Poštovani,
mama sam dva decaka od 4 i 2 godine i trenutno sam u drugom stanju.
Već par dana imam problem sa mladjim detetom koje odbija da jede . Ujutro, kada se probudi popije toplu čokoladu i posle sat vremena doručkuje, recimo za užinu da pojede neki voćni jogurt ili puding, ali kada dodje vreme ručku, bez obzira što ogladni u medjuvremenu, sedne za sto, vidi šta je u tanjiru , kaže "bljak" i to je kraj...Nikakve priče, ubedjivanje, ne pomažu. U stanju je da pije samo vodu , (jer ne želim da mu dam sokove, niti nešto što bi ga zavaralo), ne dajem mu grickalice, neće voće, odbija čak i ono što je ranije bez problema jeo. Osećam da isteruje svoj inat. Znam da dete ne možete naterati da jede, ali ne znam kako da ga ubedim, on tvrdoglavo odbija hranu.
Da li da pustim da prodje ova faza inata i pravim mu stalno samo ono što voli , (a to se sada svelo samo na suvu hranu) ili da ga pustim da gladuje (to je savet doktorke) pa kad ogladni da se nadam da će pojesi to što je za ručak?
Osećam da sam upala u vrzino kolo.. Što se više borim oko hrane to on više odbija , a ja sam očajnija.
Drugo pitanje odnosi se na starijeg sina, s kojim u principu nemam problema, ali me jako ljuti kad ga opomenem da nešto ne radi , čak i 2, 3 puta , a onda kad se okrenem on mora to sto je zamislio, iako sam zabranila, da izvede. Ako ga pitam da li je čuo o čemu sam pričala, on na fantastične načine pokusava da skrene temu i izbegne odgovor. Da li je to negde svojsveno istraživačkom duhu dece ili je stvar neke nediscipline? Kako ga naučiti da posluša? Da li on na taj način, možda, pokušava da skrene pažnju na sebe.
Hvala unapred
Poštovana,
ishrana je proces od biološke važnosti za organizam i nagon za ishranom i životom je suviše značajna kategorija da bi je Priroda prepustila učenju. Dakle, ne radi se o skretanju pažnje, ali ako već mislite da mu pažnja nedostaje, onda je pružite ne vezujući je isključivo za ishranu. Drugim rečima kada se roditelji ne bi preterano mešali u ritmove ishrane dece, odnosno samo ih pratili, deca najverovatnije ne bi imala poremećaje ishrane (osim ako ne razviju zavisnost od šećera). Deca koja su sklona poremećajima ishrane obično malo jedu od rođenja, sporo i loše sisaju, često povraćaju, kasno počinju sa uzimanjem čvrste hrane. Takav odnos dece prema hrani može imati velikog uticaja na plašljive majke koje se boje da dete neće napredovati ukoliko ne jede onoliko koliko one smatraju da treba, na nestrpljive majke, na depresivne i preterano krute majke, na majke koje su naučile da se ljubav pokazuje nuđenjem hrane. Ukoliko postoji takav nesklad između prirode deteta i ponašanje majki, najverovatnije će se razviti začarani krug koji pominjete. Na pritiske, deca odgovaraju još većim odbijanjem. Odbijanje ili probiranje hrane postaje tada centralna tema u porodici. Vi možete sami proceneti da li ovo što sam napisao ima veze sa vašom situacijom, ali važan znak je da problemi obično nestaju kada neko drugi preuzme brigu oko ishrane deteta, pa vam preporučujem da potražite pomoć supruga i roditelja, nekog dostupnog člana familije ili već osobe koje bi vam pomogla u brizi oko dece, pogotovo što se nalazite i u drugom stanju. Ne postoji dovoljno dobar recept da li nešto treba pojačati ili oslabiti, jer smatram da začarani krug treba prekinuti. Jedino na taj način se ponašanje i odnos prema hrani može promeniti, a samim tim bi se sprečilo i zarazno prenošenje takvih obrazaca i na druge oblasti ponašanja.
Srdačno
Pocituvan dr,
Imam 11-godisna cerka koja trenira
plivanje 2,5 godini. Trenira 4 pati nedelno po 1,5 casa.
Na sistematski pregled ima naod za prolaps na mitralnata valvula i trikuspidalna valvularna issuficiencija od blag stepen (+, kon++)
Na stres test vidni T-branovi-negativni. Akcija na srce ritmicna, tonovi jasni, sistolen sum od 2/6 levo parasteralno so p.m. IV.
EKG: ureden
LV:sd: 23 dd: 43 EF: 0,80 FS: 0,40
MV so aspekt na prolaps bez regurgitacija.
TV so regurgitacija so SPG do 30,7 mm H
Ve molam da me sovetuvate da li moete dete smee da prodolzi so treniranje plivanje so istiot intenzitet?
Vi blagodaram beskrajno!!!
Sportisti sa prolapsom mitralne valvule i sa normalnom regurgitacijom mogu učestvovati u sportu. Struktura normalne mitralne valvule u sportsko-medicinskoj praksi je beningnog karaktera i u ovakvim slučajevima je dozvoljena fizička aktivnost.
Morfologija prolapsa mitralne valvule, gde je strukturalna promena jasna (strukturalno izmenjeni zalistak sa karakterističnim zadebljanjem i elongacijom) i gde je evidentno prisutna sistolna protruzija u levoj pretkomori veliki je rizik za bavljenje sportom.
Sportska aktivnost se ne preporučuje kod: javljanja iznenadne sinkopalne krize koje za uzrok imaju aritmogeno poreklo, genetske predispozicije za iznenadnou smrt (bliži član porodice), pojave aritmije za vreme i posle vežbanja (tipa venrikularnih kompleksnih aritmija, kao i supraventrikularnih aritmija), pojave bilo kog vida mitralne regurgitacije.
Vaše dete može da se bavi rekreativno sportom. Plivanje je naporan sport (pripada intenzitetu umereno statičkih i visoko dinamičkih vežbi, koje mogu negativno da deluju na kardiovaskularni sistem) i lično savetujem da se dete opredeli za aerobne sportove, odnosno sportske aktivnosti u okviru nastave fizičkog vaspitanja kroz dozirano praćenje pulsa od strane specijaliste sportske medicine i kardiologa.
Interesuje me da li postoji povezanost porodične traumatizacije i religioznosti kod adolescenata i da li je bilo značajnijih istraživanja tog problema? U kakvom odnosu stoje te dvije pojave?
Obzirom da ste me Vašim pitanjem motivisali da uradim staističke proračune iz uzorka od 1101 adolescenta, mogu Vam reći sledeće. Prvo, između samih polova postoji statistički značajna razlika u ispoljavanju religioznosti, odnosno adolescentkinje su značajno religioznije od svojih vršnjka, ali nema razlike u stepenu traumatizacije. Drugo, unutar muškog pola, postoji značajna povezanost između strogog i surovog vaspitavanja i nižeg stepena religioznosti (ako vam nešto znači p=0.44), a unutar ženskog pola takve povezanosti nema. Da ste postavili još neka pitanja imao bih solidan materijal i da napišem rad. Naravno treba imati na umu da su ovo podaci iz moje baze, da se radi o adolescentima, a da putem interneta možete dodatno tragati i za i mišljenjima drugih istraživača.
Pozdrav
Poštovani doktore,
imam problem sa hiperfunkcijom štitne žlezde. Vadila sam rezultate i oni su: FT3 4,5 FT4 16,9 TSH 0,15 A-TPO 1947. Terapija: Tiastat tbl.20mg 2x1/2, Propranolol tbl. 2x1/2, Bromazepam tbl.1,5mg 2x1. Dijagnoza: hypertheosis. Struma diffusa gl.thyr.
Ja bih Vas zamolila da mi date neki savet povodom oticanja gornjih očnih kapaka, da li ima neki lek protiv tih otoka i veliki broj antitela i koji savet možete dati povodom toga.
Unapred zahvalna,
Marina Rajaković
Poštovana,
Hipertireoza se manifestuje i postojanjem očnih znakova, od kojih je najpoznatiji izbočenje očnih jabučica. Otok kapake se često takođe javlja u toku bolesti. Većina znakova se povlači u toku lečenja osnovne bolesti, tako da za sada verovatno nije potrebno posebno lečenje otoka kapaka. Vrednosti antitela se dugo održavaju visokim, ne leče se posebno i mogu biti znak da nije postignuta dobra remisija bolesti, odnosno potpune izlečenje.
ass.dr Milena Velojić Golubović
Poštovani doktore,
Već duže vreme moja krvna slika je ispod granice, hgb oko 120, a eritrociti oko 36, sedimentacija oko 20 - 30 . Od terapije koristim vitaminske preparate, ali nema rezultata. S obzirom da sam mnogo nervozna, da li postoji mogućnost da je u pitanju štitna žlezda i kakav je postupak dalje za ispitivanje i lečenje.
Ljiljana Pavić
Poštovana,
Jedan od znakova smanjenja funkcije štitaste žlezde jeste i anemija, te ako se ne sumnja na neki drugi razlog anemije potrebno je uraditi vrednosti hormona štitaste žlezde, FT4 i TSH.
ass.dr Milena Velojić Golubović
Poštovani,
Odgovoreno: 20. 11. 2008.mama sam dva decaka od 4 i 2 godine i trenutno sam u drugom stanju. Već par dana imam problem sa mladjim detetom koje odbija da jede . Ujutro, kada se probudi popije toplu čokoladu i posle sat vremena doručkuje, recimo za užinu da pojede neki voćni jogurt ili puding, ali kada dodje vreme ručku, bez obzira što ogladni u medjuvremenu, sedne za sto, vidi šta je u tanjiru , kaže "bljak" i to je kraj...Nikakve priče, ubedjivanje, ne pomažu. U stanju je da pije samo vodu , (jer ne želim da mu dam sokove, niti nešto što bi ga zavaralo), ne dajem mu grickalice, neće voće, odbija čak i ono što je ranije bez problema jeo. Osećam da isteruje svoj inat. Znam da dete ne možete naterati da jede, ali ne znam kako da ga ubedim, on tvrdoglavo odbija hranu.
Da li da pustim da prodje ova faza inata i pravim mu stalno samo ono što voli , (a to se sada svelo samo na suvu hranu) ili da ga pustim da gladuje (to je savet doktorke) pa kad ogladni da se nadam da će pojesi to što je za ručak? Osećam da sam upala u vrzino kolo.. Što se više borim oko hrane to on više odbija , a ja sam očajnija.
Drugo pitanje odnosi se na starijeg sina, s kojim u principu nemam problema, ali me jako ljuti kad ga opomenem da nešto ne radi , čak i 2, 3 puta , a onda kad se okrenem on mora to sto je zamislio, iako sam zabranila, da izvede. Ako ga pitam da li je čuo o čemu sam pričala, on na fantastične načine pokusava da skrene temu i izbegne odgovor. Da li je to negde svojsveno istraživačkom duhu dece ili je stvar neke nediscipline? Kako ga naučiti da posluša? Da li on na taj način, možda, pokušava da skrene pažnju na sebe.
Hvala unapred
Poštovana,
ishrana je proces od biološke važnosti za organizam i nagon za ishranom i životom je suviše značajna kategorija da bi je Priroda prepustila učenju. Dakle, ne radi se o skretanju pažnje, ali ako već mislite da mu pažnja nedostaje, onda je pružite ne vezujući je isključivo za ishranu. Drugim rečima kada se roditelji ne bi preterano mešali u ritmove ishrane dece, odnosno samo ih pratili, deca najverovatnije ne bi imala poremećaje ishrane (osim ako ne razviju zavisnost od šećera). Deca koja su sklona poremećajima ishrane obično malo jedu od rođenja, sporo i loše sisaju, često povraćaju, kasno počinju sa uzimanjem čvrste hrane. Takav odnos dece prema hrani može imati velikog uticaja na plašljive majke koje se boje da dete neće napredovati ukoliko ne jede onoliko koliko one smatraju da treba, na nestrpljive majke, na depresivne i preterano krute majke, na majke koje su naučile da se ljubav pokazuje nuđenjem hrane. Ukoliko postoji takav nesklad između prirode deteta i ponašanje majki, najverovatnije će se razviti začarani krug koji pominjete. Na pritiske, deca odgovaraju još većim odbijanjem. Odbijanje ili probiranje hrane postaje tada centralna tema u porodici. Vi možete sami proceneti da li ovo što sam napisao ima veze sa vašom situacijom, ali važan znak je da problemi obično nestaju kada neko drugi preuzme brigu oko ishrane deteta, pa vam preporučujem da potražite pomoć supruga i roditelja, nekog dostupnog člana familije ili već osobe koje bi vam pomogla u brizi oko dece, pogotovo što se nalazite i u drugom stanju. Ne postoji dovoljno dobar recept da li nešto treba pojačati ili oslabiti, jer smatram da začarani krug treba prekinuti. Jedino na taj način se ponašanje i odnos prema hrani može promeniti, a samim tim bi se sprečilo i zarazno prenošenje takvih obrazaca i na druge oblasti ponašanja.
Srdačno
Pocituvan dr,
Odgovoreno: 20. 11. 2008.Imam 11-godisna cerka koja trenira plivanje 2,5 godini. Trenira 4 pati nedelno po 1,5 casa. Na sistematski pregled ima naod za prolaps na mitralnata valvula i trikuspidalna valvularna issuficiencija od blag stepen (+, kon++) Na stres test vidni T-branovi-negativni. Akcija na srce ritmicna, tonovi jasni, sistolen sum od 2/6 levo parasteralno so p.m. IV. EKG: ureden LV:sd: 23 dd: 43 EF: 0,80 FS: 0,40 MV so aspekt na prolaps bez regurgitacija. TV so regurgitacija so SPG do 30,7 mm H Ve molam da me sovetuvate da li moete dete smee da prodolzi so treniranje plivanje so istiot intenzitet?
Vi blagodaram beskrajno!!!
Sportisti sa prolapsom mitralne valvule i sa normalnom regurgitacijom mogu učestvovati u sportu. Struktura normalne mitralne valvule u sportsko-medicinskoj praksi je beningnog karaktera i u ovakvim slučajevima je dozvoljena fizička aktivnost. Morfologija prolapsa mitralne valvule, gde je strukturalna promena jasna (strukturalno izmenjeni zalistak sa karakterističnim zadebljanjem i elongacijom) i gde je evidentno prisutna sistolna protruzija u levoj pretkomori veliki je rizik za bavljenje sportom. Sportska aktivnost se ne preporučuje kod: javljanja iznenadne sinkopalne krize koje za uzrok imaju aritmogeno poreklo, genetske predispozicije za iznenadnou smrt (bliži član porodice), pojave aritmije za vreme i posle vežbanja (tipa venrikularnih kompleksnih aritmija, kao i supraventrikularnih aritmija), pojave bilo kog vida mitralne regurgitacije. Vaše dete može da se bavi rekreativno sportom. Plivanje je naporan sport (pripada intenzitetu umereno statičkih i visoko dinamičkih vežbi, koje mogu negativno da deluju na kardiovaskularni sistem) i lično savetujem da se dete opredeli za aerobne sportove, odnosno sportske aktivnosti u okviru nastave fizičkog vaspitanja kroz dozirano praćenje pulsa od strane specijaliste sportske medicine i kardiologa.
Interesuje me da li postoji povezanost porodične traumatizacije i religioznosti kod adolescenata i da li je bilo značajnijih istraživanja tog problema? U kakvom odnosu stoje te dvije pojave?
Odgovoreno: 20. 11. 2008.Obzirom da ste me Vašim pitanjem motivisali da uradim staističke proračune iz uzorka od 1101 adolescenta, mogu Vam reći sledeće. Prvo, između samih polova postoji statistički značajna razlika u ispoljavanju religioznosti, odnosno adolescentkinje su značajno religioznije od svojih vršnjka, ali nema razlike u stepenu traumatizacije. Drugo, unutar muškog pola, postoji značajna povezanost između strogog i surovog vaspitavanja i nižeg stepena religioznosti (ako vam nešto znači p=0.44), a unutar ženskog pola takve povezanosti nema. Da ste postavili još neka pitanja imao bih solidan materijal i da napišem rad. Naravno treba imati na umu da su ovo podaci iz moje baze, da se radi o adolescentima, a da putem interneta možete dodatno tragati i za i mišljenjima drugih istraživača.
Pozdrav
Poštovani doktore,
Odgovoreno: 20. 11. 2008.imam problem sa hiperfunkcijom štitne žlezde. Vadila sam rezultate i oni su: FT3 4,5 FT4 16,9 TSH 0,15 A-TPO 1947. Terapija: Tiastat tbl.20mg 2x1/2, Propranolol tbl. 2x1/2, Bromazepam tbl.1,5mg 2x1. Dijagnoza: hypertheosis. Struma diffusa gl.thyr.
Ja bih Vas zamolila da mi date neki savet povodom oticanja gornjih očnih kapaka, da li ima neki lek protiv tih otoka i veliki broj antitela i koji savet možete dati povodom toga.
Unapred zahvalna,
Marina Rajaković
Poštovana,
Hipertireoza se manifestuje i postojanjem očnih znakova, od kojih je najpoznatiji izbočenje očnih jabučica. Otok kapake se često takođe javlja u toku bolesti. Većina znakova se povlači u toku lečenja osnovne bolesti, tako da za sada verovatno nije potrebno posebno lečenje otoka kapaka. Vrednosti antitela se dugo održavaju visokim, ne leče se posebno i mogu biti znak da nije postignuta dobra remisija bolesti, odnosno potpune izlečenje.
ass.dr Milena Velojić Golubović
Poštovani doktore,
Odgovoreno: 20. 11. 2008.Već duže vreme moja krvna slika je ispod granice, hgb oko 120, a eritrociti oko 36, sedimentacija oko 20 - 30 . Od terapije koristim vitaminske preparate, ali nema rezultata. S obzirom da sam mnogo nervozna, da li postoji mogućnost da je u pitanju štitna žlezda i kakav je postupak dalje za ispitivanje i lečenje. Ljiljana Pavić
Poštovana,
Jedan od znakova smanjenja funkcije štitaste žlezde jeste i anemija, te ako se ne sumnja na neki drugi razlog anemije potrebno je uraditi vrednosti hormona štitaste žlezde, FT4 i TSH.
ass.dr Milena Velojić Golubović
Prikazano 81306-81310 od ukupno 94504 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima
Prijavite se
Dobro došli! Unesite svoje login podatke