Sinoć kad sam legao da spavam osetio sam bol u predelu izmedju levog oka i uha malo iznad (taj bol je bio više kao ubod, udarac..).. medjutim ne osećam se loše, ali osećam toplotu u predelu levog oka, uha jagodice... ??
Molim odgovor,
Unapred hvala
Poštovani doktore,
posle dijagnoze paresis n. peronei isprimao sam propisanu th.dexason, ohb12. beviplex i fizikalne terapije u trajanju od deset dana, a koja se sastojala od elektrostimulacije, galvan ohb12, magnetna trake i parafino terapije. I dalje nemam poboljšanja, ne mogu da se oslonim na petu leve noge i ako imam pokret stopala, ne potpun, ali mogu da pomerim stopalo ka gore i što je posebno mogu da pomerim sve prste osim palca.
Molim Vas odgovor.
Hvala unapred
Poštovani,
koliko ste dana primali inekcije i koliko ampula Dexasona dnevno? Tu je vrlo bitna laseroterapija ako ne i najbitnija. Niste mi rekli koji je uzrok pareze peroneusa, discus hernia ili nešto drugo. Treba da uradite i EMNG te noge da bi videli stanje nerva. Javite se sa odgovorima i nalazima.
Pozdrav
Poštovani,
imam 33 godine. Od početka ove godine imam jake bolove u potiljačnom delu vrata. I manji udarac glavom u nešto bukvalno mi poremeti taj deo vrata. Nekad su bolovi jači, a nekad slabiji, ali su gotovo uvek prisutni. Bio sam kod neuro hirurga i kod fizijatra. Ni jedan ni drugi mi nisu ponudili konkretan odgovor. Nemam za sada bolove u rukama i ramenima, niti osetim bilo kakve promene u tom delu tela. Znači bolovi su prisutni isključivo u potiljačnom delu kičme. Kada su bolovi pojačani i sam hod niz stepenice mi ne prija kao ni nagli trzaj glave. Kada odižem malo teži teret i njega osećam u potiljku. Planiram da se snimim na magnetnoj, ali nikako da odvojim pare.
Nadam se da na osnovu ovoga što sam napisao možete da mi date neku smernicu. Da li je u pitanju diskus hernija ili eventualno neka upala?
Hvala Vam unapred!
Poštovani,
upala nije. Uradite za početak rentgen vratne kičme, a potom ako treba MR vratne kičme (MR placa zdravstveno osiguranje, ako ga imate, nema potrebe da ga plaćate sami). Upotrebljavajte tbl.Rantudil forte 2x1, tbl.Mydocalm 3x1. Javite se sa nalazom.
Pozdrav
Nemate razloga za brigu, hronologija nicanja nije strogo precizirana. Što se tiče literature sledeća je hronologija nicanja mlečnih zuba: centralni sekutići (jedinice) od 6 do 8 meseca, lateralni sekutići (dvojke) od 8 do 10 meseca, očnjaci (trojke) od 16 do 20 meseca, prvi molar (četvorke) od 12 do 16 meseca i drugi molari (petice) od 20 do 30meseca.
Poštovani,
imam problem, nadam se da ćete mi nekako pomoći. Vaspitač sam po profesiji, ima samo 5 godina staža i ovo je prvi ozbiljan problem na koji sam do sada naišla. Naime, u grupi imam devojčicu od 5 god koja ima problem sa hranom. Pošto, kako njena mama kaže, ona kod kuće ima poseban "ritual" pri svakom obroku, (ceđenje supe, pasiranje hrane, iako ima 5 god), što joj mi u vrtiću ne možemo ispunjavati. Svako jutro ona sa mamom ode do jelovnika, pročita šta tog dana ima za jelo, i ukoliko je jelo koje ona ne voli, obavezno povrati kad joj se ispred nje stavi tanjir. Problem odlazi čak i dotle da i kad kuvarica unese kolica sa hranom ona već povrati. Problem je veći što dete neće da kaže da je povratilo, u stanju je dugo tako ispovraćana da sedi, dok mi ne odreagujemo. Napominjem da dete nije ni malo povučeno (da bismo to pripisali nekom strahu, ćutljivosti, povučenosti...), već je kao i svako dete pomalo netašna. Roditelji ne žele da prihvate problem, tj. brane se time da "ne znaju zbog čega je malecka takva", uporno tvrde kako je ona stidljiva pa "ne sme da kaže da je povratila" (tome bih dodala da se letos ukakila a da nije htela da prijavi to koleginici, već najnormalnije obukla se i otišla da pere ruke). Dete vrlo dobro primećuje plašljivi glas majke i oca, koji su jako povučeni ljudi, po mom mišljenju to koristi i vrlo svesno to radi. ona, po meni, "planira" da povrati još od ujutru kad joj se pročita šta je na jelovniku. Da pomenem i to da dete ne doručkuje u vrtiću, samo ruča, a kući odlazi odmah posle spavanja, dakle ne užina. Vrtićkom psihologu se ne možemo obratiti jer je na trudničkom a nemamo zamenu.
Bila bih Vam zahvalna ukoliko biste me kao stručno lice posavetovali šta da preduzimam po ovom pitanju.
Srdačan pozdrav
Poštovana, razlozi za ovakvo ponašanje devojčice mogu biti tzv. organski i psihogeni. Organski (čulna prenadraženost, gadljivost na jela sa jačim mirisom, ukusom i veoma glatkom teksturom, problemi sa zubima, mišićima za žvakanje i gutanje, neko zapaljenje usne duplje) najverovatnije nisu u pitanju. Sa druge strane, psihogeni (lični i porodični) problem je mnogo verovatniji, ali je potrebna analaza na koji je način dete naučilo takvo ponašanje, što vi ni ja ne možemo bez više podataka. Ali pošto u ovom trenutku ne možete da očekujete pomoć vašeg psihiologa, kao ni devojčicinih roditelja, ostaje nam da teoretišemo o naučinu učenja ponašanja. Po opisu. reklo bi se da dete teže uči strahove, a lakše uči ponašanja koja se uče putem nagrade i kazne. Porodična dinamika upućuje da svojim ponašanjem dete značajno aktivira roditelje koji su opisani kao strašljivi i pasivni. U toj kombinaciji, moguće da je devojčica takvim ponašanjem naučila da dobija pažnju (to nije isto što i da skrene pažnju) i pozove roditelje i druge osobe koje se njom bave na više aktivnosti i kontakt sa njome. Ima roditelja koji umesto igre, zabave, nežnosti, otovorenog pokazivanja emocija nude hranu ili razgovaraju otovoreno i puno sa decom kada su hrana i ponašanje oko hranjenja tema, a postanu nedostupni kada su druge teme od važnosti za dete u pitanju. Otuda i neznanje "zašto je malecka takva" (kada oni čine sve što znaju da joj pomognu). Tako, način na koji se detetu pomaže postaje način da se "štetno" ponašanje zadrži. Ono što vi možete da učinite, ukolko je opisani mehanizam tačan, je da u svakom drugom trenutku osim kada je hranjenje u potanju, devojčicu primetite, pohvalite za neko dobro ponašanje, da sa njom razgovarate, a da njeno ponašanje tokom ishrane ne komentarišete, već samo da joj pomognete da se SAMA obriše. Ukoliko je na jelovniku "gadna" hrana, dozvolite joj da ne jede, ali tada obustavite svaki komunikaciju (osim elementarne) sa njom i skoncentrišite se na decu koja jedu. Tako će takvo ponašanje sve manje biti "predstava" koja uvek ima komunikativnu publiku. Ukoliko se i pored toga, ponašanje održava, potrebno je u dogovoru sa stručnim timom vrtića uputiti roditelje u razvojno savetovalište (kod dečjeg psihijatra ili psihologa) kako bi se sagledali obrasci odnosa deteta i roditelja, ali i postojanje drugih smetnji koje bi mogle da utiču na ponašanje deteta i roditelja. Srdačno
Sinoć kad sam legao da spavam osetio sam bol u predelu izmedju levog oka i uha malo iznad (taj bol je bio više kao ubod, udarac..).. medjutim ne osećam se loše, ali osećam toplotu u predelu levog oka, uha jagodice... ??
Odgovoreno: 29. 11. 2008.Molim odgovor,
Unapred hvala
Poštovani,
za sada to ne znači ništa. Javite se ako imate neke nove tegobe i simptome. Da li ste prethodno bili na vetru ili promaji?
Pozdrav
Poštovani doktore,
Odgovoreno: 29. 11. 2008.posle dijagnoze paresis n. peronei isprimao sam propisanu th.dexason, ohb12. beviplex i fizikalne terapije u trajanju od deset dana, a koja se sastojala od elektrostimulacije, galvan ohb12, magnetna trake i parafino terapije. I dalje nemam poboljšanja, ne mogu da se oslonim na petu leve noge i ako imam pokret stopala, ne potpun, ali mogu da pomerim stopalo ka gore i što je posebno mogu da pomerim sve prste osim palca.
Molim Vas odgovor.
Hvala unapred
Poštovani,
koliko ste dana primali inekcije i koliko ampula Dexasona dnevno? Tu je vrlo bitna laseroterapija ako ne i najbitnija. Niste mi rekli koji je uzrok pareze peroneusa, discus hernia ili nešto drugo. Treba da uradite i EMNG te noge da bi videli stanje nerva. Javite se sa odgovorima i nalazima.
Pozdrav
Poštovani,
Odgovoreno: 29. 11. 2008.imam 33 godine. Od početka ove godine imam jake bolove u potiljačnom delu vrata. I manji udarac glavom u nešto bukvalno mi poremeti taj deo vrata. Nekad su bolovi jači, a nekad slabiji, ali su gotovo uvek prisutni. Bio sam kod neuro hirurga i kod fizijatra. Ni jedan ni drugi mi nisu ponudili konkretan odgovor. Nemam za sada bolove u rukama i ramenima, niti osetim bilo kakve promene u tom delu tela. Znači bolovi su prisutni isključivo u potiljačnom delu kičme. Kada su bolovi pojačani i sam hod niz stepenice mi ne prija kao ni nagli trzaj glave. Kada odižem malo teži teret i njega osećam u potiljku. Planiram da se snimim na magnetnoj, ali nikako da odvojim pare.
Nadam se da na osnovu ovoga što sam napisao možete da mi date neku smernicu. Da li je u pitanju diskus hernija ili eventualno neka upala?
Hvala Vam unapred!
Poštovani,
upala nije. Uradite za početak rentgen vratne kičme, a potom ako treba MR vratne kičme (MR placa zdravstveno osiguranje, ako ga imate, nema potrebe da ga plaćate sami). Upotrebljavajte tbl.Rantudil forte 2x1, tbl.Mydocalm 3x1. Javite se sa nalazom.
Pozdrav
Mom sinu su sa 8 meseci izbila istovremeno 2 donja zuba (jedinice). Od tada je prošlo 5 meseci i nijedan zub više nije izbio, a on sada ima 13 meseci.
Da li je to normalna pojava? Da li je nicanje zuba različito od deteta do deteta i od školskih primera u kom periodu koji zubi rastu?
Odgovoreno: 29. 11. 2008.Poštovana,
Nemate razloga za brigu, hronologija nicanja nije strogo precizirana. Što se tiče literature sledeća je hronologija nicanja mlečnih zuba: centralni sekutići (jedinice) od 6 do 8 meseca, lateralni sekutići (dvojke) od 8 do 10 meseca, očnjaci (trojke) od 16 do 20 meseca, prvi molar (četvorke) od 12 do 16 meseca i drugi molari (petice) od 20 do 30meseca.
Poštovani,
Odgovoreno: 29. 11. 2008.imam problem, nadam se da ćete mi nekako pomoći. Vaspitač sam po profesiji, ima samo 5 godina staža i ovo je prvi ozbiljan problem na koji sam do sada naišla. Naime, u grupi imam devojčicu od 5 god koja ima problem sa hranom. Pošto, kako njena mama kaže, ona kod kuće ima poseban "ritual" pri svakom obroku, (ceđenje supe, pasiranje hrane, iako ima 5 god), što joj mi u vrtiću ne možemo ispunjavati. Svako jutro ona sa mamom ode do jelovnika, pročita šta tog dana ima za jelo, i ukoliko je jelo koje ona ne voli, obavezno povrati kad joj se ispred nje stavi tanjir. Problem odlazi čak i dotle da i kad kuvarica unese kolica sa hranom ona već povrati. Problem je veći što dete neće da kaže da je povratilo, u stanju je dugo tako ispovraćana da sedi, dok mi ne odreagujemo. Napominjem da dete nije ni malo povučeno (da bismo to pripisali nekom strahu, ćutljivosti, povučenosti...), već je kao i svako dete pomalo netašna. Roditelji ne žele da prihvate problem, tj. brane se time da "ne znaju zbog čega je malecka takva", uporno tvrde kako je ona stidljiva pa "ne sme da kaže da je povratila" (tome bih dodala da se letos ukakila a da nije htela da prijavi to koleginici, već najnormalnije obukla se i otišla da pere ruke). Dete vrlo dobro primećuje plašljivi glas majke i oca, koji su jako povučeni ljudi, po mom mišljenju to koristi i vrlo svesno to radi. ona, po meni, "planira" da povrati još od ujutru kad joj se pročita šta je na jelovniku. Da pomenem i to da dete ne doručkuje u vrtiću, samo ruča, a kući odlazi odmah posle spavanja, dakle ne užina. Vrtićkom psihologu se ne možemo obratiti jer je na trudničkom a nemamo zamenu.
Bila bih Vam zahvalna ukoliko biste me kao stručno lice posavetovali šta da preduzimam po ovom pitanju.
Srdačan pozdrav
Poštovana, razlozi za ovakvo ponašanje devojčice mogu biti tzv. organski i psihogeni. Organski (čulna prenadraženost, gadljivost na jela sa jačim mirisom, ukusom i veoma glatkom teksturom, problemi sa zubima, mišićima za žvakanje i gutanje, neko zapaljenje usne duplje) najverovatnije nisu u pitanju. Sa druge strane, psihogeni (lični i porodični) problem je mnogo verovatniji, ali je potrebna analaza na koji je način dete naučilo takvo ponašanje, što vi ni ja ne možemo bez više podataka. Ali pošto u ovom trenutku ne možete da očekujete pomoć vašeg psihiologa, kao ni devojčicinih roditelja, ostaje nam da teoretišemo o naučinu učenja ponašanja. Po opisu. reklo bi se da dete teže uči strahove, a lakše uči ponašanja koja se uče putem nagrade i kazne. Porodična dinamika upućuje da svojim ponašanjem dete značajno aktivira roditelje koji su opisani kao strašljivi i pasivni. U toj kombinaciji, moguće da je devojčica takvim ponašanjem naučila da dobija pažnju (to nije isto što i da skrene pažnju) i pozove roditelje i druge osobe koje se njom bave na više aktivnosti i kontakt sa njome. Ima roditelja koji umesto igre, zabave, nežnosti, otovorenog pokazivanja emocija nude hranu ili razgovaraju otovoreno i puno sa decom kada su hrana i ponašanje oko hranjenja tema, a postanu nedostupni kada su druge teme od važnosti za dete u pitanju. Otuda i neznanje "zašto je malecka takva" (kada oni čine sve što znaju da joj pomognu). Tako, način na koji se detetu pomaže postaje način da se "štetno" ponašanje zadrži. Ono što vi možete da učinite, ukolko je opisani mehanizam tačan, je da u svakom drugom trenutku osim kada je hranjenje u potanju, devojčicu primetite, pohvalite za neko dobro ponašanje, da sa njom razgovarate, a da njeno ponašanje tokom ishrane ne komentarišete, već samo da joj pomognete da se SAMA obriše. Ukoliko je na jelovniku "gadna" hrana, dozvolite joj da ne jede, ali tada obustavite svaki komunikaciju (osim elementarne) sa njom i skoncentrišite se na decu koja jedu. Tako će takvo ponašanje sve manje biti "predstava" koja uvek ima komunikativnu publiku. Ukoliko se i pored toga, ponašanje održava, potrebno je u dogovoru sa stručnim timom vrtića uputiti roditelje u razvojno savetovalište (kod dečjeg psihijatra ili psihologa) kako bi se sagledali obrasci odnosa deteta i roditelja, ali i postojanje drugih smetnji koje bi mogle da utiču na ponašanje deteta i roditelja. Srdačno
Prikazano 82106-82110 od ukupno 95761 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima
Prijavite se
Dobro došli! Unesite svoje login podatke