Za zakazivanje telefonskim putem pozovite 063/687-460 Za zakazivanje telefonskim putem 063/687-460

Da zakažete pregled pozovite 063 687 460

Zakažete pregled 063 687 460

Postavite pitanje efikasnije

Najnoviji odgovori (96306)

  1. Pogledajte celo pitanje: #34832

    Postovani do kada se boja bebinih ociju menja sobzirom da boja ociju moje bebane ide od sivo plavih, pa kao da se nazire nijansa smedeg da kada joj svetlost obasja lice bude nijansa smedeg iplavog pa i svetlo plavog. Od cega to zavisi- u porodilistu su nam rekli da se sve bebe rode sa nijansom plave boje.

    Odgovoreno: 05. 09. 2009.
    • Dr Radmilo Milenović

      Poštovana,
      Kod beba boja oka može da se menja i da upočetku bude plavkasta, a da se kasnije sa stvaranjem veće količine pigmenta zatamni. Nema pravila dali će se boja promeniti i do kog meseca starosti bebe.
      Pozdrav

  1. Pogledajte celo pitanje: #37735

    Postovani, zelela bih da mi pomognete. Imam nepunih 18 godina, a jos se bojim. Znam da je cudno, jer se niko sa 18 godina ne boji. . . Jos od malena se bojim puno (vise nego sto bi trebalo) . Bojim se mraka. Od malena sam zamisljala da ce se pojaviti nesto iz mraka (nesto poput vampira, vestica, kostura,. . .) . Ali ja se jos bojim. Znam da to ne postoji, ali sama u glavi stvorim nocu sliku o tome, i onda ne mogu da zaspim do 5, 6 sati ujutru. Zbog ne spavanja me boli glava a i nervozna sam. Horor filmove ne gledam, ali cesto se setim nekog kad sam gledala pre par godina i onda se nocu bojim. Ne znam da li da odem do doktora. A bojim se sta ce on reci, jer je sramota bojati se mraka i ostajati sam u stanu. Da li mi mozete reci kako tog straha da se resim i sta bi trebala da uradim. . . Unapred hvala. . .

    Odgovoreno: 05. 09. 2009.
    • Mr sci. med. dr Miodrag Stanković

      Poštovana,
      Svi se nečega boje i sa 8 i sa 18 i 88 godina. Strah od mraka je univerzalni strah i u većoj ili manjoj meri i određenim okolnostima, velika većina ljudi ispoljava taj strah u podnošljivom ili nepodnošljivom intenzitetu. Zato što je povezan sa razvojem i opstankom ljudske vrste koja nekada nije živela u komfornim stanovima već u pećinama savana i prašuma. Da li otići kod lekara zbog tog straha? Svakako ako te ometa u svakodnevnom funkcionisanj, ali pre toga možeš i ti nešto da učiniš za sebe. Pošto je duša nerazdvojna od tela, ti podsticanjem razvoja tela, možeš poomoći i duši. Bavljenje nekim sportom kojim se jača telo će te možda osnažiti da se suočiš sa "nemanima" iz mraka. Druženje sa vršnjacima koji nemaju slične strahove takođe, a pogotovo ne izbegavanje druženja "kada padne mrak". Uspostavljanje emocionalne veze je najdelotvornije u pobeđivanju strahova, a razmišljanje o zapošljenju, budućoj profesiji i eventualnom studiranju to još više pojačava. Ako ništa od ovoga ne uspe, onda sa stručnjakom možeš poraditi na rasplašivanju pravljenjem detaljnog plana tzv. "desenzitizacije i preplavljivanja".
      Pozdrav

  1. Pogledajte celo pitanje: #37705

    Postovani, imam sina od 4 godine koji ne zeli da vrsi veliku nuzdu na wc zolji. Normalni piski na wc solji, ali ne zeli da kaki, vec to jos uvijek radi u pelenu. U posljednje vrijeme smo primijetili da vise uopste ne trazi ni pelenu, vec na nase insistiranje prihvati da mu je stavimo. Probali smo i sa nosom (raznih oblika i dezena) , obecavali nagrade i gracke koje posebno zeli, ali nista ne vrijedi. Sada ne zeli da se o tome prica, ne prihvata ni nagrade, a primijetili smo da ponekad ne zeli ni da piski (valjda ga to tjera da kaki, pa da ne bi morao) . Napominjem da ga nikad nismo prisiljavali da ide na nosu, i stariji sin je imao skoro 3, 5 godine kada je krenuo, ali je ovo vec zabrinjavajuce. Znaci, on nema nikakvih fizioloskih problema, nema tvrdu stolicu, ne boli ga stomak i sl. Interesuje me da li je u pitanju neki psihicki problem i sta da radimo u tom slucaju. Hvala!

    Odgovoreno: 05. 09. 2009.
    • Mr sci. med. dr Miodrag Stanković

      Poštovana,
      Problemi pražnjenja kod dece tog uzrasta mogu poticati od nekoliko uzroka, ali vašim pismom većina se može isključi i problem svesti na neadekvatnu obuku (učenje na higijenu) . Prvo, treba krenuti sa psihoedukacijom deteta, što podrazumeva nabavku prilagođene literature o problemu, a za njegov uzrast odgovarajuća bi bila knjižica "miško ukakanko". Drugo, trebate prestati sa pogrešnim metodama uslovljavanja (kod vas je prvo nagrada, pa onda uslov na ponašanje, što nije dobro jer mozak ne uči po tim principima, več po principu konsekvenci, tako da kada vi nagradite po principu: "evo mi smo tebi kupili ovo a sada ti za nas učini ovo" ne funkcioniše na tom uzrast, jer tehnički gledano, vi nagrađujete prethodno ponašanje. Dakle, ako on prkosi i odbija a vi ga tada podmićijete, to suštinski za mozak jeste učenje da posle protivljenja ide nagrada. Ako postavite prvo uslov na ponašanje a nakon ispunjenja uslova nagradite, onda takav redosled ima smisla. Vi možete pomoći tako što ćete 15-20 minuta nakon obroka stavljati dete na šolju (jer se tada podstiče gastrokolični refleks) , a da biste to što bezbolnije izveli potrebno je da steknete malo "kredita" ore toga provođenjem zajedničkog vremena u igri, poohvaljivanju drugih ponašanja koje dete ispoljava. Potrebno je malo upornosti i doslednosti, kako biste izbegli dva rizika. Prvi, problem regulacije pražnjenja, a instrumentalizacije vašeg ponašanja (da pražnjenje postane način na koji dete kontroliše ponašanje roditelja) za sada toliko.
      Pozdrav

  1. Pogledajte celo pitanje: #37489

    Naš sin ima 4 godine i pri govoru koristi samo 13 glasova. Rečenice su mu smislene i po mom mišljenju ima relativno dobar fond reči. Inače je, pogotovu, prilikom prvog susreta povučeniji (starija kćerka takođe) . Tri puta smo bili kod logopeda i on je gledao slike ali nije hteo da komunicira sa logopedom. Tog trećeg puta je " na scenu stupila" druga doktorka koja je imala stav "nema kod mene cile-mile, majka izađite napolje", na šta je dete počelo da urla. Deset minuta je plakao unutra, sedeo je na stolici i po rečima doktorke sav bes ispoljio na jadnoj stolici. Povrh svega je bio uslov da dok ne prestane sa tim neće doći kod majke. Posle sam ja ušla i tada je doktorka ispoljila svoj bes na meni. Njena dijagnoza je da je dete vaspitno zapušteno i da ga treba prvo vaspitati kod kuće pa tek onda dovesti logopedu. Situacija je bila vrlo stresna i za mene a kamoli za dete. Imam još zakazanih termina pa sam u nedoumici da li da vodim dete i dalje tamo. Inače i pored svih mojih priča da tamo ništa ne boli (imao je ružna iskustva od velikog broja injekcija i 1 ušivanja glave) , da će teta da mu pomogne da nauči lepše da priča. . . Detena to kaze da neće biti dobar i da neće pričati sa tetom. Molim vas da mi date neki savet. . . Zabrinuta majka

    Odgovoreno: 05. 09. 2009.
    • Mr sci. med. dr Miodrag Stanković

      Poštovana,
      Ukoliko je logopedski tretman indikovan onda ga i treba sprovoditi. Ukoliko je potrebno i savetovanje oko vaspitnog pristupa i to možete učiniti sa psihologom ili d. Psihijatrom. Ono što ste opisali je konflikt a ne terapija. Svi bismo voleli da u naše ordinacije dolaze lepo vaspitana i deca zahvalna za lećenje, ali se to najčešće ne događa, što ne menja stvari oko profesionalnog pristupa. Imate puno logopeda koji su veoma stručni i taktični i u sprovođenju direktivnih i strukturalnih intervencija bez izazivanja konflikta koji ometaju terapiju. Prisustvo roditelja je idealno kada dete i roditelj uče od logopeda šta treba raditi kod kuće. U svetu se radi sa jednosmernim ogledalom koje pomaže da roditelj ne bude u prostoriji (što je povoljnije) a da opet bude uključen u terapijski proces putem edukacije. Kod nas se radi kako se radi, sa velikim razlikama u doktrinama i pristupu u zavisnosti od nivoa stručne edukacije i doedukacije, a vi ćete pronaći nekoga ko će raditi svoj posao stručno, a vas pripremiti za neophodne izmene i u vašem prstupu prema detetu. Ukoliko to stručnjak izgubi iz vida, vi ga podsetite svojim pitanjima (šta planira da radi sa detetom, na koji način, kako vi najbolje možete da pomognete i budete od koristi, da li postoje još neki prostupi, koji se pokazao najboljim kod osetljive dece (i roditelja) i td.) odlazak kod stručnjaka ne podrazumeva pasivno i slepo slušanje, već interaktivni i saradnički odnos. Vaše pitanje savetujem da prosledite i logopedu sa ovog sajta gđi smilji majević.
      Pozdrav

  1. Pogledajte celo pitanje: #38175

    Poštovana,
    Imam dijabetes tip 2,110kg, visina 160cm, godina 43, majka sam dvoje dece, radim puno i već mesecima osećam užasan bol u svim zglobovima, koji popušta tokom dana ali noću me ponekad i budi. Imam poslednjih dana povraćanje i proliv, nekontrolisano, i hiperglikemiju iako pijem samo vodu, šećer mi je oko 18 ili 19mm. Imam bolove u glavi često, a bolujem i od depresije i uzimam Fluoxetin 60mg dnevno, i Metofrimin 1000mg pogoršava mi se vid, imam poliuriju i polidipsiju, ali šećer mi je bio do pre par dana oko 10mm. Međutim poslednjih dana ne mogu da spustim nikako ispod 18mm. Molim Vas posavetujte me. Moj dr. je na odmoru i otići ću svakako ali bih volela mišljenje naših lekara jer ipak najviše verujem našima tj. vama, pratim Stetoskop redovno. Molim Vas pomozite. P. S. Pre mesec dana imala sam nagli napad herpes zostera, zbog stresa, rad, previše opterećenja na poslu i kod kuće, muž ne radi itd pa sam uzimala Aciklovir po preporuci lekara i to je sve prošlo ok.
    Hvala unapred.

    Odgovoreno: 05. 09. 2009.
    • Doc. dr Milena Velojić-Golubović Zakažite pregled

      Poštovana,
      Sigurno je da se dosadašnjom terapijom ne postiže zadovoljavajuća glikoregulacija i kontrola Vaše šećerne bolesti. Potrebno je korigovati terapiju. Takođe je neophodna i regulacija Vaše telesne težine jer se sa takvom gojaznošću mnogo teže postižu dobri rezultati u terapiji kako šećerne bolersti, tako i ostalih problema koje imate. Hitno se javite Vašem endokrinologu radi izmene terapije.
      ass. dr Milena Velojić Golubović. Pozdrav

Prikazano 67176-67180 od ukupno 95760 pitanja

Pregledajte odgovore po oblastima

ZAKAZIVANJE 063/687-460