Poštovani,

problem je ponašanje moje devojčice koja ima 4g. Odkako je krenula u vrtić (pre god dana) njeno ponašanje je sve gore i gore. Inače je i pre vrtića bila jako živahna i prkosna ali sada je jako bezobrazna. Počela je da se pljuje, tuče, psuje, vaspitačica nije htela da je vodi na ekskurziju zbog toga. Kući je još gora. Kad je pitam zašto to radi, kaže "zato što mi se smeju". Imam osećaj da se ona u vrtiću tako ponaša jer konstantno želi da bude u centru pažnje neshvatajući da to nije dobro. Ja sam već otupela od pričanja ali ona jednostavno ne sluša. Izbegavam da je tučem iako nekad stvarno dobije po guzi ali onda je sve još gore. Kad je kaznim ostajanjem u sobi u stanju je sat vremena da vrišti iako ne sme sama da izađe iz sobe, dok ja ne uđem i ne kažem joj da može da izađe. Onda joj pokušavam objasniti da to nije lepo i zašto nije lepo ali sve to traje 5min i opet po starom. Inače je jako inteligentna ali to pokazuje samo u momentima kada ona želi i koji jako kratko traju. Pažnja joj je kratkotrajna, ništa je ne zanima, ceo dan samo trči, ruši, svadja se. Često kad je pitam nešto ona odgovara nešto što nema veze s tim, tipa "jel znaš da nije lepo to i to" ona odgovara "vidi ptice napolju" i sl. Ona tačno isprobava moje granice a ja sam nemoćna u tome jer na kraju sve bude kako ona hoće jer izluđuje ukućane zbog tog vrištanja i histerisanja. U tim momentima ništa ne pomaže, ni razgovor ni dogovor ni batine. Kako da reagujem u tim situacijama koje su veoma česte tokom dana? Voli vodu jako, pa je pustim pola sata, sat dnevno da se igra s vodom ali to je jedino što nju smiruje i u čemu se ona nalazi. Ne želim da je druga deca ismevaju ili izbegavaju zbog tog ponašanja ili da ima problema danas, sutra u školi. Svesna sam da je to najveća moja greška jer nisam provodila dovoljno vremena uz nju jer sam studirala. Želim da joj se posvetim skroz sada ali ne znam kako da ispravim sve to. Molim vas da mi date konkretan savet kako se ponašati sa takvim detetom.

Hvala vam puno i veliki pozdrav.

Poštovani,

Kako raditi sa detetom koji ima sindrom disleksije? Šta radit ako ga ne prhvataju u školi iako znaju za njegov problem? Kako nastavnici trebaju sa njim da rade?

Hvala

Poštovani,

Imam dete u hraniteljstvu, koje sada pohađa drugi razred i još uvek ne može da se skoncetriše na određene zadatke, peva dok radi domaći, ne zna da sabira i oduzima a o tablici množenja, slabo, isto tako slabo čita, piše, ali pamti stvari koje njoj odgovaraju. Rukopis je strašan ništa ne sluša ili ne može da shvati šta se od nje traži. Inače mati je u Vršcu u duševnoj bolnici, dijagnoza mi nije poznata, ali je doživotno na posmatranju. Želim malenoj da pomognem ali neznam kako, da li se radi o disleksiji?

Hvala

Poštovani,
imam sina od skoro 13 godina, koji je veoma osetljiv i emotivan. Mnogo se sekira i za najmanje sitnice, i tada burno reaguje, plače, udara se po glavi i sl. Njegova baka je jako bolesna već nekoliko godina i iako on zna da je bolest neizlečiva ( alchajmer), nikako ne prihvata mogućnost da svakog dana može da se desi da ona umre. Pošto je ona trenutno u bolnici, on je opsednut brigom za nju i mi u porodici ne znamo kako da se ponašamo, da li i kako da ga pripremamo za njenu smrt ili da mu ulivamo lažnu nadu. Čim kažemo da ne znamo šta će dalje da bude, on počinje histerično da plače i nekontrolisano se ponaša? Molim vas da me posavetujete što hitnije, pošto je pitanje dana kada ćemo morati da ga suočimo sa istinom, kako i na koji način to da uradimo i šta da preduzmemo da bi on umerenije reagovao na probleme koje život donosi?
Unapred hvala

Poštovani,

Obraćam Vam se jer mi je hitno potreban savet, po mogućnosti ne javni nego na mail adresu. Imam sina od 5 godina koji je u zadnjih par meseci osetio nagon ka samozadovoljavanju. Znam da je to normalno za taj uzrast i nisam mu branila niti ga kritikovala kod njegovih 'igrica" svlačenja i dodirivanja. Zabrinula sam se kad sam primetila da on često dira svoju guzu i to kod njega izaziva erekciju. Npr. leži na stomaku i valjuska se a pri tom dira guzu ili stavlja neku igračku na nju, npr. pištolj. Neki dan smo se šokirali. Videli smo kroz ključaonicu da je sa još jednim drugom od 5 godina, igrao te igrice. Svukli su se i legli jedan na drugoga. Posle mi je rekao da su stavljali pišu u guzu. Strašno sam se uznemirila, jer ne znam ni odakle mu te ideje, nije imao pristupa ni takvim filmovima ni časopisima. Objasnila sam mu da je to sramota i da se tako ne igra sa dečacima. Ali i dalje ne znam zašto ga je to privuklo i zašto stalno dira guzu. Ne znam ni šta da radim ni kako da se postavim u ovakvoj situaciji. Možda je to prolazna faza ali jako sam zabrinuta.

Hvala unapred i nadam se skorom odgovoru.