez mene, plašila sam se toga da li se više razumeju nego on i ja. Plašila sam se toga što sam bila ja njemu nebitna i što me je nekad čak i izbegavao, a uvek mi se vraćao, doduše i dalje mu nisam toliko bila bitna. Neobavezno vidjanje je bilo u pitanju. Ne mogu da rascistim u glavi i odlučim da li da nastavim ili prekinem sve to. Uvek me okolnosti do njega vode. Osećam se manje vredno u odnosu na njih. Znam da me niko ni na šta ne primorava ali ja i kad pristajem na tako nešto i kad odbijem osećam se emotivno loše. Plašim se da ga ne izgubim. A i ni u čemu nisam bolja od njih. Osećam se manje vredno. Imaju svoj novac i fakultete a ja ni jedno. Da li da potražim stručnu pomoć? Hvala.
Odgovoreno: 30. 10. 2019.Poštovana, trebalo bi da poradiš na svom samopouzdanju, da se upoznaš sa asertivnim pravima, da poradiš na komunikaciji sa drugim ljudima, potom procesom odlučivanja... da se otkrije uzrok odakle to potiče. Svakako da bi ti prijao razgovor sa psihologom, kako bi lakše prevazišla date teškoće.
Pregledajte odgovore po oblastima