Patim od depresije i anksioznosti , veoma sam stidljiv kad nisam u dobrom poznatom drustvu i probao sam da to prevazidjem ali prosto kada se pojavi neko pred kim nisam opusten, glas krene da drhti i mumlam tako da me niko ne razume pa nekad ni sam sebe . Osim toga zbog zdravstvenih problema za koje nemam petlju da odem kod doktora , osećam se loše psihički i izgubio sam volju za životom . Porodica mi je nudila odlazak kod psihijatra ali nikako ne bih mogao uživo a i verujem da psihijatar ne može ništa da pomogne . Kada me drugari zovu na primer u tržni centar odbijam da idem jer bih mogao da sretnem nekog kog poznajem a to mi stvara neprijatnost i moglo bi se reći i da se stidim sam sebe . Sa društvom se vidjam uglavnom u kafiću ili na nekom ugovorenom basketu ili šetnji ali samo kad sam siguran da nikog poznatog neću sresti u blizini . Osim svega navedenog , završio sam gimnaziju i nisam ni probao da upisem fakultet zato što prosto mi nijedan ne odgovara ,a osim svega ne znam čime bih se bavio a verovali ili ne, ne znam ni šta volim ni šta ne . U poslednje 3 god desi mi se čak da na mesec dana (nekad manje nekad više) promenim klub za koji navijam ne zbog rezultata već prosto mi tako naidje haj da kažem osećaj i isti se ugasi iz čista mira nakon nekog vremena. Da se zaposlim takodje ne želim jer mi jako teško pada ta komunikacija s ljudima a i uobrazavam da i zbog zdravlja ne bih mogao . Treba napomenuti da sam pre jedno 3 godine pao sa šipke za zgibove na potiljak ali nisam imao mučnine ni ništa ali i za to sam čak uobrazio da je uzrok nestanka mojih emocija . Vrlo često se desi da bi trebalo da budem srećan i da možda i jesam , ali nikako da se tad nasmejem . Pre par meseci umrla mi je baka koju sam mnogo voleo , nisam plakao , kao da mi nije došlo do mozga sve to...Da li sam psihopata ludak ili šta već i ima li spasa
Poštovani, treba da porazgovaraš sa psihologom ili psihoterapeutom da razjasniš ono što te muči, kao i da pronadješ adekvatan način kako bi se oslobodio stida i svih ostalih strahova, stega. Odlazak kod psihologa ne znači da nešto sa tobom nije u redu, već da dosadašnji način funkcionisanja nije adekvatan. Ako ti je neugodno uživo, za početak možeš da probaš online seanse koje se sada već uveliko rade.
Kako da prevaziđem tremu, strah i nervozu tokom polaganja vožnje? Sve ovo me očigledno blokira, jer kada vozim sa instruktorom odradim sve kako treba na poligonu, a onda na polaganju krenem dobro, ali čim napravim i najmanju grešku, unervozim se, uhvati me strah od padanja i naravno - padnem. Na dodatnim časovima sve odradim bez greške. Kako da se oslobodim straha?
Ono što možete sami je da pokušate da se prisetite situacije kada ste bila sigurni u sebe, to vam može dati snage za nove izazove. Taj osećaj sigurnosti, snage iskoristite u situaciji kada znate da možete biti nervozni i napeti. Napravite plan kako možete ohrabriti sebe u toj situaciji. Koje su to rečenice koje vas pokreću. Nemoj analizirati misli koje vas sputavaju, samo ih pustite da prodju, posmatrajte ih sa distance.
Imam problem.bio sam sa devojkom koja je imala 34 a ja 43 god.godinu dana smo bili zajedno voleli smo se.ostavila me otisla sa strijim muskarcem ubrzo je ostavila i njega sad je sa mladjim pd sebe.ja tri god od raskida jos uvek tigujem za njom.sta da radim molim vas?
Niste adekvatno prošli kroz proces tugovanja nakon raskida. Tugovanje ima svoje faze i traje odredjeni vremenski period u zavisnosti od osobe, životnih okolnosti itd., ali ne toliko dugo. Najbolje je da porazgovarate sa psihologom, psihoterapeutom jer nije jednostavno da Vam mogu ovim putem pojasniti.
Voleo sam devojku i ona mene. Bili smo u vezi god dana, a nakon toga prekinuli. Ja i dan danas patim za njom, a prošlo tri godine od raskida. Nismo isti ni po rasi ni po veri, ali smo se voleli. Otišla je sa drugim, promenila je nekoliko momaka koji nisu njen profil. Ja znam da je koriste i boli me to. Neće da mi se vrati. Doživeo sam srčani udar zbog nje i izgubio porodicu i opet neće da mi se vrati. Šta da radim?
Već neko vreme imam problem sa hipohondrijom. Sve je počelo u septembru ove godine kada sam se ekserom ubo u koleno. Tada mi je komšija rekao da odem da primim antitetanus, što ja nisam uradio. Posle nekoliko dana sam video na internetu šta je tetanus i od tada se ne mogu smiriti. Sve je počelo brojanjem dana inkubacije tetanusa (21 dan) i kada se to završilo igrajući karte ubodem se na iglu koju mi je baka dala da uvučem. Opet isti proces opet brojanje dana. I sve tako u krug. I kao baksuz, čim se zavrsi 21dan, ja se opet povredim i opet brojim. I tako sve od septembra do sad... Shvatam ja da se meni ništa neće desiti jer sam vakcinisan, jer su to male ranice koje sam odmah ispirao hidrogenom i vodom. Ali sada to više nije problem, već događaj koji se desio pre 8 dana, a to je napad psa kada sam bio na selu kod strica. Pas me nije ujeo, tj. nisam osetio ujed i sutradan pogledam nogu i vidim neke ožiljke koji su stari moguće godinama. I čim sam to video, noga počinje da me boli. Sad brojim dane da ne dobijem besnilo iako je pas vakcinisan redovno. Ali problem je to što kad god se negde udarim, mene to boli koliko traje i taj period inkubacije ali posle toga nestaje kao da ga nikad nije bilo. Taj način života me ubija, povukao sam se u sebe stalno sam u kuci, retko izlazim. Plašim se da me to ne uhvati negde napolju. Bio sam kod psihologa koji me je ubeđivao da mi niša neće biti, ali ja to ne mogu da prihvatim. PijemLexiliumuveče pred spavanje, jer mi je to najgori period. Molim Vas za neki savet i da li je moguće da svi ti bolovi koji nastaju mogu biti psiha?
Patim od depresije i anksioznosti , veoma sam stidljiv kad nisam u dobrom poznatom drustvu i probao sam da to prevazidjem ali prosto kada se pojavi neko pred kim nisam opusten, glas krene da drhti i mumlam tako da me niko ne razume pa nekad ni sam sebe . Osim toga zbog zdravstvenih problema za koje nemam petlju da odem kod doktora , osećam se loše psihički i izgubio sam volju za životom . Porodica mi je nudila odlazak kod psihijatra ali nikako ne bih mogao uživo a i verujem da psihijatar ne može ništa da pomogne . Kada me drugari zovu na primer u tržni centar odbijam da idem jer bih mogao da sretnem nekog kog poznajem a to mi stvara neprijatnost i moglo bi se reći i da se stidim sam sebe . Sa društvom se vidjam uglavnom u kafiću ili na nekom ugovorenom basketu ili šetnji ali samo kad sam siguran da nikog poznatog neću sresti u blizini . Osim svega navedenog , završio sam gimnaziju i nisam ni probao da upisem fakultet zato što prosto mi nijedan ne odgovara ,a osim svega ne znam čime bih se bavio a verovali ili ne, ne znam ni šta volim ni šta ne . U poslednje 3 god desi mi se čak da na mesec dana (nekad manje nekad više) promenim klub za koji navijam ne zbog rezultata već prosto mi tako naidje haj da kažem osećaj i isti se ugasi iz čista mira nakon nekog vremena. Da se zaposlim takodje ne želim jer mi jako teško pada ta komunikacija s ljudima a i uobrazavam da i zbog zdravlja ne bih mogao . Treba napomenuti da sam pre jedno 3 godine pao sa šipke za zgibove na potiljak ali nisam imao mučnine ni ništa ali i za to sam čak uobrazio da je uzrok nestanka mojih emocija . Vrlo često se desi da bi trebalo da budem srećan i da možda i jesam , ali nikako da se tad nasmejem . Pre par meseci umrla mi je baka koju sam mnogo voleo , nisam plakao , kao da mi nije došlo do mozga sve to...Da li sam psihopata ludak ili šta već i ima li spasa
Odgovoreno: 30. 10. 2019.Poštovani, treba da porazgovaraš sa psihologom ili psihoterapeutom da razjasniš ono što te muči, kao i da pronadješ adekvatan način kako bi se oslobodio stida i svih ostalih strahova, stega. Odlazak kod psihologa ne znači da nešto sa tobom nije u redu, već da dosadašnji način funkcionisanja nije adekvatan. Ako ti je neugodno uživo, za početak možeš da probaš online seanse koje se sada već uveliko rade.
Kako da prevaziđem tremu, strah i nervozu tokom polaganja vožnje? Sve ovo me očigledno blokira, jer kada vozim sa instruktorom odradim sve kako treba na poligonu, a onda na polaganju krenem dobro, ali čim napravim i najmanju grešku, unervozim se, uhvati me strah od padanja i naravno - padnem. Na dodatnim časovima sve odradim bez greške. Kako da se oslobodim straha?
Odgovoreno: 27. 10. 2019.Ono što možete sami je da pokušate da se prisetite situacije kada ste bila sigurni u sebe, to vam može dati snage za nove izazove. Taj osećaj sigurnosti, snage iskoristite u situaciji kada znate da možete biti nervozni i napeti. Napravite plan kako možete ohrabriti sebe u toj situaciji. Koje su to rečenice koje vas pokreću. Nemoj analizirati misli koje vas sputavaju, samo ih pustite da prodju, posmatrajte ih sa distance.
Imam problem.bio sam sa devojkom koja je imala 34 a ja 43 god.godinu dana smo bili zajedno voleli smo se.ostavila me otisla sa strijim muskarcem ubrzo je ostavila i njega sad je sa mladjim pd sebe.ja tri god od raskida jos uvek tigujem za njom.sta da radim molim vas?
Odgovoreno: 22. 10. 2019.Poštovani,
Niste adekvatno prošli kroz proces tugovanja nakon raskida. Tugovanje ima svoje faze i traje odredjeni vremenski period u zavisnosti od osobe, životnih okolnosti itd., ali ne toliko dugo. Najbolje je da porazgovarate sa psihologom, psihoterapeutom jer nije jednostavno da Vam mogu ovim putem pojasniti.
Voleo sam devojku i ona mene. Bili smo u vezi god dana, a nakon toga prekinuli. Ja i dan danas patim za njom, a prošlo tri godine od raskida. Nismo isti ni po rasi ni po veri, ali smo se voleli. Otišla je sa drugim, promenila je nekoliko momaka koji nisu njen profil. Ja znam da je koriste i boli me to. Neće da mi se vrati. Doživeo sam srčani udar zbog nje i izgubio porodicu i opet neće da mi se vrati. Šta da radim?
Odgovoreno: 16. 10. 2019.Poštovani, niste adekvatno prosli kroz proces tugovanja. Ono što sami možete je da se usmerite na neku aktivnost, sport, hobi...
Nakon adekvatnog procesa žaljenja biste se usmerili na dalje mogućnosti koje su pred Vama.
Prikazano 101-105 od ukupno 228 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima
Prijavite se
Dobro došli! Unesite svoje login podatke