Postovani, neuobicajeno je da bilo koja vrsta apstinencijalnih problema traje ovoliko dugo, kako Vi kazete, citavih 8 meseci. Vas se organizam vec davno detoksikovao ukoliko ste napravili potpunu apstinenciju, pa u pitanju moze biti samo psiholoski problem koji mozete tretirati kod psihologa ili psihijatra ukoliko smatrate da ga sami tesko prevazilazite. Cestitam na prekretnici u Vasem zivotu, zaista je ogroman uspeh odreci se droge posle, u Vasem slucaju, decenija konzumiranja i zavisnistva. Sto se samog pomenutog leka tice, mislim da bi Vam lekari o tome mogli reci, ja kao psiholog,nazalost, ne mogu, ali onoliko koliko ja znam, lecenje se kod nas obavlja klasicnim sredstvima. Ukoliko ste ovih dana saznali o tom leku, velika je verovatnoca da se on jos dugo nece pojaviti u praksi, a posebno kao zvanicni terapijski metod za lecenje zavisnistva. Jos jednom bih naglasila da, po onome sto opisujete, Vama lekovi za odvikavanje od droga nisu potrebni jer ste vec dugo apstinent! Nastojte da napravite realnu procenu svog psihofizickog stanja i da iskreno proccenite da li ste Vi jos uvek zavisnik, po bilo kom osnovu. Ukoliko jeste, pretpostavljam da to moze biti samo zaostatak psiholoske zavisnosti koja je velikim delom zasnovana i na Vasoj licnoj odluci kako cete sebe procenjivati, usmeraviti i kategorisati u zivotu.I ako se budete odlucili na terapiju podrske kod psihijatra ili psihologa koji bi Vam pomogao u prevazilazenju problema, ovakav Vas stav prema sebi i njegovom resenju, kao i Vasa resenost i motivacija ce biti od izuzetnog znacaja u tom procesu. Pozdrav

Veoma je moguće da Vaš problem ima elemente psihološke blokade, ukoliko se u toku seksualnog odnosa, koji ne uspevate da okončate ejakulacijom, bavite drugim problemima ili temama, a niste dovoljno fokusirani na sam taj čin. Bilo bi očekivano da nemate takvih problema kada ostvarujete seksualni odnos sa devojkom do koje Vam je stalo i koja za Vas predstavlja emotivno značajniju osobu. Možda ste tokom masturbacije usredsređeni na svoje fantazme pa zato tada nema problema, a ako tokom seksualnog odnosa sa pertnerkom Vaše misli lutaju, i to može biti jedan od razloga za odlaganje ili nemogućnost ejakulacije. Ima muškaraca koji, tokom čitavog svog seksualnog staža imaju probleme ovakvog tipa, kao što ima i žena koje tokom svog seksualno aktivnog života retko ili nikad ne doživljavaju orgazam iako ne postoje organski razlozi. Obično je u osnovi ovakvog problema psihološka inhibicija koja potiče iz strukture njihove ličnosti. Za sada je dobro da ovaj problem posmatrate kao prolaznu poteškoću, a ne kao početak problema koji će Vas pratiti ceo život. Ne verujem da je masturbacija dovela da manje osetljivosti glansa, ali bih ipak preporučila da masturbaciju ređe koristite kao kanal zadovoljenja seksualnog nagona, već i samim tim što je i Vama jasno da je seksualni odnos uspešniji kada ne snižavate nivo seksualne potrebe na taj način. Kada Vaš seksualni život bude postao redovniji, verovatno ćete i imati manje potrebe za masturbiranjem, pa će se problem ublažiti ili izgubiti. 

Postovana, nije iznenadjujuce da nekada roditelji ne primecuju ili ne zele da primete da se sa njihovim detetom nesto desava, ili zbog preokupiranosti svojim poslovima ili jednostavno zato sto je stereotip da je to dokaz neke njihove greske u vaspitanju, odnosu prema detetu ili neke druge njihove greske, ukratko, dokaz njihove roditeljske neuspesnosti i neadekvatnosti. Cesto sam se sretala sa takvim primerima u praksi kada se roditelj prosto i na nas kao profesionalce naljuti kada skrenemo paznju da postoji neki poremecaj, pa cak vise i ne dovedu dete i problem gurnu u stranu kao da ne postoji. Tako je i sa sugestijama sa strane, od strane drugih dobronamernih roditelja. Verujem da se Vase dete iskreno brine za zdravlja svoje drugarice, jer je to upravo vreme u njihovom razvoju kada su za najbolje drugove/drugarice vezane skoro vise nego za porodicu, poznaju se cak mnogo bolje nego sto ih roditelji poznaju. Preterano je sto se Vasa kcerka toliko okupira ovim problemom, jer verovatno trosi znacajnu kolicinu energije, koja je i njoj samoj potrebna za resavanjenjenih problema. Dakle, dijagnoze koje su njenoj drugarici postavljene ukazuju pre svega na poremecaj licnosti, odnosno na osobenosti njenog karaktera koji verovatno obiluje preosetljivoscu i velikom emotivnoscu, kao i na poremecaj raspolozenja, gde dominira depresija, na sta ukazuje i farmakoterapija koju navodite. Ne znam da li su se njome do sada ozbiljnije i postojanije pozabavili strucnjaci, ali ne verujem da je dovoljno samo propisati joj lekove, nego u ovom osetljivom periodu razvoja individualnosti, puno razgovarati sa njom i pomoci joj da prevazidje svoje nedoumice, nedostatak samopouzdanja i nedostatak optimistickog stava prema buducnosti. Kontinuiran rad sa psihologom bi joj mogao pomoci, jer ove dijagnoze ne ukazuju na ona posebno teska psihicka oboljenja koja podrazumevaju npr.neophodno hospitalno lecenje. Adolescentni period je speifican zbog toga sto nema sigurne prognoze odredjenih smetnji - nekada smetnje i simptomi koji izgledaju veoma dramaticno, u nekom drugom periodu bili bi siguran znak najtezih psihijatrijskih oboljenja, ali ako se desavaju u adolescenciji, mogu imati prolazni karakter i u buducnosti se ne ponoviti niti ostaviti neke dublje posledice po psihicko zdravlje. Zato je veoma dobro sto se neko osim njenih nedovoljno zainteresovanih roditelja ukljucio u brigu o njenom zdravlju, ali nije dovoljno da se podrska pruza na prijateljskoj osnovi, vec bi bilo jako dobro da se devojcica javi za strucnu pomoc.Ukoliko roditelji ne zele sa tim da se suoce, to u ovom momentu nije neophodno, neka se ona sama javi, a o daljem toku ce se dogovarati sa terapeutom. Problemi su, verujem, sasvim resivi, uz odgovarajuci strucni tretman i sustinsku brigu za njeno zdravlje koje treba da pokaze i strucjak koji sa njom radi. Postoje mnoge instance i u drzavnim ustanovama gde moze da se javi, ukoliko je student i u Studenstkoj poliklinici, i na Klinici za zastitu mentalnog zdravlja i u Domu zdravlja. Ukoliko smatrate da ima spremnosti od strane same devojcice da dalje trazi za sebe pomoc, to je velika prednost. Posto napominjete da je vasa kcerka student Filozofskog fakulteta, neka se ukoliko zeli ona javi meni pa cemo organizovati za drugaricu savetodavni rad u besplatnom Savetovalistu za studente koje ja vodim u Banovini, da makar procenimo dokle su smetnje napredovale i sta je dobro dalje uciniti. Mnogo pozdrava 

 Postovani, o problemima Vaseg oca do sada niste pisali meni vec verovatno dr.Oliveri Zikic, kako sam mogla da prepoznam pretrazujuci sadrzaje pisama. Problematika i jeste bliza psihijatru nego psihologu, pa Vas molim da se za konsultacije o farmakoloskom dejstvu lekova ili upotrebljivosti i efektima odredjenih laboratorijskih metoda ipak javite njoj. Sto se tice klinicke slike koje opisujete, veoma je slicna smetnjama koje nastaju usled psihoorganskog sindroma koji se moze konstatovati ne samo preko CT-a ili magnetne rezonance, vec i preko neuropsiholoske dijagnostike (koju moze izvrsiti psiholog u specijalizovanoj ustanovi) i utvrditi da li su se njegove ukupne sposobnosti umanjile u odnosu na nekadasnje tj, u odnosu na potencijale. To moze i biti, ali ne i iskljucivo, posledica dugogodisnjeg alkoholizma. Psihoorganski deficit se odrazava na globalno funkcionisanje koje je znacajno losije, sa smanjenom kriticnoscu, promenama i smetnjama u pamcenju, dezorganizovanim regresivnim ponasanjem i dr. Bilo bi dobro da se od strane neuropsihologa konstatuje stvarno stanje, medjutim, ukoliko je rec o psihoorganskim smetnjama, u najvecem broju slucajeva skoro da nema mogucnosti znacajnijeg popravljanja stanja, vec se, naprotiv, sa godinama ocekuje izvesna progresija smetnji, odnosno pogorsanje simptoma. Pozdrav

ponasanje koje Vas verenik pokazuje mozda je zaista neposredno povezano sa razocarenjem na poslu, sto moze povuci za sobom i generalno razocarenje i privremenu krizu koja bi se manifestovala kroz depresiju, ali mi se cini da je njegovo ponasanje ipak previse intenzivno promenjeno ukoliko je u pitanju samo to. Ocekivalo bi se da u situaciji kada je na profesionalnom polju povredjen, ponizen ili razocaran, upravo oslonac nalazi u podrsci bliskih ljudi - Vas, roditelja, prijatelja, Naprotiv, on se od svih povlaci. Na osnovu ovog pisma ne mogu da zakljucim kakva je on licnost i da li mu se u periodima pre ovog javljalo da udje u psihicke krize kada se nadje pred problemima, ali nije iskljuceno da je po svojoj strukturi licnosti preosetljiv i da je sklon da reaguje dramaticnije nego vecina drugih ljudi, pa mu je i ovaj poraz zato teze pao i uveo ga u niz novih razmisljanja, dilema i preispitivanja. Sve ovo sto mu se desava, trabalo bi da bude privremeno, za sta Vi treba da imate sluha i strpljenja, pa ako on od Vas trazi da se udaljite da bi preispitao svoja osecanja, mozda ne bi bilo lose da tako i uradite jer cete onda imati pregledniju situaciju sto je i za Vas vazno. Zar nije bolje da se oboje suocite sa svojim osecanjima sada, u prvim fazama zajednickog zivota, nego da u takvu nedoumicu dolazite kasnije, odnosno da se i Vi pitate zasto je ostao sa Vama, da li bi uopste veza potrajala da nije bilo Vaseg insistiranja. Ukoliko je veza stabilna, nema sumnje da ce produziti i posle odvojenosti. Ako su osecanja u medjuvremenu izbledela, nema mnogo ni smisla insistirati na njenom nastavku. Nije iskljuceno da on ovim trazi put da izadje iz veze/verenistva, to nikako ne mozemo znati, ali je ovo i dobro vreme da ne samo on vec i Vi shvatite kojim ce putem Vas zivot dalje ici. Moze da se desi, takodje, o cemu na osnovu ovih podataka ne mogu da zakljucijem, da je Vas verenik na pocetku ozbiljnijih psiholoskih problema i poremecaja koji se manifestuju emocionalnim problemima, konfuznoscu i potrebom za presipitivanjem sebe. Ne bih rekla da je u pitanju kriza identiteta jer se ona vezuje za adolescenciju, pa iako niste napomenuli koliko godina oboje imate, verujem da ste prevazisli adolescenciju. Ipak, dozivljaj identiteta nekada biva poljuljan u okviru nekih ozbiljnijih psihickih poremecaja, kao njihov pratilac ili najava. Zato veoma toplo savetujem da se javi psihologu ili psihijatru, mislim bolje individualno nego sa Vama jer je ovde pre svega u pitanju njegov unutrasnji problem koji najpre treba da se resi pa tek eventualno partnerski odnos ako on jos uvek bude problematican. Pozdrav.