Poštovana doktorice,
moj problem traje već oko 3 godine i koliko mi se čini on se postepeno produbljuje, te sada definitivno moram zatražiti pomoć. Inače, imam 28 godina, dvoje dece, normalan brak i domaćica sam...Dakle, ja se nelagodno osećam u prisustvu više ljudi (bilo da su poznati ili ne) pogotovo ako sedimo za stolom ili se nalazimo na manjem prostoru, pa smo bliži jedni drugima. Simptomi su crvenjenje u licu i znojenje dlanova. Problem je i u tome što kada pomenuti simptomi nastupe, pošto ne mogu da kontrolišem njihovu pojavu, naprasno "idem u wc", saginjem glavu, puštam kosu ukoliko je vezana u rep, ustajem da otvorim prozor i sl. Takve radnje u tom momentu deluju potpuno besmisleno i nepotrebno, te imam utisak da me "još čudnije" gledaju ljudi sa kojima sam. A opet, ako to ne učinim, primete simptome i gledaju me "najčudnije" moguće. I to je onda začarani krug... Uhvatila sam sebe da sam svesno zakasnila na neke razgovore za posao, da sam izbegla neka druženja u prirodi (jer su simptomi više vidljivi na dnevnom svetlu). Takođe, nisam pravila "veliki diplomski", niti "veliku svadbu", baš iz tih razloga. Čini mi se da tako propuštam mnoge lepe stvari u kojima drugi ljudi uživaju... Ne znam ni kako ću ovakva naći posao. Bojim se pojave simptoma na razgovoru za isti. A i zahtevi poslodavaca su se povećali. A i ako je u pitanju veliki kolektiv...uf...i još svi to moje nenalaženje posla počinju da tumače kao lenjost i nezainteresovanost, jer ne znaju koji problem imam, pa me sada i zbog toga grize savest. Na sve to umem da budem depresivna ili anksiozna (to se smenjuje) i imam "preskakanje srca" zbog čega moram i kod kardiologa... A mislila sam kako ću sama moći da izađem na kraj sa tim, jer kao Bože moj, edukovana sam po pitanju tih stvari (pedagogija i psihologija), pa eto baš ću sama...No, očigledno da više nemam mehanizme da se izborim i to se podmuklo i dalje razvija i onemogućava mi normalan život. Tek sada sam (ali definitivno!) odlučila da nešto preduzmem.
Nadam se da nisam zakasnila...!?
Poštovana,
jasno Vam je da je Vaš problem sociofobičnog karaktera i da u ovoj fazi je neosporno hitno započinjanje terapijskog tretmana. Obratite se stručnom licu, jer mislim da je to jedini način da rešite problem.
Srdačno,
Dr Dragana Krasić
Imam 22 god., a moj suprug 28 god. Posle 5 god. zabavljanja, udala sam se i već 7 meseci živimo zajedno. Naime, zadnjih mesec dana smo se oboje mnogo promenili. Postali smo nervozni i nemamo razumevanja jedno za drugo. Pokušavala sam dosta puta da pričam sa njim, ali su se razgovori završavali njegovom ubedljivom pričom da sam ja kriva za sve, da je njegovo ponašanje (ponižava me rečima, govori mi najodvratnije stvari ako se požalim da mi je nešto što je uradio ili što nije uradio zasmetalo) opravdano. Zadnjih par dana osećam tugu, težinu u grudima, plačem kad god sam sama, a nekad se jedva suzdržim da ne zaplačem u drustvu. Njemu više ništa ne smem da kažem, jer se plašim kako će reagovati.
Nadam se da Vam je sve ovo dovoljno da mi kažete šta je sa mnom i šta da radim, jer osećam da ću poludeti, mnogo se osećam usamljenom i sve manje mogu da iskontrolišem napade plača kao i drhtanje ruku.
Poštovana,
neverovatno kako se za tako kratko vreme dešavaju izmene u Vašim odnosima. Nisam baš shvatila o čemu se radi, ali problem očigledno postoji. Ponudite mu da ozbiljno porazgovarate, da se loše osećate, da takvo ponašanje ničemu ne vodi, do destrukciji.
Utapanje u tugu i povlačenje još više otežavaju Vašu situaciju, te ipak još jednom mirne glave porazgovarajte.
Srdačno,
Dr Dragana Krasić
Poštovana doktorka,
nalazim vani i nisam dobra sa njemackim jezikom da bi sve to objasnila lekarima. Imala sam jako težak život, previše nerazumjevanja. Onda sam se udala da bi pobjegla od tog života i naravno to je bio još gori put, u međuvremenu sam izgubila bebu 5 mjeseci staru, izgorila je u stanu, sve sam to vidjela svojim očima. Tada sam doživela jako veliki šok od kojeg sam se djelimčno oporavila i nastavila da živim koliko je to moglo da bude normalno. Nakon nekog vremena dobila sam ponovo djete, zatim još jedno. Kada sam mislila da je sve ok desio se još jedan šok, rastala sam se sa čovjekom i ostala sama sa djecom. Imala sam toliki strah da ih pustim napolje, da se odvoje od mene samo minutu, strašno sam se plašila da se nešto ne desi. Počela bi zamišljat neku užasnu scenu naprimje da ih je auto udarilo, da su pali sa neke visine i još svašta nešto što ni ja više ne mogu svatit. Onda sam izgubila najvećeg prijatelja u životu, mamu nestala je prekonoći, nije bila bolesna, samo je legla i nije se probudila, a bila je jako mlada. Onda nakon godinu dana sve se počelo mjenjati, srela sam čovjeka koji me je u svemu razumio zavoljeli smo se i uzeli. Nakon godine braka dobili smi djete i sve je teklo dobro on me je malo opusto da djecu malo osamostaljujem i pustim slobodno vani sa svojim vršnjacima. Pošto nisam radila bila sam vezana za kuću i sa vremenom sam počela dobivat bezrazlozne strahove onda je usljedilo nagla promjena raspoloženja. Znam i na djecu počet galamit bez razloga i sa razlog čak ih i udarit, što prije nikada nisam radila. Zadnju sedmicu dana ne mogu da spavam i bole me kukovi kada legnem na stranu nema nikakvih modrica, ali bol je jednak onome kao kada se udarim.
Izvinite bila sam i previše opširna, ali mislim da je to bilo potrebno da Vam sve objasnim da bi lakše rješila svoj problem.
Unaprjed hvala,
zabrinuta majka.
Poštovana,
dirnula me je Vaša priča i sa puno poštovanja se odnosim prema njoj. Ono što mogu reći, to je, a to
Poštovana, reći ću Vam ono što sigurno niste očekivali: da ste veoma snažan čovek. Izdržali ste u najtežim trenucima, i krenuli dalje. A sada ste u mirnoj luci, više vremena naravno i mogućnosti za veće kolanje misli. Stoga, nije ni čudo da sad plaćate danak prethodnom stresogenom životu. Pokušajte da se opustite i shvatite da je loš period za Vama i da je pred Vama jedan lepši period života. Možete eventualno započeti sa C.Fluoxetina 20mg 1x ujutru. Lek ne deluje odmah, efekat je tek nakon tri nedelje. Lek je tipa antidepresiva, može prvih dana da da male mučnine, potom nestaju. Nema zavisnosti i ne deluje na psihomotoriku, potpuno je komotan i rezultati su odlični.
Srdačno,
Dr Dragana Krasić
Poštovani,
Pojava akni u tim godinama nije retkost, ali se Vi morate javiti dermatologu da biste dobili adekvatnu terapiju. Nemojte se lečiti sami, jer je važno da se one drže pod kontrolom, da kasnije ne biste imali posledice (ožiljke, fleke itd).
Poštovana,
Imam 30 god. i dete od 2 god. U zadnje 2 god. (možda i više) imala sam neke vrste napada panike, obično kada negde treba da idem, napetost, nervoza. Pošto sam znala da nema razloga za sve to, ja sam te probleme ignorisala i mislim da su se povukli...ali sa druge strane dugo sam razmišljala kako nešto nije ok sa mnom i to mi stalno pada na um.
Drugi moj problem je što sam često bez razloga depresivna, neraspoložena, uglavnom imam negativne misli, u zadnje vreme osećam i bes (kada me dete ne sluša, kada plače). U svemu tome, pre 8 meseci imala sam i 1 abortus, i kada sam se odlučila na to, bila sam sigurna u to, ali nakon toga osećaj krivice me ne napušta , stalno mislim na to, jedem se, krivim sebe i ne znam kako da krenem dalje.
To je moj unutrašnji svet, ja sam spolja jedna zadovoljna žena kojoj ne fali puno toga, ali opet osećam da iznutra nisam više jaka kao pre.
Znam da verovatno treba da pričam sa stručnjakom, ali mene je neka sramota od toga i nekako se plašim da posetim psihijatra....
Hvala unapred.
Poštovana,
unutrašnji svet se može neko vreme kompenzovati spoljnim manifestacijama, ali to negde narušava psihičku ekonomiju koja polako osiromašuje. Morate samo odgovarajućim putem da dođete do rešenja. Zbog predrasuda, na žalost, problem će rasti i Vi ćete se na kraju ipak morati javiti psihijatru. Zato je bolje ranije , jer ćete time sebe poštedeti mučenja i loše funkcionalnosti, a da ne govorim o trpljenju ostalih oko Vas. Mislim da je je ipak bolje da posetite psihijatra, porazgovarate i olakšate sebi.
Srdačno,
Dr Dragana Krasić
Poštovana doktorice,
Odgovoreno: 29. 10. 2008.moj problem traje već oko 3 godine i koliko mi se čini on se postepeno produbljuje, te sada definitivno moram zatražiti pomoć. Inače, imam 28 godina, dvoje dece, normalan brak i domaćica sam...Dakle, ja se nelagodno osećam u prisustvu više ljudi (bilo da su poznati ili ne) pogotovo ako sedimo za stolom ili se nalazimo na manjem prostoru, pa smo bliži jedni drugima. Simptomi su crvenjenje u licu i znojenje dlanova. Problem je i u tome što kada pomenuti simptomi nastupe, pošto ne mogu da kontrolišem njihovu pojavu, naprasno "idem u wc", saginjem glavu, puštam kosu ukoliko je vezana u rep, ustajem da otvorim prozor i sl. Takve radnje u tom momentu deluju potpuno besmisleno i nepotrebno, te imam utisak da me "još čudnije" gledaju ljudi sa kojima sam. A opet, ako to ne učinim, primete simptome i gledaju me "najčudnije" moguće. I to je onda začarani krug... Uhvatila sam sebe da sam svesno zakasnila na neke razgovore za posao, da sam izbegla neka druženja u prirodi (jer su simptomi više vidljivi na dnevnom svetlu). Takođe, nisam pravila "veliki diplomski", niti "veliku svadbu", baš iz tih razloga. Čini mi se da tako propuštam mnoge lepe stvari u kojima drugi ljudi uživaju... Ne znam ni kako ću ovakva naći posao. Bojim se pojave simptoma na razgovoru za isti. A i zahtevi poslodavaca su se povećali. A i ako je u pitanju veliki kolektiv...uf...i još svi to moje nenalaženje posla počinju da tumače kao lenjost i nezainteresovanost, jer ne znaju koji problem imam, pa me sada i zbog toga grize savest. Na sve to umem da budem depresivna ili anksiozna (to se smenjuje) i imam "preskakanje srca" zbog čega moram i kod kardiologa... A mislila sam kako ću sama moći da izađem na kraj sa tim, jer kao Bože moj, edukovana sam po pitanju tih stvari (pedagogija i psihologija), pa eto baš ću sama...No, očigledno da više nemam mehanizme da se izborim i to se podmuklo i dalje razvija i onemogućava mi normalan život. Tek sada sam (ali definitivno!) odlučila da nešto preduzmem.
Nadam se da nisam zakasnila...!?
Poštovana,
jasno Vam je da je Vaš problem sociofobičnog karaktera i da u ovoj fazi je neosporno hitno započinjanje terapijskog tretmana. Obratite se stručnom licu, jer mislim da je to jedini način da rešite problem.
Srdačno,
Dr Dragana Krasić
Imam 22 god., a moj suprug 28 god. Posle 5 god. zabavljanja, udala sam se i već 7 meseci živimo zajedno. Naime, zadnjih mesec dana smo se oboje mnogo promenili. Postali smo nervozni i nemamo razumevanja jedno za drugo. Pokušavala sam dosta puta da pričam sa njim, ali su se razgovori završavali njegovom ubedljivom pričom da sam ja kriva za sve, da je njegovo ponašanje (ponižava me rečima, govori mi najodvratnije stvari ako se požalim da mi je nešto što je uradio ili što nije uradio zasmetalo) opravdano. Zadnjih par dana osećam tugu, težinu u grudima, plačem kad god sam sama, a nekad se jedva suzdržim da ne zaplačem u drustvu. Njemu više ništa ne smem da kažem, jer se plašim kako će reagovati.
Odgovoreno: 29. 10. 2008.Nadam se da Vam je sve ovo dovoljno da mi kažete šta je sa mnom i šta da radim, jer osećam da ću poludeti, mnogo se osećam usamljenom i sve manje mogu da iskontrolišem napade plača kao i drhtanje ruku.
Poštovana,
neverovatno kako se za tako kratko vreme dešavaju izmene u Vašim odnosima. Nisam baš shvatila o čemu se radi, ali problem očigledno postoji. Ponudite mu da ozbiljno porazgovarate, da se loše osećate, da takvo ponašanje ničemu ne vodi, do destrukciji. Utapanje u tugu i povlačenje još više otežavaju Vašu situaciju, te ipak još jednom mirne glave porazgovarajte.
Srdačno,
Dr Dragana Krasić
Poštovana doktorka,
Odgovoreno: 29. 10. 2008.nalazim vani i nisam dobra sa njemackim jezikom da bi sve to objasnila lekarima. Imala sam jako težak život, previše nerazumjevanja. Onda sam se udala da bi pobjegla od tog života i naravno to je bio još gori put, u međuvremenu sam izgubila bebu 5 mjeseci staru, izgorila je u stanu, sve sam to vidjela svojim očima. Tada sam doživela jako veliki šok od kojeg sam se djelimčno oporavila i nastavila da živim koliko je to moglo da bude normalno. Nakon nekog vremena dobila sam ponovo djete, zatim još jedno. Kada sam mislila da je sve ok desio se još jedan šok, rastala sam se sa čovjekom i ostala sama sa djecom. Imala sam toliki strah da ih pustim napolje, da se odvoje od mene samo minutu, strašno sam se plašila da se nešto ne desi. Počela bi zamišljat neku užasnu scenu naprimje da ih je auto udarilo, da su pali sa neke visine i još svašta nešto što ni ja više ne mogu svatit. Onda sam izgubila najvećeg prijatelja u životu, mamu nestala je prekonoći, nije bila bolesna, samo je legla i nije se probudila, a bila je jako mlada. Onda nakon godinu dana sve se počelo mjenjati, srela sam čovjeka koji me je u svemu razumio zavoljeli smo se i uzeli. Nakon godine braka dobili smi djete i sve je teklo dobro on me je malo opusto da djecu malo osamostaljujem i pustim slobodno vani sa svojim vršnjacima. Pošto nisam radila bila sam vezana za kuću i sa vremenom sam počela dobivat bezrazlozne strahove onda je usljedilo nagla promjena raspoloženja. Znam i na djecu počet galamit bez razloga i sa razlog čak ih i udarit, što prije nikada nisam radila. Zadnju sedmicu dana ne mogu da spavam i bole me kukovi kada legnem na stranu nema nikakvih modrica, ali bol je jednak onome kao kada se udarim.
Izvinite bila sam i previše opširna, ali mislim da je to bilo potrebno da Vam sve objasnim da bi lakše rješila svoj problem.
Unaprjed hvala,
zabrinuta majka.
Poštovana,
dirnula me je Vaša priča i sa puno poštovanja se odnosim prema njoj. Ono što mogu reći, to je, a to Poštovana, reći ću Vam ono što sigurno niste očekivali: da ste veoma snažan čovek. Izdržali ste u najtežim trenucima, i krenuli dalje. A sada ste u mirnoj luci, više vremena naravno i mogućnosti za veće kolanje misli. Stoga, nije ni čudo da sad plaćate danak prethodnom stresogenom životu. Pokušajte da se opustite i shvatite da je loš period za Vama i da je pred Vama jedan lepši period života. Možete eventualno započeti sa C.Fluoxetina 20mg 1x ujutru. Lek ne deluje odmah, efekat je tek nakon tri nedelje. Lek je tipa antidepresiva, može prvih dana da da male mučnine, potom nestaju. Nema zavisnosti i ne deluje na psihomotoriku, potpuno je komotan i rezultati su odlični.
Srdačno,
Dr Dragana Krasić
Imam 14 god. i imam problemi so akni i bubalici po celoto lice.
Odgovoreno: 29. 10. 2008.Poštovani,
Pojava akni u tim godinama nije retkost, ali se Vi morate javiti dermatologu da biste dobili adekvatnu terapiju. Nemojte se lečiti sami, jer je važno da se one drže pod kontrolom, da kasnije ne biste imali posledice (ožiljke, fleke itd).
Poštovana,
Odgovoreno: 29. 10. 2008.Imam 30 god. i dete od 2 god. U zadnje 2 god. (možda i više) imala sam neke vrste napada panike, obično kada negde treba da idem, napetost, nervoza. Pošto sam znala da nema razloga za sve to, ja sam te probleme ignorisala i mislim da su se povukli...ali sa druge strane dugo sam razmišljala kako nešto nije ok sa mnom i to mi stalno pada na um. Drugi moj problem je što sam često bez razloga depresivna, neraspoložena, uglavnom imam negativne misli, u zadnje vreme osećam i bes (kada me dete ne sluša, kada plače). U svemu tome, pre 8 meseci imala sam i 1 abortus, i kada sam se odlučila na to, bila sam sigurna u to, ali nakon toga osećaj krivice me ne napušta , stalno mislim na to, jedem se, krivim sebe i ne znam kako da krenem dalje. To je moj unutrašnji svet, ja sam spolja jedna zadovoljna žena kojoj ne fali puno toga, ali opet osećam da iznutra nisam više jaka kao pre. Znam da verovatno treba da pričam sa stručnjakom, ali mene je neka sramota od toga i nekako se plašim da posetim psihijatra.... Hvala unapred.
Poštovana,
unutrašnji svet se može neko vreme kompenzovati spoljnim manifestacijama, ali to negde narušava psihičku ekonomiju koja polako osiromašuje. Morate samo odgovarajućim putem da dođete do rešenja. Zbog predrasuda, na žalost, problem će rasti i Vi ćete se na kraju ipak morati javiti psihijatru. Zato je bolje ranije , jer ćete time sebe poštedeti mučenja i loše funkcionalnosti, a da ne govorim o trpljenju ostalih oko Vas. Mislim da je je ipak bolje da posetite psihijatra, porazgovarate i olakšate sebi.
Srdačno,
Dr Dragana Krasić
Prikazano 78776-78780 od ukupno 90568 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima