Htela bih da Vam ukratko izložim probleme koje imam. Već sam bila na razgovoru kod psihijatra i sa psihologom radila testove. Ukratko su mi rekli da mi je neophodna direktivna i asertivna psihoterapija koja ohrabruje postizanje realnih životnih ciljeva i odvlači od dalje introspekcije i samoanalize. Stalno sam depresivna i plačem, povlačim se, nesigurna sam u sve i nemam samopouzdanja da bilo šta promenim. Pošto sam prestala sa terapijom kod psihijatra htela bih da pričam sa Vama. Verujem da možete da mi pomognete. Htela bih da stupimo u kontakt, ako je to moguće, pošaljite mi podatke kako da dođem do Vas (iz Niša sam).
Očigledno da su Vaši problemi rešivi, pa čak i iz dosadašnjih pregleda i kontakata imate konkretan predlog oblika terapijskog rada koji bi Vam odgovarao.
Imam jedan veliki problem, a to je prerana ejakulacija. Imam 17 godina (uskoro 18). Već nekoliko puta sam pokušao da imam seks sa devojkom. Međutim, već posle kratke predigre, taman kad treba da to obavimo, ja ejakuliram već posle par ulaza. U čemu je moj problem? Inače, sportista sam i ne bolujem ni od kakvih bolesti.
Vaš problem verovatno nije tako ozbijan kako Vam se čini, jer Vas verovatno i nedovoljno seskualno iskustvo čini napetijim i nervoznijim nego što ćete biti kada ga u narednim godinama steknete. Prevelika seksulana želja i posebno želja za konkretnom partnerkom mogu biti razlog prerane ejakulacije, koja Vas dovodi do neprijatnosti, stida i straha od sledećeg neuspeha. Ukoliko nastojite da prilikom vođenja ljubavi misli fokusirate na neku neutralnu temu koja bi donekle smanjila nivo Vašeg seksualnog uzbuđenja, mogli biste produžiti seksualni odnos. Takođe, ukoliko imate često i snažno izraženu seksualnu potrebu, masturbacija kraće vreme pre očekivanog seksualnog odnosa smanjila bi napetost i potrebu za brzim i snažnim seksualnim pražnjenjem, a Vas bi poštedela neprijatnosti i daljih dilema. Pretpostavljam da Vaša dobra sportska kondicija upravo pretpostavlja i visok energetski nivo pa i povišene seksualne potrebe, a da je ovakav problem samo posledica velikih seksualnih potencijala, a da ćete na ovaj način bar delimično rešiti postojeći problem bar dok ne uspostavite ritam redovnih seksualnih odnosa koji će pomoći u boljoj kontroli seksualne želje i realizacije odnosa.
Javila sam Vam se pre nekih 15-ak dana i zatražila pomoć oko pisanja nacrta hipotetičkog istraživanja iz oblasti neuropsihologije, a koji predstavlja neophodan uslov za izlazak na ispit iz ovog predmeta na postdiplomskim studijama FASPER-a u Beogradu. Vodeći se Vašim sugestijama, pokušala sam da napravim skicu eventualnog istraživanja na temu: "Uticaj mentalnih sposobnosti na pojavu disgrafije". Nemam utisak da sam se najbolje snašla jer sam pisala jezikom koji meni nije blizak (u terminološkom smislu). Ne dokučivši konačno principe metodološkog istraživanja, čitaocu tog rada može se opravdano učiniti da je u svakom smislu nedograđen. Poslaću Vam nacrt mog rada na Vašu e-mail adresu i molim Vas za eventualne dalje smernice i sugestije.
Što se naslova Vašeg rada tiče, bolje je da ne bude "uticaj" jer je metodološki neispravno razmatrati pitanje kauzalnosti na malim uzorcima (koji su obično neminovnost u praktičnim radovima), već "Povezanost mentalnih sposobnosti i disgrafije", što zvuči umerenije i istinitije. Smatram da je izabrana tema već mnogo, mnogo prizemnija i da ima veoma dobrih mogućnosti da se napravi jasan i metodološki čist nacrt, i kao što sam već ponudila pomoći ću Vam u tome kada mi budete poslali globalni predlog nacrta. To nije dug posao i nemojte toliko brinuti oko nemogućnosti ovladavanja problemom.
U toku noći imao samnoćnu moru i ustao sam iz kreveta obzirom da sam sanjao da me napadaju, ja sam se tukao u snu. Tom prilikom sam se povredio i jako sam vrištao čudnim glasom koji me zastrašuje. U toj sobi se nalazila i moja devojka koju sam mnogo uplašio, ali fizički nisam povredio. Želeo bih da mi Vi kažete, kao stručnjak, da li treba da posetim psihologa i da li imate predstavu o kakvom problemu se radi? Imam 25 godina i nije mi se to ranije dešavalo.
Jedna ovakva epizoda ne treba da za Vas predstavlja poseban izvor straha. Navjeći broj ljudi tokom života iskusi neprijatnost zvanu -
noćna mora. Verovatno je u prethodnim danima bilo nekih većih opterećenja ili iz Vašeg okruženja, ili dilema i pojačanog nemira u Vama, pa je zastrašujuci doživljaj samo posledica Vaše unutrašnje obrade. Ona nekada ne mora da bude isprovocirana doživljajem koji možete jasno da vežete za neku posebnu spoljašnju/unutrašnju teškoću, pa biste morali da se pozabavite analizom svojih razmišljanja i doživljavanja tog ili tih dana. To nije razlog da odmah tražite razgovor sa psihologom, osim ako ne postoji i nešto drugo što Vas pishički opterećuje. Ljudi obično imaju učestalije noćne more kada postoje uznemiravajuća dešavanja, najčešće u njima samima, kada se suočavaju sa životnim dilemima i neminovnošću donošenja važnih životnih odluka, snažnim pritiscima okoline, poniženošću ili odbačenošću što rezultira teskobom ili drugim negativnim osećanjima. Obično se povod za noćne more očiglednije nametne ukoliko se ponavljaju pa ih možemo lakše povezati sa nekim događajem ili doživljajem. Pomoći ćete sebi ako uspete da napravite takvu analizu vezanu za period kada se Vaš neprijatni san i neuobičajeno ponašanje javilo. Možda postoje opterećenja koja ni sebi niste priznali, ali se manifestuju na ovaj način. Ukoliko se noćne more budu ponavljale, možda biste mogli da potražite konsultaciju sa psihologom koji bi Vam mogao pomoći da doprete do korena svojih opterećenja, da biste lakše mogli da se suočite sa njima,ali za sada nemate razloga za pridavanje većeg značaja ovom događaju.
kako se osloboditi psiholoske vezanosti. Nakon porodicne trageduje usvojila me je zena koja sada ne zeli da me ostavi da zivim svoj zivot. Ima i svog sina koji zivi van zemlje a ja iako imam 39 god. (neudata sam, sa zavrsenim fakultetom ali trenutno bez posla) potpadam pod njene uticaje,pod nekim neobjasnjivim pritiskom razmisljam o svemu sto kaze (iako tako ne postupam i trudim se svojski da budem svoja) i uopste tesko donosim sopstvene odluke. kao da ne raspolazem svojim zivotom. Pokusavala sam da razgovaram sa njom o tome, da se distanciram ali nista ne pomaze. Ona me ne cuje, nastavlja po starom, dolazi bez najave, insistira da se brine o meni. U tom odnosu potom ubrzo prelazi na omalovazavanje, potcenjivanje, izazivanje osecanja krivice i indirektno poredjenje sa njenim sinom i drugim uspesnim ljudima. Sve sto ja radim ili mislim se nekako ponistava. Najgore je sto se osecam toliko iscrpljeno i ponekad depresivno da mi je tesko da komuniciram sa ostatkom sveta. Ona nema nameru da odustane od svog ponasanja be! z obzira na molbe, razgovore i sl. Ne verujem ni da bi psiholog ili psihijatar pomogao posebno sto ona ima prijatelje psihijatre ali je osoba koju uopste ne zanima sta `drugi` misle ukoliko njoj licno ne preti neka neprijatnost. A ovo sa mnom kao da je samo zabavlja, ma koliko ja bila nesrecna ili neprijatna prilikom razgovora sa njom. Trenutno nemam novca za psihoterapiju a u lekove za smirenje bez razgovora ne verujem.Mogu li sama sebi da pomognem? Imate li neki savet? Hvala unapred
Vas problem je mogao biti slican i sa bioloskom majkom, nezavisno od toga sto ste kao usvojeno dete u ipak specificnom polozaju i mozda sa izrazenijom potrebom da iskazujete vise strpljenja i razumevanja prema osobi koja Vas je vec jednom "spasila" iz nezavidne porodicne situacije. U pravu ste, za resavanje ovog ni malo jednostavnog problema, trebalo bi obuhvatiti i vasu usvojiteljku, kako biste kompromisima i obostranim korigovanjem ponasanja dosle do boljeg razumevanja. Kako je to u najmanju ruku tesko izvodljivo, znacajno je da se upitate sta Vama nedostaje da biste mogli da se izborite za svoju nezavisnost i samostalnost. Sta je sa Vasim samopouzdanjem? Koliko ste u stanju da realno procenite svoje vrednosti i dosadasnja postignuca? Zbog cega potpadate pod uticaj njenih kritika i uporedjivanja ako znate koliko vredite i koliko ste se trudili da postanete ono sto danas jeste? Vas veliki problem jeste samopouzdanje, koje se gubi u nedovoljnoj separaciji i nejasno izgradjenom identitetu. To jesu tacke sa kojima moze uspesno da se radi u psihoterapiji. Da biste dobili pomoc psihoterapeuta (psihologa ili psihijatra) nije neophodno da placate privatne usluge buduci da strucnu pomoc mozete dobiti u drzavnim ustanovama na osnovu uputa za psihologa ili psihijatra koji cete dobiti u ambulanti ili Domu zdravlja jer se verovatno vodite kao nezaposleno lice i imate zdravstvenu knjizicu. Problem o kome govorite za pocetak bi trebalo da resavate uz strucnu pomoc, a u tom procesu ojacacete i nauciti kako da se naknadno sa mnogim problemima nosite i sami. Nije cilj da Vasu usvojiteljku uvredite i time odbijete od sebe jer njena zelja da brine o Vama, iako neprikladno manifestovana, ipak u sebi sadrzi i pozitivne motive. Naucicete da bar sa svoje strane postavite granice svog prostora u koje ona sada uporno i bezobzirno zadire, utoliko vise sto se Vi tome prepustate i dozvoljavate takvo ponasanje. Kada budete ucvstili svoje samopostovanje preko boljeg upoznavanja sebe, bice Vam lakse da na prikladan nacin, bez svadje i grubosti i bez licnog iscrpljivanja izborite svoje mesto. Toplo savetujem da ne bezite od takvog psihoterapijskog rada navodeci kao razlog nedostatak novca, dovoljno je da imate zdravstveno osiguranje da se javite na Kliniku za zastitu mentalnog zdravlja i da zapocnete najpre rad na sebi i iznesete problem interpersonalnih odnosa. Ovakvo trpljenje koje opisujete samo ce vas jos vise oslabljivati i ciniti jos depresivnijom. Ucinite nesto za sebe i iznenadicete se kako su vasi odnosi jos mnogo ranije mogli da budu mnogo drugacije vec samim Vasim drugacijim postavljanjem u komunikaciji sa ljudima. Mnogo pozdrava, Prof.dr Bojana Dimitrijevic spec.med.psihologije
Htela bih da Vam ukratko izložim probleme koje imam. Već sam bila na razgovoru kod psihijatra i sa psihologom radila testove. Ukratko su mi rekli da mi je neophodna direktivna i asertivna psihoterapija koja ohrabruje postizanje realnih životnih ciljeva i odvlači od dalje introspekcije i samoanalize. Stalno sam depresivna i plačem, povlačim se, nesigurna sam u sve i nemam samopouzdanja da bilo šta promenim. Pošto sam prestala sa terapijom kod psihijatra htela bih da pričam sa Vama. Verujem da možete da mi pomognete. Htela bih da stupimo u kontakt, ako je to moguće, pošaljite mi podatke kako da dođem do Vas (iz Niša sam).
Odgovoreno: 15. 01. 2008.Očigledno da su Vaši problemi rešivi, pa čak i iz dosadašnjih pregleda i kontakata imate konkretan predlog oblika terapijskog rada koji bi Vam odgovarao.
Imam jedan veliki problem, a to je prerana ejakulacija. Imam 17 godina (uskoro 18). Već nekoliko puta sam pokušao da imam seks sa devojkom. Međutim, već posle kratke predigre, taman kad treba da to obavimo, ja ejakuliram već posle par ulaza. U čemu je moj problem? Inače, sportista sam i ne bolujem ni od kakvih bolesti.
Odgovoreno: 11. 01. 2008.Vaš problem verovatno nije tako ozbijan kako Vam se čini, jer Vas verovatno i nedovoljno seskualno iskustvo čini napetijim i nervoznijim nego što ćete biti kada ga u narednim godinama steknete. Prevelika seksulana želja i posebno želja za konkretnom partnerkom mogu biti razlog prerane ejakulacije, koja Vas dovodi do neprijatnosti, stida i straha od sledećeg neuspeha. Ukoliko nastojite da prilikom vođenja ljubavi misli fokusirate na neku neutralnu temu koja bi donekle smanjila nivo Vašeg seksualnog uzbuđenja, mogli biste produžiti seksualni odnos. Takođe, ukoliko imate često i snažno izraženu seksualnu potrebu, masturbacija kraće vreme pre očekivanog seksualnog odnosa smanjila bi napetost i potrebu za brzim i snažnim seksualnim pražnjenjem, a Vas bi poštedela neprijatnosti i daljih dilema. Pretpostavljam da Vaša dobra sportska kondicija upravo pretpostavlja i visok energetski nivo pa i povišene seksualne potrebe, a da je ovakav problem samo posledica velikih seksualnih potencijala, a da ćete na ovaj način bar delimično rešiti postojeći problem bar dok ne uspostavite ritam redovnih seksualnih odnosa koji će pomoći u boljoj kontroli seksualne želje i realizacije odnosa.
Javila sam Vam se pre nekih 15-ak dana i zatražila pomoć oko pisanja nacrta hipotetičkog istraživanja iz oblasti neuropsihologije, a koji predstavlja neophodan uslov za izlazak na ispit iz ovog predmeta na postdiplomskim studijama FASPER-a u Beogradu. Vodeći se Vašim sugestijama, pokušala sam da napravim skicu eventualnog istraživanja na temu: "Uticaj mentalnih sposobnosti na pojavu disgrafije". Nemam utisak da sam se najbolje snašla jer sam pisala jezikom koji meni nije blizak (u terminološkom smislu). Ne dokučivši konačno principe metodološkog istraživanja, čitaocu tog rada može se opravdano učiniti da je u svakom smislu nedograđen. Poslaću Vam nacrt mog rada na Vašu e-mail adresu i molim Vas za eventualne dalje smernice i sugestije.
Odgovoreno: 08. 01. 2008.Što se naslova Vašeg rada tiče, bolje je da ne bude "uticaj" jer je metodološki neispravno razmatrati pitanje kauzalnosti na malim uzorcima (koji su obično neminovnost u praktičnim radovima), već "Povezanost mentalnih sposobnosti i disgrafije", što zvuči umerenije i istinitije. Smatram da je izabrana tema već mnogo, mnogo prizemnija i da ima veoma dobrih mogućnosti da se napravi jasan i metodološki čist nacrt, i kao što sam već ponudila pomoći ću Vam u tome kada mi budete poslali globalni predlog nacrta. To nije dug posao i nemojte toliko brinuti oko nemogućnosti ovladavanja problemom.
U toku noći imao sam noćnu moru i ustao sam iz kreveta obzirom da sam sanjao da me napadaju, ja sam se tukao u snu. Tom prilikom sam se povredio i jako sam vrištao čudnim glasom koji me zastrašuje. U toj sobi se nalazila i moja devojka koju sam mnogo uplašio, ali fizički nisam povredio. Želeo bih da mi Vi kažete, kao stručnjak, da li treba da posetim psihologa i da li imate predstavu o kakvom problemu se radi? Imam 25 godina i nije mi se to ranije dešavalo.
Odgovoreno: 08. 01. 2008.Jedna ovakva epizoda ne treba da za Vas predstavlja poseban izvor straha. Navjeći broj ljudi tokom života iskusi neprijatnost zvanu - noćna mora. Verovatno je u prethodnim danima bilo nekih većih opterećenja ili iz Vašeg okruženja, ili dilema i pojačanog nemira u Vama, pa je zastrašujuci doživljaj samo posledica Vaše unutrašnje obrade. Ona nekada ne mora da bude isprovocirana doživljajem koji možete jasno da vežete za neku posebnu spoljašnju/unutrašnju teškoću, pa biste morali da se pozabavite analizom svojih razmišljanja i doživljavanja tog ili tih dana. To nije razlog da odmah tražite razgovor sa psihologom, osim ako ne postoji i nešto drugo što Vas pishički opterećuje. Ljudi obično imaju učestalije noćne more kada postoje uznemiravajuća dešavanja, najčešće u njima samima, kada se suočavaju sa životnim dilemima i neminovnošću donošenja važnih životnih odluka, snažnim pritiscima okoline, poniženošću ili odbačenošću što rezultira teskobom ili drugim negativnim osećanjima. Obično se povod za noćne more očiglednije nametne ukoliko se ponavljaju pa ih možemo lakše povezati sa nekim događajem ili doživljajem. Pomoći ćete sebi ako uspete da napravite takvu analizu vezanu za period kada se Vaš neprijatni san i neuobičajeno ponašanje javilo. Možda postoje opterećenja koja ni sebi niste priznali, ali se manifestuju na ovaj način. Ukoliko se noćne more budu ponavljale, možda biste mogli da potražite konsultaciju sa psihologom koji bi Vam mogao pomoći da doprete do korena svojih opterećenja, da biste lakše mogli da se suočite sa njima,ali za sada nemate razloga za pridavanje većeg značaja ovom događaju.
kako se osloboditi psiholoske vezanosti. Nakon porodicne trageduje usvojila me je zena koja sada ne zeli da me ostavi da zivim svoj zivot. Ima i svog sina koji zivi van zemlje a ja iako imam 39 god. (neudata sam, sa zavrsenim fakultetom ali trenutno bez posla) potpadam pod njene uticaje,pod nekim neobjasnjivim pritiskom razmisljam o svemu sto kaze (iako tako ne postupam i trudim se svojski da budem svoja) i uopste tesko donosim sopstvene odluke. kao da ne raspolazem svojim zivotom. Pokusavala sam da razgovaram sa njom o tome, da se distanciram ali nista ne pomaze. Ona me ne cuje, nastavlja po starom, dolazi bez najave, insistira da se brine o meni. U tom odnosu potom ubrzo prelazi na omalovazavanje, potcenjivanje, izazivanje osecanja krivice i indirektno poredjenje sa njenim sinom i drugim uspesnim ljudima. Sve sto ja radim ili mislim se nekako ponistava. Najgore je sto se osecam toliko iscrpljeno i ponekad depresivno da mi je tesko da komuniciram sa ostatkom sveta. Ona nema nameru da odustane od svog ponasanja be! z obzira na molbe, razgovore i sl. Ne verujem ni da bi psiholog ili psihijatar pomogao posebno sto ona ima prijatelje psihijatre ali je osoba koju uopste ne zanima sta `drugi` misle ukoliko njoj licno ne preti neka neprijatnost. A ovo sa mnom kao da je samo zabavlja, ma koliko ja bila nesrecna ili neprijatna prilikom razgovora sa njom. Trenutno nemam novca za psihoterapiju a u lekove za smirenje bez razgovora ne verujem.Mogu li sama sebi da pomognem? Imate li neki savet? Hvala unapred
Odgovoreno: 26. 12. 2007.Vas problem je mogao biti slican i sa bioloskom majkom, nezavisno od toga sto ste kao usvojeno dete u ipak specificnom polozaju i mozda sa izrazenijom potrebom da iskazujete vise strpljenja i razumevanja prema osobi koja Vas je vec jednom "spasila" iz nezavidne porodicne situacije. U pravu ste, za resavanje ovog ni malo jednostavnog problema, trebalo bi obuhvatiti i vasu usvojiteljku, kako biste kompromisima i obostranim korigovanjem ponasanja dosle do boljeg razumevanja. Kako je to u najmanju ruku tesko izvodljivo, znacajno je da se upitate sta Vama nedostaje da biste mogli da se izborite za svoju nezavisnost i samostalnost. Sta je sa Vasim samopouzdanjem? Koliko ste u stanju da realno procenite svoje vrednosti i dosadasnja postignuca? Zbog cega potpadate pod uticaj njenih kritika i uporedjivanja ako znate koliko vredite i koliko ste se trudili da postanete ono sto danas jeste? Vas veliki problem jeste samopouzdanje, koje se gubi u nedovoljnoj separaciji i nejasno izgradjenom identitetu. To jesu tacke sa kojima moze uspesno da se radi u psihoterapiji. Da biste dobili pomoc psihoterapeuta (psihologa ili psihijatra) nije neophodno da placate privatne usluge buduci da strucnu pomoc mozete dobiti u drzavnim ustanovama na osnovu uputa za psihologa ili psihijatra koji cete dobiti u ambulanti ili Domu zdravlja jer se verovatno vodite kao nezaposleno lice i imate zdravstvenu knjizicu. Problem o kome govorite za pocetak bi trebalo da resavate uz strucnu pomoc, a u tom procesu ojacacete i nauciti kako da se naknadno sa mnogim problemima nosite i sami. Nije cilj da Vasu usvojiteljku uvredite i time odbijete od sebe jer njena zelja da brine o Vama, iako neprikladno manifestovana, ipak u sebi sadrzi i pozitivne motive. Naucicete da bar sa svoje strane postavite granice svog prostora u koje ona sada uporno i bezobzirno zadire, utoliko vise sto se Vi tome prepustate i dozvoljavate takvo ponasanje. Kada budete ucvstili svoje samopostovanje preko boljeg upoznavanja sebe, bice Vam lakse da na prikladan nacin, bez svadje i grubosti i bez licnog iscrpljivanja izborite svoje mesto. Toplo savetujem da ne bezite od takvog psihoterapijskog rada navodeci kao razlog nedostatak novca, dovoljno je da imate zdravstveno osiguranje da se javite na Kliniku za zastitu mentalnog zdravlja i da zapocnete najpre rad na sebi i iznesete problem interpersonalnih odnosa. Ovakvo trpljenje koje opisujete samo ce vas jos vise oslabljivati i ciniti jos depresivnijom. Ucinite nesto za sebe i iznenadicete se kako su vasi odnosi jos mnogo ranije mogli da budu mnogo drugacije vec samim Vasim drugacijim postavljanjem u komunikaciji sa ljudima. Mnogo pozdrava, Prof.dr Bojana Dimitrijevic spec.med.psihologije
Prikazano 186-190 od ukupno 226 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima