Postovana dr Olivera, zanima me da li se anksioznost i socijalna fobija koje traju par godina, mogu izlijeciti bez ikakvih tableta i odlazaka psihologu,tj. da li osoba moze mjenjajuci navike i nacin zivota rijesiti se tih bolesti. A ukoliko je potrebno potraziti pomoc psihijatra, da li se samo koristenjem tableta moze doci do potpunog oporavka. Hvala
Nisam sigurna kako da Vam odgovorima na ovo pitanje, ali, da je moglo za tih par godina spontano da prodje - vec bi proslo. Moze da prodje ali sa tacno odredjenim promenama, a ne sa bilo kojim, sto nas ponovo vraca na potrebu strucne pomoci psihoterapeuta koji ce Vam objasniti koje promene su korisne i kako cete ih sprovesti. Ako odete do psihijatra (sto licno mislim da Vam je potrebno radi procene Vaseg stanja) i ako se radi o anksioznosti i socijalnoj fobiji, onda je moguce to razresiti na tri nacina - samo lekovima, samo psihoterapijom, kombinovano lekovima i psihoterapijom. U tom slucaju je indikovana bihejvioralno kognitivna psihoterapija. Na lekaru/psihijatru je da proceni Vase stanje i da Vam kaze koja ili koje su od ove tri terapijske medote za Vas najbolje, da Vam objasni njihove prednosti i mane, a da Vi, ukoliko ima mesta za izbor, odlucite sta smatrate da bi Vam najvise prijalo. Nemojte da izbegavate lekove ako su potrebni, oni su tu da pomognu i da Vam smanje patnju.
Trenuto sam o 6 mesecu trudnoce ali zbog mog psihickig zdravnja(uspesno
apstiniram-politoksikoman vec 2 godine)ali po preporuci lekara pila sam
TRITIKO 1 U VECE I TEGRETOL CR 400 1UVECE.Interesuje me Vase misljenje da
li postoji opasnost po plodu jer kada sam saznala ja sam lekove odmah
ukinula.MOLIM VAS ZA BRZI ODGOVOR I VASE CENJENO MISNJENJE(cula sam
misljenje svog psihijatra ali nije na odmet da se cuje i vase
misljenje.Unapred zahvalna na iskrenom odgovoru.I samo jos nesto imam 31
godinu i jedno dete teko da bih jako zela da rodim HVALA
O ovom pitanju je bolje da porazgovarate sa ginekologom i klinickim farmakologom. Generalno, lekovi tokom trudnoce nisu dobro dosli, narocito u prvom tromesecju. Lekovi se daju samo sa odobrenjem lekara i to u slucaju da su beba ili majka zdravstveno ili zivotno ugrozeni. Postoje lekovi koji imaju odredjeni (veci ili manji) potenceijal da negativno deluju na plod. Medjutim, moze da se desi i da se nista ne dogodi, ili da se neke suptilnije promene vide tek kasnije. Uglavnom, kada nesto poprilicno nije u redu sa trudnocom, priroda sama razresi stvar spontanim pobacajem, cesto u najranijem periodu. Da li ima posledica ili ne, najbolje ce Vam reci ginekolog koji Vas prati i to nakon kompletnog ultrazvucnog pregleda i eventualno, dodatnih pretraga. Time se iskljucuju krupniji deformiteti u anatomiji i razvoju deteta. Obzirom da Vam nisu savetovali da abortirate, verovatno je njihova strucna procena da ste na vreme prekinuli sa terapijom i da nema znacajnog rizika po plod.
Postovani,
Imam 26 godina i nemam djevojku. Kad neku upoznam i zakazem sastanak i kad
se vidimo osjecam strah (nije to onaj strah da pocnem da bjezim od nje,
nego neki podsvjesni, skriveni strah, koji se na meni i ne vidi, ali znam
da ga imam, jer se ne ponasam opusteno i stalno kontrolisem sta cu reci.
Kada se napijem, pricam normalno i zezam se sa curama.), ne smijem da je
dotaknem (valjda se plasim da ce reagovati negativno, iako mislim da
nece). Mislim da tezim onim djevojkama za koje znam da ne mogu krenuti s'
njima, a kad postoje neke naznake da bi krenula sa mnom, meni odjednom ta
cura vise nije interesantna. Mislim da imam socijalne fobije, uopste prema
ljudima. Koji se konkretno lijekovi koriste za lijecenje socijalne fobije
i da li je neophodna psihoterapija? Jedna doktorica (psihijatar) mi je
rekla mozes ti ici na te psihoterapije, ali nece ti to pomoci.
Takodje, mislim da imam i opsesivno-kompulzivni poremecaj.
Kada perem ruke, perem ih temeljno (vise nego sto je potrebno), zavrnem
slavinu, a onda vise puta provjeravam da li voda curi iz nje. Stvari koje
ostavim na sto...provjeravam da ta stvar nije u dodiru sa drugim stvarima
na stolu. Takodje, kada mislim o necemu...znate ono, kad mislite, vi u sebi
nesto pricate, u glavi su vam neke reÄenice. E, ja te recenice ponavljam
vise puta. Recimo, ako u mojim mislima kazem nesto sto bi mogao biti
grijeh (samo da napomenem da nisam sad neki „jak“ vjernik, jednostavno kao
i svi ostali), ja kazem „Boze oprosti“ (ne na glas, nego u sebi), ali to
kazem jedno 5-10 puta. Zato sto mi svaki put zvuci kao da sam to rekao kao
naredbu, a ne kao molitvu. Zato ja to ponavljam i kada najzad kazem „Boze
oprosti“ da zvuci kao moljenje, onda prekinem sa tim mucenjem samog sebe.
Kada mobilni ostavim na krevet, ja provjeravam da li je dovoljno udaljen
od radijatora. Strasnu kolicinu nesigurnosti imam. Pravim i „rituale!
. Kad se umivam, umivam dio po dio lica. Sve te radnje, to mjerenje,
gledanje u jednu stvar duze vrijeme i rituali trose moju energiju. Dosta
sam nesiguran, pa stvari kontrolisem dosta puta. Dok to radim, ja sam
napet, ja sam u grcu.
Imam problema i sa spavanjem. Radim neke stvari, kao sto je odlazak u
kupatilo, rad za racunarom, uobicajene stvari, normalne, pred spavanje i
shvatio sam da ja radim te stvari da bih izbjegao spavanje. Imam nekakav
strah od zatvaranja ociju, od spavanja, ne znam ni ja vise sta je u
pitanju. Jednom prilikom kad sam brzo zaspao, posle nekog vremena samo sam
otvorio oci, „nesto“ me je probudilo. Strah pretpostavljam. Ne mogu da se
sjetim da mi se neki ruzan dogadjaj desio, a koji je na neki nacin povezan
sa spavanjem, pa da kazem da je to to. Dok sam isao u osnovnu skolu, jedne
noci sam imao problem da zaspim, plasio sam se da ce mi nesto biti sa
ocima ako ih zatvorim. Najvjerovatnije sam mislio da cu da nedaj Boze
oslijepim. A ne znam otkud to. Kad legnem u krevet misli samo naviru, ne
mozes ih kontrolisati. To su najrazlicitije stvari, i pozitivne i
negativne. Problem je sto iz nekog razloga sve informacije drzim u glavi,
ne dopustam sebi da ih !
zaboravim, da ih pustim da idu. Ima stvari koje niko normalan nebi vise
pamtio.
Desavala mi se i panika iz cistog mira. Najednom mi nesto „kvrcne“ i
uhvati me strah da necu poludjeti, izgubiti vezu sa realnoscu. Uglavnom
sam neispavan, opterecen provjeravanjem stvari i mislima. Pa ipak, uspjeo
sam zavrsiti fakultet i funkcionisati na poslu. Ali bojim se, jer ovo je
sve opterecenje za mozak i ne daj Boze, moze navuci neku fizicku bolest.
Izvinjavam se na ovako dugom pismu i recite mi sta bih mogao raditi
(pretpostavljam kognitivno-bihejvioralna terapija, ali recite mi i nesto
vise, recimo, zasto mi se sve to desava), da li ce ovi problemi ikad
proci? Neke stvari se popravljaju mojom voljom, ali ja sam takav covjek da
se jako sporo mijenjam, a meni treba promjena u roku od odmah, zivot mi
prodje.
Puno zahvalan.
Obzirom da imate slozeniju klinicku sliku Vase lecenje zahteva dominantno medikamentoznu terapiju. Bice potrebno malo vise vremena i vece doze lekova. Svakako tu moze dodatno pomoci psihoterapija. Javite se sto pre psihijatru, jer sto duze cekate, bolest ce se sve vise usloznjavati !
Suicidalne misli ili misli o samoubistu, uglavnom su posledica bolesti koju Seroxat treba da leci. Ja nisam do sada kod svojih pacijenata videla da se sa Seroxatom stanje pogorsalo u smislu intenziviranja ili javljanja suicidalnosti, vec naprotiv, u najvecem broju slucajeva je doslo do boljitka i otklanjanja tegoba. Medjutim, ako iko ko uzima Seroxat ili bilo koji antidepresiv, ili bilo koji drugi lek, pocne da razmislja o samoubistvu, to je znak da treba da se sto pre javi svom psihijatru, kao bi korigovali terapiju i preduzeli dodatne mere dok se suicidalnost ne povuce zajedno sa ostalim simptomima. Moj savet Vam je da ne mucite sebe slusajuci price drugih jer lek deluje individualno i zavisno od naseg tela i patoloskih promena, tako da ako neki lek ne odgovara drugima, moze da bude jedini lek koji ce Vama pomoci, i obrnuto, ono sto drugima odgovara moze da bude lose u Vasem slucaju, pa cak i kontraindikovano kod Vas.
Draga Dr. Olivera
Moj problem postoji jos od 1998 godine kada sam imala 2 pobacaj. Nakon par
meseci osetila sam veliku slabost u organizmu pracenu vrtoglavicom. Nalazi
su svi napravljeni i rekli su da je zbog velikog gubitka krvi imunitet
organizma opao. Od tada imam problema sa anemijom koju nikako da dovedem u
red i pored hrane koja mi se vec da vam iskreno kazem zgadila a to je
praseca dzigerica, cvekla.... Medjutim moj problem je daleko veci od toga
bar ja mislim jer dolazi do velikih promena u mom organizmu kao sto su
umorenost, vrtoglavice, slabost, lupanje srca, a sto je najveci problem -
strah. Strah da ce mi se nesto desiti, da cu pasti na ulici, da cu pasti u
kupovini, strah i pracenje mojih osecaja kao npr. ako osetim lupanje srca
mislim stalno o tome cime pogorsavam moje stanje, ako mi se zavrti u glavi
strahujem kako cu pasti, zamisljam to, mislim hoce li mi neko pomoci u tom
slucaju itd.itd. Najgora stvar je sto ja nemam nikakvi financijski
problema, brak slozan, kcerka da se po!
zeli i onda sama sebe pitam sta se to desava sa mnom. Krenula sam i kod
homeopata da probam sa prirodnim stvarima tako da stvarno neznam vise sta
da radim. Molim vas ako ikako mozete da mi objasnite sta se to desava.
Unapred zahvalna
Postoji par objasnjenja. Najpre, moze da se desi da ste zbog anemije dobili tegobe poput vrtoglavice, nesvestice, osecaja manjka energije i umora, lupanje srca i da je to bila dobra osnova da se "nakaleme" strahovi. U ovom slucaju vazno je leciti osnovnu bolest i strahovi bi trebali da sami, kad se simptomi anemije povuku, izgube. Medjutim, moze da se desi da je trenutno niste anemicni, odnosno da se tegobe koje opisujete ne mogu objasniti stepenom anemije koju imate, sto bi znacilo da ste verovatno oboleli od anksioznog poremecaja,koji se mora tretirati psihijatrijski - bilo lekovima, psihoterapijom ili kombinacijom ove dve metode. Predlazem Vam da ako to niste skoro uradili, prokontrolisete stanje Vaseg telesnog zdravlja i ako je sve u redu, onda daa se zbog navedenih tegoba obratite psihijatru.
Postovana dr Olivera, zanima me da li se anksioznost i socijalna fobija koje traju par godina, mogu izlijeciti bez ikakvih tableta i odlazaka psihologu,tj. da li osoba moze mjenjajuci navike i nacin zivota rijesiti se tih bolesti. A ukoliko je potrebno potraziti pomoc psihijatra, da li se samo koristenjem tableta moze doci do potpunog oporavka. Hvala
Odgovoreno: 13. 03. 2008.Nisam sigurna kako da Vam odgovorima na ovo pitanje, ali, da je moglo za tih par godina spontano da prodje - vec bi proslo. Moze da prodje ali sa tacno odredjenim promenama, a ne sa bilo kojim, sto nas ponovo vraca na potrebu strucne pomoci psihoterapeuta koji ce Vam objasniti koje promene su korisne i kako cete ih sprovesti. Ako odete do psihijatra (sto licno mislim da Vam je potrebno radi procene Vaseg stanja) i ako se radi o anksioznosti i socijalnoj fobiji, onda je moguce to razresiti na tri nacina - samo lekovima, samo psihoterapijom, kombinovano lekovima i psihoterapijom. U tom slucaju je indikovana bihejvioralno kognitivna psihoterapija. Na lekaru/psihijatru je da proceni Vase stanje i da Vam kaze koja ili koje su od ove tri terapijske medote za Vas najbolje, da Vam objasni njihove prednosti i mane, a da Vi, ukoliko ima mesta za izbor, odlucite sta smatrate da bi Vam najvise prijalo. Nemojte da izbegavate lekove ako su potrebni, oni su tu da pomognu i da Vam smanje patnju.
Trenuto sam o 6 mesecu trudnoce ali zbog mog psihickig zdravnja(uspesno apstiniram-politoksikoman vec 2 godine)ali po preporuci lekara pila sam TRITIKO 1 U VECE I TEGRETOL CR 400 1UVECE.Interesuje me Vase misljenje da li postoji opasnost po plodu jer kada sam saznala ja sam lekove odmah ukinula.MOLIM VAS ZA BRZI ODGOVOR I VASE CENJENO MISNJENJE(cula sam misljenje svog psihijatra ali nije na odmet da se cuje i vase misljenje.Unapred zahvalna na iskrenom odgovoru.I samo jos nesto imam 31 godinu i jedno dete teko da bih jako zela da rodim HVALA
Odgovoreno: 13. 03. 2008.O ovom pitanju je bolje da porazgovarate sa ginekologom i klinickim farmakologom. Generalno, lekovi tokom trudnoce nisu dobro dosli, narocito u prvom tromesecju. Lekovi se daju samo sa odobrenjem lekara i to u slucaju da su beba ili majka zdravstveno ili zivotno ugrozeni. Postoje lekovi koji imaju odredjeni (veci ili manji) potenceijal da negativno deluju na plod. Medjutim, moze da se desi i da se nista ne dogodi, ili da se neke suptilnije promene vide tek kasnije. Uglavnom, kada nesto poprilicno nije u redu sa trudnocom, priroda sama razresi stvar spontanim pobacajem, cesto u najranijem periodu. Da li ima posledica ili ne, najbolje ce Vam reci ginekolog koji Vas prati i to nakon kompletnog ultrazvucnog pregleda i eventualno, dodatnih pretraga. Time se iskljucuju krupniji deformiteti u anatomiji i razvoju deteta. Obzirom da Vam nisu savetovali da abortirate, verovatno je njihova strucna procena da ste na vreme prekinuli sa terapijom i da nema znacajnog rizika po plod.
Postovani, Imam 26 godina i nemam djevojku. Kad neku upoznam i zakazem sastanak i kad se vidimo osjecam strah (nije to onaj strah da pocnem da bjezim od nje, nego neki podsvjesni, skriveni strah, koji se na meni i ne vidi, ali znam da ga imam, jer se ne ponasam opusteno i stalno kontrolisem sta cu reci. Kada se napijem, pricam normalno i zezam se sa curama.), ne smijem da je dotaknem (valjda se plasim da ce reagovati negativno, iako mislim da nece). Mislim da tezim onim djevojkama za koje znam da ne mogu krenuti s' njima, a kad postoje neke naznake da bi krenula sa mnom, meni odjednom ta cura vise nije interesantna. Mislim da imam socijalne fobije, uopste prema ljudima. Koji se konkretno lijekovi koriste za lijecenje socijalne fobije i da li je neophodna psihoterapija? Jedna doktorica (psihijatar) mi je rekla mozes ti ici na te psihoterapije, ali nece ti to pomoci. Takodje, mislim da imam i opsesivno-kompulzivni poremecaj. Kada perem ruke, perem ih temeljno (vise nego sto je potrebno), zavrnem slavinu, a onda vise puta provjeravam da li voda curi iz nje. Stvari koje ostavim na sto...provjeravam da ta stvar nije u dodiru sa drugim stvarima na stolu. Takodje, kada mislim o necemu...znate ono, kad mislite, vi u sebi nesto pricate, u glavi su vam neke reÄenice. E, ja te recenice ponavljam vise puta. Recimo, ako u mojim mislima kazem nesto sto bi mogao biti grijeh (samo da napomenem da nisam sad neki „jak“ vjernik, jednostavno kao i svi ostali), ja kazem „Boze oprosti“ (ne na glas, nego u sebi), ali to kazem jedno 5-10 puta. Zato sto mi svaki put zvuci kao da sam to rekao kao naredbu, a ne kao molitvu. Zato ja to ponavljam i kada najzad kazem „Boze oprosti“ da zvuci kao moljenje, onda prekinem sa tim mucenjem samog sebe. Kada mobilni ostavim na krevet, ja provjeravam da li je dovoljno udaljen od radijatora. Strasnu kolicinu nesigurnosti imam. Pravim i „rituale! . Kad se umivam, umivam dio po dio lica. Sve te radnje, to mjerenje, gledanje u jednu stvar duze vrijeme i rituali trose moju energiju. Dosta sam nesiguran, pa stvari kontrolisem dosta puta. Dok to radim, ja sam napet, ja sam u grcu. Imam problema i sa spavanjem. Radim neke stvari, kao sto je odlazak u kupatilo, rad za racunarom, uobicajene stvari, normalne, pred spavanje i shvatio sam da ja radim te stvari da bih izbjegao spavanje. Imam nekakav strah od zatvaranja ociju, od spavanja, ne znam ni ja vise sta je u pitanju. Jednom prilikom kad sam brzo zaspao, posle nekog vremena samo sam otvorio oci, „nesto“ me je probudilo. Strah pretpostavljam. Ne mogu da se sjetim da mi se neki ruzan dogadjaj desio, a koji je na neki nacin povezan sa spavanjem, pa da kazem da je to to. Dok sam isao u osnovnu skolu, jedne noci sam imao problem da zaspim, plasio sam se da ce mi nesto biti sa ocima ako ih zatvorim. Najvjerovatnije sam mislio da cu da nedaj Boze oslijepim. A ne znam otkud to. Kad legnem u krevet misli samo naviru, ne mozes ih kontrolisati. To su najrazlicitije stvari, i pozitivne i negativne. Problem je sto iz nekog razloga sve informacije drzim u glavi, ne dopustam sebi da ih ! zaboravim, da ih pustim da idu. Ima stvari koje niko normalan nebi vise pamtio. Desavala mi se i panika iz cistog mira. Najednom mi nesto „kvrcne“ i uhvati me strah da necu poludjeti, izgubiti vezu sa realnoscu. Uglavnom sam neispavan, opterecen provjeravanjem stvari i mislima. Pa ipak, uspjeo sam zavrsiti fakultet i funkcionisati na poslu. Ali bojim se, jer ovo je sve opterecenje za mozak i ne daj Boze, moze navuci neku fizicku bolest. Izvinjavam se na ovako dugom pismu i recite mi sta bih mogao raditi (pretpostavljam kognitivno-bihejvioralna terapija, ali recite mi i nesto vise, recimo, zasto mi se sve to desava), da li ce ovi problemi ikad proci? Neke stvari se popravljaju mojom voljom, ali ja sam takav covjek da se jako sporo mijenjam, a meni treba promjena u roku od odmah, zivot mi prodje. Puno zahvalan.
Odgovoreno: 13. 03. 2008.Obzirom da imate slozeniju klinicku sliku Vase lecenje zahteva dominantno medikamentoznu terapiju. Bice potrebno malo vise vremena i vece doze lekova. Svakako tu moze dodatno pomoci psihoterapija. Javite se sto pre psihijatru, jer sto duze cekate, bolest ce se sve vise usloznjavati !
procitala sam na vise foruma da seroxat izaliva suicidne misli, cak i nesto gore.Mozete li mi odgovoruti
Odgovoreno: 13. 03. 2008.Suicidalne misli ili misli o samoubistu, uglavnom su posledica bolesti koju Seroxat treba da leci. Ja nisam do sada kod svojih pacijenata videla da se sa Seroxatom stanje pogorsalo u smislu intenziviranja ili javljanja suicidalnosti, vec naprotiv, u najvecem broju slucajeva je doslo do boljitka i otklanjanja tegoba. Medjutim, ako iko ko uzima Seroxat ili bilo koji antidepresiv, ili bilo koji drugi lek, pocne da razmislja o samoubistvu, to je znak da treba da se sto pre javi svom psihijatru, kao bi korigovali terapiju i preduzeli dodatne mere dok se suicidalnost ne povuce zajedno sa ostalim simptomima. Moj savet Vam je da ne mucite sebe slusajuci price drugih jer lek deluje individualno i zavisno od naseg tela i patoloskih promena, tako da ako neki lek ne odgovara drugima, moze da bude jedini lek koji ce Vama pomoci, i obrnuto, ono sto drugima odgovara moze da bude lose u Vasem slucaju, pa cak i kontraindikovano kod Vas.
Draga Dr. Olivera Moj problem postoji jos od 1998 godine kada sam imala 2 pobacaj. Nakon par meseci osetila sam veliku slabost u organizmu pracenu vrtoglavicom. Nalazi su svi napravljeni i rekli su da je zbog velikog gubitka krvi imunitet organizma opao. Od tada imam problema sa anemijom koju nikako da dovedem u red i pored hrane koja mi se vec da vam iskreno kazem zgadila a to je praseca dzigerica, cvekla.... Medjutim moj problem je daleko veci od toga bar ja mislim jer dolazi do velikih promena u mom organizmu kao sto su umorenost, vrtoglavice, slabost, lupanje srca, a sto je najveci problem - strah. Strah da ce mi se nesto desiti, da cu pasti na ulici, da cu pasti u kupovini, strah i pracenje mojih osecaja kao npr. ako osetim lupanje srca mislim stalno o tome cime pogorsavam moje stanje, ako mi se zavrti u glavi strahujem kako cu pasti, zamisljam to, mislim hoce li mi neko pomoci u tom slucaju itd.itd. Najgora stvar je sto ja nemam nikakvi financijski problema, brak slozan, kcerka da se po! zeli i onda sama sebe pitam sta se to desava sa mnom. Krenula sam i kod homeopata da probam sa prirodnim stvarima tako da stvarno neznam vise sta da radim. Molim vas ako ikako mozete da mi objasnite sta se to desava. Unapred zahvalna
Odgovoreno: 13. 03. 2008.Postoji par objasnjenja. Najpre, moze da se desi da ste zbog anemije dobili tegobe poput vrtoglavice, nesvestice, osecaja manjka energije i umora, lupanje srca i da je to bila dobra osnova da se "nakaleme" strahovi. U ovom slucaju vazno je leciti osnovnu bolest i strahovi bi trebali da sami, kad se simptomi anemije povuku, izgube. Medjutim, moze da se desi da je trenutno niste anemicni, odnosno da se tegobe koje opisujete ne mogu objasniti stepenom anemije koju imate, sto bi znacilo da ste verovatno oboleli od anksioznog poremecaja,koji se mora tretirati psihijatrijski - bilo lekovima, psihoterapijom ili kombinacijom ove dve metode. Predlazem Vam da ako to niste skoro uradili, prokontrolisete stanje Vaseg telesnog zdravlja i ako je sve u redu, onda daa se zbog navedenih tegoba obratite psihijatru.
Prikazano 2176-2180 od ukupno 2327 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima