Ukoliko nije odstranjen u potpunosti, meniskus može da pravi probleme i pri hodu i čučnju. Pre operacije bi svakako trebalo uraditi MRI kolena. Operacija se radi artroskopski, te ne bi trebalo da je tehnički teža.

Potreban je pregled ortopeda i RTG stopala. Najčešće je u pitanju upala pripoja jake tabanske veze-plantarni fascitis (obično ga nazivaju i ''petni trn'' pro promenama vidljivim na nekim RTG snimcima).

Kod nas možet uraditi pregled ortoeda, fizijatra i reumatologa. Mislim da vam za profesionalno bavljenje treba i pregled kardiologa i specijaliste sportske medicine.

Poštovanje, verovatno da je to posledica povrede. Pretpostavka da je neki nerv pod ptitiskom, oštećen, upaljen..nezahvalno je nagađati, pa je neophodno pronaći uzrok da bi se preduzele adekvatne mere. To zahteva odlazak kod fizijatra (koji pre svega ima iskustvo u radu sa  sportistima). Zakažite pregled putem stetoskopa i ne čekajte da se problem reši sam. Ohrabrenja radi, reći ću vam samo da skoro svi problemi tog tipa su danas rešivi uz adekvatan pristup.

Poštovanje,

niste rekli tačno prelom koje kosti je u pitanju, tibia ili fibula ili obe? Da li je bio otvoreni ili zatvoreni prelom, da li su bili oštećeni krvni sudovi?

Što se tiče oporavka, tj. vraćanja ekstremita u funkciju, potreban je 3 puta duži period od perioda u kome je ekstremitet bio imobilisan. Pa ukoliko je noga bila imobilisana 4 nedelja, biće potrebno 12 nedelja za povratak noge u funkciju uz adekvatnu fizikalnu terapiju. 

U početku treba jačati okolne mišiće potkolenice kako bi kosti potkolenice imale što bolju podršku. U tom smislu treba raditi vežbe za gastocnemius i soleus (mišići sa zadnje strane noge), kao što su stojeće i sedeće podizanje na prste. Zatim, vežbe za peroneus longus i brevis (mišiće sa spoljne strane potkolenice) koje angažujemo everzijom stopala (podizanje spoljne ivice stopala ka spolja) i okretanjem stopala u polje (odvođenje). I na kraju vežbe za mišiće koji učestvuju u dorzalnoj fleksiji (pregibanje), podizanju unutrašnje strane stopala ka untra (inverzija) i okretanju stopala ka unutra (privođenje) - tibialis anterior i posterior i extensor halucis longus. Naveo sam samo veće mišiće, međutim opisanim pokretima se angažuju gotovo svi mišići potkolenice i stopala.

Sve ove mišiće treba jačati u funkciji pokretača (aktivno, kroz pokrete) i u funkciji stabilizatora (pasivno, bez pokreta u zglobu ali gde neka spoljna sila deluje u suprotnom smeru od smera u kome deluje sila mišića). U početku sa vrlo laganim opterećenjem koje sa progresivno povećava. Kao opterećenje se koristi sopstvena težina, elastične trake, peškir ili neki drugi rekvizit koji moze da klizi po podlozi. Pored ovih vežbi kreće se hodanjem, koje se kasnije nastavlja u brzi hod i pravolinijsko trčanje.

Dužina oporavka je individualna stvar. Ukoliko se odradi dobra imobilizacija i kasnije fizikalna sa svim ovim vežbama, otprilike bi tri meseca bila dovoljna za potpuni povratak funkcije.

Ishrana takođe može ubrzati oporavak. Nije naučno dokazano ali praksa je pokazala ukoliko se u tom periodu konzumira hrana koja utiče na proizvodnju provitamina D (skuša, losos) ili izlaganje suncu u tu svrhu ili suplementacijom i hrana bogata vitaminom K2 (guščja dzigerica, jaja, kefir, kombuha, bri, gauda, prokelj) ili suplementacijom, oporavak je brži. Mada ovo se treba praktikovati i kod zdravih ljudi, kao prevencija osteoporoze jer generalno utiče na mineralizaciju kostiju. Unos ova dva vitamina treba biti u isto vreme, u istom obroku.