Poštovani,

Tramadol je opioidni analgetik koji se koristi za lečenje umerenog do jakog bola, uključujući i hronične mišićno-koštane bolove. Može biti koristan u određenim situacijama, ali je važno da se koristi pod redovnim lekarskim nadzorom.

Koliko dugo sme da se koristi? Ne postoji unapred definisano vremensko ograničenje koje važi za sve pacijente. Dužina terapije zavisi od:: uzroka bola, intenziteta tegoba, efekta terapije, kao i prisustva drugih bolesti i terapija

Kod hroničnog bola, tramadol se ponekad koristi duže vreme, ali se preporučuje da se redovno preispituje potreba za nastavkom terapije. Cilj je uvek koristiti najmanju efikasnu dozu tokom najkraćeg mogućeg perioda. Ako je potreban dugotrajan tretman, neophodne su redovne kontrole.

Mogući neželjeni efekti (posebno kod dugotrajne upotrebe). Najčešći: mučnina i povraćanje, zatvor, vrtoglavica, pospanost, suva usta. Ozbiljniji i ređi: razvoj tolerancije (potreba za većim dozama da bi se postigao isti efekat), fizička i psihička zavisnost, apstinencijalni simptomi pri naglom prekidu (nemir, znojenje, nesanica, ubrzan rad srca), pad koncentracije i povećan rizik od padova (posebno kod starijih osoba), rizik od napada (konvulzija), naročito kod osoba koje već imaju epilepsiju ili koriste određene antidepresive, serotoninski sindrom (u kombinaciji sa nekim lekovima za depresiju). Kod dugotrajne terapije posebno je važno ne prekidati lek naglo, već postepeno smanjivati dozu u dogovoru sa lekarom.

Važna napomena

Kod hroničnih reumatskih bolesti, analgetici poput tramadola ublažavaju bol, ali ne utiču na uzrok bolesti. Zato je važno da osnovna bolest (npr. zapaljenska ili degenerativna reumatska bolest) bude adekvatno dijagnostikovana i lečena ciljano, a ne samo simptomatski.

Ukoliko imate utisak da vam je potrebna sve veća doza ili da bez leka ne možete da funkcionišete, savetujem da se javite svom reumatologu radi revizije terapije i eventualnog uvođenja drugih modaliteta lečenja (fizikalna terapija, promene terapije za osnovnu bolest i sl.).

Srdačan pozdrav.

Poštovana,

Simptomi koje navodite — preosetljivost na sunčevu svetlost, pojačano opadanje kose i bolovi u zglobovima koji su se javili nakon porođaja — zahtevaju pažljivu i sistematsku medicinsku procenu. U postporođajnom periodu dolazi do značajnih hormonalnih i imunoloških promena, zbog čega se pojedine bolesti mogu prvi put ispoljiti ili pogoršati. Na osnovu opisane kombinacije simptoma, lekar će prvenstveno razmišljati o autoimunim oboljenjima, naročito bolestima vezivnog tkiva, kao što je sistemski eritemski lupus, koji se može manifestovati fotosenzitivnošću, bolovima u zglobovima i gubitkom kose. Ovo ne znači da je dijagnoza izvesna, ali je važno da se takva stanja isključe. Takođe, u obzir dolaze i postporođajni poremećaji funkcije štitaste žlezde (postporođajni tireoiditis), koji mogu dovesti do pojačanog opadanja kose, bolova u mišićima i zglobovima, kao i opšteg umora. Ne treba zanemariti ni nedostatke gvožđa, vitamina D i vitamina B12, koji su česti nakon trudnoće i porođaja i mogu doprineti pogoršanju navedenih tegoba, iako sami po sebi ne objašnjavaju preosetljivost na sunce. Savetuje se da se javite svom izabranom lekaru ili reumatologu radi daljih ispitivanja, koja obično uključuju osnovne laboratorijske analize, ispitivanje funkcije štitaste žlezde, kao i imunološke testove (ANA i druge specifične analize, po proceni lekara). Rano prepoznavanje eventualnog uzroka omogućava pravovremeno lečenje i dobru kontrolu simptoma.

Poštovani, Gonartroza je hronična, degenerativna bolest zgloba kolena, čija se učestalost i težina povećavaju sa godinama. Kod starijih pacijenata, naročito onih sa kardiovaskularnim i gastrointestinalnim komorbiditetima, terapija mora biti individualno prilagođena i oprezno vođena. Terapijski modaliteti koji su kontraindikovani ili ograničeni u ovom slučaju:

Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL): Oralni NSAIL (ibuprofen, diklofenak, naproksen i slični) su nepoželjni: zbog ulkusa želuca (rizik od krvarenja i perforacije), zbog angine pektoris (povećan kardiovaskularni rizik). Ako se i razmatraju, to je samo kratkotrajno, u minimalnoj dozi i uz gastroprotekciju, ali se u praksi kod ovakvih pacijenata najčešće izbegavaju.

1. Selektivni COX-2 inhibitori: Imaju manji rizik za želudac, ali nisu bezbedni kod kardiovaskularnih bolesnika, pa se takođe ne preporučuju rutinski.

2. Sistemski kortikosteroidi: Ne koriste se u lečenju gonartroze zbog nepovoljnog odnosa koristi i rizika.

3. Terapijski pristup koji se preporučuje:

   1. Nefarmakološke mere (osnova lečenja): redukcija telesne težine (ako postoji), individualno prilagođena kineziterapija, vežbe jačanja kvadricepsa, izbegavanje dugotrajnog opterećenja kolena, korišćenje štapa ili ortopedskih pomagala po potrebi

   2. Analgetici: Paracetamol u preporučenim dozama može biti lek prvog izbora za bol, uz praćenje ukupne dnevne doze.

   3. Topikalna terapija: NSAIL u obliku gelova i krema imaju znatno manji sistemski efekat i mogu biti korisni.

   4. Intraartikularne terapije: Injekcije kortikosteroida u zglob – mogu se primeniti povremeno kod jačih bolova i izliva, Hijaluronska kiselina – može ublažiti bol i poboljšati funkciju kod određenog broja pacijenata, Hondroprotektivna terapija: Glukozamin i hondroitin imaju ograničen, ali kod nekih pacijenata koristan efekat i dobar bezbednosni profil.

   5. Hirurško lečenje: U uznapredovalim stadijumima, kada konzervativna terapija ne daje rezultat, razmatra se ugradnja totalne endoproteze kolena, uz prethodnu kardiološku procenu.

   6. Kod pacijenta starog 75 godina sa gonartrozom, stabilnom anginom pektoris i ulkusnom bolešću želuca, lečenje mora biti multimodalno, oprezno i individualno, sa naglaskom na nefarmakološke mere, lokalne i intraartikularne terapije, dok se sistemski NSAIL uglavnom izbegavaju.

      Savetujem redovne kontrole kod reumatologa i saradnju sa kardiologom i gastroenterologom u planiranju terapije.

      Srdačan pozdrav

Poštovana,
Razumem Vašu zabrinutost u vezi sa dugotrajnom upotrebom kortikosteroida, naročito imajući u vidu Vaše pridružene bolesti. Međutim, važno je naglasiti da trenutno ne postoje prirodna sredstva ili alternativni preparati koji mogu zameniti kortikosteroide u lečenju reumatske polimijalgije. Reumatska polimijalgija je zapaljensko oboljenje, a kortikosteroidi su i dalje jedina terapija koja pouzdano i brzo kontroliše upalu i simptome, kao što su bol i ukočenost. Odlaganje ili izostavljanje adekvatne terapije može dovesti do pogoršanja bolesti i ozbiljnih komplikacija. Određena prirodna sredstva (npr. blaga fizička aktivnost, uravnotežena ishrana, dovoljan unos vitamina D i kalcijuma) mogu imati podršku opštem zdravlju i pomoći u smanjenju neželjenih efekata terapije, ali ne mogu lečiti samu bolest niti zameniti propisanu terapiju. U nekim slučajevima, kada postoje neželjeni efekti kortikosteroida ili potreba za njihovim smanjenjem, reumatolog može razmotriti uvođenje dodatnih lekova koji omogućavaju niže doze kortikosteroida, ali se i to sprovodi isključivo pod medicinskim nadzorom. Savetujem da se pre uzimanja bilo kakvih biljnih preparata ili suplemenata obavezno posavetujete sa svojim lekarom, kako bi se izbegle moguće neželjene interakcije sa terapijom.

Srdačan pozdrav.

Poštovana,

reumatska polimijalgija je oboljenje koje vrlo dobro reaguje na terapiju kortikosteroidima, ali se oni, nažalost, moraju koristiti duži vremenski period. Kod većine pacijenata terapija traje od jedne do dve godine, ponekad i duže, uz postepeno smanjivanje doze čim se bolest stavi pod kontrolu. Cilj je uvek da se koristi najmanja efikasna doza koja drži simptome pod kontrolom. S obzirom na to da imate povišen krvni pritisak, glaukom i osteoporozu, neophodan je poseban oprez. Kortikosteroidi mogu uticati na pogoršanje ovih stanja, zbog čega je važno redovno praćenje krvnog pritiska, očnog pritiska, kao i gustine kostiju. Često se istovremeno uvodi i terapija za zaštitu kostiju (kalcijum, vitamin D, po potrebi i dodatni lekovi). Vaš lekar se u tom slučaju može da odluči da uvede methotrexate kao imunosupresivni lek koji bi omogućio primenu manjih doza kortikosteroida. Nikako se ne savetuje samostalno prekidanje terapije ili naglo smanjivanje doze. Odluku o trajanju i prilagođavanju terapije donosi isključivo reumatolog, na osnovu kliničkog stanja i laboratorijskih nalaza. Uz redovne kontrole i pažljivo vođenu terapiju, većina pacijenata postiže dobru kontrolu bolesti uz prihvatljiv rizik od neželjenih efekata.

Srdačan pozdrav.