Poštovana,
Ja sam iz Makedonije i već dugo, oko 5 godina patim od hronične anksioznosti, u početku je bilo katastrofalno tako da sam bila zatvorena godinu dana u četiri zida, i nisam mogla da izlazim iz kuće, ali od kada sam vidjela da moje stanje se ne poboljšava skupila sam snage i borila sa problem, tokom vremena da izlazim van, moram da napomenem da nisam pila nikakve pilule zato što sam se osećala potpuno normalna, ali nisam se osećala dobro i zdravo, nisam htela uzimati lekove, jer u moj grad mi nemamo stručna lica da bi mi objasnili moj problem, a dalje od moje kuće nisam mogla i nisam imala poverenja doktora, ne bar u mojoj okolini, zašto kada sam imala napada panike oni nisu znale da mi daju nikakvo objašenjnje, naravno, bili su stručnjaci opštu medicinu... Već dve godine kada sam se osećala bolje nego ranije, počela sam da idem kod psihijatra, van moga grada, prvo sam uzimala amizol sa helex, nisam se osećala mnogo bolje, posle sam uzimala asentra sa helex, oko 9 meseci, ali simptomi nisu prestali, posle sam otišla u Skopje kod psihijatra, terapija mi je bila seroxat u početku sa 10mg posle 20mg u kombinaciju sa helex jednom ili dvaputa dnevno, ali uveče 0,5 mg obavezno, tako da sam mogla da izlazim u barove i diskoteke, nakon 5-6 meseci nisam se osećala bolje i počela sam da uzimam kada sam bila više napeta i do tri puta dnveno helex i po jedne konsultacije sa psihijatrom telefonom, ali ne taj isti što sam bila pre, nego prijatelj moje gazdarice ustanovilo se da sam postala ovisna helex, tako da helex sam zamenila sa dijazepam 5 mg i to ne sveki dan već po potrebi...Onda su mi preporučili drugog psihijatra i otišla sam nekoliko puta na terapiju i on mi je isto tako prepisao paroxetin, ali tokom vremena na 40 mg dnevno i dijazepam po potrebi, sada sam oko 9 meseci samo na paroxetin od 40 mg i jedno ili dva puta u mesecu uzimam dijazepam od 2 mg, a ponekad ima dana recimo oko dva-tri puta nedeljno da uzimam tri puta dnevno dijazepam od 2 mg, ali to se može desiti dva puta u mesecu.. Nisam bila kod psihijatra već oko 6 meseci i više, jer finasijska situacija to mi ne dozvoljava, da li mislite da je dovoljno vremena prošlo uz moju terapiju sa paroxetinom i da li mogu da namalim dozu, jer ima dana kada se osećam sasvim normalno, ali ima i dana kada osećam veliki duševni nemir, bes i nervozu što ne mogu da kontrolišem?
Hvala Vam unapred...

Poštovana,
imam 30 godina moj problem je imam neki strah, od gužve, samoće, osećaj je kao da ću se onesvesti, a nikad se nisam onesvestila. Prvo noge počinju da se tresu, hladan znoj, ubrzano lupanje srca. Sve ove simptome imam već 6 godina, posle drugog porodjaja. Sada sam se prvi put obratila jednom psihijatru iz Niša.
Htela bih i Vaše mišljenje.
Unapred hvala.

Da li Jurnista može da se nadje u Srbiji. Ja sam već 2 god. na metadonskom održavanju posle 10 god.intravenskog drogiranja heroinom. Moja doza je 40 mg.=120 kapi Metadona za 24 h. Sve ovo vreme se dobro osećam i nisam podizao dozu, ne pijem lekove za spavanje, smirenje i antidepresive, nisam se vraćao na Heroin od kada sam na Metadonu.
Zanima me da li postoji mogućnost da se pacijentima u Srbiji daje Jurnista ako zatreba ili ako poraste tolerancija na Metadon, kao što se daje pacijentima na održavanju u drugim zemljama uz Metadon ili samo Jurnista. Kažem meni je za sada dovoljan Metadon, normalno spavam i funkcionišem.

Poštovana,
živim u malom mjestu bez psihijatra. Moja dijagnoza je f32 uz povremeno f33. Moja prva terapija je bila demetrin, maprotin i trajala je 6 meseci. Moje stanje se pogoršalo, halucinacije, strahovi, samopovredjivanje, nesanica. Nova terapija mi je bila amizol, rivotril, loram i trajala je par mjeseci, zatim su mi nastale užasne tjeskobe u mozgu. Pri tom sam vrištala, lomila stvari, povredjivala sebe, čupala kosu i pokušala da se isječem. Nova terapija nozinan, apaurin, ladiomil. Postala sam biljka.Užas skoro sam nepokretna. Nova terapija flunisan, ksalol, rivotril, presolol, loram. Na ovoj terapi sam bila 6 godina.U medjuvremenu sam dobila epileptične napade bez gubitka svesti. Ovu terapiju sam prekinula samoincijativno i funkcionisala sam 1 god. samo na bromazepamu. Pošto se razvila zavisnost vratila sam se na ksalol i flunisan. Javile su se užasne glavobolje i učestali epileptični napadi. Psihijatar mi je rekao da sam izlečena i da se radi o zavisnosti od lekova. Za to sam dobila demetrin i sulpirid. Udala sam se i bila bez terapije 6 meseci. Pre 3 nedelje su se javile nervoza, bezvoljnost, nemiri i u rastrojstvu sam pocjepala svoju odjeću. Nova terapija zoloft, rivotril, ksanaks, inderal. Ne osjećam se dobro, imam tjeskobe na srcu, tremor, bolove u rukama. Liječim se 12 god. Srećna sam u novom životu sa mužem, ali sam umorna od svih ovih lijekova.
Postoji li neki izlaz iz ovog začaranog kruga. Šta da radim?
Molim Vas za pomoć, jer gubim vjeru u svog psihijatra. Imam 43 god

Imam 35 god, a od 2001. Imam neku vrstu anksioznosti. Ležanje u trudnoći, porodjaj pred rat...Sve je počelo lupanjem srca, strahom od umiranja, infarkta. Krećem na psihoterapiju 2003  bihejvior kod psihijatra privatno, oko 1,5 god uz to pijem ksalol 0.25 3x dnevno. Počinjem da se borim sama s tim, povremeno odem kod nekog od psihijatara, ista priča anksioznost, ništa strašno po njima. Sredinom 2005 sve prestaje kao da nikada nije ni bilo, a vraća se u decembru 2007. Opet panika, strah od ludila, frka, treperenje, napetost sa strahom da sam na ivici ludila. Plašim se da ću izgubiti kontrolu. Ali sve to je periodično 15 dana sam ekstra, pa 2 dana sam u haosu (treperim, ne mogu da razmišljam o nečem lepom, vraća mi se neka ružna situacija koja mi se desila pre 3 godine, sva se ja zaledim od nekog straha al bez razloga) Lepo živim 36 godina imam, dete od 12 god,  muž normalan, vrlo kritičan, ali ok. Pijem po potrebi bromazepam od 3 mg kad prigusti, mada jedna poznanica psihijatar koja me dobro poznaje tvrdi da ja fantaziram da sam dokona i da samo izmišljam. U mom gradu ima psiholog psihoterapeut koji se terapijom REBT bavi 2 god a ranije je radio van struke.
Da li su takvi psiholozi terapeuti kompetentni za psihoterapiju ili je poželjnije ići kod psihijatra, psihoterapeuta, ali takav samo jedan ima privatnik, a u bolnici kod nas se to ne radi. Ja bih Vas zamolila za mišljenje o mom problemu i o terapiji , ali obzirom da niste opširni kao dr Olivera, molila bih Vas da mi detaljnije odgovorite.