Lep pozdrav,
Nisam sigurna kome da postavim pitanje.Reci cu vam ukratko u cemu je moj problem.Pre skoro godinu dana sam primetila da kada konzumiram secer(beli secer od repe) znaci,dekstroza,saharoza...da se kasnije veoma uzbidim.Pocnem da se ponasam nervozno,nisam ljubazna i jednostavno trazim razlog da se svadjam sa svojim suprugom za kojekakve gluposti.Mozda ce vam zvucati glupo ali moj organizam zaista tako reaguje!Jednostavno sam nervozna,uzbudjena.Ako me pitate kako znam da je to tacno secer reci cu vam veoma jednostavno:prestala sam da ga koristim vec nekih 9 meseci i vidim velike promene.U tih 8 meseci u situacijama kada nisam znala da jedem secer(recimo kod prijatelja)reakcija se javljala i ja nisam znala zasto,tek kasnije sam otkrivala kako je u hrani bio secer.Sta bi po vama moglo biti uzrok tome?Zar je moguce da moje telo ne tolerise secer?Kako bi sa sigurnoscu mogla da odredim o cemu se radi?Kakve analize treba da uradim i kojem lekaru specijalisti treba da se obratim?Unapred hvala
Sanela Porcasi-Italija
Vase pitanje je pre svega upuceno lekaru internisticke struke, koji bi Vam mogao vise reci o posledicama varijacije secera u krvi. Posto ste vec utvrdili pravilnosti u ponasanju u situacijama kada komzumirate secer, verujem da cete uzdrzavanjem od njega u svim situacijama kada je to moguce, uspeti da dovoljno kontrolisete nezeljene posledice na posnasanje i raspolozenje, cak i ako ne budete tragali za daljim objasnjenjima.Ukoliko zelite dalja objasnjenja, ovo svakako nije pitanje za psihologa vec za endokrinologa gde biste mogli dobiti konkretna uputstva o pretragama koje bi trebalo da izvrsite.
Imam 30 godina i otkad znam za sebe imam dilemu oko svog pola. Svoju dilemu skrivam, mnogo mi je loše od samoga sebe kada razmišljam o tome ili kada pokušavam da shvatim sebe. Odnose sa ženama imam normalno, ali kako godine prolaze shvatam da se samo pretvaram da želim odnos sa njima ili radim to zato što to tako treba - radi reda, a ne zato što to hoću ili želim. Pomalo sam i anksiozan u tim situacijama i nikad to nisam ja, nego je to uvek predstava šta treba da budem i šta treba da radim. Ako biste mogli da mi odgovorite ili da me uputite na nekoga s kim mogu da pričam o mom problemu (direktno, ako je moguće bez posrednika). Sve mi je komplikovanije i teže da živim kao do sada, a i teško mi je da pričam o tome. Ovo je prvi put da uopšte to spominjem nekome.
Nije retkost da se psihoseksualni identitet formira na način koji ne odgovara ustaljenim predrasudama o heteroseksualnom izboru partnera, i to je najčešće izvor brojnih problema za osobu koja se na takav način orijentiše, jer podleže brojnim osudama i socijalnim pritiscima. Većina ljudi homoseksualne orjentacije, posebno oni koji žive u manjim sredinama, skriva je, veliki broj stupa u brakove i uzgaja decu, sve vreme samo kao masku i pokriće za ono što sredina od njih očekuje. Po svemu sudeći, i Vaše ponašanje je do sada bilo tome slično. Iako nije lako suočiti se sa svojom različitošću i podneti odgovornost njenog javnog priznavanja, najmanje što možete za sebe da uradite je da se povežete sa nekim LGBT udruženjem u svom okruženju, i po mogućstvu porazgovarate sa psiholozima koji u takvim udruženjima upravo rade sa osobama koje imaju iskustva sa LGBT osobama i njihovim problemima. Uostalom, i same osobe koje su u ovim udruženjima, mogu Vam pomoći da shvatite koji su bili načini na koje su oni rešavali svoje probleme. Ukoliko je, pak, samo pitanje doživljavanja sopstvenog pola, odnosno ako nije reč samo o homoseksualnoj orjentaciji već o ideji za promenu pola, prvi korak je obraćanje neuropsihijatru koji bi trebalo da proceni Vaš mentalni status jer je to preduslov za bilo koju potencijalnu intervenciju promene pola. Budući da je Vaše pismo nedorečeno, a obe opcije su vezane za pitanje seksualnog identiteta, tarapeut bi Vam mogao pomoći da ustvari prvo definišete svoj problem kako biste dalje postupali u pravcu njegovog rešavanja.
postovana doktorka
voljela bih da mi pomognete da odagnam neku vrstu bola koju nossim duze vremena u sebi.imam 35 godina,zavrsen fakultet,deset godina radnog iskustva u prosveti.sve sam to ostavila iza sebe,usrecila jednog covjeka ai on mene i dosla na ovaj peti kontinent gde zivimo.sredina u koju sam dopala nije mog nivoa.odmah sam to shvatila.ali nisam ni ja njihovog,jer su oni svi imali racune-dolare ,a za njih je to ceo svet.
problem nastaje onog momenta kada sam mom suprugu rodila sina i unela ga u kucu na isti datum kad sam i ja dosla.od tad nastaje agonija u familiji,jer moj djever sa suprugom(imaju tri curice) biva porazen(oni tako misla),jer su se oni potajno nadali da ce biti curica i uveliko prepredali da se meni smiju.ja to nisam slusala,jer sam gledala da se porodi i da bude sve dobro.navodno su i plakali od radosti jer eto rodio se naslednik,neka je i kod brata kad nije kod njih.meni je to sve bilo smesno.pitala sam supruga koji je to tuzno pricao ,sta oni imaju sa mojim djetetom.oni zive za sebe i sta oni imaju da placu ,kao od radosti?! e onda moj djever pocinje da glumi bolest ili da biva stalno bolestan.ta bolest se ogledala kroz to sto je zenu svaki dan napadao da se voda sa drugim covjekom(a mozda se i voda),kako,dok je on radio ona je sa ovim i onim i onda to se sve sazna jer jetrva sve to isprica telefonom svima.kako on sa njom ne spava jer nemoze,kako joj je reko da ona zivi sa svakim,menja partnere,kako mu njegov otac nije otac,....svaki dan moj suprug je isao kod njih i slusao gluposti i gledao samare.mene to nije ni interesovalo,djete mi malo,a osim toga znala sam ,ako zovek nemoze da ima odnos sa zenom mora je napadati a drugo,oni su zajednica i takve svadje su normalna pojava kod onih koji se vole.(taj moj djever i zena imaju 42 i 40 godina.od toga su zajedno27 godina koje zabavljanja koje u braku.oni sebe najbolje znaju,ja ih neznam i svadja dvoje nije mjesto trecem.jetrva je koliko sam ja vidjela zene od kompleksa.nema skolu,cetiri osnovne,zna samo pitu vitlati na stapu,i jednu vrstu torte.sva inteligencija joj je u smjehu koji je prvo gromoglasan a onda podugacak.smatra,da je samo ona rodila djecu i samo ih ona zna hranit,povijat i cuvat itd.razume se u sve vrste profesija,od doktora do svih drugih vrsta zanata.videla sam da je i doktor,zna sta su ravne pete,da je uctitelj,jer zadatak koji ona nezna da resi niko drugi nikad nece moci,da je vojnik jer je ko pucala iz puske,frizer jer sisa naj naj,krojac,jer je muzu skratila pantole do listova,sa recima tako treba,a telefonska slusalica joj je fetis koji stoji izmedju uha i ramena,dok razvija jufku za pitu.nikad joj ama bas nikad ne isoadne i nikad joj se vrat ne ukoci.al zato je saznavali sta je ''cercil veceravo'e kad joj je mecka zaigrala pred vratima kriv joj je svak osim nje.sve sam ja ovo videla odma kad sam dosla i sve ov memorisala,al nisam mogla je nikako izbeci jer se uvjek ljepila za mene gde god bi ja bila.uvjek je drzala kljuceve u rukama i treskala njima,a toliko dzepova i tasna.eto morala sam malo da opise nekoga al se ne smejem i nevredjam,jer sva sta ima na ovoj zemljinoj kugli.)sve je to tako trajalo dok oni mene nisu okrivili da sam ja uzrok njihove nesrece.to im je ko rekla neka vracara telefonom,koju su oni zvali u srbiju.vracara me nije imentovala ,vec je jetrva umislili da sam to ja ..neznam sta?,ko nesto sam ja njima ucinila,pa im je tako.meni je to tesko palo jer sam pocela da upada u postporodjajnu krizu iod tad sam svaki dan plakala,grlila djete i sve oko sebe pocela da mrzim.toliko je prica o meni,kao nekom zlu,pocela da kruzi da nisam mogla verovat da takvi ljudi mogu biti.koliko li je se samo kafe popilo i slava prosalavilo,gde sam ja bila predmet traca.suprug me je razumeo,tjesio i evo posle dvegodine ja jos nemogu da se oslobodim te optuzbe.
posle dugog natezanja djever je odveden lekaru,(inace je pre toga pio nekoliko ,hodzinih voda,koje su mu slale svastike iz bosne,pojeo nekoliko kila ciganskog secera koji je stizao opet od svastika iz bosnei svakavi gluposti,dok se nije shvatilo da se radi o bolesti)gde mu je ustanovljena neka vrsta depresije,koja je tinjala usled niza faktora.(logor,invalid bez oka,dolazak na peti kontinent bez icega,zaposlenje,rad na crno,polna nemoc,materijalna pohlepa za vise preko noci...izmedju ostalog i musko djete da ima.rodili bi oni jos djece ali ta vracara koja je mene ko okarakterisala rekla je da ce imati jos puno djevojcica)lecen je i sad se ponasa kako da se nista nije desilo.
za mene su zavrsili kao da se nikad nismo ni znali.suprugu nebranim da ide,al svaki put kad dodje ja se tresem da ne kaze opet neku glupost slicno predhodnoj.ovakva desavanja za mene su bila novina.rekla sam jednom sebi,bez obzira na skolu koju sam zavrsila,zivot mi je skola.al zasto dopado ovakav primitivizam.u novom milenijumu neke vode i secer,kao da mi ovde ne zivimo u vodi i sa secernom trskom i svakavog izobilja.
ja vas molim da mi pomognete kako da odagnam taj deo krivice koji mi je od primitivaca i skorojevica nametnut,kako da pobedim taj bol.tesko mi je,jer ovo sve nosim u sebi.iako vreme leci,verujem,pomozite mi strucno da se oslobodim agonije koja me pritisce.ja sam sa svojim suprugom srecnja,rodila sam jos jednog djecaka vrlo brzo.ako se nekad i zakacim,ja zavrsim svadju recima,''cuti nemoj da selo cuje kakvi smo.''
P.Smolim za diskreciju,nemoj pismo u potpunosti objavljivati,jer su gluposti za obrazovan svjet.hvala
Nije retkost da ljudi iz primitivnih sredina, a i sami primitivnog ponasanja, pokazuju osobine slicne onima koje ste opisali kod svoje jetrve. Ovakve osobe, pored ostalog,sklone su praznoverju, obracanju nadrilekarima, vracarama i drugim osobama u cije natprirodne moci veruju, pa to predstavlja i nacin na koji oni objasnjavaju i nastoje da rese svoje probleme. Igrom slucaja, upali ste u familiju koja je verovatno sasvim razlicita od one u kojoj ste odrasli, a pored ostalog se Vasi i njihovi stilovi zivota i sistemi vrednosti sasvim razlikuju. Verujem da i sami znate da je izizetno povoljna okolnost sto Vas suprug nije slican svom bratu, pa ne prihvata ni njegov nacin razmisljanja, niti njegove supruge. Najbitnije je to sto u svojoj najuzoj porodici imate - harmoniju i medjusobno zadovoljstvo.Kad u prvom naletu nije prihvatio te neargumentovane price i napade na Vas,nema razloga da sad, kada je vec jasno da je Vas dever psihicki bolestan covek, prihvati bilo koju od tih prica. Sada tek postoje razlozi da sve to shvati kao deo bolesti pa nema realnog razloga za Vase strahove. Iako je verovatno citav Vas proces prilagodjavanja na novu sredinu i okolnosti za Vas bio poseban i dugotrajan stresni period, a verovatno je sve to i doprinelo da i kroz ovu neprijatnu pricu prolazite sa vise opterecenja i manje energije da se nosite sa njom, vremenom ce opterecenje postajati slabije. Sam period koji je prosao verovatno je doprineo da se na nove zivotne okolnosti koliko-toliko priviknete, a i ponasanje Vaseg devera i jetrve vise nije nista novo niti za Vas i supruga iznenadjujuce. Samim tim bi bilo ocekivano da se i Vase psihicko opterecenje smanji i da je vreme da sa vise radosti i optimizma, gledate na svoj zivot i buducnost svoje porodice. U celoj ovoj situaciji ne vidim gde je razlog Vaseg osecanja krivice, koje je izazvala izmisljena i bolescu podstaknuta prica. Kako ste vec sami rekli, imali ste i imate svoje vaznije zadatke, brigu o porodici i svoj krug aktivnosti, pa se posvetite njima i neka price koje su Vas dovele u ovakvo psihicko stanje ostanu po strani, jer ni do sada ustvari nisu imale bitniji uticaj ni na koga od Vase porodice. Jedino Vasa preosetljivost je doprinela da Vi tome previse znacaja pridahete. Podsetite se na sve onos to ste i meni na pisali - ko ste, sta ste u svom zivotu postigli, i okrenite se buducnosti. U zivotu svoh nas postoje u blizoj ili siroj sredini nedobronamerni ljudi koji mogu plasirati razne vrste primitivnih ili patoloskih prica, ali te price ipak ne govore o nama koliko govore o onima koji takve price kreiraju i plasiraju. Opterecenje periodom koji je prosao ne samo da ugrozava Vasu psihicku stabilnost vec i porodicni sklad koji imate, jer vi hteli ili ne svojim ponasanjem bar delimicno odajete svoje nezadovojstvo i napetost. Potrudite se da cuvate i unapredjujete ono sto izmedju Vas i supruga i Vase dece postoji i da time date jasnu poruku svima koji iz zavidljivosti ili nekih drugih pobuda nastoje da unesu nemir u Vase zivote - da je predmet Vaseg primarnog interesovanja Vasa porodica i Vas licni mir i da necete dozvoliti da se to tako lako poremeti.
Ja sam neoženjen i mnogo mi je težak put da se oženim. Ovakav nisam spreman, stidim se da upoznam devojku za ozbiljnu vezu. Zapravo, ja se ne stidim same devojke, nego skupa njenih prijateljica, pa me je stid da se predstavim. U tom momentu gubim kontrolu i ne znam šta pričam. Pala mi je na pamet ideja da ću da ostavim mojim bližnjima da reše za mene ili da me ožene, inače sam ne mogu. Na primer, pošaljem svoju tetku u kuću neke devojke koja mi se sviđa da tetka pita da se uda za mene, pa posle ako prihvate sastaćemo se ja i devojka da se upoznamo. Ovo je za mene najkomotnije da sebi rešim problem, ali ne znam da li je ovaj običaj takav i danas. Šta Vi mislite da krenem sa svojom idejom?
Ideja o posredovanju nije loša, iako je to uglavnom već prevaziđeni način povezivanja ljudi koje su (uglavnom uspešno) praktikovali ljudi iz generacija Vaše babe i dede, kao i oni pre njih. Međutim, taj način nije sasvim iskorenjen jer i danas ima stidljivih osoba oba pola kojima je potrebna pomoć u ostvarivanju takvih kontakata. Nema pravila kako će neka devojka reagovati na ovakav starinski običaj - može ga sasvim lepo prihvatiti, ali i odbiti ukoliko ona sama nije stidljiva i ukoliko smatra da to nije način da se nađe partner za život. Zbog toga nije na odmet da se pre ovakvog postupka malo i raspitate o kakvoj je devojci reč. Ukoliko je i sama stidljiva i povucena, veća je mogućnost da će prihvatiti makar da Vas upozna, a o planovima za ozbiljniju vezu i brak se može dogovarati i kasnije kada se posle upoznavanja oboje odlučite da li jedno drugom odgovarate. Možda je bolje ne ići odmah sa bračnom ponudom koju bi tetka kao glasnik trebalo da prenese, već samo sa ponudom za upoznavanje i izlazak. Kad budete nasamo sa tom devojkom, a kažete da niste stidljivi kada ste sa devojkom nasamo, lakše ćete joj sami reći kakvi su Vaši planovi i želje. Ukoliko se jedno drugom ne dopadnete dovoljno da biste mogli ostvariti bračnu zajednicu, a to ćete znati tek kada se malo bliže upoznate, i dalje imate mogućnost da ugovorite (preko tetke, drugih rođaka ili već na neki treći način) viđenje sa još nekim devojkama. Simpatija iz viđenja nije dovoljna da biste znali da li Vam se ona dopada kao ličnost, pa zato bračnu ponudu odložite bar za drugi sastanak, ukoliko se u prvom ispostavi da je ona zaista onakva kakvom ste je zamišljali.
postovana doktorice bojana imam 28 godina nisam ozenjen i razlog sto nemam devojku je da sam stidan ali kad dobro zamislim o sebi zamislim da nisam stidna osoba nego problem je u tome sto nemogu razgovarati obicno sa ljudima i to mi deluje da sam mentalno zaostao kad sam u okupu sa drugovima mojih vrsnjaka posmatram ih kako razgovaraju kako se jedni sdrugima nasale pa ja trudim se da nabacim neku salu u svoj racun ali nemogu nista mi ne pada na pamet da izgovorim i tako ostajem usamljen i ponizen i zamisljavam da ovakav kakav sam nikad necu moci da se ozenim nista nemogu u zivotu da postignem recite mi kako da se promenim sta da radim da li treba da se bavim sa sportskim ili nekim drugim aktivnostima ili da konsumiram neke ljekove za raspolozenje verovatno ima neke ljekove za raspolozenje koje mi trebaju tad kad sam sa prijateljima tako da budem po raspolozen i svez ako ima neki ljekovi koji ce me opustiti u drustvo mnogo bi mi godile hvala vam unapred
Verovatno ste povucena osoba pa su Vam teme kojima se Vasi vrsnjaci zabavljaju nedovoljno bliske i poznate. Ako vec zapazate da se na snalazite u temema u kojima biste zeleli da ucestvujete, nastojte da se raspitate o stvarima koje su najcesce tema razgovora, tako da cete se sledeci put lakse snaci kada se ta tema zapocne. To pretpostavlja i gledanje filmova, interesovanje za muziku, pracenje aktuelnih dogadjaja, ili sta god da su teme u kojima do sada niste uspevali da ucestvujete. Kada se oslobodite i osecate se sigurnijim da ucestvujete u razgovoru, i Vase sale ce biti bolje prihvacene i Vi cete se osecati udobnije u okruzenju vrsnjaka. To se isto odnosi na drustvo devojaka koje isto pretpostavlja da cete i u zenskom kao i u muskom drustvu imati spremne teme za razgovor. Nema lekova koji bi Vam pomogli da lakse ucestvujete u razgovoru, a covek ne mora uvek da bude ni veseo ni dobro raspolozen da bi ucestvovao u razgovorima. Nemojte se vezivati za ideju o pomoci lekova, Opusticete se kad budete videli da vladate situacijom i kada Vam teme o kojima se razgovara nisu nepoznate - bilo da je u pitanju, sport, muzika ili nesto drugo.
Lep pozdrav, Nisam sigurna kome da postavim pitanje.Reci cu vam ukratko u cemu je moj problem.Pre skoro godinu dana sam primetila da kada konzumiram secer(beli secer od repe) znaci,dekstroza,saharoza...da se kasnije veoma uzbidim.Pocnem da se ponasam nervozno,nisam ljubazna i jednostavno trazim razlog da se svadjam sa svojim suprugom za kojekakve gluposti.Mozda ce vam zvucati glupo ali moj organizam zaista tako reaguje!Jednostavno sam nervozna,uzbudjena.Ako me pitate kako znam da je to tacno secer reci cu vam veoma jednostavno:prestala sam da ga koristim vec nekih 9 meseci i vidim velike promene.U tih 8 meseci u situacijama kada nisam znala da jedem secer(recimo kod prijatelja)reakcija se javljala i ja nisam znala zasto,tek kasnije sam otkrivala kako je u hrani bio secer.Sta bi po vama moglo biti uzrok tome?Zar je moguce da moje telo ne tolerise secer?Kako bi sa sigurnoscu mogla da odredim o cemu se radi?Kakve analize treba da uradim i kojem lekaru specijalisti treba da se obratim?Unapred hvala Sanela Porcasi-Italija
Odgovoreno: 27. 05. 2008.Vase pitanje je pre svega upuceno lekaru internisticke struke, koji bi Vam mogao vise reci o posledicama varijacije secera u krvi. Posto ste vec utvrdili pravilnosti u ponasanju u situacijama kada komzumirate secer, verujem da cete uzdrzavanjem od njega u svim situacijama kada je to moguce, uspeti da dovoljno kontrolisete nezeljene posledice na posnasanje i raspolozenje, cak i ako ne budete tragali za daljim objasnjenjima.Ukoliko zelite dalja objasnjenja, ovo svakako nije pitanje za psihologa vec za endokrinologa gde biste mogli dobiti konkretna uputstva o pretragama koje bi trebalo da izvrsite.
Imam 30 godina i otkad znam za sebe imam dilemu oko svog pola. Svoju dilemu skrivam, mnogo mi je loše od samoga sebe kada razmišljam o tome ili kada pokušavam da shvatim sebe. Odnose sa ženama imam normalno, ali kako godine prolaze shvatam da se samo pretvaram da želim odnos sa njima ili radim to zato što to tako treba - radi reda, a ne zato što to hoću ili želim. Pomalo sam i anksiozan u tim situacijama i nikad to nisam ja, nego je to uvek predstava šta treba da budem i šta treba da radim. Ako biste mogli da mi odgovorite ili da me uputite na nekoga s kim mogu da pričam o mom problemu (direktno, ako je moguće bez posrednika). Sve mi je komplikovanije i teže da živim kao do sada, a i teško mi je da pričam o tome. Ovo je prvi put da uopšte to spominjem nekome.
Odgovoreno: 27. 05. 2008.Nije retkost da se psihoseksualni identitet formira na način koji ne odgovara ustaljenim predrasudama o heteroseksualnom izboru partnera, i to je najčešće izvor brojnih problema za osobu koja se na takav način orijentiše, jer podleže brojnim osudama i socijalnim pritiscima. Većina ljudi homoseksualne orjentacije, posebno oni koji žive u manjim sredinama, skriva je, veliki broj stupa u brakove i uzgaja decu, sve vreme samo kao masku i pokriće za ono što sredina od njih očekuje. Po svemu sudeći, i Vaše ponašanje je do sada bilo tome slično. Iako nije lako suočiti se sa svojom različitošću i podneti odgovornost njenog javnog priznavanja, najmanje što možete za sebe da uradite je da se povežete sa nekim LGBT udruženjem u svom okruženju, i po mogućstvu porazgovarate sa psiholozima koji u takvim udruženjima upravo rade sa osobama koje imaju iskustva sa LGBT osobama i njihovim problemima. Uostalom, i same osobe koje su u ovim udruženjima, mogu Vam pomoći da shvatite koji su bili načini na koje su oni rešavali svoje probleme. Ukoliko je, pak, samo pitanje doživljavanja sopstvenog pola, odnosno ako nije reč samo o homoseksualnoj orjentaciji već o ideji za promenu pola, prvi korak je obraćanje neuropsihijatru koji bi trebalo da proceni Vaš mentalni status jer je to preduslov za bilo koju potencijalnu intervenciju promene pola. Budući da je Vaše pismo nedorečeno, a obe opcije su vezane za pitanje seksualnog identiteta, tarapeut bi Vam mogao pomoći da ustvari prvo definišete svoj problem kako biste dalje postupali u pravcu njegovog rešavanja.
postovana doktorka voljela bih da mi pomognete da odagnam neku vrstu bola koju nossim duze vremena u sebi.imam 35 godina,zavrsen fakultet,deset godina radnog iskustva u prosveti.sve sam to ostavila iza sebe,usrecila jednog covjeka ai on mene i dosla na ovaj peti kontinent gde zivimo.sredina u koju sam dopala nije mog nivoa.odmah sam to shvatila.ali nisam ni ja njihovog,jer su oni svi imali racune-dolare ,a za njih je to ceo svet. problem nastaje onog momenta kada sam mom suprugu rodila sina i unela ga u kucu na isti datum kad sam i ja dosla.od tad nastaje agonija u familiji,jer moj djever sa suprugom(imaju tri curice) biva porazen(oni tako misla),jer su se oni potajno nadali da ce biti curica i uveliko prepredali da se meni smiju.ja to nisam slusala,jer sam gledala da se porodi i da bude sve dobro.navodno su i plakali od radosti jer eto rodio se naslednik,neka je i kod brata kad nije kod njih.meni je to sve bilo smesno.pitala sam supruga koji je to tuzno pricao ,sta oni imaju sa mojim djetetom.oni zive za sebe i sta oni imaju da placu ,kao od radosti?! e onda moj djever pocinje da glumi bolest ili da biva stalno bolestan.ta bolest se ogledala kroz to sto je zenu svaki dan napadao da se voda sa drugim covjekom(a mozda se i voda),kako,dok je on radio ona je sa ovim i onim i onda to se sve sazna jer jetrva sve to isprica telefonom svima.kako on sa njom ne spava jer nemoze,kako joj je reko da ona zivi sa svakim,menja partnere,kako mu njegov otac nije otac,....svaki dan moj suprug je isao kod njih i slusao gluposti i gledao samare.mene to nije ni interesovalo,djete mi malo,a osim toga znala sam ,ako zovek nemoze da ima odnos sa zenom mora je napadati a drugo,oni su zajednica i takve svadje su normalna pojava kod onih koji se vole.(taj moj djever i zena imaju 42 i 40 godina.od toga su zajedno27 godina koje zabavljanja koje u braku.oni sebe najbolje znaju,ja ih neznam i svadja dvoje nije mjesto trecem.jetrva je koliko sam ja vidjela zene od kompleksa.nema skolu,cetiri osnovne,zna samo pitu vitlati na stapu,i jednu vrstu torte.sva inteligencija joj je u smjehu koji je prvo gromoglasan a onda podugacak.smatra,da je samo ona rodila djecu i samo ih ona zna hranit,povijat i cuvat itd.razume se u sve vrste profesija,od doktora do svih drugih vrsta zanata.videla sam da je i doktor,zna sta su ravne pete,da je uctitelj,jer zadatak koji ona nezna da resi niko drugi nikad nece moci,da je vojnik jer je ko pucala iz puske,frizer jer sisa naj naj,krojac,jer je muzu skratila pantole do listova,sa recima tako treba,a telefonska slusalica joj je fetis koji stoji izmedju uha i ramena,dok razvija jufku za pitu.nikad joj ama bas nikad ne isoadne i nikad joj se vrat ne ukoci.al zato je saznavali sta je ''cercil veceravo'e kad joj je mecka zaigrala pred vratima kriv joj je svak osim nje.sve sam ja ovo videla odma kad sam dosla i sve ov memorisala,al nisam mogla je nikako izbeci jer se uvjek ljepila za mene gde god bi ja bila.uvjek je drzala kljuceve u rukama i treskala njima,a toliko dzepova i tasna.eto morala sam malo da opise nekoga al se ne smejem i nevredjam,jer sva sta ima na ovoj zemljinoj kugli.)sve je to tako trajalo dok oni mene nisu okrivili da sam ja uzrok njihove nesrece.to im je ko rekla neka vracara telefonom,koju su oni zvali u srbiju.vracara me nije imentovala ,vec je jetrva umislili da sam to ja ..neznam sta?,ko nesto sam ja njima ucinila,pa im je tako.meni je to tesko palo jer sam pocela da upada u postporodjajnu krizu iod tad sam svaki dan plakala,grlila djete i sve oko sebe pocela da mrzim.toliko je prica o meni,kao nekom zlu,pocela da kruzi da nisam mogla verovat da takvi ljudi mogu biti.koliko li je se samo kafe popilo i slava prosalavilo,gde sam ja bila predmet traca.suprug me je razumeo,tjesio i evo posle dvegodine ja jos nemogu da se oslobodim te optuzbe. posle dugog natezanja djever je odveden lekaru,(inace je pre toga pio nekoliko ,hodzinih voda,koje su mu slale svastike iz bosne,pojeo nekoliko kila ciganskog secera koji je stizao opet od svastika iz bosnei svakavi gluposti,dok se nije shvatilo da se radi o bolesti)gde mu je ustanovljena neka vrsta depresije,koja je tinjala usled niza faktora.(logor,invalid bez oka,dolazak na peti kontinent bez icega,zaposlenje,rad na crno,polna nemoc,materijalna pohlepa za vise preko noci...izmedju ostalog i musko djete da ima.rodili bi oni jos djece ali ta vracara koja je mene ko okarakterisala rekla je da ce imati jos puno djevojcica)lecen je i sad se ponasa kako da se nista nije desilo. za mene su zavrsili kao da se nikad nismo ni znali.suprugu nebranim da ide,al svaki put kad dodje ja se tresem da ne kaze opet neku glupost slicno predhodnoj.ovakva desavanja za mene su bila novina.rekla sam jednom sebi,bez obzira na skolu koju sam zavrsila,zivot mi je skola.al zasto dopado ovakav primitivizam.u novom milenijumu neke vode i secer,kao da mi ovde ne zivimo u vodi i sa secernom trskom i svakavog izobilja. ja vas molim da mi pomognete kako da odagnam taj deo krivice koji mi je od primitivaca i skorojevica nametnut,kako da pobedim taj bol.tesko mi je,jer ovo sve nosim u sebi.iako vreme leci,verujem,pomozite mi strucno da se oslobodim agonije koja me pritisce.ja sam sa svojim suprugom srecnja,rodila sam jos jednog djecaka vrlo brzo.ako se nekad i zakacim,ja zavrsim svadju recima,''cuti nemoj da selo cuje kakvi smo.'' P.Smolim za diskreciju,nemoj pismo u potpunosti objavljivati,jer su gluposti za obrazovan svjet.hvala
Odgovoreno: 27. 05. 2008.Nije retkost da ljudi iz primitivnih sredina, a i sami primitivnog ponasanja, pokazuju osobine slicne onima koje ste opisali kod svoje jetrve. Ovakve osobe, pored ostalog,sklone su praznoverju, obracanju nadrilekarima, vracarama i drugim osobama u cije natprirodne moci veruju, pa to predstavlja i nacin na koji oni objasnjavaju i nastoje da rese svoje probleme. Igrom slucaja, upali ste u familiju koja je verovatno sasvim razlicita od one u kojoj ste odrasli, a pored ostalog se Vasi i njihovi stilovi zivota i sistemi vrednosti sasvim razlikuju. Verujem da i sami znate da je izizetno povoljna okolnost sto Vas suprug nije slican svom bratu, pa ne prihvata ni njegov nacin razmisljanja, niti njegove supruge. Najbitnije je to sto u svojoj najuzoj porodici imate - harmoniju i medjusobno zadovoljstvo.Kad u prvom naletu nije prihvatio te neargumentovane price i napade na Vas,nema razloga da sad, kada je vec jasno da je Vas dever psihicki bolestan covek, prihvati bilo koju od tih prica. Sada tek postoje razlozi da sve to shvati kao deo bolesti pa nema realnog razloga za Vase strahove. Iako je verovatno citav Vas proces prilagodjavanja na novu sredinu i okolnosti za Vas bio poseban i dugotrajan stresni period, a verovatno je sve to i doprinelo da i kroz ovu neprijatnu pricu prolazite sa vise opterecenja i manje energije da se nosite sa njom, vremenom ce opterecenje postajati slabije. Sam period koji je prosao verovatno je doprineo da se na nove zivotne okolnosti koliko-toliko priviknete, a i ponasanje Vaseg devera i jetrve vise nije nista novo niti za Vas i supruga iznenadjujuce. Samim tim bi bilo ocekivano da se i Vase psihicko opterecenje smanji i da je vreme da sa vise radosti i optimizma, gledate na svoj zivot i buducnost svoje porodice. U celoj ovoj situaciji ne vidim gde je razlog Vaseg osecanja krivice, koje je izazvala izmisljena i bolescu podstaknuta prica. Kako ste vec sami rekli, imali ste i imate svoje vaznije zadatke, brigu o porodici i svoj krug aktivnosti, pa se posvetite njima i neka price koje su Vas dovele u ovakvo psihicko stanje ostanu po strani, jer ni do sada ustvari nisu imale bitniji uticaj ni na koga od Vase porodice. Jedino Vasa preosetljivost je doprinela da Vi tome previse znacaja pridahete. Podsetite se na sve onos to ste i meni na pisali - ko ste, sta ste u svom zivotu postigli, i okrenite se buducnosti. U zivotu svoh nas postoje u blizoj ili siroj sredini nedobronamerni ljudi koji mogu plasirati razne vrste primitivnih ili patoloskih prica, ali te price ipak ne govore o nama koliko govore o onima koji takve price kreiraju i plasiraju. Opterecenje periodom koji je prosao ne samo da ugrozava Vasu psihicku stabilnost vec i porodicni sklad koji imate, jer vi hteli ili ne svojim ponasanjem bar delimicno odajete svoje nezadovojstvo i napetost. Potrudite se da cuvate i unapredjujete ono sto izmedju Vas i supruga i Vase dece postoji i da time date jasnu poruku svima koji iz zavidljivosti ili nekih drugih pobuda nastoje da unesu nemir u Vase zivote - da je predmet Vaseg primarnog interesovanja Vasa porodica i Vas licni mir i da necete dozvoliti da se to tako lako poremeti.
Ja sam neoženjen i mnogo mi je težak put da se oženim. Ovakav nisam spreman, stidim se da upoznam devojku za ozbiljnu vezu. Zapravo, ja se ne stidim same devojke, nego skupa njenih prijateljica, pa me je stid da se predstavim. U tom momentu gubim kontrolu i ne znam šta pričam. Pala mi je na pamet ideja da ću da ostavim mojim bližnjima da reše za mene ili da me ožene, inače sam ne mogu. Na primer, pošaljem svoju tetku u kuću neke devojke koja mi se sviđa da tetka pita da se uda za mene, pa posle ako prihvate sastaćemo se ja i devojka da se upoznamo. Ovo je za mene najkomotnije da sebi rešim problem, ali ne znam da li je ovaj običaj takav i danas. Šta Vi mislite da krenem sa svojom idejom?
Odgovoreno: 27. 05. 2008.Ideja o posredovanju nije loša, iako je to uglavnom već prevaziđeni način povezivanja ljudi koje su (uglavnom uspešno) praktikovali ljudi iz generacija Vaše babe i dede, kao i oni pre njih. Međutim, taj način nije sasvim iskorenjen jer i danas ima stidljivih osoba oba pola kojima je potrebna pomoć u ostvarivanju takvih kontakata. Nema pravila kako će neka devojka reagovati na ovakav starinski običaj - može ga sasvim lepo prihvatiti, ali i odbiti ukoliko ona sama nije stidljiva i ukoliko smatra da to nije način da se nađe partner za život. Zbog toga nije na odmet da se pre ovakvog postupka malo i raspitate o kakvoj je devojci reč. Ukoliko je i sama stidljiva i povucena, veća je mogućnost da će prihvatiti makar da Vas upozna, a o planovima za ozbiljniju vezu i brak se može dogovarati i kasnije kada se posle upoznavanja oboje odlučite da li jedno drugom odgovarate. Možda je bolje ne ići odmah sa bračnom ponudom koju bi tetka kao glasnik trebalo da prenese, već samo sa ponudom za upoznavanje i izlazak. Kad budete nasamo sa tom devojkom, a kažete da niste stidljivi kada ste sa devojkom nasamo, lakše ćete joj sami reći kakvi su Vaši planovi i želje. Ukoliko se jedno drugom ne dopadnete dovoljno da biste mogli ostvariti bračnu zajednicu, a to ćete znati tek kada se malo bliže upoznate, i dalje imate mogućnost da ugovorite (preko tetke, drugih rođaka ili već na neki treći način) viđenje sa još nekim devojkama. Simpatija iz viđenja nije dovoljna da biste znali da li Vam se ona dopada kao ličnost, pa zato bračnu ponudu odložite bar za drugi sastanak, ukoliko se u prvom ispostavi da je ona zaista onakva kakvom ste je zamišljali.
postovana doktorice bojana imam 28 godina nisam ozenjen i razlog sto nemam devojku je da sam stidan ali kad dobro zamislim o sebi zamislim da nisam stidna osoba nego problem je u tome sto nemogu razgovarati obicno sa ljudima i to mi deluje da sam mentalno zaostao kad sam u okupu sa drugovima mojih vrsnjaka posmatram ih kako razgovaraju kako se jedni sdrugima nasale pa ja trudim se da nabacim neku salu u svoj racun ali nemogu nista mi ne pada na pamet da izgovorim i tako ostajem usamljen i ponizen i zamisljavam da ovakav kakav sam nikad necu moci da se ozenim nista nemogu u zivotu da postignem recite mi kako da se promenim sta da radim da li treba da se bavim sa sportskim ili nekim drugim aktivnostima ili da konsumiram neke ljekove za raspolozenje verovatno ima neke ljekove za raspolozenje koje mi trebaju tad kad sam sa prijateljima tako da budem po raspolozen i svez ako ima neki ljekovi koji ce me opustiti u drustvo mnogo bi mi godile hvala vam unapred
Odgovoreno: 26. 05. 2008.Verovatno ste povucena osoba pa su Vam teme kojima se Vasi vrsnjaci zabavljaju nedovoljno bliske i poznate. Ako vec zapazate da se na snalazite u temema u kojima biste zeleli da ucestvujete, nastojte da se raspitate o stvarima koje su najcesce tema razgovora, tako da cete se sledeci put lakse snaci kada se ta tema zapocne. To pretpostavlja i gledanje filmova, interesovanje za muziku, pracenje aktuelnih dogadjaja, ili sta god da su teme u kojima do sada niste uspevali da ucestvujete. Kada se oslobodite i osecate se sigurnijim da ucestvujete u razgovoru, i Vase sale ce biti bolje prihvacene i Vi cete se osecati udobnije u okruzenju vrsnjaka. To se isto odnosi na drustvo devojaka koje isto pretpostavlja da cete i u zenskom kao i u muskom drustvu imati spremne teme za razgovor. Nema lekova koji bi Vam pomogli da lakse ucestvujete u razgovoru, a covek ne mora uvek da bude ni veseo ni dobro raspolozen da bi ucestvovao u razgovorima. Nemojte se vezivati za ideju o pomoci lekova, Opusticete se kad budete videli da vladate situacijom i kada Vam teme o kojima se razgovara nisu nepoznate - bilo da je u pitanju, sport, muzika ili nesto drugo.
Prikazano 146-150 od ukupno 229 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima
Prijavite se
Dobro došli! Unesite svoje login podatke