Homoseksualnost


Homoseksualnost se od davnina smatrala nemoralnim ponašanjem, o čemu svedoče biblijski zapisi. Postavlja se pitanje da li je homoseksualnost svojstvena samo ljudskoj vrsti, da li je to urođeno ili naučeno ponašanje.

Činjenice

Zapisi otkrivaju podatke o postojanju homoseksualnog ponašanja tokom cele ljudske istorije. Postojala je u kulturama koje su takvo ponašanje sankcionisale smrtnim kaznama. Najači dokazi da je homoseksualnost naslednog porekla nude neka istraživanja na ovcama, gde je nešto više od 6% mužjaka ovaca isključivo homoseksualne orijentacije. Takve nalaze potvrđuju i istraživanja na voćnim muvama, u kojima je genetskim inženjeringom postignuta mogućnost reprodukcije homoseksualnih mužjaka.

Istraživanja

Istraživanja kod ljudi ukazuju da je homoseksualnost otprilike 50% naslednog, a 50% okolinskog porekla. Poznavajući ovu činjenicu, logično je postaviti pitanje koliko može da se utiče na ovako ponašanje raznim psihoterapijskim postupcima. U svetu je napisano puno knjiga i brošura koje nude recepte kako sprečiti homoseksualnost. Jedna od takvih knjiga je knjiga Džozefa Nikolsija i njegove supruge “Roditeljski vodič za prevenciju homoseksualizma”. Knjige i brošure su loše primljene od strane homoseksualaca jer izazivaju osećaj odbačenosti od društva, čak i u društvu u kojem je homoseksualnost dozvoljena.

DSM

Homoseksualnost je izbačena iz DSM-a kao mentalni poremećaj još 1973. godine, što ne znači da ovakvo ponašanje ne treba modifikovati i lečiti. Zato je APA (Američko udruženje psihologa) dalo sugestije psiholozima, psihijatrima i psihoterapeutima da ,,poštuju prava pojedinca za utvrđivanje sopstvenih merila vrednosti”. Svi mi imamo prava na sopstvenu vrednost, sopstvenu filozofiju života, kao i pravo da je menjamo ako želimo. Verovatnoća da želimo da menjamo takvu orijentaciju je velika, ako uzmemo činjenicu da je 70% Amerikanaca homofobično, mada bi ovde prava reč bila homomisično (od grčke reči ”missos”,  što znači mržnja), jer Amerikanci u stvari mrze homoseksualce".

Homoseksualci i heteroseksualci imaju pravo da zatraže pomoć kada su nezadovoljni svojom seksualnom orijentacijom. Njihovo pravo je podjednako i bilo bi apsurdno tvrditi da samo heteroseksualci imaju tu privilegiju.

Brisanjem homoseksualnosti iz DSM-a 1973. godine, veštački je stvoren najveći broj ozdravljenja u istoriji psihijatrije.

Ovo veštačko ozdravljenje ove vrste nalazi sve veću potvrdu u realnosti. Postavlja se pitanje, mogu li se zaista homoseksualci promeniti? Neki pacijenti smatraju da je ponašanje moguće promeniti, a da je predispozicija (orijentacija) nepromenljiva.

Uticaj na promenu seksualnosti posredstvom psihoterapije

Uobičajeno je da ljudi traže pomoć terapeuta kod širokog spektra navika sa mogućim genetskim poreklom u smislu dispozicije: nekontrolisana kupovina, kockanje, konzumiranje alkohola, agresivnost, promiskuitetno ponašanje i sl.

Istraživanje dr Vorena Trokmortena iz 2002. godine, objavljeno u APA nedeljniku, pokazalo je da je moguće uticati na promenu seksualnosti posredstvom psihoterapije. Izvori pokazuju da je takva terapija uspešna u trećini slučajeva, verovatno da druge dve trećine slučajeva čine klijenti koji su nesrećni i ljuti na sebe same, zbog svoje nespremnosti ili nesposobnosti da se promene. Možda ove cifre zvuče obeshrabrujuće, ali isto tako postoji mnogo primera i slučajeva koji su otporni na promene na primer, kod autizma, seksualnog zlostavljanja i slično.

Jedno od istraživanja (2003. godine) o uspešnosti psihoterapije je istraživanje dr Roberta Špicera sa kolumbijskog univerziteta. Istovremeno, dr Robert Špicer je bio jedan od odgovornih za “uklanjanje“ homoseksualizma iz DSM-a 1973. godine. Nakon praćenja i posmatranja dvesta ljudi (bivših homoseksualaca), utvrdio je da terapija promene seksualnosti može dovesti do značajnih pozitivnih i dugotrajnih promena. Ovakvi rezultati naravno izazivaju gnev kod “gay” aktivista.

Joseph Nicolosi

Knjiga dr. Nikolsija i njegove supruge “Roditeljski vodič za prevenciju homoseksualizma” je veoma ,,blaga" prema homoseksualcima. Tako se na primer u knjizi iznosi teza da deca koja teže homoseksualnom ponašanju ne bi smela biti prisiljena da menjaju svoju sklonost, da seksualna orijentacija može samo donekle biti modifikovana, da nema garancija da će dete odrasti u homoseksualca, čak i tamo gde homoseksualnost ima ,,biološki" uticaj. Takođe, Nikolsi u svojoj knjizi svu mušku homoseksualnost pripisuje lošem odnosu između oca i sina, bez čvrstih podataka koji bi potkrepili ovu tvrdnju, izbegavajući činjenicu i mogućnost da očevi sami kažnjavaju feminizirane sinove, odnosno, da homoseksualne sklonosti same po sebi izazivaju loše odnose između očeva i sinova, a ne obrnuto. Autor u svojoj knjizi tvrdi da smo svi mi dizajnirani prema heteroseksualnosti, jer na svet dolazimo sa jasnim polnim karakteristikama i razlikama.

homoseksualizamSve ovo je prilično kontraverzno i nakon pročitane knjige ne znamo da li je homoseksualnost urođenog ili stečenog porekla, treba li je “lečiti” ili ne. Ipak, nesumnjivo je da mnoga istraživanja i nalazi pokazuju da je promena orijentacije moguća. Potrebno je samo da pojedinac izrazi želju ili potrebu da menja svoju orijentaciju, shvati je kao problem koji treba rešiti i potraži pomoć stručnjaka. Uskoro će Špicerovi podaci biti u štampi i imaćemo razumljiv i objektivan pregled "exgay" teme.

Interesantno je spomenuti i prisetiti se da se isti stručnjak koji se zalagao za ukidanje homoseksualizma kao mentalnog poremećaja, sada zalaže za promenu homoseksualne skolonosti. Zašto? Da li američkom društvu preti opasnost od ,,odumiranja vrste", pa su ovako nagli obrti od nenormalnog do normalnog i obrnuto, pokušaji da se ponovo vratimo onom što preovladava u većini slučajeva tj. prirodnom, jer u prirodi postoji težnja da se suprotnosti privlače.
Podeli tekst:

Povezani tekstovi:

Broj komentara: 9

  1. Navigator 01.10.2012

    Kinsi i njegovi saradnici godinama su pokušavali da pronađu pacijente koji su prešli iz homoseksualnosti u heteroseksualnost nakon „terapije“ i bili su iznenađeni kada nisu mogli da među lečenim homoseksualcima pronađu ijedno lice koje je promenilo svoju seksualnu orijentaciju. Kada su podrobno intervjuisane osobe koje su tvrdile da su bili homoseksualci, a da sada funkcionišu kao heterosekualci, otkriveno je da su svi ovi ljudi jednostavno potiskivali svoje homoseksualno ponašanje. „Da su koristili homoseksualne fantazije kako bi kompenzovali seksualni odnos“. Toliko o izlečenju. Jedini pomak koji se može napraviti je kod biseksualaca. A jedina smetnja koju jedinka ima prema homoseksualnosti je psihički odnos prema sebi kao homoseksualcu.


  2. Dejan 17.06.2012

    Za heteroseksualce je jedino prihvatljiv gej onaj koji imitira heteroseksualnost (oženi se, ima decu itd.) jer i heteroseksualci imaju neku vrstu mentalnog poremećaja da pošto su u 90% većini na ovom svetu traže od svih da se ponašaju heteroseksualno. Jedino takvi homoseksualci su im prihvatljivi koji se dive lepoti njihovih žena, u suprotnom će početi da se preispituju o tome da li su nešto možda propustili i nisu videli koliko su i muškarci lepi. Ovako je lakše, kao konju kada namaknete jaram.


  3. andy 21.04.2010

    Svako treba da ima prava da radi šta želi, sve dok to ne ugrožava druge. Postavlja se pitanje da li javno pokazivanje seksualnih fetiša i parafilija nekoga ugrožava? Nekada su parafili zbog raznih pritisaka religije, morala i sredina u kojima su ziveli bili primoravani na heteroseksualne brakove. Svako drugo ponašanje bilo je osudjivano. To je uskraćivalo seksualnu slobodu i osiromašilo njihove živote, ali iz tih brakova su se radjala deca i to je važnije od ostvarivanja trenutnih zadovoljstava. Danas se o pravima nerodjene dece na život uopšte ne govori. Samo o ostvarivanju trenutnih uživanja. Ako se neko danas u nekim državama odluči za homoseksualni brak, svojim nečinjenjem osudjuje svoju decu na neradjanje i njihovu decu i unuke. Čitave loze lišava postojanja, istrebljuje i zločin je sve veći kako vreme prolazi. Zato, dame i gospodo upražnjavajte svoje parafilije paralelno sa brakom, skriveno, tako da to propagiranje ne ubija nerodjenu decu. Neka me neko ubedi da gresim.


  4. IgBg 19.07.2009

    Autor teksta, začudo, nije posvetio paznju istraživanjima sa Oksforda koja govore u prilog biološkoj osnovi nastanka homoseksualnosti. Odredjene strukture mozga u prvim mesecima gestacije su izložene drukčijim koncentracijama hormona, itd. Savremene preporuke zabranjuju pokušaje "lecenja" homoseksualnosti iz razloga što se to smatra nemogućim, i potencijalno opasnim po mentalno zdravlje.


  5. Milutin 23.04.2009

    Istrebio bih svu gamad koja ostavlja komentare kako su homoseksualci bolesni.


  6. balkanac 30.03.2009

    Istrebio bih svu tu gamad, oni su pošast savremenog sveta, još i decu hoće da usvajaju, neverovatno.


  7. Dr S. 29.03.2009

    Ovaj članak je u najboljem maniru RTS-a iz devedesetih godina prošlog veka. Strašno.


  8. petar 10.02.2009

    Izvrstan komentar Nevenke Igić, Zagovornicima odluke Apa iz 1973. godine, preporučujem knjige od Jovana Veljkovića, našeg čoveka, koji je proučavao homoseksualnost skoro 40 godina. P.S Odlukom Apa, nije, niti će ikada biti rešen problem homoseksualnosti. Da li to neko zove bolest, poremećaj ili je to normalno, problem i dalje postoji i ne rešava se. Nije tajna da je za tu odluku, glasalo, od 25000 psihijatara u Americi, samo 10000, a od tih 10000 je glasalo 60 posto za, a 40 posto protiv depatologizacije. Ta odluka o depatologizaciji homoseksualnosti je bila posledica pritiska gay lobija na čelnike Apa, takodje bila je i posledica pasivnosti i nezainteresovanosti hetero orijentisanih psihijatara da glasaju za ili protiv. Prema tome, svako ima svoju glavu i neka razmislja, jer u Americi ima nekolikiko udruženja psihijatara i psihoterapeuta, kao i udruženje Narth, koje je opozicija Apa i koje se bavi lečenjem ego-distoničnih homoseksualaca, koji žele da se leče.


  9. vlada 01.08.2008

    "'Da li Američkom društvu preti odumiranje vrste" to je valjda vrhunac heteroseksualnog razmišljanja. Izgleda da smo svi mi na ovom svetu samo da se množimo kao životinje i reprodukujemo beskonačnu mržnju na principu 'krv, nacija i tlo'.


Vaš komentar nam je veoma dragocen, molimo upišite ga ovde