moj maleni je rodjen sa obimom glave 34 cm, i od pocetka sam primetila da mu je
fontanela manja nego kod ostale dece, isto tako glavica tačnije celo mu je bilo špicasto sa rupama uvalama sa strane gde su slepoočnice ali su mi rekli da je to malo od porođaja i malo genetika. Sada moj mali ima 5 meseci i 20 dana i vodili smo ga u Tiršovu jer je naša lekarka primetila da mu je fontanela mala pa nam je dala da proverimo, međutim kad smo otišli dr ga nije ni opipao rekao nam je da smo došli zbog čela, i odmah nam je zakazao skener iza mesec dana i rekao da će da radi operaciju, nismo mogli da verujemo, zbog čega kad mu je glava normalna. Mali sa 5,5 meseci ima obim glave 42,5. Napisao je da je potrebno uraditi
ct endokranijuma sa koštanim prozorom. Molim vas da mi kažete da li je stvarno potrebna operacija jer mi ne vidimo ništa neobično na našem detetu a i čuli smo i za gore slučajeve gde nije rađena operacija već se samo pratilo stanje i sa detetom je sve bilo uredu.
Hvala
Poštovani,
zaista mi je nejasno zbog cega je lekar indikovao sve ove nalaze, najbolje će biti da bebu odvedete kod
dečijeg neurologa pa će vam on reći da li je neophodno raditi sve te
dijagnostičke i
terapijske procedure
Pozdrav
Poštovani,
Moj sin ima 23 meseca, zdravo i napredno dete. Već par meseci posle rođenja počeo je da burno reaguje kada ga otac drži, nosi i plače, a smiri se čim ga ja uzmem u naručje. S početka sam mislila da je još mali i da je to zbog toga, ali se do dana današnjeg ništa bitno nije izmenilo. Kada je krenuo u vrtić pre par meseci stanje se pogoršalo jer ga je otac vodio u vrtić pa se i zbog toga ljutio na njega. On jednostavno veći deo dana uopšte neće da se igra sa njim, neće da ga tata presvlači, neće da ga on hrani, neće sa njim da se igra, samo mama. Pošto zna da priča često govori "beži tata", "neće tatu", i tome slično. Otac mora maltene da dubi na trepavicama da bi se on igrao sa njim. Ono što želim da naglasim je sledeće: kad ja nisam tu, kad odem na posao ili bilo gde, njih dvojica se super slažu, ali čim ja dodjem sve se vraća na staro. Mi smo inače u d
obrom i normalnom braku, bez većih nesuglasica i moj muž je stvarno ok, tako da ne mogu reći da je on nešto loše uradio, osim što ga je on vodio na privikavanje u vrtić pa ga mali od tad dodatno ne goduje. Meni je sve to
jako naporno, jer mali hoće samo sa mnom i celo to stanje mi već predugo traje. Nisam od onih majki koje su previše vezale sina za sebe, naprotiv
otac od rodjenja učestvuje u svemu, ali je to maltene na silu jer kao što rekoh naš sin se buni. Ima nekih stvari koje zajedno rade kao što su na primer večernje kupanje, ili kad "vozi" tatin auto, ali i tu je često vuci potegni! Ja pokušavam da ga sa ocem ostavljam samim što češće, da bi se zbližili, ali nema nekih rezultata. Na primer, sa mojim bratom bi i na mesec otišao i sve hoće sa njim, ali sa tatom ne! Meni to baš nije normalno, i zato me zanima šta može da bude razlog tome i kako da se postavimo i suprug i ja.
Veliko hvala.
Poštovani,
u
razvojnoj fazi u kojoj se nalazi vaš sin veoma je bitno da vi kao
majka budete sigurna baza od koje će se on sa poverenjem odvajati i ostvarivati kontakte sa drugim sigurnim osobama. Stoga, kada ste vi u prisutni potrudite se da sa detotom provoedete kvalitetno vreme, jer simbolično lepljenje deteta za vas ukazuje da od vas traži da ne bežite od njega. Sa druge strane da bi vaš suprug ne može nadomsetiti vas kada ste vi prisutni i dete ga u tim trenucima može posmatrati kao uljeza koji ometa da se v
aš kontakt sa detetom ostvari, što ometa stvaranje adekvatne privrženosti sa ocem. Dakle, ne trudite se da osamostaleite dete više od onoga na šta je ono u ovom trenutku spremno, već napravite neke
izmene u sopstvanom odnosu prema detetu kada ste vi prisutni, a ono će se sa tatom istraživati svoj odnos sa sigurnošću da on neće smetati, zbog čega i tata neće morati da dubi na trepavica i izigrava cirkuzanta jer mu se to u budućnosti neće nikako dobrim vratiti pogotovo kada treba da ima ulogu oca sa autoritetom i uticajem na svoje dete.
Pozdrav
Poštovani,
Moj dečak ima 11 god. i
Daunov sindrom. Problem je što je govor nerazvijen i što polako ulazi u
pubertet. Zbunjena sam i nemam više stav. Vrlo burno reaguje, ništa mu ne odgovara. Kome se obratiti za pomoć? Poznato mi je da je Zavod u kralja mMlutina, dosta dobar ali čini mi se da više stavljaju akcenat na mlađi uzrast.
Hvala
Poštovani,
obratite se
dečjoj službi instituta za mentalno zdravlje u Palmotićevoj ili službi dečje psihijatrije klinike za neurologiju i psihijatriju za decu i omladinu u dr Subotića br. 6.
Pozdrav
moje pitanje je verovatno slično kao i velikog procenta roditelja kome dete ima 13 godina. Evo o čemu je reč. Sada je šesti razred i ove godine će položiti vrlo dobar. Do sada je njegov uspeh bio odličan. Nema u njegovom ponašanju ništa tragično, ali mi je skrenuta pažnja u školi da je po njihovoj proceni počeo da se druži sa lošim društvom, tj. sa decom koja imaju porodične probleme uglavnom, koja beže sa časova i puše. To je počeo da radi i on. Ja i suprug stalno razgovaramo sa njim, ukazujemo mu da to nije dobro, bilo je tu normalnog razgovora i nekad gubljenja strapljenja i vike ali ne fizičkog nasrtaja. Znamo da je vreme puberteta takvo, da oni hoće sve da probaju, da kopiraju starije itd, ali nas je strah da sve to ne ode u nekom zaista negativnom smeru. Inače što se tiče mene i mog supruga, smatramo da smo normalna porodica, živimo u vremenu u kom živi cela Srbija i izloženi svim stresovima kao i 99% ljudi na ovim prostorima, ali to ne umanjuje našu odgovornost ka svom detetu. Samo da napomenem da ja ne radim i da sam tu za njega, i da se takve stvari dešavaju najviše u školi gde je sve počelo, a sin trenira karate i uspešan je u tome. Molim vas pomozite mi na koji način da mu objasnim da se kloni lošeg društva.
ono u čemu 99% roditelja koji prijave problem sa svojim pubertetlijom i adolescentom greši su rešenja koja primenjuju u rešavanju onog što oni označe problemom u ponašanju dece. Onda rešenja postanu veći problem od problema jer neminovno prvo dovode do smanjenja međusobne bliskosti i gubitka nadzora, što sa svoje strane još više utiče da onio pojačaju svoja ponašanja (i rešenja). Osim što trebate da se preispitate da li ste i u čemu promenili taktiku dogovaranja sa svojim sinom i u čemu se ona razlikuje od vremena kada je on imao 10 godina, predlažem da pre nego što nastavti da ga paušalno upozoravate na loše ljude, pozovete to njegovo društvo kući, napravite im neku zakusku i predstavite se kao "cool" roditelji koji žele da bolje upoznaju društvo svog sina. Tada će vam se i ta dece predstaviti u svom najboljem svetlu pa će te i videti sa kim se vaš sin zaista druži, a imaćete i argumete ukoliko zaista postoji razloga da mu ukazujete na pogrešan izbor.
imam jedno pitanje sledeće prirode: 29.04.2009 sam išla na rendgen vratnog dela kičme a menstruaciju sam trebala da dobijem 28.04.2009, ali kako sam se nadala da ću dobiti nisam ni razmišljala o snimanju! Kasni mi već tri dana a s obzirom da mi je mestruacija tačna, na 28 dana, u dan mislim da sam u drugom stanju ali još nisam utvrdila sa testom! Ako se to potvrdi da li će taj rendgen uticati na plod i u kolikoj meri je rizično zadržati trudnoću! Molim vas za bilo kakav savet koji će mi pomoći da odlučim! Unapred hvala!
Hvala
zaista mi je nejasno zbog cega je lekar indikovao sve ove nalaze, najbolje će biti da bebu odvedete kod dečijeg neurologa pa će vam on reći da li je neophodno raditi sve te dijagnostičke i terapijske procedure
Pozdrav
Moj sin ima 23 meseca, zdravo i napredno dete. Već par meseci posle rođenja počeo je da burno reaguje kada ga otac drži, nosi i plače, a smiri se čim ga ja uzmem u naručje. S početka sam mislila da je još mali i da je to zbog toga, ali se do dana današnjeg ništa bitno nije izmenilo. Kada je krenuo u vrtić pre par meseci stanje se pogoršalo jer ga je otac vodio u vrtić pa se i zbog toga ljutio na njega. On jednostavno veći deo dana uopšte neće da se igra sa njim, neće da ga tata presvlači, neće da ga on hrani, neće sa njim da se igra, samo mama. Pošto zna da priča često govori "beži tata", "neće tatu", i tome slično. Otac mora maltene da dubi na trepavicama da bi se on igrao sa njim. Ono što želim da naglasim je sledeće: kad ja nisam tu, kad odem na posao ili bilo gde, njih dvojica se super slažu, ali čim ja dodjem sve se vraća na staro. Mi smo inače u d obrom i normalnom braku, bez većih nesuglasica i moj muž je stvarno ok, tako da ne mogu reći da je on nešto loše uradio, osim što ga je on vodio na privikavanje u vrtić pa ga mali od tad dodatno ne goduje. Meni je sve to jako naporno, jer mali hoće samo sa mnom i celo to stanje mi već predugo traje. Nisam od onih majki koje su previše vezale sina za sebe, naprotiv otac od rodjenja učestvuje u svemu, ali je to maltene na silu jer kao što rekoh naš sin se buni. Ima nekih stvari koje zajedno rade kao što su na primer večernje kupanje, ili kad "vozi" tatin auto, ali i tu je često vuci potegni! Ja pokušavam da ga sa ocem ostavljam samim što češće, da bi se zbližili, ali nema nekih rezultata. Na primer, sa mojim bratom bi i na mesec otišao i sve hoće sa njim, ali sa tatom ne! Meni to baš nije normalno, i zato me zanima šta može da bude razlog tome i kako da se postavimo i suprug i ja.
Veliko hvala.
u razvojnoj fazi u kojoj se nalazi vaš sin veoma je bitno da vi kao majka budete sigurna baza od koje će se on sa poverenjem odvajati i ostvarivati kontakte sa drugim sigurnim osobama. Stoga, kada ste vi u prisutni potrudite se da sa detotom provoedete kvalitetno vreme, jer simbolično lepljenje deteta za vas ukazuje da od vas traži da ne bežite od njega. Sa druge strane da bi vaš suprug ne može nadomsetiti vas kada ste vi prisutni i dete ga u tim trenucima može posmatrati kao uljeza koji ometa da se v aš kontakt sa detetom ostvari, što ometa stvaranje adekvatne privrženosti sa ocem. Dakle, ne trudite se da osamostaleite dete više od onoga na šta je ono u ovom trenutku spremno, već napravite neke izmene u sopstvanom odnosu prema detetu kada ste vi prisutni, a ono će se sa tatom istraživati svoj odnos sa sigurnošću da on neće smetati, zbog čega i tata neće morati da dubi na trepavica i izigrava cirkuzanta jer mu se to u budućnosti neće nikako dobrim vratiti pogotovo kada treba da ima ulogu oca sa autoritetom i uticajem na svoje dete.
Pozdrav
Moj dečak ima 11 god. i Daunov sindrom. Problem je što je govor nerazvijen i što polako ulazi u pubertet. Zbunjena sam i nemam više stav. Vrlo burno reaguje, ništa mu ne odgovara. Kome se obratiti za pomoć? Poznato mi je da je Zavod u kralja mMlutina, dosta dobar ali čini mi se da više stavljaju akcenat na mlađi uzrast.
Hvala
obratite se dečjoj službi instituta za mentalno zdravlje u Palmotićevoj ili službi dečje psihijatrije klinike za neurologiju i psihijatriju za decu i omladinu u dr Subotića br. 6.
Pozdrav
Prikazano 72671-72675 od ukupno 95633 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima
Prijavite se
Dobro došli! Unesite svoje login podatke