Godinama već prilikom izvodjenja potiska sa ravne klupe, osećam bolove u spoljnom delu nadlaktice pri korišćenju velikih težina (oko 100 kg). Sportski lekar sa kojim sam se konsultovao je rekao da je u pitanju brahijalis... Jedno vreme sam uporno radio potiske uprkos bolovima, ali sam bio prinudjen da prestanem. Sada se osećam bolje, mogu da radim pregibe, ali se ne usudjem da radim potiske sa velikim težinama.
Ima li rešenja za moj problem?
Unapred hvala
Sami ste našli uzrok bola koji ste imali. Ako želite da radite ponovo potisak sa ravne klupe radite sa manjim težinama (do 60kg), ali sa većim brojem ponavljanja, u cilju stvaranja bolje definicije brahijalne regije. Bol koji je ranije bio prisutan potiče od neadekvatne težine sa kojom ste radili. Korigujte to.
Pri trčanju javio mi se oštar bol ispod levih rebara, morao sam da stanem, nisam mogao da udahnem vazduh od bola. Uzimao sam vazduh na "kašikicu". To je trajalo jedno pola sata, da bi potom bol skroz nestao. U prvom trenutku sam se uplašio da nije srce. Imam 35 god., rekreativno se bavim sportom i ovo mi se desilo 3 - 4 puta u zadnjih par godina.
Molim Vas da mi odgovorite šta može biti i da li ima mesta za paniku.
Unapred zahvalan.
Obavezno se javite specijalisti sportske medicine da Vam uradi test opterećenja. Ovim testom se određuju Vaše aerobno-funkcionalne sposobnosti, a paralelno sa tim izvršiće se i kontrola kardiovaskularnog sistema. Ako test pokaže da je stanje srca dobro, neophodno je dozirati trening prema Vašim mogućnostima i rezultatima koje ste postigli prilikom testiranja. U slučaju da se konstatuju patofiziološke promene na na kardiovaskularnom sistemu obavezno se javite kardiologu na detaljni pregled srca. Simptome kojie ste naveli često srećem kod sportista koji pre trenažnog procesa konzumiraju više hrane nego obično. U svakom slučaju kontrola kod specijaliste sportske medicine ili kardiologa Vam je neophodna, a mesta za paniku nema.
Rođen sam sa jednim bubregom, to sam otkrio slučajno, bez ikakvih simptoma.
Moje pitanje je, da li postoje neka ograničenja kojih bi trebao da se pridržavam? (bavim se intenzivnim sportom)
Poštovani,
8 meseci sam bio fizički neaktivan, jako sam malo šetao, nisam ništa trenirao itd...Polako sam počeo da vraćam kondiciju, prvo malo dužim šetnjama, prestao sam da koristim lift, pa se nekoliko puta dnevno penjem na 5 sprat i ubacio sam vreću za udaranje. Bio sam aktivan sportista 7 godina, bavio sam se košarkom.
Mene interesuje razlika između arobnog i anaerobong treninga? Njihov uticaj na organizam i koliki puls treba da bude u ovim vrstama traninga?
Maksimalni primitak kiseonika, ili aerobni kapacitet, je ona veličina primitka pri kojoj dalje povećanje radnog opterećenja ne dovodi do njegovog povećanja. Aerobna sposobnost je sposobnost organizma da aerobnim metaboličkim procesima (oksidativnom razgradnjom ugljenih hidrata i slobodnih masnih kiselina) stvara energiju potrebnu za fizički rad. Kod aerobnog treninga, u Vašem slučaju, puls bi trebao ba se kreće između 120-150 otkucaja u minutu (gornja granica aerobnog pulsa kreće se individualno, ali neka granica koju generalizovano prihvatamo je frekvenca od 170 otkucaja u minutu). Anaerobni sistem čine kreatin fosfat i adenozintrifosfat koji su u mišićima u relativno malim količinama. Ovaj sistem (mišićni rad bez prisustva kiseonika) može snabdevati telo energijom vrlo kratko vreme. Ako se rad sa maksimalnim naporom (frekvenca pulsa preko 170) produži na više od 10 sekundi, energija će se više crpiti iz laktatnog sistema (ako dotok kiseonika nije dovoljan, glukoza se pretvara u laktatnu kiselinu i stvara adenozintrifosfat. Stvaranje adenozintrifofata zavisi od energije smeštene u mišićima u obliku šećera - glukoze). Akumulacija laktatne kiseline i kiseonički dug ograničavaju sportistu i izazivaju bol i iscrpljenost. Maksimalni napor u anaerobnom statusu (bez prisustva kiseonika) od 1 - 3 minuta, uglavnom crpi energiju iz laktatnog sitema. Razlika između ova dva sistema je u tome što aerobni sistem traje duže od tri minuta (mišićni rad se odvija uz prisustvo kiseonika), a anaerobni sistem traje od 1 - 3 minuta (mišićni rad se odvija bez prisusuva kiseonika).
Poštovani doktore,
imam 25 godina i oko 5 kg viška koje "skidam" po uputstvu nutricioniste. Takođe sam krenula u teretanu, pa me zanima koliko puta nedeljno je potrebno da vežbam kako bi ostvarila određeni rezultat? I koliko je serija i ponavljanja za jednu grupu mišića dovoljno( npr. 20 ponavljanja u 3 serije)?
Veliko hvala!!!
Dijeta nije adekvatan termin koji Vi upotrebljavate za “skidanje” kilaže. Pre bih koristio termin pravilna regulacija metaboličkih procesa u organizmu. U stadijumu kada želite da prirodnim putem smanjite telesnu masu za 5 kg nije preporučljiv odlazak u teretanu. Po stabilizaciji telesne mase (dolazak na željenu telesnu masu) možete početi sa plivanjem, laganim trčanjem i istezanjem celog tela, tri puta nedeljno, a osnovni cilj je da ojačate mišićnu muskulaturu. Ako uspešno održite telesnu masu, nakon tri meseca možete krenuti u teretanu gde će Vam se odrediti vrsta, intenzitet, ponavljanje i trajanje vežbi. a preporučujem Vam vežbe za definiciju tela. Suština je da regulišete metaboličke procese u organizmu koji će trajno rešiti Vaše probleme sa povećanom kilažom.
Godinama već prilikom izvodjenja potiska sa ravne klupe, osećam bolove u spoljnom delu nadlaktice pri korišćenju velikih težina (oko 100 kg). Sportski lekar sa kojim sam se konsultovao je rekao da je u pitanju brahijalis... Jedno vreme sam uporno radio potiske uprkos bolovima, ali sam bio prinudjen da prestanem. Sada se osećam bolje, mogu da radim pregibe, ali se ne usudjem da radim potiske sa velikim težinama.
Odgovoreno: 07. 11. 2008.Ima li rešenja za moj problem?
Unapred hvala
Sami ste našli uzrok bola koji ste imali. Ako želite da radite ponovo potisak sa ravne klupe radite sa manjim težinama (do 60kg), ali sa većim brojem ponavljanja, u cilju stvaranja bolje definicije brahijalne regije. Bol koji je ranije bio prisutan potiče od neadekvatne težine sa kojom ste radili. Korigujte to.
Pri trčanju javio mi se oštar bol ispod levih rebara, morao sam da stanem, nisam mogao da udahnem vazduh od bola. Uzimao sam vazduh na "kašikicu". To je trajalo jedno pola sata, da bi potom bol skroz nestao. U prvom trenutku sam se uplašio da nije srce. Imam 35 god., rekreativno se bavim sportom i ovo mi se desilo 3 - 4 puta u zadnjih par godina.
Odgovoreno: 06. 11. 2008.Molim Vas da mi odgovorite šta može biti i da li ima mesta za paniku.
Unapred zahvalan.
Obavezno se javite specijalisti sportske medicine da Vam uradi test opterećenja. Ovim testom se određuju Vaše aerobno-funkcionalne sposobnosti, a paralelno sa tim izvršiće se i kontrola kardiovaskularnog sistema. Ako test pokaže da je stanje srca dobro, neophodno je dozirati trening prema Vašim mogućnostima i rezultatima koje ste postigli prilikom testiranja. U slučaju da se konstatuju patofiziološke promene na na kardiovaskularnom sistemu obavezno se javite kardiologu na detaljni pregled srca. Simptome kojie ste naveli često srećem kod sportista koji pre trenažnog procesa konzumiraju više hrane nego obično. U svakom slučaju kontrola kod specijaliste sportske medicine ili kardiologa Vam je neophodna, a mesta za paniku nema.
Rođen sam sa jednim bubregom, to sam otkrio slučajno, bez ikakvih simptoma.
Odgovoreno: 06. 11. 2008.Moje pitanje je, da li postoje neka ograničenja kojih bi trebao da se pridržavam? (bavim se intenzivnim sportom)
Možete da se bavite sportom, bez ikakvih problema.
Poštovani,
Odgovoreno: 05. 11. 2008.8 meseci sam bio fizički neaktivan, jako sam malo šetao, nisam ništa trenirao itd...Polako sam počeo da vraćam kondiciju, prvo malo dužim šetnjama, prestao sam da koristim lift, pa se nekoliko puta dnevno penjem na 5 sprat i ubacio sam vreću za udaranje. Bio sam aktivan sportista 7 godina, bavio sam se košarkom.
Mene interesuje razlika između arobnog i anaerobong treninga? Njihov uticaj na organizam i koliki puls treba da bude u ovim vrstama traninga?
Maksimalni primitak kiseonika, ili aerobni kapacitet, je ona veličina primitka pri kojoj dalje povećanje radnog opterećenja ne dovodi do njegovog povećanja. Aerobna sposobnost je sposobnost organizma da aerobnim metaboličkim procesima (oksidativnom razgradnjom ugljenih hidrata i slobodnih masnih kiselina) stvara energiju potrebnu za fizički rad. Kod aerobnog treninga, u Vašem slučaju, puls bi trebao ba se kreće između 120-150 otkucaja u minutu (gornja granica aerobnog pulsa kreće se individualno, ali neka granica koju generalizovano prihvatamo je frekvenca od 170 otkucaja u minutu). Anaerobni sistem čine kreatin fosfat i adenozintrifosfat koji su u mišićima u relativno malim količinama. Ovaj sistem (mišićni rad bez prisustva kiseonika) može snabdevati telo energijom vrlo kratko vreme. Ako se rad sa maksimalnim naporom (frekvenca pulsa preko 170) produži na više od 10 sekundi, energija će se više crpiti iz laktatnog sistema (ako dotok kiseonika nije dovoljan, glukoza se pretvara u laktatnu kiselinu i stvara adenozintrifosfat. Stvaranje adenozintrifofata zavisi od energije smeštene u mišićima u obliku šećera - glukoze). Akumulacija laktatne kiseline i kiseonički dug ograničavaju sportistu i izazivaju bol i iscrpljenost. Maksimalni napor u anaerobnom statusu (bez prisustva kiseonika) od 1 - 3 minuta, uglavnom crpi energiju iz laktatnog sitema. Razlika između ova dva sistema je u tome što aerobni sistem traje duže od tri minuta (mišićni rad se odvija uz prisustvo kiseonika), a anaerobni sistem traje od 1 - 3 minuta (mišićni rad se odvija bez prisusuva kiseonika).
Poštovani doktore,
Odgovoreno: 05. 11. 2008.imam 25 godina i oko 5 kg viška koje "skidam" po uputstvu nutricioniste. Takođe sam krenula u teretanu, pa me zanima koliko puta nedeljno je potrebno da vežbam kako bi ostvarila određeni rezultat? I koliko je serija i ponavljanja za jednu grupu mišića dovoljno( npr. 20 ponavljanja u 3 serije)?
Veliko hvala!!!
Dijeta nije adekvatan termin koji Vi upotrebljavate za “skidanje” kilaže. Pre bih koristio termin pravilna regulacija metaboličkih procesa u organizmu. U stadijumu kada želite da prirodnim putem smanjite telesnu masu za 5 kg nije preporučljiv odlazak u teretanu. Po stabilizaciji telesne mase (dolazak na željenu telesnu masu) možete početi sa plivanjem, laganim trčanjem i istezanjem celog tela, tri puta nedeljno, a osnovni cilj je da ojačate mišićnu muskulaturu. Ako uspešno održite telesnu masu, nakon tri meseca možete krenuti u teretanu gde će Vam se odrediti vrsta, intenzitet, ponavljanje i trajanje vežbi. a preporučujem Vam vežbe za definiciju tela. Suština je da regulišete metaboličke procese u organizmu koji će trajno rešiti Vaše probleme sa povećanom kilažom.
Prikazano 826-830 od ukupno 1007 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima
Prijavite se
Dobro došli! Unesite svoje login podatke