Imam 26 god i od pre dva meseca mi je otkriven ubrzan rad stitaste zlezde. Posto sam imala t4 56 t3 40, a tsh 0. 003, dobila sam terapiju taistat 2x1, propranol 2x1/4 od 40mg i bromazepam 2x1 od 1. 5mg, hormoni su pali t4 20 a t3 16, ali mi je tsh 0. 00004, da li je to normalno? Zbog alergije na taistat dali su mi ptu i to 4x1 od 50mg. I dalje pijem terapiju, rade mi analizu le, ali ne i hormona. Zanima me, sta se desava kada ths mnogo padne a t4 i t3 budu u granicama normale? S'postovanjem, daliborka
Poštovana, Kada se započne terapija hipertireoze vrednosti hormona štitaste žlezde t4 i t3 padaju relativno brzo tako da mogu biti čak i normalni posle par nedelja terapije. Vrednosti tsh ostaju nešto duže sniženi tako da to ne bi trebalo da vas brine. Ako i kasnije ostanu niske govore o potrebi da terapija traje nešto duže i do dve godine. Ne prekidajte lečenje, redovno uzimajte terapiju bez obzira na gubitak simptoma i znakova bolesti i normalne vrednosti hormona.
ass. Dr milena velojić golubović Pozdrav
Imam pitanje vezano za virus h1n1. Da li je potrebno obavezno se obratiti lekaru cim pocnu simptomi ili treba odmarati i piti vitamine? Da li treba obavezno piti antibiotike ili neke lekove ili samo ako napreduje klinicka slika?
Postovani, mom sincicu od 6, 5 godina se znoje rucice. . . Nedavno sam to primetila i prilicno se iznenadila - jer smo ga uvek ssmatrali zadovoljnim, ispunjenim i srecnim detetom (za razliku od starijeg sina- 8g, koji je jako cesto nervozan i nesrecan) . . . Rekao mi je da mu se i u skoli to desava, prilicno cesto. Kada sam to primetila gledali smo film za decu ali sa dosta uzbudljivih dogadjaja. . . Zabrinula sam se i, kao sto rekoh, iznenadila jer je skoro uvek nasmejan i razdragan. . . Bojim se da je ovo ipak znak unutrasnje napetosti, tenzije, nervoze i sl. . . Natasa molim vas za vase misljenje. . .
Poštovani, Zanimljivo je kako to da postavljate pitanje o sinu koji nema psiholoških problema (/već samo normalnu emocionalnu reakciju na uzbuđenje koju imamo svi, deca nešto malo izraženije) , a ne postavljate pitanje o sinu koji ima psiholoških problema? Ja bih se zapitao šta učiniti da starije detet bude sretnije i zadovljnije, pa makar mu se i znojili dlanovi, nego razmišljati o pomoći dečaku kome se znoje dlanovi a sretan je i zadovoljan. Možda bi stariji bio sretniji kada bi ste vi svoju brigu drugačije preusmerili? Pozdrav
Naše dijete ima 8 godina i ide u 3. razred. Čitajući razne članke na internetu primijetili smo da ima simptome straha, da spava sa upaljenim svjetlom, pokriva se preko glave, sa drugarima priča o čudovištima koja ih kao proganjaju, ima često glavobolje, izbjegava nepoznata društva.
Molimo vas da nam odgovorite šta mi kao roditelji možemo da preduzmemo prije obraćanja psihologu ili je to ipak jedino rešenje?
Poštovana, Deca su po svojoj prirodi istraživači i to veoma kreativni. Odrastanjem, istraživanje zameni rutina a kreativnost utuvljeni stavovi ("isprani mozgovi") . Upravo te dve dečije osobine daju im prednost da mnogo jednostavnije savlađuju strahove od odraslih, a samo odrasli mogu pomoći deci da se nekih strahova veoma teško oslobode. Deca izmišljaju strašljive priče, igraju "opasne" igrice na kompjuteru, zastrašuju se, ali onda postaju i heroji koji pobeđuju demone. Ja u svojoj praksi deci pomažem da svoje strahove pobeđuju pretvarajući se u mašti u heroje kojima ti strahovi ne mogu ništa kada se pojave, jer se ona (deca) tad automatski pretvaraju u razarače tih čudovišta ili njihovi krotitelji koji ih pretvaraju u pitome mace uz pomoć čarobnih reči ili čarobnih oružja. Sa druge strane, više zajedničke igre sa decom, zajedničko gledanje tv ili igranje igrica sa decom, roditeljima otvara "carski put" u psihologiju svog deteta a istovremeno im se omogućava da detetu tog trenutka pomognu u razumevanju novih situacija i brzom rasplašivanju. Nažalost, realnost je da roditelji mnogo više brinu o hrani, odeći, izgledu i svim mogućim opasnostima koje vrebaju po njihovo dete, a psihološki i emocionalni razvoj deteta prepuštaju dobrim delom bakama dekama, vaspitačicama, psiholozima i slično.
Kada se započne terapija hipertireoze vrednosti hormona štitaste žlezde t4 i t3 padaju relativno brzo tako da mogu biti čak i normalni posle par nedelja terapije. Vrednosti tsh ostaju nešto duže sniženi tako da to ne bi trebalo da vas brine. Ako i kasnije ostanu niske govore o potrebi da terapija traje nešto duže i do dve godine. Ne prekidajte lečenje, redovno uzimajte terapiju bez obzira na gubitak simptoma i znakova bolesti i normalne vrednosti hormona.
ass. Dr milena velojić golubović
Pozdrav
Uzima se simptomatska terapija kao npr. Paracetamol, a po potrebi i antibiotici, ako neko iam bakterisjke komplikacije
Pozdrav
Nekoliko sati, vrovatno, ne duže, zaista ne zanm taćno
Pozdrav
Zanimljivo je kako to da postavljate pitanje o sinu koji nema psiholoških problema (/već samo normalnu emocionalnu reakciju na uzbuđenje koju imamo svi, deca nešto malo izraženije) , a ne postavljate pitanje o sinu koji ima psiholoških problema? Ja bih se zapitao šta učiniti da starije detet bude sretnije i zadovljnije, pa makar mu se i znojili dlanovi, nego razmišljati o pomoći dečaku kome se znoje dlanovi a sretan je i zadovoljan. Možda bi stariji bio sretniji kada bi ste vi svoju brigu drugačije preusmerili?
Pozdrav
Deca su po svojoj prirodi istraživači i to veoma kreativni. Odrastanjem, istraživanje zameni rutina a kreativnost utuvljeni stavovi ("isprani mozgovi") . Upravo te dve dečije osobine daju im prednost da mnogo jednostavnije savlađuju strahove od odraslih, a samo odrasli mogu pomoći deci da se nekih strahova veoma teško oslobode. Deca izmišljaju strašljive priče, igraju "opasne" igrice na kompjuteru, zastrašuju se, ali onda postaju i heroji koji pobeđuju demone. Ja u svojoj praksi deci pomažem da svoje strahove pobeđuju pretvarajući se u mašti u heroje kojima ti strahovi ne mogu ništa kada se pojave, jer se ona (deca) tad automatski pretvaraju u razarače tih čudovišta ili njihovi krotitelji koji ih pretvaraju u pitome mace uz pomoć čarobnih reči ili čarobnih oružja. Sa druge strane, više zajedničke igre sa decom, zajedničko gledanje tv ili igranje igrica sa decom, roditeljima otvara "carski put" u psihologiju svog deteta a istovremeno im se omogućava da detetu tog trenutka pomognu u razumevanju novih situacija i brzom rasplašivanju. Nažalost, realnost je da roditelji mnogo više brinu o hrani, odeći, izgledu i svim mogućim opasnostima koje vrebaju po njihovo dete, a psihološki i emocionalni razvoj deteta prepuštaju dobrim delom bakama dekama, vaspitačicama, psiholozima i slično.
Prikazano 63281-63285 od ukupno 95793 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima
Prijavite se
Dobro došli! Unesite svoje login podatke