Ja sam neoženjen i mnogo mi je težak put da se oženim. Ovakav nisam spreman, stidim se da upoznam devojku za ozbiljnu vezu. Zapravo, ja se ne stidim same devojke, nego skupa njenih prijateljica, pa me je stid da se predstavim. U tom momentu gubim kontrolu i ne znam šta pričam. Pala mi je na pamet ideja da ću da ostavim mojim bližnjima da reše za mene ili da me ožene, inače sam ne mogu. Na primer, pošaljem svoju tetku u kuću neke devojke koja mi se sviđa da tetka pita da se uda za mene, pa posle ako prihvate sastaćemo se ja i devojka da se upoznamo. Ovo je za mene najkomotnije da sebi rešim problem, ali ne znam da li je ovaj običaj takav i danas. Šta Vi mislite da krenem sa svojom idejom?
Ideja o posredovanju nije loša, iako je to uglavnom već prevaziđeni način povezivanja ljudi koje su (uglavnom uspešno) praktikovali ljudi iz generacija Vaše babe i dede, kao i oni pre njih. Međutim, taj način nije sasvim iskorenjen jer i danas ima stidljivih osoba oba pola kojima je potrebna pomoć u ostvarivanju takvih kontakata. Nema pravila kako će neka devojka reagovati na ovakav starinski običaj - može ga sasvim lepo prihvatiti, ali i odbiti ukoliko ona sama nije stidljiva i ukoliko smatra da to nije način da se nađe partner za život. Zbog toga nije na odmet da se pre ovakvog postupka malo i raspitate o kakvoj je devojci reč. Ukoliko je i sama stidljiva i povucena, veća je mogućnost da će prihvatiti makar da Vas upozna, a o planovima za ozbiljniju vezu i brak se može dogovarati i kasnije kada se posle upoznavanja oboje odlučite da li jedno drugom odgovarate. Možda je bolje ne ići odmah sa bračnom ponudom koju bi tetka kao glasnik trebalo da prenese, već samo sa ponudom za upoznavanje i izlazak. Kad budete nasamo sa tom devojkom, a kažete da niste stidljivi kada ste sa devojkom nasamo, lakše ćete joj sami reći kakvi su Vaši planovi i želje. Ukoliko se jedno drugom ne dopadnete dovoljno da biste mogli ostvariti bračnu zajednicu, a to ćete znati tek kada se malo bliže upoznate, i dalje imate mogućnost da ugovorite (preko tetke, drugih rođaka ili već na neki treći način) viđenje sa još nekim devojkama. Simpatija iz viđenja nije dovoljna da biste znali da li Vam se ona dopada kao ličnost, pa zato bračnu ponudu odložite bar za drugi sastanak, ukoliko se u prvom ispostavi da je ona zaista onakva kakvom ste je zamišljali.
postovana doktorice bojana imam 28 godina nisam ozenjen i razlog sto nemam devojku je da sam stidan ali kad dobro zamislim o sebi zamislim da nisam stidna osoba nego problem je u tome sto nemogu razgovarati obicno sa ljudima i to mi deluje da sam mentalno zaostao kad sam u okupu sa drugovima mojih vrsnjaka posmatram ih kako razgovaraju kako se jedni sdrugima nasale pa ja trudim se da nabacim neku salu u svoj racun ali nemogu nista mi ne pada na pamet da izgovorim i tako ostajem usamljen i ponizen i zamisljavam da ovakav kakav sam nikad necu moci da se ozenim nista nemogu u zivotu da postignem recite mi kako da se promenim sta da radim da li treba da se bavim sa sportskim ili nekim drugim aktivnostima ili da konsumiram neke ljekove za raspolozenje verovatno ima neke ljekove za raspolozenje koje mi trebaju tad kad sam sa prijateljima tako da budem po raspolozen i svez ako ima neki ljekovi koji ce me opustiti u drustvo mnogo bi mi godile hvala vam unapred
Verovatno ste povucena osoba pa su Vam teme kojima se Vasi vrsnjaci zabavljaju nedovoljno bliske i poznate. Ako vec zapazate da se na snalazite u temema u kojima biste zeleli da ucestvujete, nastojte da se raspitate o stvarima koje su najcesce tema razgovora, tako da cete se sledeci put lakse snaci kada se ta tema zapocne. To pretpostavlja i gledanje filmova, interesovanje za muziku, pracenje aktuelnih dogadjaja, ili sta god da su teme u kojima do sada niste uspevali da ucestvujete. Kada se oslobodite i osecate se sigurnijim da ucestvujete u razgovoru, i Vase sale ce biti bolje prihvacene i Vi cete se osecati udobnije u okruzenju vrsnjaka. To se isto odnosi na drustvo devojaka koje isto pretpostavlja da cete i u zenskom kao i u muskom drustvu imati spremne teme za razgovor. Nema lekova koji bi Vam pomogli da lakse ucestvujete u razgovoru, a covek ne mora uvek da bude ni veseo ni dobro raspolozen da bi ucestvovao u razgovorima. Nemojte se vezivati za ideju o pomoci lekova, Opusticete se kad budete videli da vladate situacijom i kada Vam teme o kojima se razgovara nisu nepoznate - bilo da je u pitanju, sport, muzika ili nesto drugo.
Molila bi Vas da mi pomognete savetom.Imam 31 godinu,završila sam ekonomski fakultet u roku sa visokim prosekom.Oduvek sam bila vredna i odgovorna osoba koja je samostalno rešavala svoje probleme.S obzirom da nisam imale neke veze koje bi mi omogućile zaposlenje sama sam tražila posao.To je u početku bila firma u kojoj su uslovi za rad bili loši kao i plata,ali sam odlučila da stičem iskustvo i znanje koje će mi omogućiti neki bolji posao.Takođe sam se usavršavala iz oblasti jezika i računara.Moj problem je što i posle sedam godina radnog iskustva i promenjenih pet firmi i dalje radim posao koji nije u skladu sa mojim znanje,obrazovanjem i ambicijama.Imam utisak da su se svi nekako snašli,čak i sa nižim obrazovanjem, dok ja i pored velikog truda i znanja i dalje radim u lošim firmama,na lošim radnim mestima i sa lošom platom.Ta situacija mi se čini potpuno bezizlaznom jer neznam šta je potrebno još da uradim da dođem do neke pozicije za koju smatram da mi pripada.Inače zadovoljna sam svojim ljubavnim i socijalnim životom,nemam porodičnih problema,al imam utisak da niko ne može da mi pomogne u ovom problemu koji me opterećuje i ne ostavlja mi mnogo mogućnosti da planiram neku bolju budućnost.Da li sam nemoćna ja,ili su nemoćne moje navike?
Ne bih rekla da bi Vas problem mogao da se objasni preko "nemoci Vasih navika", kako ste rekli, vec bih pre rekla da ste po prirodi nenametljiva osoba koja ocekuje da se pravi kvalitet vidi i da ce sve doci na svoje mesto, samo da Vi dovoljno napredujete.Naravno da ste razocarani kad vidite da su okolnosti, uprkos Vasem napredovanju, maje-vise iste. Sigurna sam da pred sobom imate primere probitacnih, nametljivih, nekada i neukusno bezobzirnih ljudi koji grabe i dobijaju za sebe i vise nego sto zasluzuju, a to zato sto su uporni, acesto i beskrupulozni u svojoj zelji za napredovanjem. I veoma cesto, takvi povrsni i nametljivi oblici funkcionisanja bolje uspevaju nego ono sto treba stvarno ceniti, odnosno imaju bolju prodju nego sustinske ljudske vrednosti. Da biste izasli s tim na kraj, nije lose da malo poradite na svojoj asertivnosti, odnosno na promeni u stavu koja bi Vam doprinela da se malo aktivnije okrenete svojim ciljevima i da se za njih aktivnije borite. To ne znaci da treba bitno da se kosite sa svojim dasadasnjim principima, vec samo da jasnije istaknete svoje vrednosti i kompetencije, jer je cesto potrebno da otvorenije skrenete paznju na svoje sposobnosti, umesto da cekate da ih neko primeti, da se prijavite za poslove slozenije od Vaseg, da sami ponudite da uradite nesto sto je stvarno u domenu Vsih pravih kvalifikacija. Najbolje je kad se to uradi odmah na pocetku rada u nekoj sredini, jer Vas onda usvoje na pocetku kao osobu koja zna da sebi prokrci put, sto je osobina koja se visoko ceni dok se osobe koje su nedovoljno asertivne, povucene su i zatvorene, lakse obezvredjuju i ostavljaju po strani. Ukoliko u Vasoj sredini postoji neko od terapeuta ko se bavi problemom asertivnosti, bilo bi uputno da se angazujete i da i na taj nacin efikasnije sebe osnazite u pogledu socijalnih vestina koje Vas, ustvari, kao nedovoljno savladane, ne prikazuju u odgpvarajucem svetlu i pred drugima sa kojima ste u kontaktu.
Ja se iskreno nadam da je kod mene problem psihološke prirode, a ne fizičke. Ja bih volela da idem na terapije, ali nažalost ja bih morala sama jer moj partner živi u inostranstvu i nije u mogućnosti da ide sa mnom. On je mene savetovao da se raspitam o tome zašto ne mogu da doživim orgazam. Želim samo da Vas pitam da li znate u Novom Sadu gde mogu da odem na terapije, tj. kome da se obratim (seksualnom psihoterapeutu ili kome)?
Nažalost, ne znam konkretne osobe koje se time bave u Novom Sadu, ali bi bilo dobro da se raspitate, čak ne morate lično, već možete najpre i telefonski da dobijete informaciju, u psihijatrijskim ustanovama ko se bavi lečenjem seksualnih disfunkcija, pa će i referentna osoba kraj telefona moći da Vas usmeri. Smatram da bi to bio najkraći put da se javite na taj način stručnjaku koji kao užu oblast rada ima upravo ono što Vas muči. Pomenula sam već da postoji mogućnost da na takvu vrstu terapija idete i bez partnera, pa neka to bude početak, a ukoliko se situacija bude promenila i stvori se mogućnost da idete i zajedno, to neće biti teško organizovati. Veoma je dragoceno to što ste rešili da radite na sebi i nađete odgovor na svoje dileme, a to je uvek veliki korak napred, a Vaša lična motivisanost i aktivno učešće u terapiji će Vam sigurno mnogo olakšati rešavanje problema.
postovana doktorice,
imam 47 godina i jedan problem koji vise ,,pristaje,, da tako kazem mladim osobama a ne meni ali zato datira od mladosti.naime,uvek sam bila punacka i zato poprilicno iskompleksirana pa sam od svoje 26 godine ,nazalost,podlegla,,BULIMIJI,,kao svom jedinom resenju.Da,u pocetku je bilo sve u redu sto se izgleda tice izgledala sam zaista super do pre tri godine.iako i jedem i povracam svakodnevno a nemam nikakvim simptoma klimaksa moji kilogrami se gomilaju.Gde god da sam procitala o bulimiji sve je ,,delovalo,,da je to opasna ,,boljka,, medjutim,kod mene je sve bilo u redu pa sam time i bila ,,ohrabrena,, i nastavljala dalje.Imam problema sa osteopenijom i poremecajem rada stitaste zlezde ,smanjen rad.koristim IDEOS za kosti i pijem pola tablete TIVORALA za sti.zlezdu.vecim problema nemam a kg idu na vise.inace,visina mi je 155 a tezina 66 a do pre tri godine imala sam 53-54 kg.sve je isto samo...kilogrami gore.menstruacije su mi savrseno uredne .cak mnogo urednije nego u mladosti.Nazalost,sve teze povracam ali ne pokusavam da prestanem jer zaista volim da jedem i to i priznajem nisam od onih koji govore ,,nista ne jedem a gojim se,, bas naprotiv ,volim slatkise i testo i to me ,,ubija,,.Zanima me kako sam ja i pored bulimije dosta dobro i sto i dalje ne odrzavam onu kilazu nego se gojim.Nazalost,ne postavljam dobro pitanje a to je kako prestati tako da znam da bi mi razgovor verovatno trebao ali ja to ne trazim samo malo objasnjenja o samoj bulimiliji i pre svega o tim posledicama koje ja bas ne osecam iako to radim vec toliko godina.veliki pozdrav i zahvalnost..Ruzica
Problem bulimije je dosta ozbiljan, kako sigurno i sami znate i to je relativno
zastupljenja tema koja se najčešće javlja zaista kod mladih devojaka. Pošto
kažete da je taj problem bio od mladosti prisutan i kod Vas, rekla bih da se
ipak uklapate u kliničku sliku bulimije, jer sve ove godine niste uspeli a možda
ni pokušali da taj svoj problem rešite. Čak i sad, kada tražite odgovore, nemam
utisak da se spremate da promenite način svoje ishrane, već ste samo znatiželjni
da objasnite neočekivane promene u svojoj kilaži. Znate i sami da organizam sa
godinama menja svoje funkcionisanje, pa u okviru toga i metabolizam koji je
ranijih godina možda kod Vas bio nešto brži pa je dolazilo do većeg sagorevanja
unetih kalorija, dok sada možda nije tako - na kraju, i kod osoba koje nemaju
problem sa bulimijom, sa protokom godina kilogrami se prosto "lepe" i mnogo se
teže skidaju nego u mladosti. Zašto biste onda Vi bili izuzetak? Možda su vam i
aktivnosti koje sada obavljate manje obimne i naporne fizički nego ranije, što
opet znači manju potrošnju kalorija na istu (a možda i veću) količinu unosa
hrane. Sami kilogrami kojih je sada nešto više ne bi trebalo da budu Vaša prva
briga, već ipak želim da Vas podsetim da bulimija spada u poremećaje nagona za
ishranom, i da će Vam održavanje i kilaže i takvog načina funkcionisanja biti sa
godinama sve teže, pa iako niste preterano raspoloženi za menjanje ovakvog
načina ishrane, ipak potražite pomoć neuropsihijatra kako biste pokušali da to
prevaziđete, a što će Vam biti značajno olakšanje u godinama koje slede, ukoliko
uspete da uspostavite kontrolu u ishrani.
Ja sam neoženjen i mnogo mi je težak put da se oženim. Ovakav nisam spreman, stidim se da upoznam devojku za ozbiljnu vezu. Zapravo, ja se ne stidim same devojke, nego skupa njenih prijateljica, pa me je stid da se predstavim. U tom momentu gubim kontrolu i ne znam šta pričam. Pala mi je na pamet ideja da ću da ostavim mojim bližnjima da reše za mene ili da me ožene, inače sam ne mogu. Na primer, pošaljem svoju tetku u kuću neke devojke koja mi se sviđa da tetka pita da se uda za mene, pa posle ako prihvate sastaćemo se ja i devojka da se upoznamo. Ovo je za mene najkomotnije da sebi rešim problem, ali ne znam da li je ovaj običaj takav i danas. Šta Vi mislite da krenem sa svojom idejom?
Odgovoreno: 27. 05. 2008.Ideja o posredovanju nije loša, iako je to uglavnom već prevaziđeni način povezivanja ljudi koje su (uglavnom uspešno) praktikovali ljudi iz generacija Vaše babe i dede, kao i oni pre njih. Međutim, taj način nije sasvim iskorenjen jer i danas ima stidljivih osoba oba pola kojima je potrebna pomoć u ostvarivanju takvih kontakata. Nema pravila kako će neka devojka reagovati na ovakav starinski običaj - može ga sasvim lepo prihvatiti, ali i odbiti ukoliko ona sama nije stidljiva i ukoliko smatra da to nije način da se nađe partner za život. Zbog toga nije na odmet da se pre ovakvog postupka malo i raspitate o kakvoj je devojci reč. Ukoliko je i sama stidljiva i povucena, veća je mogućnost da će prihvatiti makar da Vas upozna, a o planovima za ozbiljniju vezu i brak se može dogovarati i kasnije kada se posle upoznavanja oboje odlučite da li jedno drugom odgovarate. Možda je bolje ne ići odmah sa bračnom ponudom koju bi tetka kao glasnik trebalo da prenese, već samo sa ponudom za upoznavanje i izlazak. Kad budete nasamo sa tom devojkom, a kažete da niste stidljivi kada ste sa devojkom nasamo, lakše ćete joj sami reći kakvi su Vaši planovi i želje. Ukoliko se jedno drugom ne dopadnete dovoljno da biste mogli ostvariti bračnu zajednicu, a to ćete znati tek kada se malo bliže upoznate, i dalje imate mogućnost da ugovorite (preko tetke, drugih rođaka ili već na neki treći način) viđenje sa još nekim devojkama. Simpatija iz viđenja nije dovoljna da biste znali da li Vam se ona dopada kao ličnost, pa zato bračnu ponudu odložite bar za drugi sastanak, ukoliko se u prvom ispostavi da je ona zaista onakva kakvom ste je zamišljali.
postovana doktorice bojana imam 28 godina nisam ozenjen i razlog sto nemam devojku je da sam stidan ali kad dobro zamislim o sebi zamislim da nisam stidna osoba nego problem je u tome sto nemogu razgovarati obicno sa ljudima i to mi deluje da sam mentalno zaostao kad sam u okupu sa drugovima mojih vrsnjaka posmatram ih kako razgovaraju kako se jedni sdrugima nasale pa ja trudim se da nabacim neku salu u svoj racun ali nemogu nista mi ne pada na pamet da izgovorim i tako ostajem usamljen i ponizen i zamisljavam da ovakav kakav sam nikad necu moci da se ozenim nista nemogu u zivotu da postignem recite mi kako da se promenim sta da radim da li treba da se bavim sa sportskim ili nekim drugim aktivnostima ili da konsumiram neke ljekove za raspolozenje verovatno ima neke ljekove za raspolozenje koje mi trebaju tad kad sam sa prijateljima tako da budem po raspolozen i svez ako ima neki ljekovi koji ce me opustiti u drustvo mnogo bi mi godile hvala vam unapred
Odgovoreno: 26. 05. 2008.Verovatno ste povucena osoba pa su Vam teme kojima se Vasi vrsnjaci zabavljaju nedovoljno bliske i poznate. Ako vec zapazate da se na snalazite u temema u kojima biste zeleli da ucestvujete, nastojte da se raspitate o stvarima koje su najcesce tema razgovora, tako da cete se sledeci put lakse snaci kada se ta tema zapocne. To pretpostavlja i gledanje filmova, interesovanje za muziku, pracenje aktuelnih dogadjaja, ili sta god da su teme u kojima do sada niste uspevali da ucestvujete. Kada se oslobodite i osecate se sigurnijim da ucestvujete u razgovoru, i Vase sale ce biti bolje prihvacene i Vi cete se osecati udobnije u okruzenju vrsnjaka. To se isto odnosi na drustvo devojaka koje isto pretpostavlja da cete i u zenskom kao i u muskom drustvu imati spremne teme za razgovor. Nema lekova koji bi Vam pomogli da lakse ucestvujete u razgovoru, a covek ne mora uvek da bude ni veseo ni dobro raspolozen da bi ucestvovao u razgovorima. Nemojte se vezivati za ideju o pomoci lekova, Opusticete se kad budete videli da vladate situacijom i kada Vam teme o kojima se razgovara nisu nepoznate - bilo da je u pitanju, sport, muzika ili nesto drugo.
Molila bi Vas da mi pomognete savetom.Imam 31 godinu,završila sam ekonomski fakultet u roku sa visokim prosekom.Oduvek sam bila vredna i odgovorna osoba koja je samostalno rešavala svoje probleme.S obzirom da nisam imale neke veze koje bi mi omogućile zaposlenje sama sam tražila posao.To je u početku bila firma u kojoj su uslovi za rad bili loši kao i plata,ali sam odlučila da stičem iskustvo i znanje koje će mi omogućiti neki bolji posao.Takođe sam se usavršavala iz oblasti jezika i računara.Moj problem je što i posle sedam godina radnog iskustva i promenjenih pet firmi i dalje radim posao koji nije u skladu sa mojim znanje,obrazovanjem i ambicijama.Imam utisak da su se svi nekako snašli,čak i sa nižim obrazovanjem, dok ja i pored velikog truda i znanja i dalje radim u lošim firmama,na lošim radnim mestima i sa lošom platom.Ta situacija mi se čini potpuno bezizlaznom jer neznam šta je potrebno još da uradim da dođem do neke pozicije za koju smatram da mi pripada.Inače zadovoljna sam svojim ljubavnim i socijalnim životom,nemam porodičnih problema,al imam utisak da niko ne može da mi pomogne u ovom problemu koji me opterećuje i ne ostavlja mi mnogo mogućnosti da planiram neku bolju budućnost.Da li sam nemoćna ja,ili su nemoćne moje navike?
Odgovoreno: 08. 05. 2008.Ne bih rekla da bi Vas problem mogao da se objasni preko "nemoci Vasih navika", kako ste rekli, vec bih pre rekla da ste po prirodi nenametljiva osoba koja ocekuje da se pravi kvalitet vidi i da ce sve doci na svoje mesto, samo da Vi dovoljno napredujete.Naravno da ste razocarani kad vidite da su okolnosti, uprkos Vasem napredovanju, maje-vise iste. Sigurna sam da pred sobom imate primere probitacnih, nametljivih, nekada i neukusno bezobzirnih ljudi koji grabe i dobijaju za sebe i vise nego sto zasluzuju, a to zato sto su uporni, acesto i beskrupulozni u svojoj zelji za napredovanjem. I veoma cesto, takvi povrsni i nametljivi oblici funkcionisanja bolje uspevaju nego ono sto treba stvarno ceniti, odnosno imaju bolju prodju nego sustinske ljudske vrednosti. Da biste izasli s tim na kraj, nije lose da malo poradite na svojoj asertivnosti, odnosno na promeni u stavu koja bi Vam doprinela da se malo aktivnije okrenete svojim ciljevima i da se za njih aktivnije borite. To ne znaci da treba bitno da se kosite sa svojim dasadasnjim principima, vec samo da jasnije istaknete svoje vrednosti i kompetencije, jer je cesto potrebno da otvorenije skrenete paznju na svoje sposobnosti, umesto da cekate da ih neko primeti, da se prijavite za poslove slozenije od Vaseg, da sami ponudite da uradite nesto sto je stvarno u domenu Vsih pravih kvalifikacija. Najbolje je kad se to uradi odmah na pocetku rada u nekoj sredini, jer Vas onda usvoje na pocetku kao osobu koja zna da sebi prokrci put, sto je osobina koja se visoko ceni dok se osobe koje su nedovoljno asertivne, povucene su i zatvorene, lakse obezvredjuju i ostavljaju po strani. Ukoliko u Vasoj sredini postoji neko od terapeuta ko se bavi problemom asertivnosti, bilo bi uputno da se angazujete i da i na taj nacin efikasnije sebe osnazite u pogledu socijalnih vestina koje Vas, ustvari, kao nedovoljno savladane, ne prikazuju u odgpvarajucem svetlu i pred drugima sa kojima ste u kontaktu.
Ja se iskreno nadam da je kod mene problem psihološke prirode, a ne fizičke. Ja bih volela da idem na terapije, ali nažalost ja bih morala sama jer moj partner živi u inostranstvu i nije u mogućnosti da ide sa mnom. On je mene savetovao da se raspitam o tome zašto ne mogu da doživim orgazam. Želim samo da Vas pitam da li znate u Novom Sadu gde mogu da odem na terapije, tj. kome da se obratim (seksualnom psihoterapeutu ili kome)?
Odgovoreno: 08. 05. 2008.Nažalost, ne znam konkretne osobe koje se time bave u Novom Sadu, ali bi bilo dobro da se raspitate, čak ne morate lično, već možete najpre i telefonski da dobijete informaciju, u psihijatrijskim ustanovama ko se bavi lečenjem seksualnih disfunkcija, pa će i referentna osoba kraj telefona moći da Vas usmeri. Smatram da bi to bio najkraći put da se javite na taj način stručnjaku koji kao užu oblast rada ima upravo ono što Vas muči. Pomenula sam već da postoji mogućnost da na takvu vrstu terapija idete i bez partnera, pa neka to bude početak, a ukoliko se situacija bude promenila i stvori se mogućnost da idete i zajedno, to neće biti teško organizovati. Veoma je dragoceno to što ste rešili da radite na sebi i nađete odgovor na svoje dileme, a to je uvek veliki korak napred, a Vaša lična motivisanost i aktivno učešće u terapiji će Vam sigurno mnogo olakšati rešavanje problema.
postovana doktorice, imam 47 godina i jedan problem koji vise ,,pristaje,, da tako kazem mladim osobama a ne meni ali zato datira od mladosti.naime,uvek sam bila punacka i zato poprilicno iskompleksirana pa sam od svoje 26 godine ,nazalost,podlegla,,BULIMIJI,,kao svom jedinom resenju.Da,u pocetku je bilo sve u redu sto se izgleda tice izgledala sam zaista super do pre tri godine.iako i jedem i povracam svakodnevno a nemam nikakvim simptoma klimaksa moji kilogrami se gomilaju.Gde god da sam procitala o bulimiji sve je ,,delovalo,,da je to opasna ,,boljka,, medjutim,kod mene je sve bilo u redu pa sam time i bila ,,ohrabrena,, i nastavljala dalje.Imam problema sa osteopenijom i poremecajem rada stitaste zlezde ,smanjen rad.koristim IDEOS za kosti i pijem pola tablete TIVORALA za sti.zlezdu.vecim problema nemam a kg idu na vise.inace,visina mi je 155 a tezina 66 a do pre tri godine imala sam 53-54 kg.sve je isto samo...kilogrami gore.menstruacije su mi savrseno uredne .cak mnogo urednije nego u mladosti.Nazalost,sve teze povracam ali ne pokusavam da prestanem jer zaista volim da jedem i to i priznajem nisam od onih koji govore ,,nista ne jedem a gojim se,, bas naprotiv ,volim slatkise i testo i to me ,,ubija,,.Zanima me kako sam ja i pored bulimije dosta dobro i sto i dalje ne odrzavam onu kilazu nego se gojim.Nazalost,ne postavljam dobro pitanje a to je kako prestati tako da znam da bi mi razgovor verovatno trebao ali ja to ne trazim samo malo objasnjenja o samoj bulimiliji i pre svega o tim posledicama koje ja bas ne osecam iako to radim vec toliko godina.veliki pozdrav i zahvalnost..Ruzica
Odgovoreno: 07. 05. 2008.Problem bulimije je dosta ozbiljan, kako sigurno i sami znate i to je relativno zastupljenja tema koja se najčešće javlja zaista kod mladih devojaka. Pošto kažete da je taj problem bio od mladosti prisutan i kod Vas, rekla bih da se ipak uklapate u kliničku sliku bulimije, jer sve ove godine niste uspeli a možda ni pokušali da taj svoj problem rešite. Čak i sad, kada tražite odgovore, nemam utisak da se spremate da promenite način svoje ishrane, već ste samo znatiželjni da objasnite neočekivane promene u svojoj kilaži. Znate i sami da organizam sa godinama menja svoje funkcionisanje, pa u okviru toga i metabolizam koji je ranijih godina možda kod Vas bio nešto brži pa je dolazilo do većeg sagorevanja unetih kalorija, dok sada možda nije tako - na kraju, i kod osoba koje nemaju problem sa bulimijom, sa protokom godina kilogrami se prosto "lepe" i mnogo se teže skidaju nego u mladosti. Zašto biste onda Vi bili izuzetak? Možda su vam i aktivnosti koje sada obavljate manje obimne i naporne fizički nego ranije, što opet znači manju potrošnju kalorija na istu (a možda i veću) količinu unosa hrane. Sami kilogrami kojih je sada nešto više ne bi trebalo da budu Vaša prva briga, već ipak želim da Vas podsetim da bulimija spada u poremećaje nagona za ishranom, i da će Vam održavanje i kilaže i takvog načina funkcionisanja biti sa godinama sve teže, pa iako niste preterano raspoloženi za menjanje ovakvog načina ishrane, ipak potražite pomoć neuropsihijatra kako biste pokušali da to prevaziđete, a što će Vam biti značajno olakšanje u godinama koje slede, ukoliko uspete da uspostavite kontrolu u ishrani.
Prikazano 146-150 od ukupno 226 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima