Pre više od 2 godine, mojom mami dijagnostikovan je Hashimoto sindrom. Kako se on manifestuje i kakva posledice može da ostavi? Takodje, da li ga je moguće izlečiti i kako?
Vaša majka boluje od hronične autoimune upale štitaste žlezde poznate kao Hashimotov hronični tiroiditis, koji podrazumeva postepenu autorazgradnju štitaste žlezde od strane autoantitela ( antitela koji stvara sam organizam na odredjene delove štitaste žlezde usled poremećaja u funkciji imunog sistema obolele osobe) i koja obično dugi niz godina prolazi bez ikakvih tipičnih simptoma, osim eventualnog postojanja strume (uvećanja žlezde) koja pacijenta najčešće i odvodi do lekara gde se nakon adekvatnog ispitivanja utvrdi postojanje ovog oboljenja. Nekada prvi simptom oboljenja bude poremecaj funkcije štitaste žlezde, najčečće u smislu hipofunkcije (smanjenog rada štitaste žlezde). Najcesci uzrok hipotireoze zapravo i jeste Hashimotov tiroiditis. Drugim recima, ako je funkcija štitaste žlezde kod vaše majke jos uvek očuvana onda se ne primenjuje nikakav poseban terapijski postupak već se takav bolesnik redovno prati od strane endokrinologa (na četiri do šest meseci) i tek u slučaju pojave poremećaja funkcije započinje sa adekvatnim terapijskim pristupom. Ass dr Milena Velojic Golubovic
Zbog cističnih jajnika i bolnih menstruacija, ginekolog mi je preporucio da pijem Logest(pipule za kontracepciju), koje sam pila 20 meseci. Po prekidu, pocela sam da osecam tahikardije koje su trajale po nekoliko sati, bez obzira ne lekove za smirenje(bromazepam od 1,5). Uradila sam kartu hormona i svi su u redu sem prolaktina koji je isao do 1670. Poslednja analiza je pokazala da je srednja vrednost 820. Za mesec dana idem na kontrolu,da bi se odredila terapija ali ono sto mene zanima je, da li visok prolaktin izaziva anksiozne napade (koje prate tahikardija,dijareja,itd.)? Imam 23 godine, nisam radjala,i u poslednje vreme nisam imala stres.
Uzroci hiperprolaktinemije su različiti zbog čega je prvo i osnovno utvrditi razlog njenog nastanka, a potom i primeniti adekvatni terapijski postupak koji u najvećem broju obolelih podrazumeva primenu lekova koji suprimiraju sekreciju prolaktina iz hipofize. Iz vašeg mejla ne mogu da zakljucim kome ste se obratili za pomoć ali to svakako treba da bude specijalista endokrinolog. Što se tiče navedenih tegoba one nisu karakteristika hiperprolaktinemije i ne mogu se njome objasniti. Tipicni simptomi lučenja prololaktina u višku jesu u prvom redu različiti poremecaji menstrualnog ciklusa sve do njegovog potpunog izostanka, pojave steriliteta i često sekrecije iz jedne ili obe dojke.Kako je najčešći uzrok ovog oboljenja prisustvo mikroadenoma hipofize, neophodno je uraditi i magnetnu rezonancu iste radi njegovog isključivanja ili potvrde postojanja.
Postovani dr.Stefanovic, porodila sam se pre 10 meseci,sa dojenjem sam prestala pre oko mesec dana.U tom periodu ,od prestanka pa do danas nisam uzimala nikakvu terapiju niti se podvezivala.Mleka ima i dalje,naravno,u puno manjoj kolicini nego sto je to bilo u pocetku. Moj problem je u tome sto sam posle porodjaja imala redovne cikluse o ovog meseca mi isti kasni par dana,pa Vas molim da mi kazete da li kasnjenje ciklusa ima mozda veze sa prestankom dojenja ili je mozda u pitanju nesto drugo.
Kasnjenje ciklusa najverovatnije je posledica jos uvek prisutnog hormonskog disbalansa- naime i dalje imate male kolicine mleka - sto znaci da je nivo prolaktina jos uvek dovoljno visok da poremeti ciklus. Naravno ne treba iskljuciti ni trudnocu (vrlo cesto se u tom periodu jos uvek neuspostavljene adekvatne hormonske ravnoteze desavaju trudnoce- to cete proveriti brzim (rapid) testom na trudnocu- imate ga u svakoj apoteci. Ako se ova problematika nastavi i ubuduce uz konsultaciju Vaseg ginekologa mozete uzetei tbl. Bromergon od 2,5 mg 2x1 15 dana cime cete eliminisati povisen nivo prolaktina koji remeti ciklus.
Pre oko pola godine, posle koriscenja solarijuma, kada je koza pocela da mi tamni uvidela sam da mi je podrucje oko oka bledje, pa sam otisla kod dermatologa. Posle nekih ispitivanja konstatovan mi je vitiligo. Posle nekog vremena( tacnije 07.08.2007.) na preporuku dermatologa pocela sam da koristim Vitix gel. Sada sam na internetu(izmedju ostalog i na njihovom zvanicnom sajtu) pronasla da daje rezultate samo uz suncanje. Inace gel koristim vec 2 meseca dva puta dnevno, ali bez suncanja, pa me zanima da li je suncanje neophodno i da li bi za to mogao da posluzi solarijum!?! Molila bih Vas da mi sto pre odgovorite, da ne nastavljam da ga koristim ovako ako nema efekta. Hvala Vam unapred!
Vitiligo je detaljno obradjen na nasem sajtu te tu mozete naci odgovore na neka Vasa pitanja, a ukoliko to nije dovoljno javite se ponovo.Sto se Vitix gela tice moze se koristiti samostalno ili u kombinaciji sa foto terapijom. Ukoliko se odlucite za ovu kombinaciju predlazem Vam da foto terapiju bude sprovedena u nekoj zdravstvenoj ustanovi i pod nadzorom lekara.Od skora se na trzistu mogu naci i kapsule Vitix.Budite uporni i istrajni. dr Zorana Zlatanovic dermatovenerolog
Postovana Dr Olivera, nedavno sam otkrila ovaj sajt i prezadovoljna sam njime.Mnogo je ljudi koji ne mogu, sto iz straha od osude okoline, sto iz nekih drugih razloga,da odu do doktora pa je ovo izvanredan nacin da se koliko-toliko edukuju.Jos jednom, sve cestitke. Moj je problem sljedeci: zbjeglica sam iz Hrvatske, dosla sam u Beograd 1995.g. sa roditeljima i mladjim bratom,gdje i danas zivim, nazalost, i dalje kao podstanar. Imam 31.godinu.zivim sa bratom i roditeljima. Nemam decka.Radim na 2 posla, zadovoljna sam, imam prijatelje, izrazito sam vesele prirode, druzeljubiva, spontana i prirodna. Moj problem pocinje zavrsetkom bombardovanja, 1999.g., kad me je tokom jedne noci naglo probudio osjecaj stravicnog gusenja. Normalno, uplasila sam se jer mi se to nikada do sada nije desavalo. Nekako sam pregurala noc, ali se osjecaj gusenja nastavljao i tokom narednih dana, doduse, manjeg intenziteta.Medjutim,ono sto je bilo najgore jeste to sto se gotovo odmah i javila agorafobija (naravno, tada nisam ni znala da to postoji akamoli strucan naziv). Da skratim pricu,godine su prolazile,borila sam se kako sam znala i umjela, citala, isla i kod strucnih lica (jedne poznanice koja je djecji neuropsihijatar), ali bez nekog velikog uspjeha. Moram da priznam da sam za neuspjeh i sama kriva jer bih brzo odustajala i gubila motivaciju, ili bi me bilo jako tesko samu sebe natjerati da se pokrenem i odem na razgovor. Pila sam i ljekove, naravno, sve pod budnim okom strucnjaka (Diazepam), nikada na svoju ruku. Draga Dr Olivera, znate sta cu sljedece da napisem - i dan-danas se borim s ovim stanjem. Bude mi lakse par mjeseci, pa se opet vrati. Primjetila sam da kad god sam na poragu neke novosti ili promjene u svom zivotu (npr. godisnji odmori, ljetnja pauza u skoli, (radim kao profesor)i slicno), to stanje se vrati i pojaca.Naravno, ne treba ni da pricam da sama u kuci ne smijem da ostanem, ukoliko (obicno) mama ili tata nisu tu, tj. strah me je da budem sama ili cak i sa bratom kuci ako su roditelji negdje van grada, pogotovo ako moraju da prenoce van Beograda.Zatim,od bombardovanja nisam nigdje isla na more ili na planine, samo povremeno bih s mamom,ili ostalim clanovima porodice posjetila rodjaka koji zivi u jednom malom mjestu u Sremu, a i tad bih se borila sa mislima kako doci tamo, sta ako me u toku puta zadesi agorafobija, sta ako tamo ostanem da spavam, kako,kako,kako,itd..dakle, tipicne misli za agorafobicara.Sama nigdje ne smijem da putujem. Posto sam dosta introvertna, u smislu da volim da ceprkam po sebi i trazim razloge za ovakvo moje stanje,mislim da znam sta su uzroci moje agorafobije. Pod broj jedan to je moje izbjeglistvo, jer ja jos nisam otisla u Hrvatsku poslije ,,Oluje,, da se suocim sa svim tim, zatim, moj nesrecen (bolje receno nepostojeci)emotivni zivot, kao i problemi roditelja u braku, a koji datiraju jos iz mog djetinjstva. Nema tuca, hvala Bogu, ali stalne prepirke i svadje, kojih sam ja svjedok bila jos u djetinjstvu, i dalje postoje i ja sve to tesko podnosim. Krenula sam opet i kod psihologa da se oslobodim svega toga sto je inhibirano i potisnuto kod mene, i ovog puta sam cvrsto odlucila da uspijem. Dr Olivera, molim Vas samo ako mozete da mi objasnite ima li pomoci za mene i ljude slicne meni, tj. kako da sebi jos vise pomognem, kako da se dodatno motivisem i da ne odustajem. Da li je moguce u potpunosti se osloboditi ovih strahova ako otkrijem i eliminisem uzroke nastanka ovog mog stanja, a za koje ja mislim da sam ih otkrila? Da ne mislim tako, ne bih ni kretala ponovo kod psihologa, ali ponekad me obuzme neka sumnja da se nikad necu osloboditi ovoga, ma kako da se trudim. Narocito kad recimo pozelim da sam negdje na moru i da uzivam, odmah te slike uzivancije zamijene negativne slike i cuvene katastroficne misli(sta ako bude ovo, sta ako bude ono, sta ako poludim,...). Naravno, svjesna san da mi u par rijeci ili jednim tekstom ne mozete sve otkriti i pomoci, ali bih Vam bila veoma zahvalna ako biste mogli, bar na osnovu svega sto sam Vam rekla o sebi, dati neke smjernice. Ono sto je najbolje (a opet, i najgore) jeste sto sam upoznala cak i na poslu par ljudi koji imaju isti problem kao i ja, tako da sad mogu s njima otvoreno da pricam o agorafobiji i kroz sta prolazim, jer nazalost, ko to nije iskusio i ne zna kako je to zivjeti kao agorafobicar. Unaprijed zahvalna
Kao prvo, veoma je bitno da znate da je moguce da se vase tegobe povuku, ili, u najgorem slucaju, smanje do nivoa kada Vas nece toliko opterecivati. Obzirom da sam imala pacijente koji 14 i vise godina nisu izasli iz kuce i nakon terapije se vratili skoro normalnom zivotu, onda Vas problem vrlo verovatno moze biti resen u smislu kompletnog povlacenja tegoba. Naravno, nemam staklenu kuglu, tako da moju tvrdnju shvatite kao vrlo verovatan ishod vaseg tretmana. Obzirom da Vas problem traje malo duze, koliko sam razumela od 1999.g., moja preporuka je da budete u mesovitom, medikamentoznom i psihoterapijskom tretmanu. Kao sto sam u vise navrata istakla, sami benzodiazepini (Benzedin, Diazepam, Bromazepam, Demetrin, Tranex, Lexillium. Ksanaks, Xalol, Loram, Lorazepam i sl) nisu u stanju da otklone bolest do kraja. Dok traje njihovo dejstvo osecacete se bolje, kad prestane sve ce se ponovo vratiti. Naravno, vremenom ce Vam biti potrebne sve vece doze leka da bi smirili svoje tegobe. U Vasem slucaju potrebno je ukljuciti antidepresiv iz grupe serotonergika (SSRI - Seroxat, Zoloft, Cipralex) ili Anafranil, naravno samo nakon pregleda i preporuke psihijatra jer postoje stanja u kojima ovi lekovi nesmeju da se koriste. Takodje, psihijatar treba da odredi tacnu dozu koja je bas Vama potrebna jer se u suprotnom mogu javiti nezeljeni efekti ili lek nece delovati. Kada govorite o uzrocima Vase bolesti, zaista su neki od pomenutih dogadjaja verovatno imali negativan uticaj na razvoj bolesti. Medjutim, mi nemamo vremensku masinu da se vratimo unazad i izmenimo te dogadjaje, kao ni da izmenimo nasu genetsku strukturu koja nas je ucinila podloznim patoloskim strahovima. Ono sto mozemo da menjamo je jedino ono sto se trenutno sada desava, jer imamo mogucnost uticaja jedino na sadasnjost i eventualno, indirektno na buducnost. To znaci, da je svrsihodnije da svoju energiju dominantno utrosite za resavanje aktuelnih simptoma i na jacanje licnosti pomocu psihoterapijskih metoda. Kognitivno bihejvioralna terapija Vam pomaze da naucite kako cete drzati pod kontrolom strahove promenom stavova i maladaptivnog ponasanja ili ucenjem novih vestina ponasanja (pogotovu u interpersonalnim situacijama), sto se u praksi dokazalo kao efikasan manevar i potvrdilo brojnim istrazivanjima. Takodje, u slucaju da dodje do ponovnog javljanja tegoba, onaj ko je prosao psihoterapijski treman ima vece sanse da u samom startu zaustavi dalji razvoj tegoba. Znaci, ima nade za Vas i jos hiljade drugih sa panicnim poremecajem i agorafobijom. Ne treba da odustajete jer mozete da zivite kvalitetnije i da uzivate u zivotu jer Vi to svakako zasluzujete
Pre više od 2 godine, mojom mami dijagnostikovan je Hashimoto sindrom. Kako se on manifestuje i kakva posledice može da ostavi? Takodje, da li ga je moguće izlečiti i kako?
Odgovoreno: 08. 10. 2007.Vaša majka boluje od hronične autoimune upale štitaste žlezde poznate kao Hashimotov hronični tiroiditis, koji podrazumeva postepenu autorazgradnju štitaste žlezde od strane autoantitela ( antitela koji stvara sam organizam na odredjene delove štitaste žlezde usled poremećaja u funkciji imunog sistema obolele osobe) i koja obično dugi niz godina prolazi bez ikakvih tipičnih simptoma, osim eventualnog postojanja strume (uvećanja žlezde) koja pacijenta najčešće i odvodi do lekara gde se nakon adekvatnog ispitivanja utvrdi postojanje ovog oboljenja. Nekada prvi simptom oboljenja bude poremecaj funkcije štitaste žlezde, najčečće u smislu hipofunkcije (smanjenog rada štitaste žlezde). Najcesci uzrok hipotireoze zapravo i jeste Hashimotov tiroiditis. Drugim recima, ako je funkcija štitaste žlezde kod vaše majke jos uvek očuvana onda se ne primenjuje nikakav poseban terapijski postupak već se takav bolesnik redovno prati od strane endokrinologa (na četiri do šest meseci) i tek u slučaju pojave poremećaja funkcije započinje sa adekvatnim terapijskim pristupom. Ass dr Milena Velojic Golubovic
Zbog cističnih jajnika i bolnih menstruacija, ginekolog mi je preporucio da pijem Logest(pipule za kontracepciju), koje sam pila 20 meseci. Po prekidu, pocela sam da osecam tahikardije koje su trajale po nekoliko sati, bez obzira ne lekove za smirenje(bromazepam od 1,5). Uradila sam kartu hormona i svi su u redu sem prolaktina koji je isao do 1670. Poslednja analiza je pokazala da je srednja vrednost 820. Za mesec dana idem na kontrolu,da bi se odredila terapija ali ono sto mene zanima je, da li visok prolaktin izaziva anksiozne napade (koje prate tahikardija,dijareja,itd.)? Imam 23 godine, nisam radjala,i u poslednje vreme nisam imala stres.
Odgovoreno: 08. 10. 2007.Uzroci hiperprolaktinemije su različiti zbog čega je prvo i osnovno utvrditi razlog njenog nastanka, a potom i primeniti adekvatni terapijski postupak koji u najvećem broju obolelih podrazumeva primenu lekova koji suprimiraju sekreciju prolaktina iz hipofize. Iz vašeg mejla ne mogu da zakljucim kome ste se obratili za pomoć ali to svakako treba da bude specijalista endokrinolog. Što se tiče navedenih tegoba one nisu karakteristika hiperprolaktinemije i ne mogu se njome objasniti. Tipicni simptomi lučenja prololaktina u višku jesu u prvom redu različiti poremecaji menstrualnog ciklusa sve do njegovog potpunog izostanka, pojave steriliteta i često sekrecije iz jedne ili obe dojke.Kako je najčešći uzrok ovog oboljenja prisustvo mikroadenoma hipofize, neophodno je uraditi i magnetnu rezonancu iste radi njegovog isključivanja ili potvrde postojanja.
Ass.dr Milena Velojic Golubovic
Postovani dr.Stefanovic, porodila sam se pre 10 meseci,sa dojenjem sam prestala pre oko mesec dana.U tom periodu ,od prestanka pa do danas nisam uzimala nikakvu terapiju niti se podvezivala.Mleka ima i dalje,naravno,u puno manjoj kolicini nego sto je to bilo u pocetku. Moj problem je u tome sto sam posle porodjaja imala redovne cikluse o ovog meseca mi isti kasni par dana,pa Vas molim da mi kazete da li kasnjenje ciklusa ima mozda veze sa prestankom dojenja ili je mozda u pitanju nesto drugo.
Odgovoreno: 08. 10. 2007.Kasnjenje ciklusa najverovatnije je posledica jos uvek prisutnog hormonskog disbalansa- naime i dalje imate male kolicine mleka - sto znaci da je nivo prolaktina jos uvek dovoljno visok da poremeti ciklus. Naravno ne treba iskljuciti ni trudnocu (vrlo cesto se u tom periodu jos uvek neuspostavljene adekvatne hormonske ravnoteze desavaju trudnoce- to cete proveriti brzim (rapid) testom na trudnocu- imate ga u svakoj apoteci. Ako se ova problematika nastavi i ubuduce uz konsultaciju Vaseg ginekologa mozete uzetei tbl. Bromergon od 2,5 mg 2x1 15 dana cime cete eliminisati povisen nivo prolaktina koji remeti ciklus.
Pre oko pola godine, posle koriscenja solarijuma, kada je koza pocela da mi tamni uvidela sam da mi je podrucje oko oka bledje, pa sam otisla kod dermatologa. Posle nekih ispitivanja konstatovan mi je vitiligo. Posle nekog vremena( tacnije 07.08.2007.) na preporuku dermatologa pocela sam da koristim Vitix gel. Sada sam na internetu(izmedju ostalog i na njihovom zvanicnom sajtu) pronasla da daje rezultate samo uz suncanje. Inace gel koristim vec 2 meseca dva puta dnevno, ali bez suncanja, pa me zanima da li je suncanje neophodno i da li bi za to mogao da posluzi solarijum!?! Molila bih Vas da mi sto pre odgovorite, da ne nastavljam da ga koristim ovako ako nema efekta. Hvala Vam unapred!
Odgovoreno: 08. 10. 2007.Vitiligo je detaljno obradjen na nasem sajtu te tu mozete naci odgovore na neka Vasa pitanja, a ukoliko to nije dovoljno javite se ponovo.Sto se Vitix gela tice moze se koristiti samostalno ili u kombinaciji sa foto terapijom. Ukoliko se odlucite za ovu kombinaciju predlazem Vam da foto terapiju bude sprovedena u nekoj zdravstvenoj ustanovi i pod nadzorom lekara.Od skora se na trzistu mogu naci i kapsule Vitix.Budite uporni i istrajni. dr Zorana Zlatanovic dermatovenerolog
Postovana Dr Olivera, nedavno sam otkrila ovaj sajt i prezadovoljna sam njime.Mnogo je ljudi koji ne mogu, sto iz straha od osude okoline, sto iz nekih drugih razloga,da odu do doktora pa je ovo izvanredan nacin da se koliko-toliko edukuju.Jos jednom, sve cestitke. Moj je problem sljedeci: zbjeglica sam iz Hrvatske, dosla sam u Beograd 1995.g. sa roditeljima i mladjim bratom,gdje i danas zivim, nazalost, i dalje kao podstanar. Imam 31.godinu.zivim sa bratom i roditeljima. Nemam decka.Radim na 2 posla, zadovoljna sam, imam prijatelje, izrazito sam vesele prirode, druzeljubiva, spontana i prirodna. Moj problem pocinje zavrsetkom bombardovanja, 1999.g., kad me je tokom jedne noci naglo probudio osjecaj stravicnog gusenja. Normalno, uplasila sam se jer mi se to nikada do sada nije desavalo. Nekako sam pregurala noc, ali se osjecaj gusenja nastavljao i tokom narednih dana, doduse, manjeg intenziteta.Medjutim,ono sto je bilo najgore jeste to sto se gotovo odmah i javila agorafobija (naravno, tada nisam ni znala da to postoji akamoli strucan naziv). Da skratim pricu,godine su prolazile,borila sam se kako sam znala i umjela, citala, isla i kod strucnih lica (jedne poznanice koja je djecji neuropsihijatar), ali bez nekog velikog uspjeha. Moram da priznam da sam za neuspjeh i sama kriva jer bih brzo odustajala i gubila motivaciju, ili bi me bilo jako tesko samu sebe natjerati da se pokrenem i odem na razgovor. Pila sam i ljekove, naravno, sve pod budnim okom strucnjaka (Diazepam), nikada na svoju ruku. Draga Dr Olivera, znate sta cu sljedece da napisem - i dan-danas se borim s ovim stanjem. Bude mi lakse par mjeseci, pa se opet vrati. Primjetila sam da kad god sam na poragu neke novosti ili promjene u svom zivotu (npr. godisnji odmori, ljetnja pauza u skoli, (radim kao profesor)i slicno), to stanje se vrati i pojaca.Naravno, ne treba ni da pricam da sama u kuci ne smijem da ostanem, ukoliko (obicno) mama ili tata nisu tu, tj. strah me je da budem sama ili cak i sa bratom kuci ako su roditelji negdje van grada, pogotovo ako moraju da prenoce van Beograda.Zatim,od bombardovanja nisam nigdje isla na more ili na planine, samo povremeno bih s mamom,ili ostalim clanovima porodice posjetila rodjaka koji zivi u jednom malom mjestu u Sremu, a i tad bih se borila sa mislima kako doci tamo, sta ako me u toku puta zadesi agorafobija, sta ako tamo ostanem da spavam, kako,kako,kako,itd..dakle, tipicne misli za agorafobicara.Sama nigdje ne smijem da putujem. Posto sam dosta introvertna, u smislu da volim da ceprkam po sebi i trazim razloge za ovakvo moje stanje,mislim da znam sta su uzroci moje agorafobije. Pod broj jedan to je moje izbjeglistvo, jer ja jos nisam otisla u Hrvatsku poslije ,,Oluje,, da se suocim sa svim tim, zatim, moj nesrecen (bolje receno nepostojeci)emotivni zivot, kao i problemi roditelja u braku, a koji datiraju jos iz mog djetinjstva. Nema tuca, hvala Bogu, ali stalne prepirke i svadje, kojih sam ja svjedok bila jos u djetinjstvu, i dalje postoje i ja sve to tesko podnosim. Krenula sam opet i kod psihologa da se oslobodim svega toga sto je inhibirano i potisnuto kod mene, i ovog puta sam cvrsto odlucila da uspijem. Dr Olivera, molim Vas samo ako mozete da mi objasnite ima li pomoci za mene i ljude slicne meni, tj. kako da sebi jos vise pomognem, kako da se dodatno motivisem i da ne odustajem. Da li je moguce u potpunosti se osloboditi ovih strahova ako otkrijem i eliminisem uzroke nastanka ovog mog stanja, a za koje ja mislim da sam ih otkrila? Da ne mislim tako, ne bih ni kretala ponovo kod psihologa, ali ponekad me obuzme neka sumnja da se nikad necu osloboditi ovoga, ma kako da se trudim. Narocito kad recimo pozelim da sam negdje na moru i da uzivam, odmah te slike uzivancije zamijene negativne slike i cuvene katastroficne misli(sta ako bude ovo, sta ako bude ono, sta ako poludim,...). Naravno, svjesna san da mi u par rijeci ili jednim tekstom ne mozete sve otkriti i pomoci, ali bih Vam bila veoma zahvalna ako biste mogli, bar na osnovu svega sto sam Vam rekla o sebi, dati neke smjernice. Ono sto je najbolje (a opet, i najgore) jeste sto sam upoznala cak i na poslu par ljudi koji imaju isti problem kao i ja, tako da sad mogu s njima otvoreno da pricam o agorafobiji i kroz sta prolazim, jer nazalost, ko to nije iskusio i ne zna kako je to zivjeti kao agorafobicar. Unaprijed zahvalna
Odgovoreno: 08. 10. 2007.Kao prvo, veoma je bitno da znate da je moguce da se vase tegobe povuku, ili, u najgorem slucaju, smanje do nivoa kada Vas nece toliko opterecivati. Obzirom da sam imala pacijente koji 14 i vise godina nisu izasli iz kuce i nakon terapije se vratili skoro normalnom zivotu, onda Vas problem vrlo verovatno moze biti resen u smislu kompletnog povlacenja tegoba. Naravno, nemam staklenu kuglu, tako da moju tvrdnju shvatite kao vrlo verovatan ishod vaseg tretmana. Obzirom da Vas problem traje malo duze, koliko sam razumela od 1999.g., moja preporuka je da budete u mesovitom, medikamentoznom i psihoterapijskom tretmanu. Kao sto sam u vise navrata istakla, sami benzodiazepini (Benzedin, Diazepam, Bromazepam, Demetrin, Tranex, Lexillium. Ksanaks, Xalol, Loram, Lorazepam i sl) nisu u stanju da otklone bolest do kraja. Dok traje njihovo dejstvo osecacete se bolje, kad prestane sve ce se ponovo vratiti. Naravno, vremenom ce Vam biti potrebne sve vece doze leka da bi smirili svoje tegobe. U Vasem slucaju potrebno je ukljuciti antidepresiv iz grupe serotonergika (SSRI - Seroxat, Zoloft, Cipralex) ili Anafranil, naravno samo nakon pregleda i preporuke psihijatra jer postoje stanja u kojima ovi lekovi nesmeju da se koriste. Takodje, psihijatar treba da odredi tacnu dozu koja je bas Vama potrebna jer se u suprotnom mogu javiti nezeljeni efekti ili lek nece delovati. Kada govorite o uzrocima Vase bolesti, zaista su neki od pomenutih dogadjaja verovatno imali negativan uticaj na razvoj bolesti. Medjutim, mi nemamo vremensku masinu da se vratimo unazad i izmenimo te dogadjaje, kao ni da izmenimo nasu genetsku strukturu koja nas je ucinila podloznim patoloskim strahovima. Ono sto mozemo da menjamo je jedino ono sto se trenutno sada desava, jer imamo mogucnost uticaja jedino na sadasnjost i eventualno, indirektno na buducnost. To znaci, da je svrsihodnije da svoju energiju dominantno utrosite za resavanje aktuelnih simptoma i na jacanje licnosti pomocu psihoterapijskih metoda. Kognitivno bihejvioralna terapija Vam pomaze da naucite kako cete drzati pod kontrolom strahove promenom stavova i maladaptivnog ponasanja ili ucenjem novih vestina ponasanja (pogotovu u interpersonalnim situacijama), sto se u praksi dokazalo kao efikasan manevar i potvrdilo brojnim istrazivanjima. Takodje, u slucaju da dodje do ponovnog javljanja tegoba, onaj ko je prosao psihoterapijski treman ima vece sanse da u samom startu zaustavi dalji razvoj tegoba. Znaci, ima nade za Vas i jos hiljade drugih sa panicnim poremecajem i agorafobijom. Ne treba da odustajete jer mozete da zivite kvalitetnije i da uzivate u zivotu jer Vi to svakako zasluzujete
Prikazano 92946-92950 od ukupno 94291 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima
Prijavite se
Dobro došli! Unesite svoje login podatke