Imam brata koji ima 32 godine, već dve godine leči se se od neorganske psihoze f 29, ali od pre tri meseca boluje i od teške depresija f32.2. Od terapije prima moditen depo injekcije na dve nedleje, artane ujutru i uveče, rispolept ujutru i uveče, clozepin 1/4 uvece, efectin er 75 mg uveče, flormidal uveče, lorazepam tri puta dnevno. I dalje ima napade, povlači se u sebe, ne priča ni sa kim. Stalno razmišlja o smrti. Sprečili smo ga da izvrši samoubistvo. Vodili kod psihologa koji je doneo zaključak - Visoko depresivan suicidan, psihotičan, paranoičan i asocijalan.
Ono što mene interesuje, a od njegov psihijatra ne dobijamo odgovor je predložena hospitalizaciji u Lazi Lazareviću može li uroditi plodim i da li on, kao trgovac na bolovanju već 6 meseci i u ovakvom stanju, kada ni samog sebe ne prepoznaje može očekivati invalidsku penziju?
naravno da je hospitalizacija neophodna. Psihičko stanje Vašeg brata je jako teško i nosi veliku odgovornost, koju Vi preuzimate. Postupak za invalidsku možete pokrenuti, ali čak i tada Vam je potrebno hospitalno lečenje.
Poštovani,
obratite se lekaru radi izmene terapije i recite mu ovo što ste napisali. Rešenje postoji budite sigurni, biće bolje sigurno, ali se morate obratiti stručnjaku.
Srdačno,
Dr Dragana Krasić
Molim Vas da mi odgovorite da li je Flunisan (Fluoksetin) djelotvoran u liječenju socijalne fobije, s obzirom da se u upustvu ne navodi kao indikacija? Inače, počela sam da ga koristim po preporuci psihijatra nakon što terapija Zoloftom nije dala rezultate.
Unaprijed zahvalna!
Ima dečaka od devet godina koji ima tendenciju natprosečne inteligencije. U školi je nezainteresovan za rad, izbegava obaveze i na sve ima komentar da mu je to dosadno. Vodila sam ga kod niza specijalista i na kraju su postavili dijagnozu F40 ili poremećaj u ponašanju i kažu da se to pojavljuje kod dece visoke inteligencije. Niko mi nije rekao kako ja kao roditelj treba da se ophodim prema njemu, koji to postupci njega iritiraju a koji mu pomažu. Očajna sam više, jer i probleme u školi (šetanje za vreme časa, neprihvatanje rada na času, plakanje, histerisanje) više niko neće da toleriše, a saradnja sa školskim psihologom i pedagogom je definitivno uzaludna, jer kod njih svako dete je hiperaktivno i ako ja imam sasvim drugu verziju.
Nadam se da ćete mi donekle pomoći.
Unapred hvala
Poštovana, izgleda da su Vas stručnjaci zbunili i upetljali u priču dečakovu inteligenciju, tamo gde je trebalo razgovarati o dečakovoj emociji, pažnji, volji i motivaciji. Iz Vašeg kratkog opisa ne vidim elemente za dijagnozu F40 (anksiozni poremećaj), niti za F91 (poremećaj ponašanja), jer niste napisali da čini nikakava antisocijalna dela. U obzir bi došla poddijagnoza F91.3 (prkosno i opoziciono ponašanje) zbog opisa netolerantnosti, napada ljutnje ili F90 poremećaj pažnje i hiperaktivnost. Između poslednja dva poremećaja postoji određeno preklapanje, ali su terapijski principi i pristup generalno različiti. Takođe, zbog Vaše "druge verzije" o ponašanju dečaka, svakako je potrebno to čuti, kao i tatinu i dečakovu "verziju", što bi dakle uključivalo i sagledavanje porodične situacije i uslova u kojima je se ponašanje održava. Učešće školskog tima je takođe važno da bi se detetu pomoglo u učvršćivanju drugačijih obrazaca ponašanja. Predlažem da se ponovo, porodično, javite specijalisti dečjem psihijatrije, kao i bihejvioralnom terapeutu koji poznaje principe rada sa decom i porodicama. Srdačno
Poštovani,
Meni je moj lični doktor radi nervoze koju sam mu objasnio i anksioznosti u koju ponekad upadnem prepisao bromazepam od 1,5 mg svako jutro mjesec dana. Lijek mi je zaista prijao i smirio me. Međutim danas sam bio opet na kontrolu i on rekao da još jedno mjesec dana pijem bromazepam od 1,5 mg. Ja sam ga pita da li ću steći zavisnost on mi je rekao da se ne sjekiram da se ne može steći navika za tako kratak period sa tako malom dozom.
Ovim povodom se i Vama obraćam, da li se može steći zavisnost o bromazepamu nakon ovako uzimane terapije?
Zavisnost od sedativa ne zavisi od doze pa ni od vremena uzimanja. Ona se javlja već posle vrlo kratkog vremena uzimanja i prilikom uzimanja i sasvim malih doza. Ono što je, medjutim, dobro je da je ova zavisnost pre svega psihičke prirode, jer se pacijenti naviknu da im je sa lekom lakše i opuštenije. To znači da nije veliki problem i prekinuti sa njegovim korišćenjem kada se za to odlučite. Pozdrav.
Dr Dragana Krasić
obratite se lekaru radi izmene terapije i recite mu ovo što ste napisali. Rešenje postoji budite sigurni, biće bolje sigurno, ali se morate obratiti stručnjaku.
Srdačno,
Dr Dragana Krasić
Molim Vas da mi odgovorite da li je Flunisan (Fluoksetin) djelotvoran u liječenju socijalne fobije, s obzirom da se u upustvu ne navodi kao indikacija? Inače, počela sam da ga koristim po preporuci psihijatra nakon što terapija Zoloftom nije dala rezultate.
Odgovoreno: 22. 12. 2008.Unaprijed zahvalna!
Ima dečaka od devet godina koji ima tendenciju natprosečne inteligencije. U školi je nezainteresovan za rad, izbegava obaveze i na sve ima komentar da mu je to dosadno. Vodila sam ga kod niza specijalista i na kraju su postavili dijagnozu F40 ili poremećaj u ponašanju i kažu da se to pojavljuje kod dece visoke inteligencije. Niko mi nije rekao kako ja kao roditelj treba da se ophodim prema njemu, koji to postupci njega iritiraju a koji mu pomažu. Očajna sam više, jer i probleme u školi (šetanje za vreme časa, neprihvatanje rada na času, plakanje, histerisanje) više niko neće da toleriše, a saradnja sa školskim psihologom i pedagogom je definitivno uzaludna, jer kod njih svako dete je hiperaktivno i ako ja imam sasvim drugu verziju.
Odgovoreno: 22. 12. 2008.Nadam se da ćete mi donekle pomoći.
Unapred hvala
Poštovana, izgleda da su Vas stručnjaci zbunili i upetljali u priču dečakovu inteligenciju, tamo gde je trebalo razgovarati o dečakovoj emociji, pažnji, volji i motivaciji. Iz Vašeg kratkog opisa ne vidim elemente za dijagnozu F40 (anksiozni poremećaj), niti za F91 (poremećaj ponašanja), jer niste napisali da čini nikakava antisocijalna dela. U obzir bi došla poddijagnoza F91.3 (prkosno i opoziciono ponašanje) zbog opisa netolerantnosti, napada ljutnje ili F90 poremećaj pažnje i hiperaktivnost. Između poslednja dva poremećaja postoji određeno preklapanje, ali su terapijski principi i pristup generalno različiti. Takođe, zbog Vaše "druge verzije" o ponašanju dečaka, svakako je potrebno to čuti, kao i tatinu i dečakovu "verziju", što bi dakle uključivalo i sagledavanje porodične situacije i uslova u kojima je se ponašanje održava. Učešće školskog tima je takođe važno da bi se detetu pomoglo u učvršćivanju drugačijih obrazaca ponašanja. Predlažem da se ponovo, porodično, javite specijalisti dečjem psihijatrije, kao i bihejvioralnom terapeutu koji poznaje principe rada sa decom i porodicama. Srdačno
Poštovani,
Odgovoreno: 22. 12. 2008.Meni je moj lični doktor radi nervoze koju sam mu objasnio i anksioznosti u koju ponekad upadnem prepisao bromazepam od 1,5 mg svako jutro mjesec dana. Lijek mi je zaista prijao i smirio me. Međutim danas sam bio opet na kontrolu i on rekao da još jedno mjesec dana pijem bromazepam od 1,5 mg. Ja sam ga pita da li ću steći zavisnost on mi je rekao da se ne sjekiram da se ne može steći navika za tako kratak period sa tako malom dozom.
Ovim povodom se i Vama obraćam, da li se može steći zavisnost o bromazepamu nakon ovako uzimane terapije?
Zavisnost od sedativa ne zavisi od doze pa ni od vremena uzimanja. Ona se javlja već posle vrlo kratkog vremena uzimanja i prilikom uzimanja i sasvim malih doza. Ono što je, medjutim, dobro je da je ova zavisnost pre svega psihičke prirode, jer se pacijenti naviknu da im je sa lekom lakše i opuštenije. To znači da nije veliki problem i prekinuti sa njegovim korišćenjem kada se za to odlučite. Pozdrav.
Prikazano 80841-80845 od ukupno 95851 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima
Prijavite se
Dobro došli! Unesite svoje login podatke