Poštovana,
moj otac ima 56 godina, već 20 godina je dijabetičar, i 10 godina je na inzulinu. Kod njega su se razvile apsolutno sve komplikacije ove bolesti : retinopatija, 3 tranzitorne ishemične atake, kardiomiopatija dekompenzativa, nefropatija ( desni bubreg hidronefroza gr.3, a levi gr.2- GFR 31,4 ), gastroenteropatija sa čestim opstipacijama, polineuropatija, te nekoliko puta lečeno dijabetično stopalo. Jedva pokretan. Unazad dve godine nadjen mu je i adenom prostate ( imao je otežano mokrenje ). Zadnjih pola godine ima stalnu urinarnu inkotinenciju i do 10 puta dnevno, što na njegovu psihu jako loše utiče - tvrdio je kako mu je urolog pre pola godine oštetio prostatu uvodjenjem kako kaže neke "sajle" jer pre toga nije mogao mokriti. Od terapije uzima inzulin 4xdnevno,1x monizol, i 2x lasix.
Molim Vas da mi odgovorite da li bi mogao koristiti lek detrusitol ili neki drugi sličan lek za urinarnu inkontinenciju, sa obzirom na njegove raznovrsne tegobe ili da li bi se mogao podvrgnuti operativnom zahvatu prostate, te mi recite koji je u stvari razlog inkontinencije i šta lečiti.
Unapred zahvaljujem na odgovoru i izvinjavam se zbog opširnosti.
Zbunjena kćerka
Poštovana,
Šećerna bolest je hronično progresivno oboljenje, odnosno stalno se javljaju nove komplikacije i zahteva stalno intenziviranje terapije. Na žalost, hronične komplikacije vremenom postaju veoma ozbiljne i praktično postaju glavni razlog sa sve tegobe pacijenta. Protiv njih se veoma teško borimo i jedino što možemo je da eventualno usporimo njihovo dalje napredovanje. Sigurno je da one zahtevaju i uključivanje u lečenje lekara drugih specijalnosti osim endokrinologa - kardiologa, neurologa, oftalmologa, nefrologa i drugih. Ukoliko ima mogućnosti za lečenje pojedinih problema sigurno da ih treba sprovesti, a glikoregulacija će se održavati korekcijom doze insulina ukoliko je to potrebno. Što se tiče hirurške intervencije odlučujuću reč će verovatno imati kardiolog u proceni mogućnosti da se ona izvede.
ass.dr Milena Velojić Golubović
Poštovana,
Pre 10 ak dana ste mi odgovorili vezano za moje pitanje u vezi tiroidne žlezde i mojih tegoba koje traju dva meseca. Ponovo sam uradio TSH i T4 hormone za svaki slučaj, iako su rezultati od pre 2 meseca bili u normali i sada su bili nepovoljni
TSH mi je manji od 0.04, a T4 mi je 32 (ref vr su od 10 do 24). Otišao sam kod endokrinologa na pregled, i uz štitne žlezde. Štitna žlezda je sasvim u redu, kaže doktor homogena, bez promena, ali na osnovu hormona mi je dijagnostikovao hipertireozu i prepisao mi PTU tablete 2x1 tableta narednih mesec dana i Propranolol 2x1/2 tableta.
Intreresuje me Vaše mišljenje u vezi ovoga, kao i da li mi možete nešto više reći o korišćenju ova dva leka, da li ima nekih neželjenih dejstava, da li moram paziti šta još uzimam, interakcija sa drugim lekovima, da li u slučaju netolerancije na lek, se to odmah manifestuje u nekom obliku ili treba neko vreme. Prvi put imam neku hroničnu bolest, pa sam malo uznemiren u vezi daljeg načina života.
Hvala Vam unapred
Poštovani,
Sigurno je da su vrednosti hormona nešto što treba ispoštovati, ali u svakom slučaju bi oni trebalo da se uklope u kliničku sliku, odnosno u Vaše tegobe. Mislim da bi trebalo to sve sagledati ponovo i ne lečiti samo rezultate nego Vas. Ultrazvučni nalaz je takođe nešto što malo buni u celoj priči. Malo je verovatno da on bude potpuno normalan u hipertireozi. A što se terapije tiče ukoliko se postavi dijagnoza nju sigurno treba lečiti, ali mislim da su doze lekova, pre svega PTU, male za početak terapije. Moj savet je da se Vaše stanje ponovo ispita i utvredi da li ima poremećaja štitaste žlezde ili ne.
Poštovani,
jako sam zabrinuta. U poslednje vreme mi se dešava da mi odjednom srce jako lupa, znojim se, imam vrtoglavicu - bez ikakvog razloga.
Da li ti simptomi imaju veze sa radom štitne žlezde? Imam 24 god, pre nekih 2-3 godine imala sam iscedak iz grudi, koji je sam nestao. Tada nisam išla kod doktora. Ovde sam dosta čitala i saznala da je možda reč o hiperprolaktinemiji. Da li je to opasno?
Poštovana,
Simptomi koji se javljaju u naletima, napadima i traju relativno kratko ne bi trebalo da budu posledica oboljenja štitaste žlezde. Iscedak iz bradavica dojki uvek zaslužuje pažnju i jedan od razloga za to je uvećanje prolaktina. Uradite vrednosti ovog hormona, i ukoliko su izmenjene biće potrebne dopunske analize.
ass.dr Milena Velojić Golubović
Moj ultrazvučni nalaz štitaste žljezde je:
D.lobus 18,7x18,3x46,3mm.ISTMUS 7,3mm.
L.lobus 21x17x48mm.
Štitna žljezda je lako uvećana na račun istmusa, nešto grublje ehostrukture. U desnom lobusu se uočava izoehogeni nodus sa haloom, uzdužnog promera oko 7mm.
Levo loboistmično se uočava hipoehogeni nodus 7,4 mm.
Nisu uvećane regionalne Igl.
Da li možete da komentarišete ovaj nalaz?
Poštovana,
Obzirom da su viđene neke promene na uktrazvučnom pregeledu, potrebno je uraditi analize tireoidnih hormona, T3,T4 i TSH. Ukoliko su vrednosti u granicama normale nema potrebe za terapijom, već samo za ultrazvučnim kontrolama 1-2 puta godišnje.
ass.dr Milena Velojić Golubović
Draga doktorka,
juče sam vadila krv i TSH mi je uvećan 5.126 (0.400-4.600), T4 77.24 (60.00-155.00) a T3 je 1.49(1.20-2.40)
Da napomenem da sam vadila krv u trenutku terapije sa jod vaginaletama.
Da li može da bude uvećana vrednost zbog toga?
A takodje mi je i alt i ast uvećano, radila sam sve testove na hepatite i na citomegalo i utvrdjeno je da sam nekada prelezala citomegalo virus.
Tako da sam i bila pod stresom u zadnje dve nedelje.
Da li mi je tsh mnogo uvećan i da li može da se uveća pod ovim okolnostima?
Unapred zahvalna
Poštovana,
Na osnovu navedenih analiza za sada nema potrebe za terapijom, već samo praćenjem vrednosti hormona 2-3 puta godišnje. Ukoliko se pri kontrolama postavi dijagnoza smanjenog lučenja hormona štitaste žlezde, uključiće se neophodna terapija.
ass.dr Milena Velojić Golubović
Poštovana,
Odgovoreno: 08. 12. 2008.moj otac ima 56 godina, već 20 godina je dijabetičar, i 10 godina je na inzulinu. Kod njega su se razvile apsolutno sve komplikacije ove bolesti : retinopatija, 3 tranzitorne ishemične atake, kardiomiopatija dekompenzativa, nefropatija ( desni bubreg hidronefroza gr.3, a levi gr.2- GFR 31,4 ), gastroenteropatija sa čestim opstipacijama, polineuropatija, te nekoliko puta lečeno dijabetično stopalo. Jedva pokretan. Unazad dve godine nadjen mu je i adenom prostate ( imao je otežano mokrenje ). Zadnjih pola godine ima stalnu urinarnu inkotinenciju i do 10 puta dnevno, što na njegovu psihu jako loše utiče - tvrdio je kako mu je urolog pre pola godine oštetio prostatu uvodjenjem kako kaže neke "sajle" jer pre toga nije mogao mokriti. Od terapije uzima inzulin 4xdnevno,1x monizol, i 2x lasix.
Molim Vas da mi odgovorite da li bi mogao koristiti lek detrusitol ili neki drugi sličan lek za urinarnu inkontinenciju, sa obzirom na njegove raznovrsne tegobe ili da li bi se mogao podvrgnuti operativnom zahvatu prostate, te mi recite koji je u stvari razlog inkontinencije i šta lečiti.
Unapred zahvaljujem na odgovoru i izvinjavam se zbog opširnosti.
Zbunjena kćerka
Poštovana, Šećerna bolest je hronično progresivno oboljenje, odnosno stalno se javljaju nove komplikacije i zahteva stalno intenziviranje terapije. Na žalost, hronične komplikacije vremenom postaju veoma ozbiljne i praktično postaju glavni razlog sa sve tegobe pacijenta. Protiv njih se veoma teško borimo i jedino što možemo je da eventualno usporimo njihovo dalje napredovanje. Sigurno je da one zahtevaju i uključivanje u lečenje lekara drugih specijalnosti osim endokrinologa - kardiologa, neurologa, oftalmologa, nefrologa i drugih. Ukoliko ima mogućnosti za lečenje pojedinih problema sigurno da ih treba sprovesti, a glikoregulacija će se održavati korekcijom doze insulina ukoliko je to potrebno. Što se tiče hirurške intervencije odlučujuću reč će verovatno imati kardiolog u proceni mogućnosti da se ona izvede. ass.dr Milena Velojić Golubović
Poštovana,
Odgovoreno: 08. 12. 2008.Pre 10 ak dana ste mi odgovorili vezano za moje pitanje u vezi tiroidne žlezde i mojih tegoba koje traju dva meseca. Ponovo sam uradio TSH i T4 hormone za svaki slučaj, iako su rezultati od pre 2 meseca bili u normali i sada su bili nepovoljni TSH mi je manji od 0.04, a T4 mi je 32 (ref vr su od 10 do 24). Otišao sam kod endokrinologa na pregled, i uz štitne žlezde. Štitna žlezda je sasvim u redu, kaže doktor homogena, bez promena, ali na osnovu hormona mi je dijagnostikovao hipertireozu i prepisao mi PTU tablete 2x1 tableta narednih mesec dana i Propranolol 2x1/2 tableta.
Intreresuje me Vaše mišljenje u vezi ovoga, kao i da li mi možete nešto više reći o korišćenju ova dva leka, da li ima nekih neželjenih dejstava, da li moram paziti šta još uzimam, interakcija sa drugim lekovima, da li u slučaju netolerancije na lek, se to odmah manifestuje u nekom obliku ili treba neko vreme. Prvi put imam neku hroničnu bolest, pa sam malo uznemiren u vezi daljeg načina života.
Hvala Vam unapred
Poštovani, Sigurno je da su vrednosti hormona nešto što treba ispoštovati, ali u svakom slučaju bi oni trebalo da se uklope u kliničku sliku, odnosno u Vaše tegobe. Mislim da bi trebalo to sve sagledati ponovo i ne lečiti samo rezultate nego Vas. Ultrazvučni nalaz je takođe nešto što malo buni u celoj priči. Malo je verovatno da on bude potpuno normalan u hipertireozi. A što se terapije tiče ukoliko se postavi dijagnoza nju sigurno treba lečiti, ali mislim da su doze lekova, pre svega PTU, male za početak terapije. Moj savet je da se Vaše stanje ponovo ispita i utvredi da li ima poremećaja štitaste žlezde ili ne.
Poštovani,
Odgovoreno: 30. 11. 2008.jako sam zabrinuta. U poslednje vreme mi se dešava da mi odjednom srce jako lupa, znojim se, imam vrtoglavicu - bez ikakvog razloga.
Da li ti simptomi imaju veze sa radom štitne žlezde? Imam 24 god, pre nekih 2-3 godine imala sam iscedak iz grudi, koji je sam nestao. Tada nisam išla kod doktora. Ovde sam dosta čitala i saznala da je možda reč o hiperprolaktinemiji. Da li je to opasno?
Poštovana,
Simptomi koji se javljaju u naletima, napadima i traju relativno kratko ne bi trebalo da budu posledica oboljenja štitaste žlezde. Iscedak iz bradavica dojki uvek zaslužuje pažnju i jedan od razloga za to je uvećanje prolaktina. Uradite vrednosti ovog hormona, i ukoliko su izmenjene biće potrebne dopunske analize.
ass.dr Milena Velojić Golubović
Moj ultrazvučni nalaz štitaste žljezde je: D.lobus 18,7x18,3x46,3mm.ISTMUS 7,3mm. L.lobus 21x17x48mm. Štitna žljezda je lako uvećana na račun istmusa, nešto grublje ehostrukture. U desnom lobusu se uočava izoehogeni nodus sa haloom, uzdužnog promera oko 7mm. Levo loboistmično se uočava hipoehogeni nodus 7,4 mm. Nisu uvećane regionalne Igl.
Odgovoreno: 30. 11. 2008.Da li možete da komentarišete ovaj nalaz?
Poštovana,
Obzirom da su viđene neke promene na uktrazvučnom pregeledu, potrebno je uraditi analize tireoidnih hormona, T3,T4 i TSH. Ukoliko su vrednosti u granicama normale nema potrebe za terapijom, već samo za ultrazvučnim kontrolama 1-2 puta godišnje.
ass.dr Milena Velojić Golubović
Draga doktorka,
Odgovoreno: 29. 11. 2008.juče sam vadila krv i TSH mi je uvećan 5.126 (0.400-4.600), T4 77.24 (60.00-155.00) a T3 je 1.49(1.20-2.40) Da napomenem da sam vadila krv u trenutku terapije sa jod vaginaletama.
Da li može da bude uvećana vrednost zbog toga? A takodje mi je i alt i ast uvećano, radila sam sve testove na hepatite i na citomegalo i utvrdjeno je da sam nekada prelezala citomegalo virus. Tako da sam i bila pod stresom u zadnje dve nedelje. Da li mi je tsh mnogo uvećan i da li može da se uveća pod ovim okolnostima?
Unapred zahvalna
Poštovana, Na osnovu navedenih analiza za sada nema potrebe za terapijom, već samo praćenjem vrednosti hormona 2-3 puta godišnje. Ukoliko se pri kontrolama postavi dijagnoza smanjenog lučenja hormona štitaste žlezde, uključiće se neophodna terapija. ass.dr Milena Velojić Golubović
Prikazano 1346-1350 od ukupno 1988 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima
Prijavite se
Dobro došli! Unesite svoje login podatke