Postovani doktore,moj bratic je rodjen sa mozdanim krvarenjem,izvucen je na vakum.Sada je star 2 godine i 6.meseci,dijagnoza mu je bila :post encefalitis.Sve je bilo u redu do 16.meseca njegovog kada je prohodao,odjednom je prestao da prica reci koje je naucio,i da nas razume.Ne gleda nas vise u oci,ne rezonuje stvari koje mu pokazujemo,cici i mlatara rukama.Ide redovno u razvojno savetovaliste,ali te vezbe koje mu oni rade,ne zanimaju ga nikako.Isao je 1 posle rodjenja na ultra zvuk glave,nije imao nekakvih promena,ali mene,kao i njegove roditelje mnogo plasi njegovo stanje.On prepoznaje roditelje,mene kao tetku,ali nije vise onaj decak od ranije.Isao je prosle godine kod neurologa,i na eeg,pio je eftil i doktorica je rekla da je to posledica od porodjaja.Sada mu je neurolog dao da ide na magnetnu rezonancu pod anestezijom,ali mi ne mozemo da nadjemo gde ima drzavnih mag.rezonanci pod anestezijom da se rade tako maloj deci.Da li mozete da nam date Vas savet,gde da ga vodimo na dalje lecenje i gde ima rezonanci,da konacno znamo sta mu je.Unapred sam Vam zahvalna
Postovana,
ne znam odakle ste, ali imate MR u Beogradu, Novom sadu, Nisu i Kragujevcu od drzavnih. Naravno uz prisustvo anesteziologa. Javite nalaz.
Pozdrav
Postovani,
mnogo je pitanja na koja zelim odgovor, iz razlicitih su oblasti medicine, pa iziskuju ne samo Vase cenjeno znanje, vec i nekih Vasih kolega. A sve zbog toga sto moja 12-ogodisnja devojcica boluje od Ataxia M.Friedreich G11.1 Dijagnoza, kao sto znate, vrlo retka i vise nego ozbiljna, cak sto vise porazavajuca, sa niz poddijagnoza. Za sada su to problem sa odrzavanjem ravnoteze, hipertrofija miokarda leve komore, skolioza kicme, podignut svod stopala, nemogucnost hodanja na petama, brz zamor... Dovoljno znam o ovoj bolesti, netrebaju mi dodatna objasnjenja, vec hocu neke savete kojih nigde nema a koje bi mi mnogo pomogle u pravilnom lecenju deteta. Naime, kako je jedina terapija fizikalna (svakodnevno), intezivni rehabilitacioni tretman u nekoj od banja, boravak na moru, plivanje, fizicka i intelektualna aktivnost, hocu definitivno da znam koja je to banja sa svojom lekovitom vodom i temperaturom te vode (zbog pomenutog kardio-problema), najbolja za dete; kako to da Zavod odobri banju a onamo traze da ja doplacujem ukoliko zelim da pratioc i dete nespavaju u jednom krevetu, da li su te banje zaista tako delotvorne, posto su mi pojedini lekari sami govorili da je to samo\"kozmetika\" za uzimanje novca, a bilo je i onih koji su mi govorili da se obavezno ide u banju, ali nisu znali da mi preporuce koju: od Gornje Trepce, Kanjize, Novopazarske, Ribarske itd. I kako da ja znam gde da vodim dete? Od 2005. kada je dijagnoza postavljena, bili smo po 2 puta godisnje u proseku po 13-14 dana u lecilistu Gornja Trepca kod Cacka (po najcescim preporukama lekara), i nismo primetili nekakva poboljsanja. Smatrajuci da je mozda potrebno odlaziti vise puta da bi se primetili rezultati, da \"nece to samo od jedanput\" isli smo i tako \"izgubili\" 3 godine, a kako navedena banja ne podleze republickom zavodu morali smo sve sami da placamo... a sto je skupo... Sada smo od Zavoda dobili 21 dan za Ribarsku banju pa cemo videti. Ako su banje bitne za intenzivniji fizikalni tretman sto bi iz Vladicinog Hana (odakle smo, inace) uopste odlazili u te daleke banje kada tu imamo Nisku banju a vezanu za srcani problem? A kardiolozi ne preporucuju banju !? Kazu da je Novopazarska najbolja za distoficare, a moja kci je clan udruzenja disroficara, ali opet nije mi jasno sledece: znam da je kod njih problem sa proteinom distofinom, a kod Fridrihove ataksije je problem sa proteinom FRATAXIN-om. On regulise neke druge stvari. I kako to da se sve to trpa u isti kos a razlike su bitne!? I vezano sa frataxinom koji regulise nivo gvozdja u organizmu, kako primenjivati poseban nacin ishrane - sa manje ili vise gvozdja u sebi? Kako postoji mogucnost da se dobije secer, kako opet organizovati zdravu ishranu: npr. znamo da je grozdje izuzetno korisno za njen kardioloski nalaz, ali i da sadrzi velike kolicine secera, pa ga i treba i netreba uzimati. Ima jos pitanja na koje niko ne daje odgovore, jer verovatno se smatra da to i nisu neka bitna pitanja, da je sustina tamo gde zaiste i jeste, ali meni su vazna sva! Odgovorite Vi meni na ova pa cu pitat jos. Izvinite na stilu - mozda je malo \"s brda - dola\" ali, nadam se da smo se razumeli.
Pozdrav!
Postovani,
banje su od davnina delotvorne. Pored rehabilitacije u fizickom smislu postoje i kupke i blata. U pravu ste Novopazarska banja je najvise za distroficare, dobra je i Ribarska. Niska banja je za srcane bolesnike ali je ipak dosta topla voda. Secer iz voca nije mnogom opasan za razliku od koncentrovanih secera. treba joj pruziti sto zdraviju ishranu, ipak je jos mala, a to je voce pre svega juzno a ondai grozdje. Razumem vase dileme, to su normalne stvari u borbi koju vodite.
Pozdrav
Suprug i ja ne mozemo imati dece i odlucili smo da usvojimo jedno.
Pre 2 dana dobili smo poziv iz jednog od Centara za socijalni rad.
Radi se od decaku od 3 godine i 8 meseci.
Nisam pomenula da smo prosli obradu nasem maticnom Centru za soc. rad i dobili podobnost za usvojitelje.
Tamo smo imali i \"skolu roditeljstava\", radionice sa psihologom. Saznali smo i o domskom sindromu i o zaostajanju dece koja zive u domovima na raznim planovima, kao i da je sve to nadoknadivo, uz ljubav, strpljanje i rad.
Ono sto smo culi, a i znali od ranije je da dete do svoje trece godine treba da primi ljubav od neke osobe,a to ne mora biti nuzno majka. Iz kratkog telefonskog razgovora sam saznala da je decak bio u domu od malena.
Mi cemo ga svakako usvojiti, ako se komisija tako odluci ( u igri je vise parova ), ali nas zanima koliko je zaista znacajna ta 3. godna za psihicki razvoj deteta i njegov kasniji razvoj i sta mozemo da ocekujemo ? Postoji li nacin da se ovaj nedostatk ljubavi i paznje bar delimicno nadoknadi ?
On u domu to nije mogao dobiti, mi bi mu pruzili svoj maksimum, jer zaista zarko zelimo dete.
Ukratko, voleli bi da cujemo Vase misljenje o ovome, ako mogu da Vas zamolim sto pre, jer vec u ponedeljak 4. 8. idemo na razgovor u Centar.
Hvala unapred
Poštovana, žao mi je što nisam uspeo da vam odgovorim do datuma koji ste naveli i nadam se da ipak odogovor ne dolazi kasno. Vaše pitanja je bilo i još uvek je tema ogromnog istraživanja koje je pokrenuto nakon pada Čaušeskovog režima u Rumuniji odakle su deca zatečena u sirotištima širom Rumunije bila prebaena u Veliku Britaniju i tamo dalje data u hraniteljske porodice i na usvajanje, ali pod budnim okom socijalnih službi i naučnika iz oblsti dečje psihijatrije i psihologije. Problemi koji se javljaju kod dece koja odrastaju u domovima za nezbrinutu decu spadaju u domene poremećaja privrženosti (\"attachment disorders\", možete potražiti na internetu) i odnose se na razvijanje sposobnosti stvaranja dubokih i čvrstihemocionalnih veza, doživljaja sigurnosti, prihvaćenosti i poverenja u kontaktu sa drugim osobama. To je toliko važna oblast u razvojnoj psihologiji da su se istraživači pitali gde je i da lil postoji granica kada ta sposobnost biva trajno narušena. Odgovor su ponudila deca iz Rumunije, čije prćenje je pokazalo da usvojenje i prekid deprivirajućeg odustva sigurne osobe pre pete godine nosi potencijalno dobru prognozu u oporavku privrženosti, dok kasnija usvajanja sve manje ublažavaju trag deprivacije stalne figure privrženosti. Srdačno
Poštovani dr Stankoviću, imam sina koji u avgustu puni 3 godine i još nije progovorio, ali se intezivno služi nekim svojim jezikom uz sporadičnu upotrebu naučenih reči, koje izgovara „prljavo“ i nepravilno, i čiji se fond ne uvećava već novousvojene reči stalno potiskuju stare. Suprug i ja smo kašnjenje u govoru prepoznali kao problem pre godinu dana kada smo ga odveli u savetovalište Instituta za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora. Tamo je obavljen jedan traljav pregled od strane tima koji čine dečiji psiholog, logoped i još par specijalista (kažem traljav jer sam kasnije imala priliku da vidim kako izgleda jedno temeljno i sveobuhvatno psihološko testiranje deteta tog uzrasta). Dijagnoza je bila razvojna disfazija sa preporukom da dete podhitno krene sa svakodnevnim jednočasovnim vežbama uz upotrebu Ksafa aparata. Pošto su nas uznemirili raznim teorijama o ostalim aspektima detetovog razvoja i njihovoj sprezi sa razvojem govora i tražili od nas da uradimo obimne laboratorijske analize krvi, mokraće i stolice, uputili su nas na pregled kod neuropsihijatra. Neuropsihijatar nije ni pogledala dete već je sve vreme vršila pritisak na supruga i mene da postojeće laboratorijske analize, čiji su nalazi bili uredni, proširimo analizom urina, koja se radi samo u Norveškoj. Povod za tolike pretrage je bilo to što je dete kao novorođeno dobilo neonatalnu sepsu, a do 11. meseca je bio alergičan na proteine kravljeg mleka. Ta alergija je u Institutu ocenjena kao mogući uzrok zastoja u razvoju govora, a tražena analiza urina je trebalo da utvrdi da li se u organizmu ipak odvija neki alergijski proces (iako je dete tada već uveliko pilo Kravicu i jelo sve mlečne proizvode). Mi smo se malo informisali o tim neuobičajenim i preskupim analizama koje se rade po laboratorijama van zemlje i zaključili da je većina tih teorija o mogućim uzročnicima bolesti još uvek u sferi nagađanja i da na taj način uglavnom pokušavaju da objasne i izleče autizam. S obzirom na sve to, odbili smo da ulazimo u takvu vrstu dijagnostike i napravili dogovor sa Institutom da dovedemo dete na desetak vežbi nakon čega bi njihov terapeut dao program za dalji rad logopedu, koga smo angažovali u mestu u kome živimo.“Vežbe” su bile totalni fijasko jer je dete od prvog dana, bez ikakvog upoznavanja i privikavanja moralo da sedi nepoznatoj osobi u krilu i plakao je do iznemoglosti, a ja sam sve to morala da slušam stojeći ispred vrata kabineta. Na kraju smo umesto programa dobili istraumirano dete koje se i dan danas prestravi kad uđemo u neku zgradu čije stepenište podseća na stepenište Instituta. Program nismo dobili jer “terapeut nije stigao da upozna dete – plakao je i nije hteo da sarađuje”! Logoped koga smo angažovali u mestu u kome živimo je bila jedna divna i strpljiva žena, koju je dete rado posećivalo, ali posle 3 meseca smo sporazumno odložili vežbe do daljnjeg dok još malo ne sazri jer nikako nije uspela da ga navede da bar malo sarađuje i nikakvog pomaka nije bilo. U međuvremenu smo dete odveli u drugo savetovalište na psihološko testiranje i kod logopeda i dobili mišljenje da je sa ostalim aspektima razvoja deteta apsolutno sve u redu i da je na nivou očekivanom za njegov uzrast, a logoped je potvrdio dijagnozu razvojne disfazije uz preporuku da sa vežbama ne počinjemo pre 3. godine i to dinamikom 2 x nedeljno. Time smo zatvorili krug i vratili se na početak, na mišljenje koje smo u startu dobili od bolnickog logopeda, pa nezadovoljni odgovorom potražili mišljenje Instituta itd. Kakvo je vaše mišljenje o svemu ovome i kako da se ponašamo prema detetu? Do sada smo praktikovali da ga ne prekidamo kada nekad i po pola sata bez prekida priča na tom nerazumljivom jeziju sa igračkama, sam sa sobom i sa nama ili da to činimo blago, odvlačeći mu pažnju na nešto drugo. Nikad ga nismo prisiljavali da ponavlja reči za nama i uopšte se odnosimo prema njemu sa mnogo strpljenja i razumevanja iako nam nekada dođe da vrištimo od muke slušajući to blebetanje, kreštanje, pištanje, vrištanje i ostalo poigravanje sa glasom. Odaziva se na svoje ime, pokaznim gestom se intezivno služi, verbalne naloge jako slabo izvršava, nekad odreaguje tako da je jasno da je razumeo šta je rečeno, čak iako se ne obratimo direktno njemu. Inače, on je jedno nasmejano i veselo dete, voli da se igra sa decom, čak i starija deca ga rado prihvataju i igraju se sa njim iako ne priča i on sam deluje kao da mu to uopšte ne smeta. Zdrav je, ima dobar apetit, regulisan san i početkom leta je prestao da nosi pelene i prihvatio nošu bez problema. Hvala unapred na odgovoru.
Poštovana, čitajući vaše pitanje, stekao sam utisak da pored nezadovoljstva, muke i želje za vrištanjem zbog izmenjenog razvoja govora vašeg deteta i njegovog ponašanja, imate doživljaj nezadovoljstva zbog \"traljavog\" pregleda deteta i odonosa stručnjaka prema vama i vašem detetu. Siguran sam da taj utisak ne mora da ostane i da se može ispraviti korektnim pregledom. Lično, imam odlično iskustvo sa stručnjacima iz Instituta, pogotovo sa dr Milijanom Selaković sa kojom se konsultujem. Preporučena analiza u Oslu odnosi se na pretragu metabolita glutena (gliadorfina i njegovih frakcija) koji potiče iz pšenice i kazeina (kazeomorfina) koji potiče iz mleka. Takođe, vrše se i dodatne korisne analize kojima se na direktan i indirektan način ukazuje na eventualno postojanje tzv. sindroma \"propustljivog creva\", povezanog često sa kandidijazom creva i različitim dizbiozama creva, što sve skupa složenim mehanizmima značajno može uticati na poremećen i izmenjen psihomotorni i socijalni razvoj deteta koji ne mora biti isključivo vezan za autizam. U pravu ste da se radi o analizama koje su skupe i da se radi prvenstveno o alternativnoj dijagnostičkoj proceduri, ali iz iskustva sa mojim malim pacijentima, konkretno to \"Norveško\" ispitivanje je veoma korisno jer pomaže u terapijskom procesu koji često podrazumeva uvođenje detoksikacionih dijeta koje bi bile štetne ukoliko za njihovo uvođenje ne bi bilo razloga. Logopedski i defektološki tretman su presudni za stimulaciju razvoja govora, ali ukoliko dete nema pažnju ili ne razume šta se od njega traži i očekuje, onda su male šanse i da ona bude uspešna, čak i sa najstrukturisanijim metodama kao što je primenjena bihejvioralna analiza i Loovasov metod. Moje iskustvo govori da je nakon dobre dijagnostike i uvođenja adekvatne terapije (detoksikaciono-suplementarne, uz dijetu i eventualno medikamente) potrebno između 3-6 meseci nakon kojih dete biva sposobno da se uključi u kontinuirani i efektivni stimulativni program rada sa logopedom. Verujem, na osnovu opisa kojeg ste dali, da se radi o razvojnoj disfaziji i da autizam nije po sredi, ali bez obzira detetu i vama treba omogućiti da što pre dobijete adekvatnu stručnu pomoć, zbog čega vam savetujem da ne odustajete od kontakta sa lekarom koji će vam dati sve potrebne informacije o razlozima dijagnostike i terapijskim planovima. Srdačno
postovani doktore,
moj sin je zavrsio VI razred
u poslednje vreme smo primetili da cesto drzi prekrstene ruke u predelu laktova...pitamo se da li je to neki gest,govor tela,znak...da li ukazuje na nesto ozbiljno?
zabrinuti smo...
Često prekrštanje laktova vas čini zabrinutim i pitate se da li to ukazuje na nešto ozbiljno? Ne bih nikako želeo da učinim apsurdnim vaše pitanje, ali mi se čini da bi mnogi vaše pitanje smatrali preozbiljnim i bili bi srećni da sa svojom decom imaju makar takve probleme i dileme. Prekrštene ruke u laktovima u tumačenju neverbalne komunikacije karakteriše zatvorenost, odbrambenost, želju neotpočinjanjem ili prekidom komunikacije. Međutim, uvek imate mogućnosti da otvorite verbalnu komunikaciju zainteresonvanošću za neke neutralne teme do intimnih, nego da se zabrinete tumačenjem gestova koje koriste skoro svi ljudi uključujući i vas.
Postovani doktore,moj bratic je rodjen sa mozdanim krvarenjem,izvucen je na vakum.Sada je star 2 godine i 6.meseci,dijagnoza mu je bila :post encefalitis.Sve je bilo u redu do 16.meseca njegovog kada je prohodao,odjednom je prestao da prica reci koje je naucio,i da nas razume.Ne gleda nas vise u oci,ne rezonuje stvari koje mu pokazujemo,cici i mlatara rukama.Ide redovno u razvojno savetovaliste,ali te vezbe koje mu oni rade,ne zanimaju ga nikako.Isao je 1 posle rodjenja na ultra zvuk glave,nije imao nekakvih promena,ali mene,kao i njegove roditelje mnogo plasi njegovo stanje.On prepoznaje roditelje,mene kao tetku,ali nije vise onaj decak od ranije.Isao je prosle godine kod neurologa,i na eeg,pio je eftil i doktorica je rekla da je to posledica od porodjaja.Sada mu je neurolog dao da ide na magnetnu rezonancu pod anestezijom,ali mi ne mozemo da nadjemo gde ima drzavnih mag.rezonanci pod anestezijom da se rade tako maloj deci.Da li mozete da nam date Vas savet,gde da ga vodimo na dalje lecenje i gde ima rezonanci,da konacno znamo sta mu je.Unapred sam Vam zahvalna
Odgovoreno: 10. 08. 2008.Postovana, ne znam odakle ste, ali imate MR u Beogradu, Novom sadu, Nisu i Kragujevcu od drzavnih. Naravno uz prisustvo anesteziologa. Javite nalaz. Pozdrav
Postovani, mnogo je pitanja na koja zelim odgovor, iz razlicitih su oblasti medicine, pa iziskuju ne samo Vase cenjeno znanje, vec i nekih Vasih kolega. A sve zbog toga sto moja 12-ogodisnja devojcica boluje od Ataxia M.Friedreich G11.1 Dijagnoza, kao sto znate, vrlo retka i vise nego ozbiljna, cak sto vise porazavajuca, sa niz poddijagnoza. Za sada su to problem sa odrzavanjem ravnoteze, hipertrofija miokarda leve komore, skolioza kicme, podignut svod stopala, nemogucnost hodanja na petama, brz zamor... Dovoljno znam o ovoj bolesti, netrebaju mi dodatna objasnjenja, vec hocu neke savete kojih nigde nema a koje bi mi mnogo pomogle u pravilnom lecenju deteta. Naime, kako je jedina terapija fizikalna (svakodnevno), intezivni rehabilitacioni tretman u nekoj od banja, boravak na moru, plivanje, fizicka i intelektualna aktivnost, hocu definitivno da znam koja je to banja sa svojom lekovitom vodom i temperaturom te vode (zbog pomenutog kardio-problema), najbolja za dete; kako to da Zavod odobri banju a onamo traze da ja doplacujem ukoliko zelim da pratioc i dete nespavaju u jednom krevetu, da li su te banje zaista tako delotvorne, posto su mi pojedini lekari sami govorili da je to samo\"kozmetika\" za uzimanje novca, a bilo je i onih koji su mi govorili da se obavezno ide u banju, ali nisu znali da mi preporuce koju: od Gornje Trepce, Kanjize, Novopazarske, Ribarske itd. I kako da ja znam gde da vodim dete? Od 2005. kada je dijagnoza postavljena, bili smo po 2 puta godisnje u proseku po 13-14 dana u lecilistu Gornja Trepca kod Cacka (po najcescim preporukama lekara), i nismo primetili nekakva poboljsanja. Smatrajuci da je mozda potrebno odlaziti vise puta da bi se primetili rezultati, da \"nece to samo od jedanput\" isli smo i tako \"izgubili\" 3 godine, a kako navedena banja ne podleze republickom zavodu morali smo sve sami da placamo... a sto je skupo... Sada smo od Zavoda dobili 21 dan za Ribarsku banju pa cemo videti. Ako su banje bitne za intenzivniji fizikalni tretman sto bi iz Vladicinog Hana (odakle smo, inace) uopste odlazili u te daleke banje kada tu imamo Nisku banju a vezanu za srcani problem? A kardiolozi ne preporucuju banju !? Kazu da je Novopazarska najbolja za distoficare, a moja kci je clan udruzenja disroficara, ali opet nije mi jasno sledece: znam da je kod njih problem sa proteinom distofinom, a kod Fridrihove ataksije je problem sa proteinom FRATAXIN-om. On regulise neke druge stvari. I kako to da se sve to trpa u isti kos a razlike su bitne!? I vezano sa frataxinom koji regulise nivo gvozdja u organizmu, kako primenjivati poseban nacin ishrane - sa manje ili vise gvozdja u sebi? Kako postoji mogucnost da se dobije secer, kako opet organizovati zdravu ishranu: npr. znamo da je grozdje izuzetno korisno za njen kardioloski nalaz, ali i da sadrzi velike kolicine secera, pa ga i treba i netreba uzimati. Ima jos pitanja na koje niko ne daje odgovore, jer verovatno se smatra da to i nisu neka bitna pitanja, da je sustina tamo gde zaiste i jeste, ali meni su vazna sva! Odgovorite Vi meni na ova pa cu pitat jos. Izvinite na stilu - mozda je malo \"s brda - dola\" ali, nadam se da smo se razumeli. Pozdrav!
Odgovoreno: 10. 08. 2008.Postovani, banje su od davnina delotvorne. Pored rehabilitacije u fizickom smislu postoje i kupke i blata. U pravu ste Novopazarska banja je najvise za distroficare, dobra je i Ribarska. Niska banja je za srcane bolesnike ali je ipak dosta topla voda. Secer iz voca nije mnogom opasan za razliku od koncentrovanih secera. treba joj pruziti sto zdraviju ishranu, ipak je jos mala, a to je voce pre svega juzno a ondai grozdje. Razumem vase dileme, to su normalne stvari u borbi koju vodite. Pozdrav
Suprug i ja ne mozemo imati dece i odlucili smo da usvojimo jedno. Pre 2 dana dobili smo poziv iz jednog od Centara za socijalni rad. Radi se od decaku od 3 godine i 8 meseci. Nisam pomenula da smo prosli obradu nasem maticnom Centru za soc. rad i dobili podobnost za usvojitelje. Tamo smo imali i \"skolu roditeljstava\", radionice sa psihologom. Saznali smo i o domskom sindromu i o zaostajanju dece koja zive u domovima na raznim planovima, kao i da je sve to nadoknadivo, uz ljubav, strpljanje i rad. Ono sto smo culi, a i znali od ranije je da dete do svoje trece godine treba da primi ljubav od neke osobe,a to ne mora biti nuzno majka. Iz kratkog telefonskog razgovora sam saznala da je decak bio u domu od malena. Mi cemo ga svakako usvojiti, ako se komisija tako odluci ( u igri je vise parova ), ali nas zanima koliko je zaista znacajna ta 3. godna za psihicki razvoj deteta i njegov kasniji razvoj i sta mozemo da ocekujemo ? Postoji li nacin da se ovaj nedostatk ljubavi i paznje bar delimicno nadoknadi ? On u domu to nije mogao dobiti, mi bi mu pruzili svoj maksimum, jer zaista zarko zelimo dete. Ukratko, voleli bi da cujemo Vase misljenje o ovome, ako mogu da Vas zamolim sto pre, jer vec u ponedeljak 4. 8. idemo na razgovor u Centar. Hvala unapred
Odgovoreno: 10. 08. 2008.Poštovana, žao mi je što nisam uspeo da vam odgovorim do datuma koji ste naveli i nadam se da ipak odogovor ne dolazi kasno. Vaše pitanja je bilo i još uvek je tema ogromnog istraživanja koje je pokrenuto nakon pada Čaušeskovog režima u Rumuniji odakle su deca zatečena u sirotištima širom Rumunije bila prebaena u Veliku Britaniju i tamo dalje data u hraniteljske porodice i na usvajanje, ali pod budnim okom socijalnih službi i naučnika iz oblsti dečje psihijatrije i psihologije. Problemi koji se javljaju kod dece koja odrastaju u domovima za nezbrinutu decu spadaju u domene poremećaja privrženosti (\"attachment disorders\", možete potražiti na internetu) i odnose se na razvijanje sposobnosti stvaranja dubokih i čvrstihemocionalnih veza, doživljaja sigurnosti, prihvaćenosti i poverenja u kontaktu sa drugim osobama. To je toliko važna oblast u razvojnoj psihologiji da su se istraživači pitali gde je i da lil postoji granica kada ta sposobnost biva trajno narušena. Odgovor su ponudila deca iz Rumunije, čije prćenje je pokazalo da usvojenje i prekid deprivirajućeg odustva sigurne osobe pre pete godine nosi potencijalno dobru prognozu u oporavku privrženosti, dok kasnija usvajanja sve manje ublažavaju trag deprivacije stalne figure privrženosti. Srdačno
Poštovani dr Stankoviću, imam sina koji u avgustu puni 3 godine i još nije progovorio, ali se intezivno služi nekim svojim jezikom uz sporadičnu upotrebu naučenih reči, koje izgovara „prljavo“ i nepravilno, i čiji se fond ne uvećava već novousvojene reči stalno potiskuju stare. Suprug i ja smo kašnjenje u govoru prepoznali kao problem pre godinu dana kada smo ga odveli u savetovalište Instituta za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora. Tamo je obavljen jedan traljav pregled od strane tima koji čine dečiji psiholog, logoped i još par specijalista (kažem traljav jer sam kasnije imala priliku da vidim kako izgleda jedno temeljno i sveobuhvatno psihološko testiranje deteta tog uzrasta). Dijagnoza je bila razvojna disfazija sa preporukom da dete podhitno krene sa svakodnevnim jednočasovnim vežbama uz upotrebu Ksafa aparata. Pošto su nas uznemirili raznim teorijama o ostalim aspektima detetovog razvoja i njihovoj sprezi sa razvojem govora i tražili od nas da uradimo obimne laboratorijske analize krvi, mokraće i stolice, uputili su nas na pregled kod neuropsihijatra. Neuropsihijatar nije ni pogledala dete već je sve vreme vršila pritisak na supruga i mene da postojeće laboratorijske analize, čiji su nalazi bili uredni, proširimo analizom urina, koja se radi samo u Norveškoj. Povod za tolike pretrage je bilo to što je dete kao novorođeno dobilo neonatalnu sepsu, a do 11. meseca je bio alergičan na proteine kravljeg mleka. Ta alergija je u Institutu ocenjena kao mogući uzrok zastoja u razvoju govora, a tražena analiza urina je trebalo da utvrdi da li se u organizmu ipak odvija neki alergijski proces (iako je dete tada već uveliko pilo Kravicu i jelo sve mlečne proizvode). Mi smo se malo informisali o tim neuobičajenim i preskupim analizama koje se rade po laboratorijama van zemlje i zaključili da je većina tih teorija o mogućim uzročnicima bolesti još uvek u sferi nagađanja i da na taj način uglavnom pokušavaju da objasne i izleče autizam. S obzirom na sve to, odbili smo da ulazimo u takvu vrstu dijagnostike i napravili dogovor sa Institutom da dovedemo dete na desetak vežbi nakon čega bi njihov terapeut dao program za dalji rad logopedu, koga smo angažovali u mestu u kome živimo.“Vežbe” su bile totalni fijasko jer je dete od prvog dana, bez ikakvog upoznavanja i privikavanja moralo da sedi nepoznatoj osobi u krilu i plakao je do iznemoglosti, a ja sam sve to morala da slušam stojeći ispred vrata kabineta. Na kraju smo umesto programa dobili istraumirano dete koje se i dan danas prestravi kad uđemo u neku zgradu čije stepenište podseća na stepenište Instituta. Program nismo dobili jer “terapeut nije stigao da upozna dete – plakao je i nije hteo da sarađuje”! Logoped koga smo angažovali u mestu u kome živimo je bila jedna divna i strpljiva žena, koju je dete rado posećivalo, ali posle 3 meseca smo sporazumno odložili vežbe do daljnjeg dok još malo ne sazri jer nikako nije uspela da ga navede da bar malo sarađuje i nikakvog pomaka nije bilo. U međuvremenu smo dete odveli u drugo savetovalište na psihološko testiranje i kod logopeda i dobili mišljenje da je sa ostalim aspektima razvoja deteta apsolutno sve u redu i da je na nivou očekivanom za njegov uzrast, a logoped je potvrdio dijagnozu razvojne disfazije uz preporuku da sa vežbama ne počinjemo pre 3. godine i to dinamikom 2 x nedeljno. Time smo zatvorili krug i vratili se na početak, na mišljenje koje smo u startu dobili od bolnickog logopeda, pa nezadovoljni odgovorom potražili mišljenje Instituta itd. Kakvo je vaše mišljenje o svemu ovome i kako da se ponašamo prema detetu? Do sada smo praktikovali da ga ne prekidamo kada nekad i po pola sata bez prekida priča na tom nerazumljivom jeziju sa igračkama, sam sa sobom i sa nama ili da to činimo blago, odvlačeći mu pažnju na nešto drugo. Nikad ga nismo prisiljavali da ponavlja reči za nama i uopšte se odnosimo prema njemu sa mnogo strpljenja i razumevanja iako nam nekada dođe da vrištimo od muke slušajući to blebetanje, kreštanje, pištanje, vrištanje i ostalo poigravanje sa glasom. Odaziva se na svoje ime, pokaznim gestom se intezivno služi, verbalne naloge jako slabo izvršava, nekad odreaguje tako da je jasno da je razumeo šta je rečeno, čak iako se ne obratimo direktno njemu. Inače, on je jedno nasmejano i veselo dete, voli da se igra sa decom, čak i starija deca ga rado prihvataju i igraju se sa njim iako ne priča i on sam deluje kao da mu to uopšte ne smeta. Zdrav je, ima dobar apetit, regulisan san i početkom leta je prestao da nosi pelene i prihvatio nošu bez problema. Hvala unapred na odgovoru.
Odgovoreno: 10. 08. 2008.Poštovana, čitajući vaše pitanje, stekao sam utisak da pored nezadovoljstva, muke i želje za vrištanjem zbog izmenjenog razvoja govora vašeg deteta i njegovog ponašanja, imate doživljaj nezadovoljstva zbog \"traljavog\" pregleda deteta i odonosa stručnjaka prema vama i vašem detetu. Siguran sam da taj utisak ne mora da ostane i da se može ispraviti korektnim pregledom. Lično, imam odlično iskustvo sa stručnjacima iz Instituta, pogotovo sa dr Milijanom Selaković sa kojom se konsultujem. Preporučena analiza u Oslu odnosi se na pretragu metabolita glutena (gliadorfina i njegovih frakcija) koji potiče iz pšenice i kazeina (kazeomorfina) koji potiče iz mleka. Takođe, vrše se i dodatne korisne analize kojima se na direktan i indirektan način ukazuje na eventualno postojanje tzv. sindroma \"propustljivog creva\", povezanog često sa kandidijazom creva i različitim dizbiozama creva, što sve skupa složenim mehanizmima značajno može uticati na poremećen i izmenjen psihomotorni i socijalni razvoj deteta koji ne mora biti isključivo vezan za autizam. U pravu ste da se radi o analizama koje su skupe i da se radi prvenstveno o alternativnoj dijagnostičkoj proceduri, ali iz iskustva sa mojim malim pacijentima, konkretno to \"Norveško\" ispitivanje je veoma korisno jer pomaže u terapijskom procesu koji često podrazumeva uvođenje detoksikacionih dijeta koje bi bile štetne ukoliko za njihovo uvođenje ne bi bilo razloga. Logopedski i defektološki tretman su presudni za stimulaciju razvoja govora, ali ukoliko dete nema pažnju ili ne razume šta se od njega traži i očekuje, onda su male šanse i da ona bude uspešna, čak i sa najstrukturisanijim metodama kao što je primenjena bihejvioralna analiza i Loovasov metod. Moje iskustvo govori da je nakon dobre dijagnostike i uvođenja adekvatne terapije (detoksikaciono-suplementarne, uz dijetu i eventualno medikamente) potrebno između 3-6 meseci nakon kojih dete biva sposobno da se uključi u kontinuirani i efektivni stimulativni program rada sa logopedom. Verujem, na osnovu opisa kojeg ste dali, da se radi o razvojnoj disfaziji i da autizam nije po sredi, ali bez obzira detetu i vama treba omogućiti da što pre dobijete adekvatnu stručnu pomoć, zbog čega vam savetujem da ne odustajete od kontakta sa lekarom koji će vam dati sve potrebne informacije o razlozima dijagnostike i terapijskim planovima. Srdačno
postovani doktore, moj sin je zavrsio VI razred u poslednje vreme smo primetili da cesto drzi prekrstene ruke u predelu laktova...pitamo se da li je to neki gest,govor tela,znak...da li ukazuje na nesto ozbiljno? zabrinuti smo...
Odgovoreno: 10. 08. 2008.Često prekrštanje laktova vas čini zabrinutim i pitate se da li to ukazuje na nešto ozbiljno? Ne bih nikako želeo da učinim apsurdnim vaše pitanje, ali mi se čini da bi mnogi vaše pitanje smatrali preozbiljnim i bili bi srećni da sa svojom decom imaju makar takve probleme i dileme. Prekrštene ruke u laktovima u tumačenju neverbalne komunikacije karakteriše zatvorenost, odbrambenost, želju neotpočinjanjem ili prekidom komunikacije. Međutim, uvek imate mogućnosti da otvorite verbalnu komunikaciju zainteresonvanošću za neke neutralne teme do intimnih, nego da se zabrinete tumačenjem gestova koje koriste skoro svi ljudi uključujući i vas.
Prikazano 86601-86605 od ukupno 94504 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima
Prijavite se
Dobro došli! Unesite svoje login podatke