Postovana Dr Zikic, moja majka vec vise od 20 godina boluje od neuroze sa povremenim blagim depresivnim simptomima. U poslednjih nekoliko godina bolest se pojacala u smislu pojave strahova, vrtoglavice i bolova u skoro svim organima. Prilikom kontrola kod lekara ne postoje realni rezultati za ove bolove u organima vec je dijagnoza neuroza. Pije lekove lorazepam 2.5mg a demetrin je ukljucen od pre 1 meseca zbog pojave strahova zbog kojiih je i pala u nesvest.Ona je inace 60-to godiste. Molim Vas dali mi mozete dati neko uputstvo kako mogu da joj pomognem ili da mi preporucite neku ustanovu gde mogu da je odvedem da joj pomognu? Najvise se plasim da ova bolest ne dobije neki tezi oblik kao sto je depresija.
Unapred zahvalan, spostovanjem Danijel S.
Najpre, depresija ne mora da bude teska psihicka bolest. Postoje mnogi oblici
depresija a samo neki su hronicni. Pa cak i tada se moze naci terapija koja se
mora uzimati stalno ali je u stanju da otkloni ili smanji simptome bolesti.
Znacajan broj osoba ima tz. rekurentnu depresiju, odnosno faze/epizode depresije
izmedju kojih se sasvim dobro oseca. Takodje, moze da se desi da osoba ima samo
jednu epizodu i da se bolest nikada vise ne vrati. Sto se tice dijagnoze
"neuroza" to mi mnogo ne govori o cemu se tacno radi kod vase majke, s obzirom
na to da postoje mnoge vrste neuroza. Nadam se da vasa majka ne pije svih 20
godina navedene lekove za smirenje, jer bi to moglo da znaci da su neki novi
simptomi zapravo znak zavisnosti. Nisam u mogucnosti da vam kazem gde da
odvedete majku jer mi niste napisali gde zivite. U svakom slucaju, u svakom
vecem gradu (Beograd, Nis, Novi Sad, Kragujevac) imate Klinicki centar i Kliniku
za psihijatriju gde mogu da urade detaljnu psihijatrijsku pretragu i da vam
preciznije kazu o cemu se radi i sta dalje.
postovana doktorice neznam da li je ovo pitanje za vasu oblast. isao sam ranije kod psihoterapeuta pa mi je mnogo pomoglo i mislim da mozete i vi da mi pomognete imam puno problema u zivotu ali cu vam nakratko objasniti na koje vi mozete da me posavetujete .ima 4 meseca da sam ostao seksualni invalid da nemogu vise nikad imati seksualni odnos i mnogo sam zabrinut ne zbog toga nego sto ne mogu nikad imati biolosku decu mnogo razmisljam za buducnost mislim kako cu ostati neozenjen kako ce da mi bude kad ostarim kako cu ziveti sam zaista i nece da se uda nijedna za mene jer nemogu snjom imati biolosku decu sad mi je palo na pamet da usvojim neko dete bez roditelja da zivim sa detetom ali mi je mnogo nezgodno obavestiti roditeljima da hocu da usvojim dete neznam poslje kako ce da reaguju na mene recite mi kako da priviknem roditelje da se sporazumemo da pristanu da usvojim dete recite mi da li ceda bude neki preokret ako zivim sa detetom mislim da cu biti jedini slucaj koji je !
usvojio dete recite mi sta znaci biti staratelj nad usvojenim detetom hvala vam unapred
Imam utisak da niste iscrpli sva moguca druga resenja vaseg problema, mada i ovo
vase resenje nije lose. Jedino nisam sigurna da mozete da usvojite dete, mislim
da mozete jedino da im budete staratelj. Medjtuim, mozda bi trebali da
razmislite i o tome da li sebe mozete da vidite u partnerskom odnosu ili braku
sa zenom koja vec ima dece i kojoj nije dalje do radjanja. Postoje i zene koje
nisu u mogucnosti da radjaju, tako da verujem da im vas problem ne bi smetao.
Postoje i zene koje ne zele decu ili kojima jednostavno to nije toliko vazno.
Ono sto zelim da kazem, da postoje zene kojima nije problem to sto niste u
mogucnosti da imate decu sa njima. Isto vazi i za intimne odnose. Prema tome,
shvatam vas problem, ali nisam sigurna da je tako neresiv kako ga vi u ovom
trenutku vidite. Ako se odlucite za vase resenje problema, ne vidim razloga
zasto vasi roditelji ne bi prihvatili bilo sta sto bi vas usrecilo i resilo
problem. Uostalom ako ste punoletni, nije vam potrebna dozvola roditelja da vas
zivot usmerite u pravcu za koji vi procenite da je najbolji i koji ce vas
uciniti srecnijim.
Imam 34 godine, a svi moji problemi poceli su 2000 godine, kad mi je na rukama umro otac, koji je bio stub i oslonac kuce i moja velika podrÅ¡ka. Mislim da sam tu noc doživjela Å¡ok i tada se neÅ¡to sa mnom desilo. Do tada sam bila Å¡tićena, a tada postajem glava porodice, pored starijeg brat i majke(ja ih izdržavam, radim 20 sati dnevno), koji mi nisu posle tog dogadjaja pružili pravu pomoć. Puno sam patila i kad već nisam mogla da se izborim sama poÅ¡la sam kod psihijatra. Ona mi je tada rekla da ne brinem , biće sve ok, da sam osjetljiva previÅ¡e i da se strpim. Medjutim, kako sam ja sve viÅ¡e padala u bedaka ona mi je ukljuÄila pola tablete seroxata, i to sam pila nepunih godinu dana. Ostavljam seroxat, i posle 6 mjeseci, sad u joÅ¡ gorem stanju vraćam se kod doktorice, koja je i sama bila iznenadjena. Anksioznost, panicni
poremecaj, blaga depresija, ona kaze i ja opet pocinjem po pola tablete seroxata, 2 god, do februara ove godine, kad prelazim na pola tablete svaki drugi dan. Skroz sam zbunjena, i dalje se ne osjecam kao prije 2000 godine,plaÅ¡im se da ću se stalno vraćati seroxatu, i da necu moci ni djecu da imam, i jos milion nekih strahova, kao da od one mene stare niÅ¡ta nije ostalo i da se nikad necu vratiti. Doktorica je nepristupaÄna i jako skupa(25eura sat vremena). Sta Vi mislite, kako dalje, kakva terapija,lijeci li se ovo, ili ce samo napredovati, ne znam, recite mi bilo sta.
Tesko je odgovoriti na ovo vase pitanje, zato sto nemam potpunu sliku o vasim
tegobama. Ako se radi o anksioznom poremecaju ili depresiji (ili i jednom i
drugom poremecaju) postoji mogucnost da je razlog tome sto se svi simptomi nisu
povukli veoma mala doza Seroxata. Njegova terapijska doza je 20 mg. Medjutim,
mozda postoji neki razlog zbog koga vam doktorica nije povecala dozu, tako da
ipak morate da porazgovarate s njom o tome. Ako se radi o anksioznosti i
depresivnosti te tegobe se u najvecem procentu slucajeva lece. To znaci da
mozete da budete bez lekova i da rodite dete, jer su mnoge zene pre vas imale
isti problem i postale majke. Postoji mogucnost i da se tegobe i nakon
kompletnog povlacenja ponovo jave, ali je tada potrebno da se sto pre javite
lekaru i zaustavite dalje nepredovanje tegoba. Takodje, morate malo da povedete
racuna i o naporu koji ulazete, jer preveliki stres i zahtevi mogu osobu da
dovedu do psihickih kriza.
Poštovana,
Imam 24 godina i po struci sam inženjer tehnologije. U poslednje vreme osećam da sam malo nervozniji i uveÄe nekada probudim se uz otežano disanje. Na studijama i Å¡koli bio sam odliÄan i sumnjama da je to depresija zbog toga Å¡to nemogu da pronaÄ‘em lako posao, inaÄe samo otac radi u porodici. Dali možete da mi kažete kako da smanjim depresiju ako je moguće.
U napred hvala.
To sto ste malo nervozni i ponekad se probudite iz sna i otezano disete, nisu
tipicni simptomi depresije. Depresivne osobe su tuzne, neraspolozene, nisu u
mogucnosti da se raduju i osete zadovoljstvo kao ranije, osecaju se umorno i
iscrpljeno. Pored toga, imaju problema sa snom, apetitom, snizena im je volja,
cesto osecaju krivicu, bezpomocnost i beznadeznost, nekima se vise ne zivi. Vi
od toga niste nista opisali, tako da nisam sigurna da se kod vas radi o
depresiji. Ako ste napeti mozete da vezbate i primenite vezbe disanja i
relaksaciju (uputstva o ovim vezbama mozete naci na nasem sajtu u tekstu o
progresivnoj misiscnoj relaksaciji http://www.stetoskop.info/psihologija-danas/vestina-relaksacije-u-borbi-protiv-stresa.html).
Svaki problem koji duze traje moze da dovede do nekih izmena u psihickom stanju
poput napetosti, loseg sna, napada straha i sl. Svakako da zabrinutost oko
nalazenja posla moze, ali i ne mora da bude jedna od situacija koja kod coveka
moze da dovede do pojave simptoma stresa. U slucaju da vam se stanje pogorsa (a
mozda i pre toga) treba da se javite lekaru opste prakse ili eventualno
psihijatru, da procene da li vam je potrban ili ne tretman.
Postovana.Ima 27 god.Od fizickih simptoma ima :nedostatak vazduha(vise osecaj neke nelagoda u donjem delu grudnog kosa vise sa leve stane),aritmije,podocnjake,malaksalost uglavnom samo nogu,bolovi u donjem delu stomaka(ne toliko cesto),poigravanje ocnog kapka.Od psickih :jake nervoze i stalno uverenje da bolujem od neke bolesti.Od analiza uradio :ekg,ultrazvuk stomaka,analiza krvi i mokraca i pulmoloski pregled.Sve uredu sem sto su mi nasli da sam alergican na da sam alergican na prasinu,grinrj,polen.E sad ono sto me najvise zanima.U zadnje vreme posle nocnih izlazaka i konzumacije alkohola i cigareta (ne u nekim preterano velikim kolicinama),ja se jako tesko oporavljam cinimi ise da mi "mamurluk" traje mngo duze i mnogo gore.A cigarete koje sam konzumirao do sada do desetak. kom na dan,sad su mi postale odbojne(kao da mi se vise netraze),zapalim cigaretu samo petkom np. a posle mi se cini da se sedam dana oporavljam od njih.Zanima zasto coveku koji je pusac odjrdnom prestan!
u da se traze cigarete i koji su moguci uzroci tome(fizicki i psihicki).Hvala unapred.
Ne postoji ni jedna bolest koja kao simptom ima nedostatak zelje za pusenjem.
Sto se tice medicine, to sto neko izgubi zelju za pusenjem i alkoholom nije znak
bolesti, vec je nesto sto je pozeljno. Moze biti jedino problem ako je to samo
jedan od simptoma u okviru generalnog pada volje i zadovoljstva u svakodnevnim
aktivnostima koje su ranije donosile zadovoljstvo. S obzirom na to da ste
nabrojali i neke psihicke tegobe poput nervoze, telesne tegobe koje nemaju
organsku podlogu (tj. nisu uzrokovane telesnim oboljenjem), stalno uverenje da
bolujete od neke bolesti iako dosadasnje analize ne govore u prilog tome, mozda
nije lose da obavite jedan razgovor i sa psihijatrom, jer mnoge tegobe koje ste
naveli, ako su psiholoske prirode, mogu se smanjiti ili izgubiti jedino
psihijatrijskim tretmanom.
Postovana Dr Zikic, moja majka vec vise od 20 godina boluje od neuroze sa povremenim blagim depresivnim simptomima. U poslednjih nekoliko godina bolest se pojacala u smislu pojave strahova, vrtoglavice i bolova u skoro svim organima. Prilikom kontrola kod lekara ne postoje realni rezultati za ove bolove u organima vec je dijagnoza neuroza. Pije lekove lorazepam 2.5mg a demetrin je ukljucen od pre 1 meseca zbog pojave strahova zbog kojiih je i pala u nesvest.Ona je inace 60-to godiste. Molim Vas dali mi mozete dati neko uputstvo kako mogu da joj pomognem ili da mi preporucite neku ustanovu gde mogu da je odvedem da joj pomognu? Najvise se plasim da ova bolest ne dobije neki tezi oblik kao sto je depresija.
Odgovoreno: 25. 04. 2008.Unapred zahvalan, spostovanjem Danijel S.
Najpre, depresija ne mora da bude teska psihicka bolest. Postoje mnogi oblici depresija a samo neki su hronicni. Pa cak i tada se moze naci terapija koja se mora uzimati stalno ali je u stanju da otkloni ili smanji simptome bolesti. Znacajan broj osoba ima tz. rekurentnu depresiju, odnosno faze/epizode depresije izmedju kojih se sasvim dobro oseca. Takodje, moze da se desi da osoba ima samo jednu epizodu i da se bolest nikada vise ne vrati. Sto se tice dijagnoze "neuroza" to mi mnogo ne govori o cemu se tacno radi kod vase majke, s obzirom na to da postoje mnoge vrste neuroza. Nadam se da vasa majka ne pije svih 20 godina navedene lekove za smirenje, jer bi to moglo da znaci da su neki novi simptomi zapravo znak zavisnosti. Nisam u mogucnosti da vam kazem gde da odvedete majku jer mi niste napisali gde zivite. U svakom slucaju, u svakom vecem gradu (Beograd, Nis, Novi Sad, Kragujevac) imate Klinicki centar i Kliniku za psihijatriju gde mogu da urade detaljnu psihijatrijsku pretragu i da vam preciznije kazu o cemu se radi i sta dalje.
postovana doktorice neznam da li je ovo pitanje za vasu oblast. isao sam ranije kod psihoterapeuta pa mi je mnogo pomoglo i mislim da mozete i vi da mi pomognete imam puno problema u zivotu ali cu vam nakratko objasniti na koje vi mozete da me posavetujete .ima 4 meseca da sam ostao seksualni invalid da nemogu vise nikad imati seksualni odnos i mnogo sam zabrinut ne zbog toga nego sto ne mogu nikad imati biolosku decu mnogo razmisljam za buducnost mislim kako cu ostati neozenjen kako ce da mi bude kad ostarim kako cu ziveti sam zaista i nece da se uda nijedna za mene jer nemogu snjom imati biolosku decu sad mi je palo na pamet da usvojim neko dete bez roditelja da zivim sa detetom ali mi je mnogo nezgodno obavestiti roditeljima da hocu da usvojim dete neznam poslje kako ce da reaguju na mene recite mi kako da priviknem roditelje da se sporazumemo da pristanu da usvojim dete recite mi da li ceda bude neki preokret ako zivim sa detetom mislim da cu biti jedini slucaj koji je !
Odgovoreno: 25. 04. 2008.usvojio dete recite mi sta znaci biti staratelj nad usvojenim detetom hvala vam unapred
Imam utisak da niste iscrpli sva moguca druga resenja vaseg problema, mada i ovo vase resenje nije lose. Jedino nisam sigurna da mozete da usvojite dete, mislim da mozete jedino da im budete staratelj. Medjtuim, mozda bi trebali da razmislite i o tome da li sebe mozete da vidite u partnerskom odnosu ili braku sa zenom koja vec ima dece i kojoj nije dalje do radjanja. Postoje i zene koje nisu u mogucnosti da radjaju, tako da verujem da im vas problem ne bi smetao. Postoje i zene koje ne zele decu ili kojima jednostavno to nije toliko vazno. Ono sto zelim da kazem, da postoje zene kojima nije problem to sto niste u mogucnosti da imate decu sa njima. Isto vazi i za intimne odnose. Prema tome, shvatam vas problem, ali nisam sigurna da je tako neresiv kako ga vi u ovom trenutku vidite. Ako se odlucite za vase resenje problema, ne vidim razloga zasto vasi roditelji ne bi prihvatili bilo sta sto bi vas usrecilo i resilo problem. Uostalom ako ste punoletni, nije vam potrebna dozvola roditelja da vas zivot usmerite u pravcu za koji vi procenite da je najbolji i koji ce vas uciniti srecnijim.
Draga doktorice,
Odgovoreno: 25. 04. 2008.Imam 34 godine, a svi moji problemi poceli su 2000 godine, kad mi je na rukama umro otac, koji je bio stub i oslonac kuce i moja velika podrÅ¡ka. Mislim da sam tu noc doživjela Å¡ok i tada se neÅ¡to sa mnom desilo. Do tada sam bila Å¡tićena, a tada postajem glava porodice, pored starijeg brat i majke(ja ih izdržavam, radim 20 sati dnevno), koji mi nisu posle tog dogadjaja pružili pravu pomoć. Puno sam patila i kad već nisam mogla da se izborim sama poÅ¡la sam kod psihijatra. Ona mi je tada rekla da ne brinem , biće sve ok, da sam osjetljiva previÅ¡e i da se strpim. Medjutim, kako sam ja sve viÅ¡e padala u bedaka ona mi je ukljuÄila pola tablete seroxata, i to sam pila nepunih godinu dana. Ostavljam seroxat, i posle 6 mjeseci, sad u joÅ¡ gorem stanju vraćam se kod doktorice, koja je i sama bila iznenadjena. Anksioznost, panicni
poremecaj, blaga depresija, ona kaze i ja opet pocinjem po pola tablete seroxata, 2 god, do februara ove godine, kad prelazim na pola tablete svaki drugi dan. Skroz sam zbunjena, i dalje se ne osjecam kao prije 2000 godine,plaÅ¡im se da ću se stalno vraćati seroxatu, i da necu moci ni djecu da imam, i jos milion nekih strahova, kao da od one mene stare niÅ¡ta nije ostalo i da se nikad necu vratiti. Doktorica je nepristupaÄna i jako skupa(25eura sat vremena). Sta Vi mislite, kako dalje, kakva terapija,lijeci li se ovo, ili ce samo napredovati, ne znam, recite mi bilo sta.
Unaprijed zahvalna
Tesko je odgovoriti na ovo vase pitanje, zato sto nemam potpunu sliku o vasim tegobama. Ako se radi o anksioznom poremecaju ili depresiji (ili i jednom i drugom poremecaju) postoji mogucnost da je razlog tome sto se svi simptomi nisu povukli veoma mala doza Seroxata. Njegova terapijska doza je 20 mg. Medjutim, mozda postoji neki razlog zbog koga vam doktorica nije povecala dozu, tako da ipak morate da porazgovarate s njom o tome. Ako se radi o anksioznosti i depresivnosti te tegobe se u najvecem procentu slucajeva lece. To znaci da mozete da budete bez lekova i da rodite dete, jer su mnoge zene pre vas imale isti problem i postale majke. Postoji mogucnost i da se tegobe i nakon kompletnog povlacenja ponovo jave, ali je tada potrebno da se sto pre javite lekaru i zaustavite dalje nepredovanje tegoba. Takodje, morate malo da povedete racuna i o naporu koji ulazete, jer preveliki stres i zahtevi mogu osobu da dovedu do psihickih kriza.
Poštovana,
Odgovoreno: 25. 04. 2008.Imam 24 godina i po struci sam inženjer tehnologije. U poslednje vreme osećam da sam malo nervozniji i uveÄe nekada probudim se uz otežano disanje. Na studijama i Å¡koli bio sam odliÄan i sumnjama da je to depresija zbog toga Å¡to nemogu da pronaÄ‘em lako posao, inaÄe samo otac radi u porodici. Dali možete da mi kažete kako da smanjim depresiju ako je moguće.
U napred hvala.
To sto ste malo nervozni i ponekad se probudite iz sna i otezano disete, nisu tipicni simptomi depresije. Depresivne osobe su tuzne, neraspolozene, nisu u mogucnosti da se raduju i osete zadovoljstvo kao ranije, osecaju se umorno i iscrpljeno. Pored toga, imaju problema sa snom, apetitom, snizena im je volja, cesto osecaju krivicu, bezpomocnost i beznadeznost, nekima se vise ne zivi. Vi od toga niste nista opisali, tako da nisam sigurna da se kod vas radi o depresiji. Ako ste napeti mozete da vezbate i primenite vezbe disanja i relaksaciju (uputstva o ovim vezbama mozete naci na nasem sajtu u tekstu o progresivnoj misiscnoj relaksaciji http://www.stetoskop.info/psihologija-danas/vestina-relaksacije-u-borbi-protiv-stresa.html). Svaki problem koji duze traje moze da dovede do nekih izmena u psihickom stanju poput napetosti, loseg sna, napada straha i sl. Svakako da zabrinutost oko nalazenja posla moze, ali i ne mora da bude jedna od situacija koja kod coveka moze da dovede do pojave simptoma stresa. U slucaju da vam se stanje pogorsa (a mozda i pre toga) treba da se javite lekaru opste prakse ili eventualno psihijatru, da procene da li vam je potrban ili ne tretman.
Postovana.Ima 27 god.Od fizickih simptoma ima :nedostatak vazduha(vise osecaj neke nelagoda u donjem delu grudnog kosa vise sa leve stane),aritmije,podocnjake,malaksalost uglavnom samo nogu,bolovi u donjem delu stomaka(ne toliko cesto),poigravanje ocnog kapka.Od psickih :jake nervoze i stalno uverenje da bolujem od neke bolesti.Od analiza uradio :ekg,ultrazvuk stomaka,analiza krvi i mokraca i pulmoloski pregled.Sve uredu sem sto su mi nasli da sam alergican na da sam alergican na prasinu,grinrj,polen.E sad ono sto me najvise zanima.U zadnje vreme posle nocnih izlazaka i konzumacije alkohola i cigareta (ne u nekim preterano velikim kolicinama),ja se jako tesko oporavljam cinimi ise da mi "mamurluk" traje mngo duze i mnogo gore.A cigarete koje sam konzumirao do sada do desetak. kom na dan,sad su mi postale odbojne(kao da mi se vise netraze),zapalim cigaretu samo petkom np. a posle mi se cini da se sedam dana oporavljam od njih.Zanima zasto coveku koji je pusac odjrdnom prestan!
Odgovoreno: 25. 04. 2008.u da se traze cigarete i koji su moguci uzroci tome(fizicki i psihicki).Hvala unapred.
Ne postoji ni jedna bolest koja kao simptom ima nedostatak zelje za pusenjem. Sto se tice medicine, to sto neko izgubi zelju za pusenjem i alkoholom nije znak bolesti, vec je nesto sto je pozeljno. Moze biti jedino problem ako je to samo jedan od simptoma u okviru generalnog pada volje i zadovoljstva u svakodnevnim aktivnostima koje su ranije donosile zadovoljstvo. S obzirom na to da ste nabrojali i neke psihicke tegobe poput nervoze, telesne tegobe koje nemaju organsku podlogu (tj. nisu uzrokovane telesnim oboljenjem), stalno uverenje da bolujete od neke bolesti iako dosadasnje analize ne govore u prilog tome, mozda nije lose da obavite jedan razgovor i sa psihijatrom, jer mnoge tegobe koje ste naveli, ako su psiholoske prirode, mogu se smanjiti ili izgubiti jedino psihijatrijskim tretmanom.
Prikazano 2176-2180 od ukupno 2346 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima
Prijavite se
Dobro došli! Unesite svoje login podatke