Poštovana doktorka,
posle velikog stresa na poslu i prebacivanja na drugo radno mesto (po sistemu ako hoćeš-hoćeš, ako nećeš napusti posao), imam dijagnozu F 43.2 i F 41.2, uz terapiju Ksalol 0.5 mg
3x1 i Floramidal 15 mg 1x1.Osećam se nemoćno, stalno drhtim
i plačem.
Interesuje me koliko dugo mogu biti na ovoj vrsti bolovanja ?
Molim Vas recite mi kojoj stručnoj ustanovi da se obratim u vezi sa problemom bulimije. Ne zanimaju me Zavodi po principu Domova zdravlja, jer to nema veze sa vezom. Da li postoji bilo gde u Beogradu mesto gde bih mogla da odem?
Hvala Vam unapred
Poštovana,
ako sam dobro razumela živite u Beogradu. Ako je tako obratitite se Institutu za mentalno zdravlje u B Palmotićevoj ulici.
Srdačno,
Dr D.Krasić
Prošle zime me odjednom uhvatila neka kriza, nisam mogla da zaspim, po celu noć sam budna, danju me bolela glava i to ne normalno, nego negde na potiljku glave, pa u glavi kao da imam neku rupu, neki grozan osećaj. Pila sam neke lekove i nije me više bolela, ali i dalje nema spavanja, ni lekovi mi nisu za spavanje pomagali i to je trajalo tri meseca. Samo ponekad zaspim povremeno ujutro. Probala sam spavati danju, ali nema šanse, neki tren kao da ću zaspati i istog trena oči se otvaraju. Potom sam pomalo spavala, ali stalno nešto sanjan i bolela me tada glava pozadi, onda kada legnem, a imala sam i neke simtome kao da me neko ožario u nosu ili pored gornje usne. Sada toga nema, ali ne spavam kao do tada. U rukama sada imam neku zategnutost i u vrhovima prstiju kao da nešto hoće vani, kao da krv ne protiče kroz njih, dok je danju super, dok sam u pokretu. Inače, imam 38 god. i bavim se fizickom aktivnošću, trčim i puno sam vani to radim i pred spavanje. Možda sam malo i nejasna, ali je to tako sa mnom.
Puno hvala unapred
Poštovana,
problem spavanja i tegobe koje navodite zahtevaju određena ispitivanja psiho-neuro-telesnog karaktera, te bi bilo potrebno da se obratite neuropsihijatru za sprovodjenje potrebnih dijagnostičkih procedura i eventualne terapije.
Srdačno,
Dr D.Krasić
Poštovani,
od 11.godine bolujem od trihotilomanije, što je najvjerovatnije posljedica rata. U početku je to bilo bezazleno, ali posljednjih godina sam vrlo dobro svjesna ove bolesti i katastrofalnih posljedica. Znam da je najbitnija samokontrola i ja donekle uspjevam u tome, ali dok učim ili ako sam pod većim stresom (ispiti i sl), kontola "popusta".
Interesuje me da li postoje konkretni lijekovi (i koji) ili je neophodan razgovor sa psihoterapeutom.
Unaprijed hvala
Poštovana,
neophodno je, ako već sami ne uspevate i imate uvid u posledice ove loše navike, da se obratite psihijatru, koji će Vam pomoći putem psihoterapijskih terapija i lekovima da problem rešite.
Srdačno,
Dr Dragana Krasić
Poštovani,
pokušala sam pre par meseci da Vam pošaljem pismo i da Vam predstavim moj problem, koji se u medjuvremenu nije promenio niti ublažio, ali mislim da "operaciju" slanja, tehnički nisam dobro odradila, pa ću pokusati ponovo.
Imam 38 godina i u (vrlo dobrom) braku sam vec 18. Imam dve predivne devojcice od 15 i 7 godina. Pre nepune dve godine upoznala sam čoveka koji me je osvojio na svaki mogući način. Oboje smo poznanstvu i osećanjima koja su nas obuzela pokušali da pristupimo razumno i da ne ugrozimo naše brakove, ali smo ipak posle višemesečne borbe sa sobom samima i preispitivanja nad onim što nam se dešava, ušli u vezu koja je trajala godinu dana. U tih godinu dana oboje smo pronašli sebe i uživali jedno u drugom i intelektualno i emotivno, a i fizicki. On je meni a i ja njemu bio "duša bliznakinja" koju malo ko od nas ima u životu sreće da sretne. Nismo želeli da ugrozimo naše porodice i decu pre svega i zato smo ostali u tajnoj vezi iako je to za oboje bila vrlo bolna odluka. Pre šest meseci njegova supruga je saznala za moje postojanje i nas dvoje smo odlučili da se rastanemo. Ne viđam ga, ne čujemo se i nemamo nikakav kontakt od tog poslednjeg razgovora. Ali tuga ne prolazi. Sve je jača. Patim za njim, mislim na njega, sanjam ga svake noći... On mi je prva pomisao kada ustanem i poslednja pre nego što zaspim. Sebe sam smatrala jakom, inteligentnom i dostojanstvenom ženom koja ima ponosa i može da postavi granice koje su nepremostive u bilo kojoj sferi života. U proteklom periodu je sve ono sto sam o sebi mislila "palo u vodu". Želim da ga viđam, želim da budem sa njim, više mi ništa nije bitno, ništa nije "skupo"... Plašim se da ću se razboleti ili u nastupima teške depresije napraviti neku glupost. Pokučavam da funkcioničem normalno, idem na posao, obavljam u kući svakodnevne aktivnosti, čitam, gledam filmove, izlazim sa prijateljicama, ali u pozadini svega je ON! Ne mogu da ga zaboravim, ne mogu da ga prebolim, ne mogu da nateram sebe da krenem dalje...
Molim Vas za savet, ili bar komentar, kritiku... bilo šta sto bi me otrglo iz ove letargije u koju sve dublje zapadam...
Unapred zahvalna!
Postovana, funkcionisete po principu zabranjenog voca! Imate pravo da menjate svoj zivot i da potrazite svoju srecu, ali niste sami, pa dobro razmislite koliko je vasa sreca nezavisna od dece koju biste neminovno zapostavili?A uostalom,ne pitate se samo vi oko buduceg zajednickok zivota.Kako je reagovao kada je saznala njegova supruga?Koliko je on stamen u svojim emotivnim utvrdjenjima?
Srdacno,
Dr Dragana Krasic
Poštovana doktorka, posle velikog stresa na poslu i prebacivanja na drugo radno mesto (po sistemu ako hoćeš-hoćeš, ako nećeš napusti posao), imam dijagnozu F 43.2 i F 41.2, uz terapiju Ksalol 0.5 mg 3x1 i Floramidal 15 mg 1x1.Osećam se nemoćno, stalno drhtim i plačem.
Odgovoreno: 21. 09. 2008.Interesuje me koliko dugo mogu biti na ovoj vrsti bolovanja ?
Poštovana,
ako je to jedino što želite da čujete, a ne kako izaći iz problema, odgovor je: kratko, možda dva meseca.
Srdačno,
Dr D.Krasić
Molim Vas recite mi kojoj stručnoj ustanovi da se obratim u vezi sa problemom bulimije. Ne zanimaju me Zavodi po principu Domova zdravlja, jer to nema veze sa vezom. Da li postoji bilo gde u Beogradu mesto gde bih mogla da odem?
Odgovoreno: 21. 09. 2008.Hvala Vam unapred
Poštovana,
ako sam dobro razumela živite u Beogradu. Ako je tako obratitite se Institutu za mentalno zdravlje u B Palmotićevoj ulici. Srdačno,
Dr D.Krasić
Prošle zime me odjednom uhvatila neka kriza, nisam mogla da zaspim, po celu noć sam budna, danju me bolela glava i to ne normalno, nego negde na potiljku glave, pa u glavi kao da imam neku rupu, neki grozan osećaj. Pila sam neke lekove i nije me više bolela, ali i dalje nema spavanja, ni lekovi mi nisu za spavanje pomagali i to je trajalo tri meseca. Samo ponekad zaspim povremeno ujutro. Probala sam spavati danju, ali nema šanse, neki tren kao da ću zaspati i istog trena oči se otvaraju. Potom sam pomalo spavala, ali stalno nešto sanjan i bolela me tada glava pozadi, onda kada legnem, a imala sam i neke simtome kao da me neko ožario u nosu ili pored gornje usne. Sada toga nema, ali ne spavam kao do tada. U rukama sada imam neku zategnutost i u vrhovima prstiju kao da nešto hoće vani, kao da krv ne protiče kroz njih, dok je danju super, dok sam u pokretu. Inače, imam 38 god. i bavim se fizickom aktivnošću, trčim i puno sam vani to radim i pred spavanje. Možda sam malo i nejasna, ali je to tako sa mnom.
Odgovoreno: 21. 09. 2008.Puno hvala unapred
Poštovana,
problem spavanja i tegobe koje navodite zahtevaju određena ispitivanja psiho-neuro-telesnog karaktera, te bi bilo potrebno da se obratite neuropsihijatru za sprovodjenje potrebnih dijagnostičkih procedura i eventualne terapije.
Srdačno,
Dr D.Krasić
Poštovani,
Odgovoreno: 20. 09. 2008.od 11.godine bolujem od trihotilomanije, što je najvjerovatnije posljedica rata. U početku je to bilo bezazleno, ali posljednjih godina sam vrlo dobro svjesna ove bolesti i katastrofalnih posljedica. Znam da je najbitnija samokontrola i ja donekle uspjevam u tome, ali dok učim ili ako sam pod većim stresom (ispiti i sl), kontola "popusta".
Interesuje me da li postoje konkretni lijekovi (i koji) ili je neophodan razgovor sa psihoterapeutom.
Unaprijed hvala
Poštovana,
neophodno je, ako već sami ne uspevate i imate uvid u posledice ove loše navike, da se obratite psihijatru, koji će Vam pomoći putem psihoterapijskih terapija i lekovima da problem rešite.
Srdačno,
Dr Dragana Krasić
Poštovani,
Odgovoreno: 19. 09. 2008.pokušala sam pre par meseci da Vam pošaljem pismo i da Vam predstavim moj problem, koji se u medjuvremenu nije promenio niti ublažio, ali mislim da "operaciju" slanja, tehnički nisam dobro odradila, pa ću pokusati ponovo.
Imam 38 godina i u (vrlo dobrom) braku sam vec 18. Imam dve predivne devojcice od 15 i 7 godina. Pre nepune dve godine upoznala sam čoveka koji me je osvojio na svaki mogući način. Oboje smo poznanstvu i osećanjima koja su nas obuzela pokušali da pristupimo razumno i da ne ugrozimo naše brakove, ali smo ipak posle višemesečne borbe sa sobom samima i preispitivanja nad onim što nam se dešava, ušli u vezu koja je trajala godinu dana. U tih godinu dana oboje smo pronašli sebe i uživali jedno u drugom i intelektualno i emotivno, a i fizicki. On je meni a i ja njemu bio "duša bliznakinja" koju malo ko od nas ima u životu sreće da sretne. Nismo želeli da ugrozimo naše porodice i decu pre svega i zato smo ostali u tajnoj vezi iako je to za oboje bila vrlo bolna odluka. Pre šest meseci njegova supruga je saznala za moje postojanje i nas dvoje smo odlučili da se rastanemo. Ne viđam ga, ne čujemo se i nemamo nikakav kontakt od tog poslednjeg razgovora. Ali tuga ne prolazi. Sve je jača. Patim za njim, mislim na njega, sanjam ga svake noći... On mi je prva pomisao kada ustanem i poslednja pre nego što zaspim. Sebe sam smatrala jakom, inteligentnom i dostojanstvenom ženom koja ima ponosa i može da postavi granice koje su nepremostive u bilo kojoj sferi života. U proteklom periodu je sve ono sto sam o sebi mislila "palo u vodu". Želim da ga viđam, želim da budem sa njim, više mi ništa nije bitno, ništa nije "skupo"... Plašim se da ću se razboleti ili u nastupima teške depresije napraviti neku glupost. Pokučavam da funkcioničem normalno, idem na posao, obavljam u kući svakodnevne aktivnosti, čitam, gledam filmove, izlazim sa prijateljicama, ali u pozadini svega je ON! Ne mogu da ga zaboravim, ne mogu da ga prebolim, ne mogu da nateram sebe da krenem dalje...
Molim Vas za savet, ili bar komentar, kritiku... bilo šta sto bi me otrglo iz ove letargije u koju sve dublje zapadam...
Unapred zahvalna!
Postovana, funkcionisete po principu zabranjenog voca! Imate pravo da menjate svoj zivot i da potrazite svoju srecu, ali niste sami, pa dobro razmislite koliko je vasa sreca nezavisna od dece koju biste neminovno zapostavili?A uostalom,ne pitate se samo vi oko buduceg zajednickok zivota.Kako je reagovao kada je saznala njegova supruga?Koliko je on stamen u svojim emotivnim utvrdjenjima? Srdacno, Dr Dragana Krasic
Prikazano 2096-2100 od ukupno 2343 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima
Prijavite se
Dobro došli! Unesite svoje login podatke