puno pozdrava da vama,pisem vam od skopje i imam jako veliki problem.Imam
31 godinu i pre dve godine za prvi put u zivotu pojavuje se hidronefroza
3 stepen.Prvo doktori su misleli da se radi o calcificat i napravila sam
operaciju gde je ustanovano da uopste se ne radi o calcificaciju nego da
se radi o stenoza uretera na levom bubregu.Pa u medjuvremenu su mi stavili
double J sonda.Kad su je otstranili sondu bubreg opet sa hidronefrozi
,tako da iskreno vam kazem da skoro dve godine mene menjaju te sonde i
vise nemogu da trpim te bolove a stanje je isto.Cak i nemogu se osuditi da
ostanem u drugom stanju ,zbog te problema.Evo sad sam bez sonde skoro
mesec dana ali opet osecam vrtoglavice i sto mi je jedini razlog nateralo
da vam pisem je sto ovih zadnji dana pocinje i da mi krv curi niz nosa i
pocinje da boli bubre.A posto sam ja stomatolog razumete me da sve bih
uradila da se to zavrsi onako kako treba.Milom vas recite mi sta da
radim,koje je najdobro resenje za da sredim hidr!
onefrozu.Anisam vam rekla da sve rezultate ispitivanja laboratoruje i sve
ostalo ...sve je u normali jedino sto levi bubreg nije funkicionirao a
moram da naglasim da parenhim bubrega je jos ok.Hvala vam puno i cekam vas
odgovor i vase mislenje.Veliki pozdrav do vama iz Makedonije
Hidronefroza levog bubrega uzrokovana stenozom uretera,koja za sada nije ostetila funkciju levog bubrega,kako se iz pisma vidi,zahteva energicnu i brzu reakciju urologa.Mislim da resenje cestim zamenama double J sonde nije dobro,posto postoji veliki rizik za nastanak infekcija i drugih komplikacija ovog nacina lecenja.Moram reci da je ovo cest uroloski problem i smatram da oni hirurskim putem(uroloskom intervencijom)moraju trajno da rese tu stenozu levog uretera,a nacin sigurno postoji,koga urolozi dobro poznaju.
Postovani,prof. Kosticu,
pisem Vam u nameri da mi resite nedoumicu.Skoro sam diplomirala na
mediciskom fakultetu u Beogradu,ali zelim da Vam se obratim najvise zbog
svog neiskustva u radu.Imam 25 godina.
9 meseci unazad mi se javljaju urtikarije,zbog kojih sam isla na detaljne
anlize.Tom prilikom mi je nadjena hematurija u mokraci u avgustu
2007.,tacnije pisalo je da imam "puno" eritrocita.Otisla sam kod
urologa.Pre 20 dana sam ponovo radila rezultate i sada imam 15-20
eritrocita u mokraci,5-6 leukocita,hemoglobin +,spec. tezine
1025,ph=7,slabo zamucen,malo epitela,dosta
urata,(proteini,glukoza,ketonska tela,urobilinogen,bilirubin b.o.).Na
levom bubregu urolog je video hiperehogene zone na UZ-u koje su mu licile
na pesak.I zaista pri mokrenju,osecam svrab i peckanje i
grebanje.Kreatinin je 67,7mmol/l,a urea 3,4mmol/l,sto je u
redu,ast,alt,alkalna fosfataza,holesterol,proteini,glukoza su b.o.
Sedimentacija je 6,a fibrinogen 2,5.Leu 3,6x10 na 9,er 4,19x10
na12,granulociti su snizeni 1,6x10 na 9,ostatak leukoc. formule je u
redu.Hemoglobin je 110 g/l.trombociti su 212x10 na9.Isla sam kod
alergolaga i ocekujem testiranje na alergene za koji dan,ali me je moja
doktorka na studentskoj polklinici zabrinula da je rec mozda o
sistemskoj,imunskoj bolestii da su urtike mozda povezane sa bubregom i
hematurijom.Ja se ne slazem sa tim,drugih tegoba sem urtika
nemam,rezultati su dobri.Alergolog je tu pretpostavku negirao,ali molim
Vas da mi odgovorite,moze li hematurija biti samo zbog peska?Treba li da
uradim imunoglobuline?
Hvala na odgovoru?
Pojava hematurije moze biti izazvana brojnim oboljenjima(tuberkuloza,kamen u nubregu,tumor,upala bubrega-glomerulonefritis i dr.).Nekada hematurija moze biti i u sklopu sistemskog vaskulitisa koji je najcesce alergijske prirode i koji daje promene,ne samo na bubrezima nego i na drugim organima i koji najcesce ne ide samo sa hematurijom.Takodje,u tom slucaju postoje i imunoloski poremecaji-porast imunih kompleksa,antinuklearnih i anti DNA antitela,pad C3 komplementa itd.
Iz Vaseg opisa sve ovo ne vidim i sasvim bih se slozio sa alergologom da Vasa hematurija nije povezana sa alergijskim manifestacijama koje Vi imate i treba slusati njegove savete.
Postovani, radi se o cetvorogodisnjoj devojcici.
Dijagnoza: hipoparatireoidizam. Indeks kalcijum/kretinin u urinu 2,5 a
magnezijum/kalcijum je 1,03.
UZ bubrega: Bubrezi su normalnog polozaja, desni 73 mm, levi 76 mm,
obostrano prisutne hiperehogene piramide, ocuvane debljine parenhima, bez
dilatacija PK sistema. Mokracna besika uobicajnog izgleda.
Kako da sacuvamo bubrege s obzirom da imamo terapiju: kapi AT-10, CaCO3,
MgO2, Hemopres.
U slucaju hipoparatireoidizma trebo redovno kontrolisati nivo parathormona,kalcijuma,fosfora,alkalne fosfataze u krvi,kao i eho bubrega.Neophodna je i redovna kontrola pedijatrijskog endokrinologa i nefrologau visokospecijalizovanoj ustanovi( K.C Nis,Beograd)i adekvatna,pre svega,endokrinoloska terapija.
U slucaju hipoparatireoidizma bubrezi redje mogu biti osteceni,nego u hiperparatireoidizmu,ali ih treba redovno kontrolisati.Najvaznije je,ponavljam,adekvatna kontrola i terapija od strane decjeg endokrinologa.
StatiÄka scintigrafija bubrega 99Tc DMS je uraÄ‘ena 2 sata nakon aplikacije
obeleženog DMS.U PA,LPO,RPO projekcijama se prikazuju oba bubrega
uobiÄajenog položaja i oblika.Levi bubreg vrlo diskretno veći od
desnog.Oba bubrega pravilnih jasnih kontura i ravnomerne distribucije
RF.Relativna distribucija funkcije:desni bubreg 48% 7,5cmx3cm, levi bubreg
52% 8,5cmx4cm. DevojÄica ima 11 godina i da li je ova razliÄita veliÄina
bubrega nešto što treba ići na neka dalja ispitivanja?
Unapred zahvalna
Prema opisanom nalazu staticke scintigrafije bubrega,nalaz je normalan i nisu potrebna dodatna ispitivanja.Razlika u učešću bubrega u ukupnoj funkciji(52% : 48%) je normalna.
Medjutim,posto se radi o detetu,neophodno je uraditi i druge analize(pregled mokrace,krvi,eho bubrega itd) i povremeno konsultovati nefrologa.U sustini,ako je sve drugo u redu,samo ovaj nalaz,koji ste opisali-razlicit,ne treba puno brinuti.
Postovani doktore.Obracam Vam se sa molbom za Vase misljenje.Imam 35
god.U nazad 5 god,pojavile su mi se smetnje u vidu senzacija pred
ocima.Uradila sam MR endokranijuma.Nalaz je sledeci:U regiji
okcipitalnog korteksa leve mozdane hemisvere se jasno uocava
ogranicena lezija hipointezna u T2W sekvenciji,promera 15mm,okruzena
hiperintenznim iregularnim rubom (zona glioze),koja pokazuje periferno
postkontrasno pojacanje.Ne uocava se prisustvo znacajnog perifokalnog
edema.Sadrtaj lezije je hemoragican.Foramen magnum je slobodan.Nema
znakova inflamacije mastoidnih celija i paranazalnih supljina.Ne
uocava se prisustvo ekstraaksijalnih kolekcija
tecnosti.ZAKLJUCAK:Fokalna lezija okcipitalnog korteksa leve mozdane
hemisvere,koja po MR karakteristikama,diferencijalno dijagnosticki
moze odgovarati kavernoznom angiomu,ili perifernoj mikoticnoj(ili
posttraumatskoj)aneurizmi.Sta i kako dalje?Zahvaljujem Vam se
unaprijed i srdacno Vas pozdravljam.
Odgovoreno: 16. 03. 2008.
Postovana,
vrlo je verovatno da se radi o kavernoznom angiomu tacnije kavernoznoj
malformaciji-kavernomu koji pretstavlja splet tzv. kavernoznih
vaskularnih prostora nalik klupku ili malini umetnutih u odredjeni deo
mozdanog tkiva. Posto su zidovi tih vaskularnih prostora veoma tanki,
povremeno dolazi do njihovog spontanog pucanja i krvarenja unutar
malformacije odakle potice krvav-hemoragican sadrzaj u nadjenoj
promeni na MR pregledu. Tegobe koje opisujete su posledica
lokalizacije promene-deo mozdane kore odgovoran za funkciju vida,
odnosno iritirajuceg delovanja patoloske promene (njenog fizickog
postojanja i hemizma sadrzja) na normalno funkcionisanje dela mozga u
kome se nalazi. Karakteristicno za ovaj tip malformacije je periodicno
ponavljanje krvarenja, ili bolje reci krvaruckanja unutar nje, sto
dovodi do uvecanja malformacije ali i do fluktuacije izrazajnosti
tegoba koje osecate pri cemu se sa povecanjem broja ponavljanja
krvarenja unutar promene povecava i verovatnoca nastanka tezeg
neuroloskog deficita. Zbog svega ovoga stav u lecenju kavernoma
mozdane kore je vrlo jasan, narocito ako se radi o mladim osobama (kao
sto ste Vi), u dobrom opstem stanju: operativno lecenje kojim se
postize trajno potpuno izlecenje. Znaci, bez velikog mozganja i
opterecivanja pricama, fantazmima i nebulozama ljudi o fami otvaranja
glave i operacija na mozgu koje vladaju u nasem narodu (cak i medju
doktorimadrugih specijalnosti !!!!), javite se jednoj od
neurohirurskih ustanova, zakazite pregled i zavrsite operativno
lecenje kako se stvari ne bi bespotrebno komplikovale. Naravno,
konacnu procenu i preporuku treba prepustiti neurohirurgu koji vas
bude pregledao. Srdacan pozdrav.
puno pozdrava da vama,pisem vam od skopje i imam jako veliki problem.Imam 31 godinu i pre dve godine za prvi put u zivotu pojavuje se hidronefroza 3 stepen.Prvo doktori su misleli da se radi o calcificat i napravila sam operaciju gde je ustanovano da uopste se ne radi o calcificaciju nego da se radi o stenoza uretera na levom bubregu.Pa u medjuvremenu su mi stavili double J sonda.Kad su je otstranili sondu bubreg opet sa hidronefrozi ,tako da iskreno vam kazem da skoro dve godine mene menjaju te sonde i vise nemogu da trpim te bolove a stanje je isto.Cak i nemogu se osuditi da ostanem u drugom stanju ,zbog te problema.Evo sad sam bez sonde skoro mesec dana ali opet osecam vrtoglavice i sto mi je jedini razlog nateralo da vam pisem je sto ovih zadnji dana pocinje i da mi krv curi niz nosa i pocinje da boli bubre.A posto sam ja stomatolog razumete me da sve bih uradila da se to zavrsi onako kako treba.Milom vas recite mi sta da radim,koje je najdobro resenje za da sredim hidr! onefrozu.Anisam vam rekla da sve rezultate ispitivanja laboratoruje i sve ostalo ...sve je u normali jedino sto levi bubreg nije funkicionirao a moram da naglasim da parenhim bubrega je jos ok.Hvala vam puno i cekam vas odgovor i vase mislenje.Veliki pozdrav do vama iz Makedonije
Odgovoreno: 16. 03. 2008.Hidronefroza levog bubrega uzrokovana stenozom uretera,koja za sada nije ostetila funkciju levog bubrega,kako se iz pisma vidi,zahteva energicnu i brzu reakciju urologa.Mislim da resenje cestim zamenama double J sonde nije dobro,posto postoji veliki rizik za nastanak infekcija i drugih komplikacija ovog nacina lecenja.Moram reci da je ovo cest uroloski problem i smatram da oni hirurskim putem(uroloskom intervencijom)moraju trajno da rese tu stenozu levog uretera,a nacin sigurno postoji,koga urolozi dobro poznaju.
Postovani,prof. Kosticu, pisem Vam u nameri da mi resite nedoumicu.Skoro sam diplomirala na mediciskom fakultetu u Beogradu,ali zelim da Vam se obratim najvise zbog svog neiskustva u radu.Imam 25 godina. 9 meseci unazad mi se javljaju urtikarije,zbog kojih sam isla na detaljne anlize.Tom prilikom mi je nadjena hematurija u mokraci u avgustu 2007.,tacnije pisalo je da imam "puno" eritrocita.Otisla sam kod urologa.Pre 20 dana sam ponovo radila rezultate i sada imam 15-20 eritrocita u mokraci,5-6 leukocita,hemoglobin +,spec. tezine 1025,ph=7,slabo zamucen,malo epitela,dosta urata,(proteini,glukoza,ketonska tela,urobilinogen,bilirubin b.o.).Na levom bubregu urolog je video hiperehogene zone na UZ-u koje su mu licile na pesak.I zaista pri mokrenju,osecam svrab i peckanje i grebanje.Kreatinin je 67,7mmol/l,a urea 3,4mmol/l,sto je u redu,ast,alt,alkalna fosfataza,holesterol,proteini,glukoza su b.o. Sedimentacija je 6,a fibrinogen 2,5.Leu 3,6x10 na 9,er 4,19x10 na12,granulociti su snizeni 1,6x10 na 9,ostatak leukoc. formule je u redu.Hemoglobin je 110 g/l.trombociti su 212x10 na9.Isla sam kod alergolaga i ocekujem testiranje na alergene za koji dan,ali me je moja doktorka na studentskoj polklinici zabrinula da je rec mozda o sistemskoj,imunskoj bolestii da su urtike mozda povezane sa bubregom i hematurijom.Ja se ne slazem sa tim,drugih tegoba sem urtika nemam,rezultati su dobri.Alergolog je tu pretpostavku negirao,ali molim Vas da mi odgovorite,moze li hematurija biti samo zbog peska?Treba li da uradim imunoglobuline? Hvala na odgovoru?
Odgovoreno: 16. 03. 2008.Pojava hematurije moze biti izazvana brojnim oboljenjima(tuberkuloza,kamen u nubregu,tumor,upala bubrega-glomerulonefritis i dr.).Nekada hematurija moze biti i u sklopu sistemskog vaskulitisa koji je najcesce alergijske prirode i koji daje promene,ne samo na bubrezima nego i na drugim organima i koji najcesce ne ide samo sa hematurijom.Takodje,u tom slucaju postoje i imunoloski poremecaji-porast imunih kompleksa,antinuklearnih i anti DNA antitela,pad C3 komplementa itd. Iz Vaseg opisa sve ovo ne vidim i sasvim bih se slozio sa alergologom da Vasa hematurija nije povezana sa alergijskim manifestacijama koje Vi imate i treba slusati njegove savete.
Postovani, radi se o cetvorogodisnjoj devojcici. Dijagnoza: hipoparatireoidizam. Indeks kalcijum/kretinin u urinu 2,5 a magnezijum/kalcijum je 1,03. UZ bubrega: Bubrezi su normalnog polozaja, desni 73 mm, levi 76 mm, obostrano prisutne hiperehogene piramide, ocuvane debljine parenhima, bez dilatacija PK sistema. Mokracna besika uobicajnog izgleda. Kako da sacuvamo bubrege s obzirom da imamo terapiju: kapi AT-10, CaCO3, MgO2, Hemopres.
Odgovoreno: 16. 03. 2008.U slucaju hipoparatireoidizma trebo redovno kontrolisati nivo parathormona,kalcijuma,fosfora,alkalne fosfataze u krvi,kao i eho bubrega.Neophodna je i redovna kontrola pedijatrijskog endokrinologa i nefrologau visokospecijalizovanoj ustanovi( K.C Nis,Beograd)i adekvatna,pre svega,endokrinoloska terapija. U slucaju hipoparatireoidizma bubrezi redje mogu biti osteceni,nego u hiperparatireoidizmu,ali ih treba redovno kontrolisati.Najvaznije je,ponavljam,adekvatna kontrola i terapija od strane decjeg endokrinologa.
StatiÄka scintigrafija bubrega 99Tc DMS je uraÄ‘ena 2 sata nakon aplikacije obeleženog DMS.U PA,LPO,RPO projekcijama se prikazuju oba bubrega uobiÄajenog položaja i oblika.Levi bubreg vrlo diskretno veći od desnog.Oba bubrega pravilnih jasnih kontura i ravnomerne distribucije RF.Relativna distribucija funkcije:desni bubreg 48% 7,5cmx3cm, levi bubreg 52% 8,5cmx4cm. DevojÄica ima 11 godina i da li je ova razliÄita veliÄina bubrega neÅ¡to Å¡to treba ići na neka dalja ispitivanja? Unapred zahvalna
Odgovoreno: 16. 03. 2008.Prema opisanom nalazu staticke scintigrafije bubrega,nalaz je normalan i nisu potrebna dodatna ispitivanja.Razlika u učešću bubrega u ukupnoj funkciji(52% : 48%) je normalna. Medjutim,posto se radi o detetu,neophodno je uraditi i druge analize(pregled mokrace,krvi,eho bubrega itd) i povremeno konsultovati nefrologa.U sustini,ako je sve drugo u redu,samo ovaj nalaz,koji ste opisali-razlicit,ne treba puno brinuti.
Postovani doktore.Obracam Vam se sa molbom za Vase misljenje.Imam 35 god.U nazad 5 god,pojavile su mi se smetnje u vidu senzacija pred ocima.Uradila sam MR endokranijuma.Nalaz je sledeci:U regiji okcipitalnog korteksa leve mozdane hemisvere se jasno uocava ogranicena lezija hipointezna u T2W sekvenciji,promera 15mm,okruzena hiperintenznim iregularnim rubom (zona glioze),koja pokazuje periferno postkontrasno pojacanje.Ne uocava se prisustvo znacajnog perifokalnog edema.Sadrtaj lezije je hemoragican.Foramen magnum je slobodan.Nema znakova inflamacije mastoidnih celija i paranazalnih supljina.Ne uocava se prisustvo ekstraaksijalnih kolekcija tecnosti.ZAKLJUCAK:Fokalna lezija okcipitalnog korteksa leve mozdane hemisvere,koja po MR karakteristikama,diferencijalno dijagnosticki moze odgovarati kavernoznom angiomu,ili perifernoj mikoticnoj(ili posttraumatskoj)aneurizmi.Sta i kako dalje?Zahvaljujem Vam se unaprijed i srdacno Vas pozdravljam.
Odgovoreno: 16. 03. 2008.Postovana, vrlo je verovatno da se radi o kavernoznom angiomu tacnije kavernoznoj malformaciji-kavernomu koji pretstavlja splet tzv. kavernoznih vaskularnih prostora nalik klupku ili malini umetnutih u odredjeni deo mozdanog tkiva. Posto su zidovi tih vaskularnih prostora veoma tanki, povremeno dolazi do njihovog spontanog pucanja i krvarenja unutar malformacije odakle potice krvav-hemoragican sadrzaj u nadjenoj promeni na MR pregledu. Tegobe koje opisujete su posledica lokalizacije promene-deo mozdane kore odgovoran za funkciju vida, odnosno iritirajuceg delovanja patoloske promene (njenog fizickog postojanja i hemizma sadrzja) na normalno funkcionisanje dela mozga u kome se nalazi. Karakteristicno za ovaj tip malformacije je periodicno ponavljanje krvarenja, ili bolje reci krvaruckanja unutar nje, sto dovodi do uvecanja malformacije ali i do fluktuacije izrazajnosti tegoba koje osecate pri cemu se sa povecanjem broja ponavljanja krvarenja unutar promene povecava i verovatnoca nastanka tezeg neuroloskog deficita. Zbog svega ovoga stav u lecenju kavernoma mozdane kore je vrlo jasan, narocito ako se radi o mladim osobama (kao sto ste Vi), u dobrom opstem stanju: operativno lecenje kojim se postize trajno potpuno izlecenje. Znaci, bez velikog mozganja i opterecivanja pricama, fantazmima i nebulozama ljudi o fami otvaranja glave i operacija na mozgu koje vladaju u nasem narodu (cak i medju doktorimadrugih specijalnosti !!!!), javite se jednoj od neurohirurskih ustanova, zakazite pregled i zavrsite operativno lecenje kako se stvari ne bi bespotrebno komplikovale. Naravno, konacnu procenu i preporuku treba prepustiti neurohirurgu koji vas bude pregledao. Srdacan pozdrav.
Prikazano 91701-91705 od ukupno 95543 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima
Prijavite se
Dobro došli! Unesite svoje login podatke