Poštovani,
imam devojčicu od dve i po godine koja je prestala da koristi pelene pre druge godine života. Uvek je imala 3 ili 4 stolice nedeljno, ponekad malo tvrdje. Sada je krenula u vrtić i nastali su problemi - dete nije kakilo po 4,5 dana da bi se zatim ukakilo u gaćice nekoliko puta u toku dana (stolica je jako tvrda i u obliku je klikerčića). Od tada više ne traži nonu, nego veliku nuždu vrši isključivo u gaćice, nakon čega jako plače. Što se tiče ishrane, jede svakodnevno supice ili čorbice, unosi dosta tečnosti kao i sveže voće i povrće.
Da li je moguće da su uzroci psihičke prirode, s obzirom na to da je krenula u vrtić?
Poštovana,
i devojčica od 2,5 godine ima pravo da reaguje na promene životnih okolnosti, a deca to čine najčešće kroz ponašanje i izmenu telesnih funkcija (ponekad vraćanjem korak unazad od onog što je naušeno i usvojeno), a psiholozi i psihijatri tada govore o "regresiji". Međutim, to je uglavnom teoretisanje koje ćemo preskočiti da biste mogli i nešto praktično da učinite. Ono što se verovatno izmenilo u ishrani je posledica ishrane u obdaništu i neuzimanja dovoljno tečnosti. Izmena konzistencije stolice i izmena oblika, kod deteta mogu stvoriti problem sa vršenjem nužde jer zbog bola deca mogu voljno da odložu, a onda stolica bude još tvrđa a vršenje nužde još bolnije. I tako u krug. Za sada kompot od šljiva i sirup Portalak tokom jedne nedelje nisu pokazali štetne efekte, već naprotiv uglavnom su uspostavili normlnu i redovnu defekaciju uobičajene konzistencije.
Srdačno
Imam 21god. i prepisan mi je seroxat zbog depresije. Jako se plašim da ću se od njega indirektno ugojiti. Da li je to moguća posledica uzimanja ovog leka?
Unapred hvala
Poštovana,
Vi ste izgleda rešeni da se odreknete depresije, ali ne i strahova. Antidepresivi kao ni svaki drugi lek apsolutno nemaju toliku kaloričnu vrednost da bi se neko ugojio pijući ih. Istina je da se ljudi goje od poremećaja balansa unosa i potrošnje kalorija iz hrane. Dakle, Seroxat, može pomoći u poravljanju raspoloženja, a bolje raspoloženje može pojačati apetit, koji je obično u depresiji oslabljen, tako da povećanje apetita ustvari može predstavljati vraćanje na neku optimalnu meru unosa hrane. Paralelno sa poboljšanjem raspoloženja, povećanjem apetita, pojačava se i voljna aktivnost, čime se ustvari pshofizičke funkcije vraćaju na optimum i stvara zdravi balans u organizmu između unosa i potrošnje. Dakle, posledice uzimanja leka u vašem slučaju mogu biti bolje raspoloženje, bolji apetit i volja ili, sa druge strane, malo bolje raspoloženje, malo više strahova i pojačana kontrola ishrane. Neko bi rekao da ovo drugo ne zvuči optimistično.
Srdačno
Poštovani doktore,
imam 27 godina i pre par meseci sam bila pod velikim stresom i javile su mi se aritmije i to kada se uzbudim srce preskoči jednom dvaput i prodje. Više nisam pod tolikim stresom, ali i dalje ponekada kada se unervozim ili nekada kada razgovaram sa nekim osetim da mi poskoči, ali ne kao pre. Nekada mi se i po nekoliko dana ne jave. Nisam to osetila nikada kada ležim ili radim čak i teže poslove. Radila sam ekg i nista nije pokazao, nemam pritisak, a puls mi se jedino ubrza kada se unervozim, krvna slika je u redu , visoka sam 175 i teška 57 kg i nemam nikakve tegobe, sem neprijatnog osećaja kada se to desi i problem sa kiselinom u želudcu.
Da li imam razloga za brigu i da li će vremenom prestati ta preskakanja i da li moram da se lečim?
Poštovana,
kardiolozi bi mogli precizno da vam kažu koliko ekstrasistola ("preskakanja") kardiološki zdrava osoba ima u toku dana, ali je sigurno da ih imamo i to ne spada u bolest, pogotovo što vam je i internistički nalaz uredan. Sa druge strane, u 6 napisanih rečenica 3 puta ste ste pominjali uzbuđenje, nervozu i jednom želudačnu kiselinu. Budući da osim neprijatnosti, nemate drugih tegoba pri pojavi ekstrasistole, ne treba je ni lečiti, jer svi lekovi protiv aritmija mogu imati i nepovoljn dejstva, pa ih stoga ne treba koristiti kod bezazlenih stanja, kod kojih je dokazano (obradom) da nema bolesti srca. Očigledno da preostaje da se borite protiv ljutog neprijatelja nervoze, najbolje promenom načina života. Iako je to najparadoksalniji savet koji se može dati (jer zašto bi neko živeo tako kako živi da može bolje i drugačije), on je ipak istinit. A kako to učiniti to može biti tema razgovora sa nekim profesionalcem, koji bi u prvo vreme mogao da proceni i da li je potrebna podrška nekim lekom za smanjenje nervoze. Paralelno, povećanje kondicije kroz neku fizičku aktivnost, siguran sam da bi se nekako uklopila u nove životne navike.
Srdačno
Imam lošu naviku da čupam kosu u temenu - tu mi je kosa redja i stalno su mi prsti na tom mestu, verovatno kad sam nervozna. U poslednje vreme boli me taj deo na glavi, osećam kao da nemam koncentraciju i plašim se da ne bude nešto gore, pokušavam da to ne radim, ali ruka stalno mi ide u temenu...
Unapred hvala i pomozite mi
..
p.s. kod Vas zaista sam pročitala korisne stvari i svaki moment koristim da naučim nešto.
Pozdrav i čekam neki savet....
Poštovana,
radi se o problemu opisanom u psihijatriji, koji nije samo deo loše navike. Ukoliko niste u stanju da snagom volje se izborite sa lošom navikom, javite se psihijatru u mestu koji će Vam pomoći da rešite postojeću napetost koja Vas uvodi u ponavljajuće radnje i loše raspoloženje.
Srdačno,
Dr Dragana Krasić
Poštovana dr,
imam ujaka koji boluje od šizofrenije (f 20.0) i to već 30 godina - trenutno je dementan, ne kontroliše mokrenje, s vremena na vreme je agresivan - terapiju uzima redovno, ali od nje nema nikakvog poboljšanja, s obzirom da danima ne spava (largaktil, haloperidol, artane i bensedin). Problem je što on trenutno živi sa roditeljima koji su 80 i 85 godina i ne mogu da se brinu o njemu, pa me zanima da li postoji neka ustanova koja hospitalizuje takve pacijente i kakva je procedura?
S poštovanjem ,
Irena
Poštovani,
Odgovoreno: 12. 11. 2008.imam devojčicu od dve i po godine koja je prestala da koristi pelene pre druge godine života. Uvek je imala 3 ili 4 stolice nedeljno, ponekad malo tvrdje. Sada je krenula u vrtić i nastali su problemi - dete nije kakilo po 4,5 dana da bi se zatim ukakilo u gaćice nekoliko puta u toku dana (stolica je jako tvrda i u obliku je klikerčića). Od tada više ne traži nonu, nego veliku nuždu vrši isključivo u gaćice, nakon čega jako plače. Što se tiče ishrane, jede svakodnevno supice ili čorbice, unosi dosta tečnosti kao i sveže voće i povrće.
Da li je moguće da su uzroci psihičke prirode, s obzirom na to da je krenula u vrtić?
Poštovana,
i devojčica od 2,5 godine ima pravo da reaguje na promene životnih okolnosti, a deca to čine najčešće kroz ponašanje i izmenu telesnih funkcija (ponekad vraćanjem korak unazad od onog što je naušeno i usvojeno), a psiholozi i psihijatri tada govore o "regresiji". Međutim, to je uglavnom teoretisanje koje ćemo preskočiti da biste mogli i nešto praktično da učinite. Ono što se verovatno izmenilo u ishrani je posledica ishrane u obdaništu i neuzimanja dovoljno tečnosti. Izmena konzistencije stolice i izmena oblika, kod deteta mogu stvoriti problem sa vršenjem nužde jer zbog bola deca mogu voljno da odložu, a onda stolica bude još tvrđa a vršenje nužde još bolnije. I tako u krug. Za sada kompot od šljiva i sirup Portalak tokom jedne nedelje nisu pokazali štetne efekte, već naprotiv uglavnom su uspostavili normlnu i redovnu defekaciju uobičajene konzistencije.
Srdačno
Imam 21god. i prepisan mi je seroxat zbog depresije. Jako se plašim da ću se od njega indirektno ugojiti. Da li je to moguća posledica uzimanja ovog leka?
Odgovoreno: 12. 11. 2008.Unapred hvala
Poštovana,
Vi ste izgleda rešeni da se odreknete depresije, ali ne i strahova. Antidepresivi kao ni svaki drugi lek apsolutno nemaju toliku kaloričnu vrednost da bi se neko ugojio pijući ih. Istina je da se ljudi goje od poremećaja balansa unosa i potrošnje kalorija iz hrane. Dakle, Seroxat, može pomoći u poravljanju raspoloženja, a bolje raspoloženje može pojačati apetit, koji je obično u depresiji oslabljen, tako da povećanje apetita ustvari može predstavljati vraćanje na neku optimalnu meru unosa hrane. Paralelno sa poboljšanjem raspoloženja, povećanjem apetita, pojačava se i voljna aktivnost, čime se ustvari pshofizičke funkcije vraćaju na optimum i stvara zdravi balans u organizmu između unosa i potrošnje. Dakle, posledice uzimanja leka u vašem slučaju mogu biti bolje raspoloženje, bolji apetit i volja ili, sa druge strane, malo bolje raspoloženje, malo više strahova i pojačana kontrola ishrane. Neko bi rekao da ovo drugo ne zvuči optimistično.
Srdačno
Poštovani doktore,
Odgovoreno: 12. 11. 2008.imam 27 godina i pre par meseci sam bila pod velikim stresom i javile su mi se aritmije i to kada se uzbudim srce preskoči jednom dvaput i prodje. Više nisam pod tolikim stresom, ali i dalje ponekada kada se unervozim ili nekada kada razgovaram sa nekim osetim da mi poskoči, ali ne kao pre. Nekada mi se i po nekoliko dana ne jave. Nisam to osetila nikada kada ležim ili radim čak i teže poslove. Radila sam ekg i nista nije pokazao, nemam pritisak, a puls mi se jedino ubrza kada se unervozim, krvna slika je u redu , visoka sam 175 i teška 57 kg i nemam nikakve tegobe, sem neprijatnog osećaja kada se to desi i problem sa kiselinom u želudcu.
Da li imam razloga za brigu i da li će vremenom prestati ta preskakanja i da li moram da se lečim?
Poštovana,
kardiolozi bi mogli precizno da vam kažu koliko ekstrasistola ("preskakanja") kardiološki zdrava osoba ima u toku dana, ali je sigurno da ih imamo i to ne spada u bolest, pogotovo što vam je i internistički nalaz uredan. Sa druge strane, u 6 napisanih rečenica 3 puta ste ste pominjali uzbuđenje, nervozu i jednom želudačnu kiselinu. Budući da osim neprijatnosti, nemate drugih tegoba pri pojavi ekstrasistole, ne treba je ni lečiti, jer svi lekovi protiv aritmija mogu imati i nepovoljn dejstva, pa ih stoga ne treba koristiti kod bezazlenih stanja, kod kojih je dokazano (obradom) da nema bolesti srca. Očigledno da preostaje da se borite protiv ljutog neprijatelja nervoze, najbolje promenom načina života. Iako je to najparadoksalniji savet koji se može dati (jer zašto bi neko živeo tako kako živi da može bolje i drugačije), on je ipak istinit. A kako to učiniti to može biti tema razgovora sa nekim profesionalcem, koji bi u prvo vreme mogao da proceni i da li je potrebna podrška nekim lekom za smanjenje nervoze. Paralelno, povećanje kondicije kroz neku fizičku aktivnost, siguran sam da bi se nekako uklopila u nove životne navike.
Srdačno
Imam lošu naviku da čupam kosu u temenu - tu mi je kosa redja i stalno su mi prsti na tom mestu, verovatno kad sam nervozna. U poslednje vreme boli me taj deo na glavi, osećam kao da nemam koncentraciju i plašim se da ne bude nešto gore, pokušavam da to ne radim, ali ruka stalno mi ide u temenu...
Odgovoreno: 12. 11. 2008.Unapred hvala i pomozite mi ..
p.s. kod Vas zaista sam pročitala korisne stvari i svaki moment koristim da naučim nešto.
Pozdrav i čekam neki savet....
Poštovana,
radi se o problemu opisanom u psihijatriji, koji nije samo deo loše navike. Ukoliko niste u stanju da snagom volje se izborite sa lošom navikom, javite se psihijatru u mestu koji će Vam pomoći da rešite postojeću napetost koja Vas uvodi u ponavljajuće radnje i loše raspoloženje.
Srdačno,
Dr Dragana Krasić
Poštovana dr,
Odgovoreno: 12. 11. 2008.imam ujaka koji boluje od šizofrenije (f 20.0) i to već 30 godina - trenutno je dementan, ne kontroliše mokrenje, s vremena na vreme je agresivan - terapiju uzima redovno, ali od nje nema nikakvog poboljšanja, s obzirom da danima ne spava (largaktil, haloperidol, artane i bensedin). Problem je što on trenutno živi sa roditeljima koji su 80 i 85 godina i ne mogu da se brinu o njemu, pa me zanima da li postoji neka ustanova koja hospitalizuje takve pacijente i kakva je procedura?
S poštovanjem ,
Irena
Poštovana,
ne znam odakle ste, gde živi Vaš ujak. U Srbiji postoje više specijalnih bolnica za smeštaj takvih pacijenata.
Srdačno,
Dr Dragana Krasić
Prikazano 82956-82960 od ukupno 95499 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima
Prijavite se
Dobro došli! Unesite svoje login podatke