Postovana Dr Manic, imam miopiju koja je mi je dijagnostikovana jos u periodu srednje skole. U pocetku je ona iznosila -0.5 da bi vremenom rasla. Pored toga imam i astigmatizam. Od 2001. godine sam poceo da nosim meka kontaktna sociva FREQUENCY 55 koja mogu da pokriju astigmatizam do -1.00. Na sociva sam se vrlo brzo privikao i nisam imao nikakvih smetnji. U poslednje dve godine nosio sam -3.50 na levom oku i -3.25 na desnom oku. Medjutim, u poslednje vreme sam primetio da mi se ostrina vida smanjila i to na daljinu dok pri radu na racunaru nisam imao nikakvih smetnji. Bio sam na pregledu pre nedelju dana i utvrdjena mi je dioptrija -4.50 sa cilindrom 1.50 na levom oku i -4.00 sa cilindrom -1.00 na desnom oku. Napomenuo sam svom oftalmologu da zbog prirode posla poslednjih dve godine provodim uz racunar i po 10 sati dnevno ali mi je on rekao da to ne utice na porast dioptrije vec da je to iskljucivo nasledni faktor. Medjutim, na Internetu sam procitao da bas intezivan rad na! blizinu utice na povecanje kratkovidosti. Da li je to istina i da li postoji bilo kakva preventivna miopiji kako bi se zaustavio njen rast? Moram da napomenem da otkad mi se promenila dioptrija vid na daljinu mi se popravio medjutim rad na racunaru mi je sada prilicno naporan bilo da nosim naocare ili sociva. Molim Vas za savet.
U Vašem pitanju nema podatka o godinama života , što je bitno, jer se sa godinama menja oštrina vida na blizinu (tzv. staračka dalekovidost), pa je s toga potrebno da imate dioptiju za rad na blizinu. U stvari, Vama najveći problem stvara dužina rada za kompjuterom, koja dovodi do tzv. sindroma kompjuterskog vida (CVS). Sindrom kompjuterskog vida se definiše kao naprezanje očiju udruženo sa prolongiranom upotrebom kompjutera. CVS obuhvata tri grupe simptoma: probleme sa vidom (teškoće u fokusiranju, promene u percepciji boje, osetljivost na bljesak, osećaj treperenja); probleme sa očima (suvo oko, crvenilo, svrab, žarenje, povećana suznost, težina kapaka, nelagodnost pri nošenju sočiva); opšte tegobe (glavobolja, bolovi u vratu, ramenima, leđima, zamor, pospanost). Iako, za sada, nema pouzdanih dokaza da upotreba kompjutera dovodi do trajnog oštećenja očiju, niti do promene u dioptriji, ovi simptomi mogu predstavljati značajan problem.
postovana dr Ranic nosim naocare vec 10 godina. imam 22 godine. dioptrija na levom oku je +1.25 na drugom +1 i +3. staklo na desnom oku je cilindricno. mozete li objasniti sta to znaci. da li je moguce popraviti vid bar na jednom oku? da li ce mi se vremenom, staroscu dipotrija pogorsavai? da li ne nosenjem naocara mogu pogorsati vid? i dokotr mi je jednom rekao da mi se ocni zivac nije razvijao kako treba pa zato imam dve diptrije na jednom oku. ono sto me najvise zanima, a bila bih vam zahvalna kada biste mi odgovorili, da li ce se to odraziti na moju buducu decu? hvala unapred
Kod dalekovidosti je očna jabučica kraća, ili je rožnjača zaravnjenija, u odnosu na normalno oko. Slika se u ovom slučaju stvara iza mrežnjače, te je smanjena vidna oštrina na blizinu, a kod većih dioptrija i na daljinu. Astigmatizam se javlja kad je rožnjača nejednako zakrivljena u različitim pravcima, a najčešće u kombinaciji sa kratkovidošću ili dalekovidošću. Na taj način se slika stvara u različitim tačkam ispred i iza mrežnjače, te je vidna oštrina zamućena ili iskrivljena i na daljinu i na blizinu. Vaša dalekovidost nije velikog stepena i do sada je već poprimila konačnu dioptriju (latentna hipermetropija koja je bila sakrivena aktom akomodacije više ne postoji), te ne bi trebalo očekivati nove promene. Genetski faktor je prisutan uvek, pitanje je samo u kojoj meri će se ispoljiti kod potomaka.
Postovana dr. Manic, Izvinjavam se unapred ako budem preopsirna ali sam zadnjih 10 godina izmenjala gomilu oftalmologa i niko nije ozbiljno shvatio moj problem pa se nadam problem (koji i nije veliki). Imam 25 godina a miopija mi je dijagnostifikovana sa 11 godina.Pocelo je sa -0.50 da bih danas imala -5.0 na oba oka.Moj problem je sto ne volim naocare ali sam poslednjih godina prinudjena da ih nosim.Naime sa 15 godina sam pocela da nosim meka sociva medjutim lekarka mi nije dala rasvor za svakodnevno ciscenje sociva vec mi je davala tabletice za svakodnevno ciscenje sociva (uz naravno one za deproteinizaciju jednom nedeljno,tada sam nosila sociva koja su se koristila do godinu dana).Elem ,nisu mi rekli da nakon vadjenja sociva iz tog rastvora trebam da ih isperem fizioloskim rasvorom pa sam ih ja odmah stavljala u oko direktno iz kutijice sa rastvorenom tabletom i dobila konjuktivitis.Nakon toga pocela sam da osecam socivo u oku,prosto kao da me zulja(a pre toga sam savrseno podnosila sociva nisam ni osecala da ih nosim),imala sam potrebu da kolutam ocima dok se socivo socivo prosto ne slepi i ispadne iz oka ali sam to nekako trpela.Moj oftalmolog mi je rekao da imam gu! ste suze ali vestacke suze nisu pomogle,drugi oftalnmolog mi je rekao da imam ostatke konjuktivitisa leceno neodexacinom i nije pomoglo.Napominjem da sam u medjuvremenu presla na mesecna sociva,na rastvore all in one za ciscenje sociva(probala i Rebu i Solo care),sva moguca meka sociva koja postoje na trzistu sam isprobala ali nista nije pomoglo sva su me zuljala da bi pre 4 godine to postalo toliko izrazeno da sam zbog kolutanja ocima (prilicno neprijatno u javnosti) prestala da nosim sociva i ni dan danas ne mogu da ih nosim.Napominjem da imam astigmatizam ali ne veliki.Interesuje me da li znate sta bi mogao biti uzrok svemu ovome,da li je moguce da sam alergicna na socivo/rastvor i da li bih mogla da probam gas propusna sociva odnosno da li postoji bilo kakvo resenje za moj problem.Sve u svemu zadnje 4 godine nosim naocare silom prilika ni jedan oftalmolog mi nije rekao nista konkretno u stilu nije ti nista pa sta ako nosis sociva tako da sam digla ruke. Unapred zahvalna
Očigledno je da imate problema koji su izazvani lošim rukovanjem preparata za održavanje sočiva. Najverovatnije da je došlo do oštećenja prekornealnog suznog filma, koji za posledicu ima suvo oko. Terapija suvog oka sastoji se u primeni lokalne supstitucione terapije koja ima za cilj da nadoknadi manjak suza i da zadrži vodu u što dužem kontaktu sa rožnjačom. U tu svrhu se koriste veštačke suze, kapi koje sadrže 0.2-0.5% viskoznog, koloidnog rastvora hidroksipropilmetilceluloze (HPMC). Rastvor je izotoničan sa suzama, iste pH vrednosti i dva puta sporije prolazi kroz suzne puteve; ostaje dovoljno dugo u kontaktu sa epitelom rožnjače ne remeteći fini troslojni film, i ne smanjujući pritom oštrinu vida. Koriste se i gel-suze i slični preparati.
Difrarel 100 je francuski preparat napravljen na bazi borovnice i spada u jedan od najboljih lekova ovog tipa za otklanjanje poremećaja vida (naročito noćnog vida). Lekovito dejstvo borovnice obezbeđuju ne samo vitamini i mikro elementi (naročito bakar i gvožđe), već i antocijani i tanini. Dejstvom antocijana iz borovnice poboljšava se oštrina vida. Dokazano je da borovnica djeluje najbolje na zidove krvnih sudova i regeneriše purpur retine u oku. Pored toga antocijan borovnice ima baktericidno i antikarcenogeno dejstvo. Vitamin E, tokoferol, ima ulogu u oksido-redukcionim procesima, održavanju normalne građe i funkcije skeletnih i poprečno-prugastih i srčanog mišića, ublažava degenerativne promene u mišićnim, nervnim, polnim i ćelijama jetre. Nedostatak vitamina E je vrlo redak jer je ovaj vitamin vrlo široko zastupljen u hrani (žitaricama na prvom mestu). Preporučena dnevna doza za žene je 8mg, za muškarce 10mg.
Postovana gospodo ,Prim. dr Suzana Manic, zelio bih vas pitati sta vi mislite o cipovima i kamerama koji su jedina nada odredenoj populaciji slijepih osaba, u kojoj su fazi ta istrazivanja,i molio bih vase osobno misljenje o tom. Unaprijed Hvala!
Veliki je broj eksperimenata, u visoko razvijenim zemljama, u SAD na prvom mestu, koji se godinama bave pitanjem slepila i mogućnošću ugradnje veštačke mrežnjače. Sva dostignuća su u eksperimentalnoj fazi, bez kliničke primene, pa Vam ja ne mogu reći ništa više od toga. Ovakva dostignuća bi svakako bila od neprocenljive važnosti za slepe i slabovide ljude. Nadam se da neće proći još mnogo vremena do njihove primene, onako kako to sada ide, sa drugim optičkim pomagalima.
Postovana Dr Manic, imam miopiju koja je mi je dijagnostikovana jos u periodu srednje skole. U pocetku je ona iznosila -0.5 da bi vremenom rasla. Pored toga imam i astigmatizam. Od 2001. godine sam poceo da nosim meka kontaktna sociva FREQUENCY 55 koja mogu da pokriju astigmatizam do -1.00. Na sociva sam se vrlo brzo privikao i nisam imao nikakvih smetnji. U poslednje dve godine nosio sam -3.50 na levom oku i -3.25 na desnom oku. Medjutim, u poslednje vreme sam primetio da mi se ostrina vida smanjila i to na daljinu dok pri radu na racunaru nisam imao nikakvih smetnji. Bio sam na pregledu pre nedelju dana i utvrdjena mi je dioptrija -4.50 sa cilindrom 1.50 na levom oku i -4.00 sa cilindrom -1.00 na desnom oku. Napomenuo sam svom oftalmologu da zbog prirode posla poslednjih dve godine provodim uz racunar i po 10 sati dnevno ali mi je on rekao da to ne utice na porast dioptrije vec da je to iskljucivo nasledni faktor. Medjutim, na Internetu sam procitao da bas intezivan rad na! blizinu utice na povecanje kratkovidosti. Da li je to istina i da li postoji bilo kakva preventivna miopiji kako bi se zaustavio njen rast? Moram da napomenem da otkad mi se promenila dioptrija vid na daljinu mi se popravio medjutim rad na racunaru mi je sada prilicno naporan bilo da nosim naocare ili sociva. Molim Vas za savet.
Odgovoreno: 11. 01. 2008.U Vašem pitanju nema podatka o godinama života , što je bitno, jer se sa godinama menja oštrina vida na blizinu (tzv. staračka dalekovidost), pa je s toga potrebno da imate dioptiju za rad na blizinu. U stvari, Vama najveći problem stvara dužina rada za kompjuterom, koja dovodi do tzv. sindroma kompjuterskog vida (CVS). Sindrom kompjuterskog vida se definiše kao naprezanje očiju udruženo sa prolongiranom upotrebom kompjutera. CVS obuhvata tri grupe simptoma: probleme sa vidom (teškoće u fokusiranju, promene u percepciji boje, osetljivost na bljesak, osećaj treperenja); probleme sa očima (suvo oko, crvenilo, svrab, žarenje, povećana suznost, težina kapaka, nelagodnost pri nošenju sočiva); opšte tegobe (glavobolja, bolovi u vratu, ramenima, leđima, zamor, pospanost). Iako, za sada, nema pouzdanih dokaza da upotreba kompjutera dovodi do trajnog oštećenja očiju, niti do promene u dioptriji, ovi simptomi mogu predstavljati značajan problem.
postovana dr Ranic nosim naocare vec 10 godina. imam 22 godine. dioptrija na levom oku je +1.25 na drugom +1 i +3. staklo na desnom oku je cilindricno. mozete li objasniti sta to znaci. da li je moguce popraviti vid bar na jednom oku? da li ce mi se vremenom, staroscu dipotrija pogorsavai? da li ne nosenjem naocara mogu pogorsati vid? i dokotr mi je jednom rekao da mi se ocni zivac nije razvijao kako treba pa zato imam dve diptrije na jednom oku. ono sto me najvise zanima, a bila bih vam zahvalna kada biste mi odgovorili, da li ce se to odraziti na moju buducu decu? hvala unapred
Odgovoreno: 10. 01. 2008.Kod dalekovidosti je očna jabučica kraća, ili je rožnjača zaravnjenija, u odnosu na normalno oko. Slika se u ovom slučaju stvara iza mrežnjače, te je smanjena vidna oštrina na blizinu, a kod većih dioptrija i na daljinu. Astigmatizam se javlja kad je rožnjača nejednako zakrivljena u različitim pravcima, a najčešće u kombinaciji sa kratkovidošću ili dalekovidošću. Na taj način se slika stvara u različitim tačkam ispred i iza mrežnjače, te je vidna oštrina zamućena ili iskrivljena i na daljinu i na blizinu. Vaša dalekovidost nije velikog stepena i do sada je već poprimila konačnu dioptriju (latentna hipermetropija koja je bila sakrivena aktom akomodacije više ne postoji), te ne bi trebalo očekivati nove promene. Genetski faktor je prisutan uvek, pitanje je samo u kojoj meri će se ispoljiti kod potomaka.
Postovana dr. Manic, Izvinjavam se unapred ako budem preopsirna ali sam zadnjih 10 godina izmenjala gomilu oftalmologa i niko nije ozbiljno shvatio moj problem pa se nadam problem (koji i nije veliki). Imam 25 godina a miopija mi je dijagnostifikovana sa 11 godina.Pocelo je sa -0.50 da bih danas imala -5.0 na oba oka.Moj problem je sto ne volim naocare ali sam poslednjih godina prinudjena da ih nosim.Naime sa 15 godina sam pocela da nosim meka sociva medjutim lekarka mi nije dala rasvor za svakodnevno ciscenje sociva vec mi je davala tabletice za svakodnevno ciscenje sociva (uz naravno one za deproteinizaciju jednom nedeljno,tada sam nosila sociva koja su se koristila do godinu dana).Elem ,nisu mi rekli da nakon vadjenja sociva iz tog rastvora trebam da ih isperem fizioloskim rasvorom pa sam ih ja odmah stavljala u oko direktno iz kutijice sa rastvorenom tabletom i dobila konjuktivitis.Nakon toga pocela sam da osecam socivo u oku,prosto kao da me zulja(a pre toga sam savrseno podnosila sociva nisam ni osecala da ih nosim),imala sam potrebu da kolutam ocima dok se socivo socivo prosto ne slepi i ispadne iz oka ali sam to nekako trpela.Moj oftalmolog mi je rekao da imam gu! ste suze ali vestacke suze nisu pomogle,drugi oftalnmolog mi je rekao da imam ostatke konjuktivitisa leceno neodexacinom i nije pomoglo.Napominjem da sam u medjuvremenu presla na mesecna sociva,na rastvore all in one za ciscenje sociva(probala i Rebu i Solo care),sva moguca meka sociva koja postoje na trzistu sam isprobala ali nista nije pomoglo sva su me zuljala da bi pre 4 godine to postalo toliko izrazeno da sam zbog kolutanja ocima (prilicno neprijatno u javnosti) prestala da nosim sociva i ni dan danas ne mogu da ih nosim.Napominjem da imam astigmatizam ali ne veliki.Interesuje me da li znate sta bi mogao biti uzrok svemu ovome,da li je moguce da sam alergicna na socivo/rastvor i da li bih mogla da probam gas propusna sociva odnosno da li postoji bilo kakvo resenje za moj problem.Sve u svemu zadnje 4 godine nosim naocare silom prilika ni jedan oftalmolog mi nije rekao nista konkretno u stilu nije ti nista pa sta ako nosis sociva tako da sam digla ruke. Unapred zahvalna
Odgovoreno: 08. 01. 2008.Očigledno je da imate problema koji su izazvani lošim rukovanjem preparata za održavanje sočiva. Najverovatnije da je došlo do oštećenja prekornealnog suznog filma, koji za posledicu ima suvo oko. Terapija suvog oka sastoji se u primeni lokalne supstitucione terapije koja ima za cilj da nadoknadi manjak suza i da zadrži vodu u što dužem kontaktu sa rožnjačom. U tu svrhu se koriste veštačke suze, kapi koje sadrže 0.2-0.5% viskoznog, koloidnog rastvora hidroksipropilmetilceluloze (HPMC). Rastvor je izotoničan sa suzama, iste pH vrednosti i dva puta sporije prolazi kroz suzne puteve; ostaje dovoljno dugo u kontaktu sa epitelom rožnjače ne remeteći fini troslojni film, i ne smanjujući pritom oštrinu vida. Koriste se i gel-suze i slični preparati.
postovana dr.Manic htela bih da saznam nesto o vitaminima za oci difrarel 100 i E i kako se oni koriste. S postovanjem.
Odgovoreno: 08. 01. 2008.Difrarel 100 je francuski preparat napravljen na bazi borovnice i spada u jedan od najboljih lekova ovog tipa za otklanjanje poremećaja vida (naročito noćnog vida). Lekovito dejstvo borovnice obezbeđuju ne samo vitamini i mikro elementi (naročito bakar i gvožđe), već i antocijani i tanini. Dejstvom antocijana iz borovnice poboljšava se oštrina vida. Dokazano je da borovnica djeluje najbolje na zidove krvnih sudova i regeneriše purpur retine u oku. Pored toga antocijan borovnice ima baktericidno i antikarcenogeno dejstvo. Vitamin E, tokoferol, ima ulogu u oksido-redukcionim procesima, održavanju normalne građe i funkcije skeletnih i poprečno-prugastih i srčanog mišića, ublažava degenerativne promene u mišićnim, nervnim, polnim i ćelijama jetre. Nedostatak vitamina E je vrlo redak jer je ovaj vitamin vrlo široko zastupljen u hrani (žitaricama na prvom mestu). Preporučena dnevna doza za žene je 8mg, za muškarce 10mg.
Postovana gospodo ,Prim. dr Suzana Manic, zelio bih vas pitati sta vi mislite o cipovima i kamerama koji su jedina nada odredenoj populaciji slijepih osaba, u kojoj su fazi ta istrazivanja,i molio bih vase osobno misljenje o tom. Unaprijed Hvala!
Odgovoreno: 08. 01. 2008.Veliki je broj eksperimenata, u visoko razvijenim zemljama, u SAD na prvom mestu, koji se godinama bave pitanjem slepila i mogućnošću ugradnje veštačke mrežnjače. Sva dostignuća su u eksperimentalnoj fazi, bez kliničke primene, pa Vam ja ne mogu reći ništa više od toga. Ovakva dostignuća bi svakako bila od neprocenljive važnosti za slepe i slabovide ljude. Nadam se da neće proći još mnogo vremena do njihove primene, onako kako to sada ide, sa drugim optičkim pomagalima.
Prikazano 1646-1650 od ukupno 1701 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima