Poštovani, imam pitanje za dr. Biljanu pirgić, dečijeg psihologa. Interesuje me kako i gde možemo kontaktirati doktorku i, po mogućstvu, sa njom obaviti razgovor i dobiti savet. Inače, samohrana sam majka dvoje dece, 13 i 10 godina, sa veoma specifičnom porodičnom situacijom.
Poštovana, Cenjena i meni veoma draga koleginica dr biljana pirgić koliko znam radi kao privatni dečji psihijatar (a ne psiholog) u beogradu i njena poslednja pozicija za koju ja znam je bila načelnik odeljenja adolescentne psihijatrije kbc dragiša mišović, pa vas upućujem da se tamo obratite i raspoitate o njenom sadašnjem ranom mestu. Pozdrav
Živim sa svekrvom (nažalost) već tri godine. Prvo ju je pratio kašalj, ali je pušač, pa sam ja mislila da je od cigareta. Od prošle godine, uz kašalj koji po zvuku naginje ravno povraćanju, propratna je kijavica i slinavost. Razlog više je da brinem zbog sebe i bebe, ja sam izbegavala njenu blizinu tokom trudnoće, ali sa bebom od četri meseca ne mogu po celi dan da budem van stana. Šta bi trebalo uraditi ili još bolje - šta je u pitanju? Cigarete nije ostavila, a kada kija, to što iskija obriše rukama ne koristeći maramicu, pa onda po bebi. Ne smem ništa da joj kažem jer i za bizarne stvari diže nos, a suprug ne obraća pažnju.
Mnogi kažu da je najvažnija stvar u komunikaciji uskladiti govor ustiju i govor tela i odbraniti svoja prava ne ugrožavajući tuđa ("čojstvo i junaštvo") . Kada je u pitanju beba, ona nema nikakvih šansi da sama sebe odbrani od nasrta spoljašnjeg sveta, pa njen opstanak zavisi od mislosti najbližih. Ukoliko neko ugrožava bebu, "hod po jajima" prema osobi koja je ugrožava je vid zanemarivanja deteta i ozbiljan problem u komunikaciji osobe koja hoda "po jajima". Stara gospođa sa svojim starim navikama, možda i ne zna u kojoj meri ugrožava dete svojim ponašanjem, a siguran sam da ukoliko joj se na adekvatan način i sa uvažavanjem to saopšti i zamoli se za korekciju da to neće izazvati nikakav revolt. A i ako ga izazove, to je opet u korist deteta jer će dete biti manje ugroženo.
Imam puno problema, ali kad ih sve sagledam i razmislim mislim da to i nisu nerešivi problemi. Za mene su toliko teški da sam postala nervozna, nekad ni sama sebe ne mogu da podnesem. Udata sam, imam ćerkicu. Muž mi pije, a i otac mi je alkoholičar. U suštini, sve se vrti oko alkohola. Sa mužem se stalno svađam, stalno je vika oko nečega u kući i najviše me muči to što ja nemam želju za seksualnim odnosima. Ne mogu da kažem da ne volim svog muža. Strašno mi je i mislim da se zbog toga najviše svađamo. Mislim da nije normalno to što se dešava sa mnom.
Obratite se stručnjacima koji se bave lečenjem bolesti zavisnosti (alkoholizma). Oni će Vam pomoći savetodavno i konkretnim akcijama u uslovljavanju muža da krene sa lečenjem.
Stvarno zelim da resim problem koji imam u vezi, a ne znam kako. Oboje imamo po 32 godine i tri godine smo zajedno. Dobro se slazemo, seks je odlican, imamo slicna interesovanja i dinamiku, zasta uzivamo jedno u drugom u svakom smislu, i, iako sam ranije imala dosta izrazen strah od braka i dece (imala sam duze veze i pre) , s njim zaista zelim i jedno i drugo. Medjutim, tu nam se stavovi razilaze. Ja zivim sama, sto mi bas i ne prija, iako imam svoj krug prijatelja i nisam tehnicki usamljena. Volela bih da pocnemo da zivimo zajedno, ali on sasvm drugacije gleda na stvari. Zivi sa roditeljima, i kaze da ne zeli da se odseli sad kad je konacno uspeo sa njima da ostvari kako-tako solidan odnos, da ne zeli da zrtvuje novac koji bi trosio da zivi odvojeno od njih i da se odrekne drugih stvari u kojima uziva u zivotu, da se plasi kako bi se snasao ako nama taj zajednicki zivot ne bi uspeo, da nije siguran da zeli decu, da ima osecaj da bi na neki nacin izgubio mladost koju je propustio devedesetih. . . . Mislim da me zaista voli, kao i ja njega, i trudim se da ga razumem i da i on bude srecan. Medjutim, otkako se pojavilo ovo neslaganje, nas odnos je poceo da "trpi" i na drugim poljima-sve su cesce svadje oko sitnica i ja sam mnogo osetljivija, jer mi se pojavila neka vrsta nesigurnosti u njega. Volela bih da bar imam neki plan ili nagovestaj da ce se stvari promeniti. . . Postala sam pomalo posesivna (iako takva ranje nisam bila) , sto opet izaziva svadje. Deluje mi zaista da imamo "konflikt nastao iz neresenog konflikta" i, kao da, ponekad, zato sto ne mozemo da resimo taj veliki problem, vestacki izazivam (o) milion malih koji se inace ne bi pojavili. . . Uglavnom na kraju u svadjama izbije na povrsnu sustina, i sad se vec poceo javljati argument da bi samnom zivot mozda bo pakao, jer stalno nesto zvocam. . . . Ja sam ubedjena da su sva ta moja "zvocanja" nastala iz nesigurnosti i zelje da se malo "mrdnemo s mesta" i, na kraju, u prvih godinu dana veze nisam bila takva. Iako oboje zelimo da budemo zajedno (njemu sam ja jedina zaista ozbiljna veza dosad) , nekako je sve teze. . . . Prijatelji mi savetuju da je mozda bolje da se razidjemo dok nismo unistili ljubav tim svadjama, a ja to ne zelim. . . On sve cesce pominje, pola u sali, a pola ne, "lastovo, australiju" i kako bi samo pobegao negde, kao i da sam previse vezala zivot za njega. Preispitujem pomalo i sebe, jer kad sve ovo napisem, pomislim da sam klasican "smor" od zene i previse sklona vezivanju. Ali ipak, svesna sam da imam i posao (i karijeru) koje ne zapostavljam, i, kako rekoh, prijatelje i kolege, da dosta citam i putujem (ok, uglavnom s njim) , i da ipak ne dozivljavam sebe kao nekog kome je partner jedino svetlo u mraku. . . . S druge strane, da, zaista mi je bitna ljubav i osecaj da je neko pored mene - kad mi je tu stabilna situacija, mnogo vise energije imam za sve ostale segmente zivota. . . . Nadam se da imate neki savet, ili bar pomoc oko pristupa celom problemu, da bar ne pravim previse stete. . . . Da li ja trazim "hleba preko pogace" ili on ima problem sa odvajanjem od roditelja. . . Ili sa mnom. . .
Poštovana, Mnogo je pitanja koja postavljate, a nijedno rešenje niste predložili (osim onog "prijateljskog" da se raziđete) , moj predlog je da u ovom trenutku odložite donošenje odluke o zajedničkom životu, jer kada neko nije spreman za odluku pritisak bi samo doprineo da se oboje loše osećate (on zbog nametnutosti, a vi zbog njegove nesamostalnosti) . Odlaganje i reviziju treba odložiti za 6 meseci uz obostranu saglasnost, s tim da posle 6 meseci znate šta ćete raditi ako i tada ne budu promenjene okolnosti. Ali taj razgovor trebte obaviti sami sa sobom.
Cenjena i meni veoma draga koleginica dr biljana pirgić koliko znam radi kao privatni dečji psihijatar (a ne psiholog) u beogradu i njena poslednja pozicija za koju ja znam je bila načelnik odeljenja adolescentne psihijatrije kbc dragiša mišović, pa vas upućujem da se tamo obratite i raspoitate o njenom sadašnjem ranom mestu.
Pozdrav
Mnogo je pitanja koja postavljate, a nijedno rešenje niste predložili (osim onog "prijateljskog" da se raziđete) , moj predlog je da u ovom trenutku odložite donošenje odluke o zajedničkom životu, jer kada neko nije spreman za odluku pritisak bi samo doprineo da se oboje loše osećate (on zbog nametnutosti, a vi zbog njegove nesamostalnosti) . Odlaganje i reviziju treba odložiti za 6 meseci uz obostranu saglasnost, s tim da posle 6 meseci znate šta ćete raditi ako i tada ne budu promenjene okolnosti. Ali taj razgovor trebte obaviti sami sa sobom.
Pozdrav
Prikazano 64146-64150 od ukupno 95781 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima
Prijavite se
Dobro došli! Unesite svoje login podatke