moja kćerka ima 14 godina, visina 170 cm, a težina 69 kg, naš je problem noćno mokrenje. Da li možemo koristiti minirin tablete ili da koristimo sprej? Napominjem da je inače zdrava djevojčica. Do sada nije koristila nikakve lijekove za ovaj problem, sem čajeva, ali bez rezultata.
čiji je problem noćno mokrenje? Ćerkin i vaš ili samo njen? Ukoliko je samo njen vaš način sagledavanja vašeg odnosa u kome vi (vas dve) imate porblem sugeriše da psihološka separacija na dve individue nije napravljen. Vi za sebe kao osobu koja možda ima neki ginekološki problem ne govorite da "mi" (mislim na vas radmila i vašu ćerku) imate taj problem, ali kada vaša ćerka ima problem, onada ona nije osoba koja ima problem nego ga imate obe i govorite "mi" imamo problem. Ako nema dobre psihološke separacije i osamostaljivanja i simptomi koji se javljaju biće adekvatni uzrastu u kome se osoba i psihološki zaglavi. Da ste kod mene u ordinaciji pitao bih i da li spavate zajedno. Treće, ona nije više ni devojčica već adolescent kojoj noćno mokrenje, pogotovo na ekskurzijama može predstavljati prvorazredni stres. Minirin je koristan, ali dok se ne sagledaju individualni uzroci, bilo telesni (kod nefrologa), bilo psihološki i porodični, ne predlažem nikakvu terapiju već konsultaciju nefrologa i adolescentnog psihijatra. Pozdrav
Poštovani,
Naravno da možeš. Postoji pravilo da panični napad ne možeš dopiti ukoliko zatvoriš usta i
dišeš isključivo na nos. Još je bolje zaustaviti disanje ili
disati u papirnu kesu dok se iznenadni strah od katastrofe, gubitka kontrole, smrti i ludila ne povuku.
Pozdrav.
Poštovani,
Moj sin ima 23 meseca, zdravo i napredno dete. Već par meseci posle rođenja počeo je da burno reaguje kada ga otac drži, nosi i plače, a smiri se čim ga ja uzmem u naručje. S početka sam mislila da je još mali i da je to zbog toga, ali se do dana današnjeg ništa bitno nije izmenilo. Kada je krenuo u vrtić pre par meseci stanje se pogoršalo jer ga je otac vodio u vrtić pa se i zbog toga ljutio na njega. On jednostavno veći deo dana uopšte neće da se igra sa njim, neće da ga tata presvlači, neće da ga on hrani, neće sa njim da se igra, samo mama. Pošto zna da priča često govori "beži tata", "neće tatu", i tome slično. Otac mora maltene da dubi na trepavicama da bi se on igrao sa njim. Ono što želim da naglasim je sledeće: kad ja nisam tu, kad odem na posao ili bilo gde, njih dvojica se super slažu, ali čim ja dodjem sve se vraća na staro. Mi smo inače u d
obrom i normalnom braku, bez većih nesuglasica i moj muž je stvarno ok, tako da ne mogu reći da je on nešto loše uradio, osim što ga je on vodio na privikavanje u vrtić pa ga mali od tad dodatno ne goduje. Meni je sve to
jako naporno, jer mali hoće samo sa mnom i celo to stanje mi već predugo traje. Nisam od onih majki koje su previše vezale sina za sebe, naprotiv
otac od rodjenja učestvuje u svemu, ali je to maltene na silu jer kao što rekoh naš sin se buni. Ima nekih stvari koje zajedno rade kao što su na primer večernje kupanje, ili kad "vozi" tatin auto, ali i tu je često vuci potegni! Ja pokušavam da ga sa ocem ostavljam samim što češće, da bi se zbližili, ali nema nekih rezultata. Na primer, sa mojim bratom bi i na mesec otišao i sve hoće sa njim, ali sa tatom ne! Meni to baš nije normalno, i zato me zanima šta može da bude razlog tome i kako da se postavimo i suprug i ja.
Veliko hvala.
Poštovani,
u
razvojnoj fazi u kojoj se nalazi vaš sin veoma je bitno da vi kao
majka budete sigurna baza od koje će se on sa poverenjem odvajati i ostvarivati kontakte sa drugim sigurnim osobama. Stoga, kada ste vi u prisutni potrudite se da sa detotom provoedete kvalitetno vreme, jer simbolično lepljenje deteta za vas ukazuje da od vas traži da ne bežite od njega. Sa druge strane da bi vaš suprug ne može nadomsetiti vas kada ste vi prisutni i dete ga u tim trenucima može posmatrati kao uljeza koji ometa da se v
aš kontakt sa detetom ostvari, što ometa stvaranje adekvatne privrženosti sa ocem. Dakle, ne trudite se da osamostaleite dete više od onoga na šta je ono u ovom trenutku spremno, već napravite neke
izmene u sopstvanom odnosu prema detetu kada ste vi prisutni, a ono će se sa tatom istraživati svoj odnos sa sigurnošću da on neće smetati, zbog čega i tata neće morati da dubi na trepavica i izigrava cirkuzanta jer mu se to u budućnosti neće nikako dobrim vratiti pogotovo kada treba da ima ulogu oca sa autoritetom i uticajem na svoje dete.
Pozdrav
Poštovani,
Moj dečak ima 11 god. i
Daunov sindrom. Problem je što je govor nerazvijen i što polako ulazi u
pubertet. Zbunjena sam i nemam više stav. Vrlo burno reaguje, ništa mu ne odgovara. Kome se obratiti za pomoć? Poznato mi je da je Zavod u kralja mMlutina, dosta dobar ali čini mi se da više stavljaju akcenat na mlađi uzrast.
Hvala
Poštovani,
obratite se
dečjoj službi instituta za mentalno zdravlje u Palmotićevoj ili službi dečje psihijatrije klinike za neurologiju i psihijatriju za decu i omladinu u dr Subotića br. 6.
Pozdrav
moje pitanje je verovatno slično kao i velikog procenta roditelja kome dete ima 13 godina. Evo o čemu je reč. Sada je šesti razred i ove godine će položiti vrlo dobar. Do sada je njegov uspeh bio odličan. Nema u njegovom ponašanju ništa tragično, ali mi je skrenuta pažnja u školi da je po njihovoj proceni počeo da se druži sa lošim društvom, tj. sa decom koja imaju porodične probleme uglavnom, koja beže sa časova i puše. To je počeo da radi i on. Ja i suprug stalno razgovaramo sa njim, ukazujemo mu da to nije dobro, bilo je tu normalnog razgovora i nekad gubljenja strapljenja i vike ali ne fizičkog nasrtaja. Znamo da je vreme puberteta takvo, da oni hoće sve da probaju, da kopiraju starije itd, ali nas je strah da sve to ne ode u nekom zaista negativnom smeru. Inače što se tiče mene i mog supruga, smatramo da smo normalna porodica, živimo u vremenu u kom živi cela Srbija i izloženi svim stresovima kao i 99% ljudi na ovim prostorima, ali to ne umanjuje našu odgovornost ka svom detetu. Samo da napomenem da ja ne radim i da sam tu za njega, i da se takve stvari dešavaju najviše u školi gde je sve počelo, a sin trenira karate i uspešan je u tome. Molim vas pomozite mi na koji način da mu objasnim da se kloni lošeg društva.
ono u čemu 99% roditelja koji prijave problem sa svojim pubertetlijom i adolescentom greši su rešenja koja primenjuju u rešavanju onog što oni označe problemom u ponašanju dece. Onda rešenja postanu veći problem od problema jer neminovno prvo dovode do smanjenja međusobne bliskosti i gubitka nadzora, što sa svoje strane još više utiče da onio pojačaju svoja ponašanja (i rešenja). Osim što trebate da se preispitate da li ste i u čemu promenili taktiku dogovaranja sa svojim sinom i u čemu se ona razlikuje od vremena kada je on imao 10 godina, predlažem da pre nego što nastavti da ga paušalno upozoravate na loše ljude, pozovete to njegovo društvo kući, napravite im neku zakusku i predstavite se kao "cool" roditelji koji žele da bolje upoznaju društvo svog sina. Tada će vam se i ta dece predstaviti u svom najboljem svetlu pa će te i videti sa kim se vaš sin zaista druži, a imaćete i argumete ukoliko zaista postoji razloga da mu ukazujete na pogrešan izbor.
Imam panično poremetuvanje, kažete mi kako i da li možam da si pomognam samata sebe si?
Hvala.
Naravno da možeš. Postoji pravilo da panični napad ne možeš dopiti ukoliko zatvoriš usta i dišeš isključivo na nos. Još je bolje zaustaviti disanje ili disati u papirnu kesu dok se iznenadni strah od katastrofe, gubitka kontrole, smrti i ludila ne povuku.
Pozdrav.
Moj sin ima 23 meseca, zdravo i napredno dete. Već par meseci posle rođenja počeo je da burno reaguje kada ga otac drži, nosi i plače, a smiri se čim ga ja uzmem u naručje. S početka sam mislila da je još mali i da je to zbog toga, ali se do dana današnjeg ništa bitno nije izmenilo. Kada je krenuo u vrtić pre par meseci stanje se pogoršalo jer ga je otac vodio u vrtić pa se i zbog toga ljutio na njega. On jednostavno veći deo dana uopšte neće da se igra sa njim, neće da ga tata presvlači, neće da ga on hrani, neće sa njim da se igra, samo mama. Pošto zna da priča često govori "beži tata", "neće tatu", i tome slično. Otac mora maltene da dubi na trepavicama da bi se on igrao sa njim. Ono što želim da naglasim je sledeće: kad ja nisam tu, kad odem na posao ili bilo gde, njih dvojica se super slažu, ali čim ja dodjem sve se vraća na staro. Mi smo inače u d obrom i normalnom braku, bez većih nesuglasica i moj muž je stvarno ok, tako da ne mogu reći da je on nešto loše uradio, osim što ga je on vodio na privikavanje u vrtić pa ga mali od tad dodatno ne goduje. Meni je sve to jako naporno, jer mali hoće samo sa mnom i celo to stanje mi već predugo traje. Nisam od onih majki koje su previše vezale sina za sebe, naprotiv otac od rodjenja učestvuje u svemu, ali je to maltene na silu jer kao što rekoh naš sin se buni. Ima nekih stvari koje zajedno rade kao što su na primer večernje kupanje, ili kad "vozi" tatin auto, ali i tu je često vuci potegni! Ja pokušavam da ga sa ocem ostavljam samim što češće, da bi se zbližili, ali nema nekih rezultata. Na primer, sa mojim bratom bi i na mesec otišao i sve hoće sa njim, ali sa tatom ne! Meni to baš nije normalno, i zato me zanima šta može da bude razlog tome i kako da se postavimo i suprug i ja.
Veliko hvala.
u razvojnoj fazi u kojoj se nalazi vaš sin veoma je bitno da vi kao majka budete sigurna baza od koje će se on sa poverenjem odvajati i ostvarivati kontakte sa drugim sigurnim osobama. Stoga, kada ste vi u prisutni potrudite se da sa detotom provoedete kvalitetno vreme, jer simbolično lepljenje deteta za vas ukazuje da od vas traži da ne bežite od njega. Sa druge strane da bi vaš suprug ne može nadomsetiti vas kada ste vi prisutni i dete ga u tim trenucima može posmatrati kao uljeza koji ometa da se v aš kontakt sa detetom ostvari, što ometa stvaranje adekvatne privrženosti sa ocem. Dakle, ne trudite se da osamostaleite dete više od onoga na šta je ono u ovom trenutku spremno, već napravite neke izmene u sopstvanom odnosu prema detetu kada ste vi prisutni, a ono će se sa tatom istraživati svoj odnos sa sigurnošću da on neće smetati, zbog čega i tata neće morati da dubi na trepavica i izigrava cirkuzanta jer mu se to u budućnosti neće nikako dobrim vratiti pogotovo kada treba da ima ulogu oca sa autoritetom i uticajem na svoje dete.
Pozdrav
Moj dečak ima 11 god. i Daunov sindrom. Problem je što je govor nerazvijen i što polako ulazi u pubertet. Zbunjena sam i nemam više stav. Vrlo burno reaguje, ništa mu ne odgovara. Kome se obratiti za pomoć? Poznato mi je da je Zavod u kralja mMlutina, dosta dobar ali čini mi se da više stavljaju akcenat na mlađi uzrast.
Hvala
obratite se dečjoj službi instituta za mentalno zdravlje u Palmotićevoj ili službi dečje psihijatrije klinike za neurologiju i psihijatriju za decu i omladinu u dr Subotića br. 6.
Pozdrav
Prikazano 176-180 od ukupno 531 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima
Prijavite se
Dobro došli! Unesite svoje login podatke