Poštovana, u potpunosti se slažem sa mišljenjem Vaših lekara i njihovim preporukama. Arahnoidnu cistu verovatno imate od rođenja ili je nastala nakon neke ranije povrede glave i sada je slučajno otkrivena. Ne treba da Vas brine, jer ne izaziva smetnje. Tegobe koje opisujete nemaju veze sa njenim postojanjem. Eventualno je treba pretiti sto znaci ponoviti MR pregled glave godinu dana nakon MR pregleda koji treba sada da uradite. Ako se ne uvećava, a verovatno neće, nema značaja. Jedino što u vezi ovog rezultata moze da se desi jeste da sada imate novi razlog ili uzrok koji će Vas dodatno opterećivati i izazivati nove glavobolje. Zapamtite - nije bitno šta je nađeno na pregledu već kakvo značenje taj nalaz ima u kontekstu aktuelnih tegoba i opšteg psihičkog i fizičkog stanja. Dakle, uradite preporučeni MR pregled glave, obratite se neurologu oko ispitivanja i lečenja migrene, posetite i oftalmologa u cilju kontrole intraokularnog pritiska i oštrine vida, bolje se organizujte, kvalitetnije odmarajte i više spavajte. Srdačan pozdrav.

Poštovana, pošto se radi o kompleksu urođenih razvjnih anomalija kičmenog stuba i kičmene moždine, mislim da je najbolje da prvo porazgovarate sa neurohirurgom koji je već operativno lečio ili će lečiti vaše dete, pa tek onda da ovde, ako bude bilo potrebe, damo dodatna pojašnjenja. Molim Vas da se potrudite da tokom konsultacije sa neurohirurgom pitate sve što vas interesuje i da insistirate na potpunom informisanju, jer nikakva komunikacija preko interneta ne može zameniti direktan kontakt sa lekarom koji u konkretnom slučaju operativno lečenje sprovodi. Srdačan pozdrav.

Poštovana, lečenje aneurizmi na moždanim krvnim sudovima može biti operativno i endovaskularno. Suština svih metoda je isključivanje aneurizme iz cirkulacije odnosno sprečavanje da krv ispunjava njenu šupljinu i dovede do pucanja njenog zida. Operativno lečenje se sastoji u postavljanju štipaljke na početni deo aneurizmatskog proširenja čime se ona definitivno isključuje iz cirkulacije. Ako se tokom operacije ispostavi da zbog nepristupačnosti i rizira od pucanja ovo nije moguće uraditi, tokom iste operacije radi se oblaganja spoljašnjeg zida aneurizme u cilju njegovog ojačanja. Medjutim, u poslednje vreme operativno lečenje aneurzmi, naročito gigantskih, se sve više zamenjuje minimalno invazivnom tehnikom endovaskularnog lečenja, naročito u slučajevima kao što je Vasa mama. Radi se o punjenju aneurizme specijalno konstruisanim savitljivim platinskim nitima, koja pošto ispune šuplljinu aneurizme fizički onemogućavaju njeno dalje punjenje krvlju uz indukciju procesa tromboze aneurizme što dovodi do njenog potpunog isključivanja iz cirkulacije. Intervencija se izvodi u kratkotrajnoj opštoj anesteziji, bez otvaranja lobanje, po sličnom principu kao i angiografija kojoj ova intervencija pretstavlja logičan nastavak. Mislim da je Vasa majka pravi kandidat za ovu vrstu intervencije. Aneurizma mora da se leči, ne samo da bi se zaustavilo napredovanje oštećenja funkcije oka već i zbog toga da bi se predupredilo njeno pucanje koje je u velikom broju slučajeva, naročito kod velikih i gigantskih aneurizmi, smrtonosno. Pošto niste naveli detalje rezultata angiografskog ispitivanja Vase majke, pomenucu Vam i to da u malom (minimalnom) broju slučajeva može doći do spontane tromboze i kalcifikacije trombozirane džinovske aneurizme kada se ona ponaša kao tumor (zbog čega se i slučajno otkrije pri ispitivanju tegoba nalik tumorskim), u smislu da vrši pritisak na okolne strukture bez rizika od nastanka krvarenja. Znači, treba detaljno razgovarati sa matičnim neurohirurgom o mogućnostima lečenja i rizicima. Nisam siguran da li se i ko u Hrvatskoj bavi endovaskularnim lečenjem moždanih aneurizmi ali imam odlična iskustva sa kolegama iz Slovenije. Srdačan pozdrav.

Poštovani, prema ovome kako ste opisali, lečenje vašeg druga, odnosno njegove teške kraniocerebralne povrede, i po kvalitetu i po kvantitetu je sprovedeno po svim savremenim principima savremene neurotraumatologije. Znači isto tako i toliko bi bio lečen u bilo kom neurohirurškom centru u svetu. Prosto rečeno, to se tako leči ma kako to rogobatno Vama izgledalo. Ne razumem zašto Vas brine to što nije proveo u bolnici duže od 10 dana. Jednostavno nema potrebe za tim. Boravak u bolnici ga neće sprečiti da se ponovo povređuje, niti će ubrzati oporavak, već suprotno uz mogućnost pojave komplikacija koje nosi tzv "besporebna produžena hospitalizacija". Sigurnost po tipu "da se nešto ne desi" koji porodica ima i zbog čega očekuje ili insistira na dužem boravku u bolnici od onoga koliko je bilo potrebno je samo privid, i u stvari pretstavlja bespotreban strah (ili bezanje od odgovornosti u nekim slučajevima) da svojim postpcima "sličajno nesto ne zabrljaju" čime bi usporil oporavak ili doprineli pojavi tegoba koje bi i onako bile prisutne. Apsolutno je potvrđeno da boravak u kućnoj-porodičnoj sredini uz kontinuirani povremeni medicinski nadzor (ambulantne kontrole za mesec dana, i po potrebi tri i šest meseci nakon povrede) mnogostruko povoljnije deluje na oporavak u odnosu na "zatvaranje" u bilo kakvoj bolnici ili banji zbog "posmatranja i redovnog snimanja" kako Vi navodite. Manji hematom koji je zaostao i nije bio za hiruško uklanjanje će se vremenom resorbovati "sam od sebe". Pošto nije zaostao nikakav neurološki deficit, nema potrebe ni za fizikalno-rehabilitaconom terapijom. Nikakvi specijalni lekovi nisu potrebni, već samo simptomatska terapija što se uglavnom svodi na upotrebu lekova za glavobolju koja gotovo uvek zaostaje i nakon mnogo manjih povreda mozga i može trajati mesecima nakon povrede. Neki preporučuju i redovnu upotreba Vit. C u dozi od 1000mg dnevno, Vitamina E u dozi od 400ij dnevno i Alfa-lipoične kiseline (kod nas preparat Alphalipoin) u dozi od 200-400mg dnevno. Pored glavobolje, takođe mogu biti prisutni opšta slabost, nelagodnost, nesećanje, vrtoglavica, poremećaj sna, promene u ponasanju ili emotivnom reagovanju. Ako ove tegobe postoje treba ih resavati u konsultaciji sa matičnim neurohirurgom, neurologom i psihijatrom. Jednostavno to je tako. Sta treba pacijent da radi kod kuće: nista posebno. Tokom prvog meseca puno odmora, dobar san, prijatno okruženje, podrška prijatelja i porodice, izbegavanje fizickog i mentalnog napora (nema vezbanja, teretane, voznje bicikla, dugih i besciljnih kucnih poseta sa masom ljudi koji "smaraju", zurki, nocnih izlazaka, upotrebe alkohola), uz pravilo da se aktivnosti postepeno povećavaju do granice prijatnosti. Posle mesec dana od povrede ili otpusta treba uraditi kontrolni KT (CT) snimak glave uz ambulantnu kontrolu matičnog neurohirurga. Ako je sve u redu i po polanu, posle tih mesec dana treba se vratiti normalnim životnim aktivnostima i to je to. U svakom slučaju razgovor sa neurohirurgom koji je lečio pacijenta u cilju uspostavljanje odnosa poverenja i kontrole nad situacijom trebalo bi da reši Vašu zabrinutost. Srdačan pozdrav.

Poštovani, nema drugog načina lečenja tumora mozga i moždanog stabla sem operativnog. Ostali oblici onkološkog lečenja ili nisu podesni ili nisu efikasni u uzrastu odnosno starosnoj dobi vaše ćerke. O alternativnom lečenju da ni ne govorimo (ne gubite vreme i novac). U vezi sa operativnim lečenjem tumora moždanog stabla i onim što Vi pominjete kao "nepristupacni i zabaceni delovi mozga", načelno postoje dva problema. Prvi je taj da određeni tumori svojim rastom prožimaju tkivo moždanog stabla odnosno nemaju granicu prema normalnom tkivu te ih je nemoguće odvojiti od njega bez njegovog trajnog čak i fatalnog oštećenja. Samim tim i nema rezona pokušavati operaciju. Drugi problem pretstavlja samo moždano stablo u kome je na malom prostoru "spakovano" puno važnih centara što čini operativnu manipulaciju u njemu izuzetno složenom u smislu očuvanja normalnih struktura prilikom vađenja tumora koje ima smisla operisati (oni koji imaju definisanu granicu). U vezi sa drugim problemom i "nekim aspiratorom" koji pominjete, nije toloko bitno čime se tumor vadi već da li tokom vađenja tumora postoje tehničke mogućnosti (odnosno odgovarajuća oprema) intraoperativnog praćenja funkcije vitalnih centara u čijoj se blizini nalazi tumor koga treba izvaditi, čime se sprečava njihovo intraoperativno povređivanje ili otkriva kada je ono minimalno. Naravno, sva tehnika ma kako bila savremena, moćna i savršena, ništa ne vredi bez iskusnog tima lekara koji se bave ovom oblasti pedijatrijske hirurgije tumora moždanog stabla. Na žalost, niti u jednom neurohirurškom centru u Srbiji ne postoje tehničke mogućnosti za savremeno operativno lečenje operabilnih tumora moždanog stabla. Uz ogradu da neznamo ništa detaljnije o MR nalazu, postoji mogućnost da u dogovoru sa Vašim neurohirurgom ili nevezano sa njim, kontaktirate putem maila neku od vrhunskih neurohirurških ustanova u evropi, pošaljete kratko pismo sa osnovnim podatcima o malom pacijentu i MR snimcima u atačmentu mejla kako bi konačno razrešili dilemu šta i kako raditi odnosno ako je moguće gde operisati. Pitajte Vašeg neurohirurga da vam preporuči koga da kontaktirate u svetu a ja Vam mogu predložiti sledeće vrhunske neurohirurške Klinike u Nemačkoj koje se nalaze u Hanoveru, Berlinu i Haidelbergu: www.ini-hannover.de/, http://www.neurochirurgie-berlin.com/ (Campus Virchow-Klinikum), www.klinikum.uni-heidelberg.de/Neurochirurgische-Klinik.106678.0.html. U slučaju da je operativno lečenje moguće, mislim da ćete moći da od socijalnog dobijete (uz adekvatnu papirologiju) novčana sredstva za plaćanje lečenja u inostranstvu obzirom da ga kod nas nije moguće sprovesti. Srdačan pozdrav.