Postovani doktore, brat mi je 68 god. I boluje od nhl iv b cs od 2003 godine. Lecenje je poceo na institutu za hematologiju kbc bgd. Lecenje je krenulo sa ix ciklusa chth po chop protokolu. Sobzirom da nije bilo zeljenih efekata sprovedeno je zracenje. U martu 2005 javljaju se znaci i recidiva i tada je lecen primenom terapije mine/eshap. Primio je iv ciklusa mine protokola sa efektom cr. Od aprila 2008 javlja mu se malaksalost, gubitak u tel. Tezini i subfebrilnost, a kontrolni ct pregled abdomena (radjen 20. 05. 2008) pokazao je prisustvo splenomegalije i infitrativne promene u jetri. U junu 2008 zapoceo je lecenje primenom ht po protokolu eshap. Primio je iii cy. Po zavrsetku zadnje hospitalizacije od 05. 01. 09-28. 01. 09. U kbcs-u, uzavodu za onkologiju u kl. Primio je ii cy mine protokola. Trenutno neprima nista jer ima ukocenost vilice i curenje bala. Neznaju sta je. Misle da je usni hepatitis, stomatitis, a danas mi rekose da sumnjaju da su u pitanju limfne naslage. Rezultati krvne slike su losi, nema snage, nemoye da zvace i jede zbog problema sa ustima. Hteo bih da znam dali je u njegovom slucaju moguce uraditi transplataciju kostane srzi, probati sa terapijom mabthera ili otici na dalje lecenje u inostranstvo. Takodje bih voleo da znam dali postoji nesto za to sto ima u ustima (zadnja 3 meseca mu se pojavilo) . Unapred zahvalan na odgovoru
Poštovani, Transplantacija kostne srži je metoda koja je uspečno izvodljiva kod mlađih bolesnika naročito nakon postignute remisije. Kod starijih bolesnika, naročito kod uznapredovale bolesti i lošeg opšteg stanja rizik transplantacije je prevelik, a i ukoliko se uspešno obavi rizik povratka bolesti je, takođe, prevelik. Što se promena u ustima tiče moguće je i jedno i drugo i herpetični stomatitis i limfne naslage. Prvo se tretira aciklovirom i higijenom usne duplje (ispiranja antiseptičnim rastvorima radi prevencije infekcije bakterijama ili gljivicama) . Oralno ili putem inekcija potrebno je da prima antibiotike i antimikotike. U drugom slučaju palijativna terapaja u smislu zračne terapija mogla bi možda da smanji veličinu naslaga i da eventualno dovede do smanjenja simptoma bolesti. Hočkin u iv stadijumu je neizlečiva bolest. Hemioterapija i zračna terapija mogu da dovedu do produženja života ili smanjenja simptoma bolesti, ali ne na duže staze. Pozdrav
Postovani, imam brata koji je 68 godiste. Pre 7 godina operisan je od tankog creva, postoperativni tok je krenuo lose. Nakon nekoliko obavljenih kontrola ustanovljena je limphona non hockins 4 stepen. Primio je nekoliko ciklusa choop terapija, imao je i dubinskih zracenja, posto je ustanovljeno da je zariste na jetri a slezina uvecana. Posle tih terapija i zracenja doslo je do smanjenja i lokalizovanja bolesti. Medjutim prosle godine krenulo je ponovo sa bolescu. Primio je par ciklusa terapije, ali je stato jel mu se u ustima pojavio stomatitis koji je idalje prisutan. Krvna slika je mnogo losa. Sve ispod granice. Neznam sta mi je ciniti dalje. Dali uraditi ciklus sa mabterom, ici na presadjivanje kostane srzi ili ici na lecenje u inostranstvu.
Poštovani, Transplantacija kostne srži je metoda koja je uspečno izvodljiva kod mlađih bolesnika naročito nakon postignute remisije. Kod starijih bolesnika, naročito kod uznapredovale bolesti i lošeg opšteg stanja rizik transplantacije je prevelik, a i ukoliko se uspešno obavi rizik povratka bolesti je, takođe, prevelik. Što se promena u ustima tiče moguće je i jedno i drugo i herpetični stomatitis i limfne naslage. Prvo se tretira aciklovirom i higijenom usne duplje (ispiranja antiseptičnim rastvorima radi prevencije infekcije bakterijama ili gljivicama) . Oralno ili putem inekcija potrebno je da prima antibiotike i antimikotike. U drugom slučaju palijativna terapaja u smislu zračne terapija mogla bi možda da smanji veličinu naslaga i da eventualno dovede do smanjenja simptoma bolesti. Hočkin u iv stadijumu je neizlečiva bolest. Hemioterapija i zračna terapija mogu da dovedu do produženja života ili smanjenja simptoma bolesti, ali ne na duže staze. Pozdrav
Interesuje me nalaz koji sam dobio od doktora posto sam imao jake bolove u kicmi i desnoj nozi poslao me je na magnetsko snimanje i uspostavio da mi je izrazena deformantna dekstrokonvenska skolioza totalne kicme sa suzenjem visinskog promera prsljenskih tela na medijalnoj strani konvekstiteta pri cemu je teme ugla na th9 takodje u projekciji konvekstita snizen je i visinski promer i. V. Prostora a prisutni su i korporalni spondilofiti. Pa me interesuje vase misljenje o tom kao i vas savet u vezi toga i ako mi mozete malo pojednostaviti ovaj nalaz unapred zahvalna na vasem odgovoru. . .
Poštovana, Radi se o klinickoj slici isijasa usled krive kicme sa discus herniama. Potrebno je da uradite i emng nogu. Javite se sa nalazom. Do tada preporucujem tbl. Dexomen 1 do 2x1 i tbl. Mydocalm 3x1 zavisno od intenziteta vasih tegoba uz fizikalnu terapiju. Pozdrav
Postovani doktore, pitanje se odnosi na mog supruga. On ima 55 godine, dosta je mrsav i pusi. Povremeno konzumira alkohol ali se ne opija, od prosle godine ima probleme sa hodom. Najpre su mu davali terapiju za kicmu, ali su posle toga postavili dijagnozu ataxia cum cerebralis. Prilikom hoda gubi ravnotezu, vuce ga ka napred i ulevo (i inace je vrat nakrivljen nalevo i glava mu nikad ne stoji pravo.) . Napisano je da mu je taj deo mozga znatno ispred zivotne dobi, kao i da je to nasledno. Nikakvu terapiju sem diazepama nije dobio. Na osnovu bolesti ostvario je pravo na zdravstvenu zastitu obzirom da ne radi (tehnoloski visak) . Jedno pitanje se odnosi na terapiju, da li pomazu vitamini e i da li ima nekog leka ili terapije da se uspori razvoj bolesti i sta me sa njim ocekuje. Drugo pitanje da li je, obzirom na stvarnu nesposobnost za rad, moguce da on ostvari pravo na penziju (ima 30 godina staza) . Unapred vam se zahvaljujem na odgovoru. Volela bih da me uputite i na neku literaturu o toj bolesti. Zahvalna, dragica stojadinovic, pozarevac
Poštovana, Vit e i ne pomaze. Sto se tice penzije naravno da moze ostvariti, potrebno je da ga neurolog uputi na invalidsku komisiju. Kod spinalno cerebelarne (mali mozak) ataksije se radi o degenerativnim promenama maloga mozga i produzene mozdine. Ima nekoliko poznatih oblika ove bolesti od kojih su neke i nasledne. Ne postoji efikasan lek za ovo stanje iako se u poslednje vreme intenzivno istrazuju moguci lekovi. Za sada se najcesce primenjuje fizikalna terapija. Ponekad istovremeno postoje i pratece tegobe od strane drugih sistema koje je moguce bolje leciti. Jedan od oblika je fridrajhova ataksija. Danas su sve hereditarne (nasledne) ataksije grupisane u hereditarne ataksije sa ranim pocetkom, pre 25-e godine i hereditarne ataksije sa kasnijim pocetkom, posle 25-e godine. Fridrajhova ataksija spada u prvu grupu ali je ona uvek bila prototip svih hereditarnih ataksija. Nasledjuje se po autozomno recesivnom tipu. Patoloski, postoji degeneracija i skleroza sa atrofijom zadnjih funikula, spinocerebelarnih i kortikospinalnih puteva. Pocinje izmedju 8 i 16 godina, u pravilu pocinje sa ataksijom stajanja i hoda (teturav hod, na siroj osnovi, nestabilan) , slede ataksija ruku, zatim dizartrija (poremecaj govora, izgovora) . Bolest je progresivna. Unutar prvih 15 godina evolucije, najveci broj bolesnika postaje nepokretan i tada vecina nema vise od 44 godine zivota. Medjutim, neki bolesnici prezivljavaju do seste ili sedme decenije. Vibracioni i pozicioni senzibilitet su osteceni kao znak zahvacenosti zadnjih snopova kicmene mozdine. Misićni refleksi su snizeni i kasnije ugaseni. Sindrom misicne hipotonije i arefleksije sa pozitivnim znakom babinskog zove se kruzonov (crouson) sindrom i vidi se samo kod funikularne mijeloze i veoma retko kod multiple skleroze. Atrofija nerva optikusa se javlja kod jedne cetvrtine bolesnika, nistagmus (titranje ocnih jabucica) u 20% , gluvoca u 10% i dijabetes melitus u 10% .
od kostanih deformiteta, kifoskolioza se nalazi u vise od 75% bolesnika. Deformacija stopala u obliku tzv. Fridrajhovog stopala, srece se u polovine bolesnika. Svod stopala je visok, taban udubljen (pes cavus) , palac dorzalno flektiran u metatarzofalangealnom zglobu, a plantarno flektiran u interfalangealnom zglobu, slicno cekicu ili obaracu na starim puskama. Ovi deformiteti se mogu javiti pre neuroloskih simptoma ili posle njih.
dve trecine ovih bolesnika ima znake kardiomiopatije koja je najcesce i uzrok smrti. Otkrivaju se hipertrofija ili dilatacija srca i ekg promene su česte. Kod nekih bolesnika stopala postaju hladna, cijanoticna (modra) i edematozna (otecena) . Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze, klinicke slike, neuroloskog pregleda, laboratorijskih analiza, emng-a (elektromioneurografija) , ct-a (skener) ili mr-a (magnetna rezonanca) .
sto se tice lecenja levohydroxytryptophan je dovodio u nekim slucajevima do blagog poboljsanja koordinacije. Posto je sadrzaj gvozdja u mitohondrijama povecan, primenjivana su helatna sredstva. Vrseni su pokusaji sa trh, holinom, lecitinom, fizostigminom i dijetom, ali bez značajnog efekta. Pozdrav
Poštovani doktore, imam jedno pitanje u vezi suplementacije u ishrani. Imam 26 god. , idem u teretanu svaki drugi dan i trčim dva-tri puta nedeljno, sa ciljem da skinem salo i nabacio malo više čistih mišića, inače sam umereno mršav, ali sa malo više sala na stomaku. Konkretno me zanima dali su savremeni proizvodi na bazi proteina surutke, od svetskih proizvođača kao što su "univerzal nutrition", "cytogen", "scitec nutrition". . . Potpuno bezbedni za upotrebu bez eventualnih štetnih efekata u vreme uzimanja a i kasnije? S poštovanjem, unapred hvala.
Poštovani, Surutka je dobar izvor proteina koji se maksimalno smeju da unose u kolicini od 1, 25 g dnevno po kg telesne mase. Uzimaju se u obzir svi proteini uneti hranom. Pozdrav
Transplantacija kostne srži je metoda koja je uspečno izvodljiva kod mlađih bolesnika naročito nakon postignute remisije. Kod starijih bolesnika, naročito kod uznapredovale bolesti i lošeg opšteg stanja rizik transplantacije je prevelik, a i ukoliko se uspešno obavi rizik povratka bolesti je, takođe, prevelik. Što se promena u ustima tiče moguće je i jedno i drugo i herpetični stomatitis i limfne naslage. Prvo se tretira aciklovirom i higijenom usne duplje (ispiranja antiseptičnim rastvorima radi prevencije infekcije bakterijama ili gljivicama) . Oralno ili putem inekcija potrebno je da prima antibiotike i antimikotike. U drugom slučaju palijativna terapaja u smislu zračne terapija mogla bi možda da smanji veličinu naslaga i da eventualno dovede do smanjenja simptoma bolesti. Hočkin u iv stadijumu je neizlečiva bolest. Hemioterapija i zračna terapija mogu da dovedu do produženja života ili smanjenja simptoma bolesti, ali ne na duže staze.
Pozdrav
Transplantacija kostne srži je metoda koja je uspečno izvodljiva kod mlađih bolesnika naročito nakon postignute remisije. Kod starijih bolesnika, naročito kod uznapredovale bolesti i lošeg opšteg stanja rizik transplantacije je prevelik, a i ukoliko se uspešno obavi rizik povratka bolesti je, takođe, prevelik. Što se promena u ustima tiče moguće je i jedno i drugo i herpetični stomatitis i limfne naslage. Prvo se tretira aciklovirom i higijenom usne duplje (ispiranja antiseptičnim rastvorima radi prevencije infekcije bakterijama ili gljivicama) . Oralno ili putem inekcija potrebno je da prima antibiotike i antimikotike. U drugom slučaju palijativna terapaja u smislu zračne terapija mogla bi možda da smanji veličinu naslaga i da eventualno dovede do smanjenja simptoma bolesti. Hočkin u iv stadijumu je neizlečiva bolest. Hemioterapija i zračna terapija mogu da dovedu do produženja života ili smanjenja simptoma bolesti, ali ne na duže staze.
Pozdrav
Radi se o klinickoj slici isijasa usled krive kicme sa discus herniama. Potrebno je da uradite i emng nogu. Javite se sa nalazom. Do tada preporucujem tbl. Dexomen 1 do 2x1 i tbl. Mydocalm 3x1 zavisno od intenziteta vasih tegoba uz fizikalnu terapiju.
Pozdrav
Vit e i ne pomaze. Sto se tice penzije naravno da moze ostvariti, potrebno je da ga neurolog uputi na invalidsku komisiju. Kod spinalno cerebelarne (mali mozak) ataksije se radi o degenerativnim promenama maloga mozga i produzene mozdine. Ima nekoliko poznatih oblika ove bolesti od kojih su neke i nasledne. Ne postoji efikasan lek za ovo stanje iako se u poslednje vreme intenzivno istrazuju moguci lekovi. Za sada se najcesce primenjuje fizikalna terapija. Ponekad istovremeno postoje i pratece tegobe od strane drugih sistema koje je moguce bolje leciti. Jedan od oblika je fridrajhova ataksija. Danas su sve hereditarne (nasledne) ataksije grupisane u hereditarne ataksije sa ranim pocetkom, pre 25-e godine i hereditarne ataksije sa kasnijim pocetkom, posle 25-e godine. Fridrajhova ataksija spada u prvu grupu ali je ona uvek bila prototip svih hereditarnih ataksija. Nasledjuje se po autozomno recesivnom tipu. Patoloski, postoji degeneracija i skleroza sa atrofijom zadnjih funikula, spinocerebelarnih i kortikospinalnih puteva. Pocinje izmedju 8 i 16 godina, u pravilu pocinje sa ataksijom stajanja i hoda (teturav hod, na siroj osnovi, nestabilan) , slede ataksija ruku, zatim dizartrija (poremecaj govora, izgovora) . Bolest je progresivna. Unutar prvih 15 godina evolucije, najveci broj bolesnika postaje nepokretan i tada vecina nema vise od 44 godine zivota. Medjutim, neki bolesnici prezivljavaju do seste ili sedme decenije. Vibracioni i pozicioni senzibilitet su osteceni kao znak zahvacenosti zadnjih snopova kicmene mozdine. Misićni refleksi su snizeni i kasnije ugaseni. Sindrom misicne hipotonije i arefleksije sa pozitivnim znakom babinskog zove se kruzonov (crouson) sindrom i vidi se samo kod funikularne mijeloze i veoma retko kod multiple skleroze. Atrofija nerva optikusa se javlja kod jedne cetvrtine bolesnika, nistagmus (titranje ocnih jabucica) u 20% , gluvoca u 10% i dijabetes melitus u 10% .
od kostanih deformiteta, kifoskolioza se nalazi u vise od 75% bolesnika. Deformacija stopala u obliku tzv. Fridrajhovog stopala, srece se u polovine bolesnika. Svod stopala je visok, taban udubljen (pes cavus) , palac dorzalno flektiran u metatarzofalangealnom zglobu, a plantarno flektiran u interfalangealnom zglobu, slicno cekicu ili obaracu na starim puskama. Ovi deformiteti se mogu javiti pre neuroloskih simptoma ili posle njih.
dve trecine ovih bolesnika ima znake kardiomiopatije koja je najcesce i uzrok smrti. Otkrivaju se hipertrofija ili dilatacija srca i ekg promene su česte. Kod nekih bolesnika stopala postaju hladna, cijanoticna (modra) i edematozna (otecena) . Dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze, klinicke slike, neuroloskog pregleda, laboratorijskih analiza, emng-a (elektromioneurografija) , ct-a (skener) ili mr-a (magnetna rezonanca) .
sto se tice lecenja levohydroxytryptophan je dovodio u nekim slucajevima do blagog poboljsanja koordinacije. Posto je sadrzaj gvozdja u mitohondrijama povecan, primenjivana su helatna sredstva. Vrseni su pokusaji sa trh, holinom, lecitinom, fizostigminom i dijetom, ali bez značajnog efekta.
Pozdrav
Surutka je dobar izvor proteina koji se maksimalno smeju da unose u kolicini od 1, 25 g dnevno po kg telesne mase. Uzimaju se u obzir svi proteini uneti hranom.
Pozdrav
Prikazano 66966-66970 od ukupno 95760 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima
Prijavite se
Dobro došli! Unesite svoje login podatke