Poštovana i draga doktorice,
Imam problema sa strahovima.
Bojim se mraka i kada sam sama u kući. Uvek mislim
dame neko posmatra kroz prozor ili
da me prati.
Od straha uvek plačem. Interesuje me šta vi mislite o svemu ovome i kome da se obratim za pomoć.
Hvala u napred!
Poštovana,
Koliko godina imate? S kim živite? Šta radite? Itd...? Mnogo pitanja za koja nemam odgovor a veoma su značajna, da bi smo shvatili problem. Strahovi nastaju iz mnogo razloga, a do njih se dolazi tek uz pomoć stručnog lica. Potrebna Vam je
psihoterapija i eventualno
medikamentnaterapija.
Srdačno
dr. Dragana Krasić
Poštovani.
Imam jedno pitanje.
Kako da skinem brata
sa heroina? Išao je kod vorobjev-a u zemun i ugradio implant na 3 meseca ali se vratio poroku!
Unapred hvala....
Poštovani,
Ne postoji odgovor koji bi nosio čarobnu formulu za izlečenje. Vidim da ste očajni, i da se borite za brata, te pokušajte ponovo sa lečenjem, koje bi najpre podrazumevalo
izolaciju i adekvatan tretman stručnjaka. Žao mi je što Vam ne mogu pomoći na način kojim bi se problem rešio odmah, jer je to nemoguće. Pokušajte još jednom!
Srdačno
dr. Dragana Krasić
Poštovani,
Imam 25 god, dvoje male djece, situacija u glavi mi je katastrofalna. Radila sam nalaz krvi i mokraće misleći da sam bolesna, i nalaz je bio savršen što bi rekla doktorica. Rekla i je da je to jedan od oblika depresije al sam toliko u nevjerici i ne mogu da razumijem, ako sam zdrava zašto mi se manta, ne mogu da jedem,
želudac me boli,
manta mi se kad hodam, ponekad mi i
zuji u ušima, ništa mi se ne da. Dala mi je
Xanex ali to mi samo pomogne da se ne tresem, ruke i brada. Doktorica je rekla da sam organski zdrava i da odem kod psihijatra, no meni lete samo crne misli glavom, da sam bolesna smrtno, da je muž bolestan, na svaku bol reagiram kao da umirem, djecu konstantno pipkam... Daj mi molim Vas recite da li sam stvarno
depresivna i zdrava. Ništa drugo nisam radila od nalaza, osim uobičajenog pregleda kod liječnika opće praksa, slušala mi je pluća, tlak, ekg, nalazi, i nemam apsolutno nikakvih smetnji. . .
Hvala unapred.
Poštovana,
Verujem kolegama koji su izvršili odgovarajuće pretrage da ste
somatski zdravi, što ne znači da nemate prava da se osećate loše. Naravno, da kad isključimo telesnu bolest,
problem možemo nazvati psihogenim, te stoga i Vaše simptome sagledavaju depresivnim. Vi imate puno elemenata koji idu u prilog tome i snatram da odlazak psihijatru,
psihoterapija kao i određena
medikamentna terapija mogu dovesti do razrešenja tereta. Ne mučite sebe svakakojakim mislima, iscrpljujete se i time produžavate period oporavka, svako se poneki put tako oseća u životu, bespomoćno, loše, zbog toga opterećen crnim mislima, te nije na odmet da potraži pomoć
srdačno.
dr. Dragana Krasić
Poštovani doktore!
Prije od mjesec dana sam Vam poslala moje pismo, ali bez odgovora, pa se nadam da će te mi sad odgovoriti. Imam 54 godine i živim u inozemstvu. Moji problemi su počeli prije 4 godine, kada sam izgubila roditelje i to u jednoj godini. Bila sam prisutna kada mi je otac umirao i sve je to djelovalo jako na mene. Poslije toga počeli su moji zdravstveni problemi iz kojih se ne mogu nikako izvući. Unazad tri mjeseca moje stanje se pogoršalo na način (kojeg ću vam ukratko opisati) tj. moje tegobe. Počelo je prvo sa
stomačnim problemima, mučnina u želudcu,
nagon za povraćanje, zatim
dobivam paniku, nakon čega imam
potrebu da idem na wc i onda dolazi do onog najgoreg stanja kada
djelomično gubim svjest. I od tada nalazim se
u strahu i panici iz koje nikako da izađem. Obavila sam neophodne pretrage i nije mi utvrđeno organsko oboljenje. Ostalo mi je još da uradim gastroskopiju. Koristim
omeprozol, sertralin i atarax za smirenje. Ove ljekove koristim već oko 2 mjeseca, ali ne osjećam da mi je bolje od njih, moje zdravstveno stanje kao da se još više pogoršalo.
Unaprijed zahvaljujem. Pozdrav.
Poštovana,
Osim medikamenata koje uzimate neophodno je da imate i
psihoterapiju koja daje značajnije rezultate. Terapija je dobra i budite strpljivi, sigurno će i sa njom biti bolje.
Srdačno
dr. Dragana Krasić
Poštovani,
Već godinama (od 2002) se lečim (rivotrilom) od
anksioznog poremećaja praćenog somatskim simptomima depresije. Imam 32 godine. Jedini period kada sam uzimala lekove samo u krajnjoj nuždi je za vreme trudnoće (2006. Godine) kada sam uzimala maksimalno dozvoljene doze persena. Od rođenja deteta (april 2007) ponovo sam počela uzimati rivotril. Poslednjih meseci se jako loše osećam,
depresivna sam (što ranije nije bio moj problem),
bezvoljna, konstantno umorna, razdražljiva, sa pojačanim somatskim problemima (stezanje u grlu, spazam vratnih i ledjnih misica). Počela sam i da se svađam sa suprugom oko sitnica i seksualna želja mi je umanjena. Inače, mnogo radim, sama se staram o detetu, roditelji su mi davno preminuli (kada su i počeli moji psihički problemi) , socijalni život mi je sveden na minimum (a i nemam neku preteranu želju za druženjem). Jedina stvar koja me još uvek zaista raduje i usrećuje je moje dete. Od kada mi se dete rodilo, svega 2-3 puta sam izašla sa suprugom bez deteta, a ostalo vreme sam posvećena njemu i kući. Život mi se u zadnje dve godine sveo na posao koji ne volim ali ga dobro obavljam i na obaveze oko deteta i kuće. Na žalost, ne vidim rešenje u vidu relaksacije, obzirom da nema ko da mi čuva dete, a ne želim da njega krivim niti da ono na bilo koji način ispašta zbog porodične situacije (nema ko da ga čuva sem dadilje koja je sa njim dok smo ja i suprug na poslu). Prosto bih osećala krivicu kada mu se ne bih u dovoljnoj meri posvećivala, jer nema ko drugi. Poreban mi je savet. Da li ja grešim u nečemu što se mog života tiče. Da li je moguće da je novonastala depresija odraz premora i jednoličnog zivota? Mogu li pomoći sama sebi ili mi je potreban psihijatar i ponovo novi lekovi.
Srdačan pozdrav i hvala unapred!
Milena.
Poštovana,
Čovek mora pomoći, pre svega, samom sebi! Ili bar mora pokušati koliko je u moći.Vi ste hrabra osoba, ličnost sa jakim moralnim i ljudskim kvalitetima, ali preosetljiva i socijalno slabije funkcionalna.Vaša preosetljivost i sklonost strahovima, Vas čini često bespomoćnom i uvodi u neraspoloženja. Nije strašno priznati to i zatražiti pomoć. Porazgovarajte sa mužem, promenite šta možete u Vašem funkcionisanju, dobra ste majka i ne znači da ste dete zanemarili ako ga povremeno date nekom na čuvanje. Ne slažem se sa uzimanjem sedativa, smatram da oni ne rešavaju problem na duže vreme, nego trenutno uz stalno povećavanje doze. Stoga ako niste u stanju da promenama nešto uradite, porazgovarajte sa psihijatrom i započnite medikamentni tretman antidepresivima i psihoterapijom.
Srdačno
Dr Dragana Krasić
Imam problema sa strahovima. Bojim se mraka i kada sam sama u kući. Uvek mislim da me neko posmatra kroz prozor ili da me prati. Od straha uvek plačem. Interesuje me šta vi mislite o svemu ovome i kome da se obratim za pomoć.
Hvala u napred!
Koliko godina imate? S kim živite? Šta radite? Itd...? Mnogo pitanja za koja nemam odgovor a veoma su značajna, da bi smo shvatili problem. Strahovi nastaju iz mnogo razloga, a do njih se dolazi tek uz pomoć stručnog lica. Potrebna Vam je psihoterapija i eventualno medikamentnaterapija.
Srdačno dr. Dragana Krasić
Imam jedno pitanje. Kako da skinem brata sa heroina? Išao je kod vorobjev-a u zemun i ugradio implant na 3 meseca ali se vratio poroku!
Unapred hvala....
Ne postoji odgovor koji bi nosio čarobnu formulu za izlečenje. Vidim da ste očajni, i da se borite za brata, te pokušajte ponovo sa lečenjem, koje bi najpre podrazumevalo izolaciju i adekvatan tretman stručnjaka. Žao mi je što Vam ne mogu pomoći na način kojim bi se problem rešio odmah, jer je to nemoguće. Pokušajte još jednom!
Srdačno dr. Dragana Krasić
Imam 25 god, dvoje male djece, situacija u glavi mi je katastrofalna. Radila sam nalaz krvi i mokraće misleći da sam bolesna, i nalaz je bio savršen što bi rekla doktorica. Rekla i je da je to jedan od oblika depresije al sam toliko u nevjerici i ne mogu da razumijem, ako sam zdrava zašto mi se manta, ne mogu da jedem, želudac me boli, manta mi se kad hodam, ponekad mi i zuji u ušima, ništa mi se ne da. Dala mi je Xanex ali to mi samo pomogne da se ne tresem, ruke i brada. Doktorica je rekla da sam organski zdrava i da odem kod psihijatra, no meni lete samo crne misli glavom, da sam bolesna smrtno, da je muž bolestan, na svaku bol reagiram kao da umirem, djecu konstantno pipkam... Daj mi molim Vas recite da li sam stvarno depresivna i zdrava. Ništa drugo nisam radila od nalaza, osim uobičajenog pregleda kod liječnika opće praksa, slušala mi je pluća, tlak, ekg, nalazi, i nemam apsolutno nikakvih smetnji. . .
Hvala unapred.
Verujem kolegama koji su izvršili odgovarajuće pretrage da ste somatski zdravi, što ne znači da nemate prava da se osećate loše. Naravno, da kad isključimo telesnu bolest, problem možemo nazvati psihogenim, te stoga i Vaše simptome sagledavaju depresivnim. Vi imate puno elemenata koji idu u prilog tome i snatram da odlazak psihijatru, psihoterapija kao i određena medikamentna terapija mogu dovesti do razrešenja tereta. Ne mučite sebe svakakojakim mislima, iscrpljujete se i time produžavate period oporavka, svako se poneki put tako oseća u životu, bespomoćno, loše, zbog toga opterećen crnim mislima, te nije na odmet da potraži pomoć srdačno.
dr. Dragana Krasić
Prije od mjesec dana sam Vam poslala moje pismo, ali bez odgovora, pa se nadam da će te mi sad odgovoriti. Imam 54 godine i živim u inozemstvu. Moji problemi su počeli prije 4 godine, kada sam izgubila roditelje i to u jednoj godini. Bila sam prisutna kada mi je otac umirao i sve je to djelovalo jako na mene. Poslije toga počeli su moji zdravstveni problemi iz kojih se ne mogu nikako izvući. Unazad tri mjeseca moje stanje se pogoršalo na način (kojeg ću vam ukratko opisati) tj. moje tegobe. Počelo je prvo sa stomačnim problemima, mučnina u želudcu, nagon za povraćanje, zatim dobivam paniku, nakon čega imam potrebu da idem na wc i onda dolazi do onog najgoreg stanja kada djelomično gubim svjest. I od tada nalazim se u strahu i panici iz koje nikako da izađem. Obavila sam neophodne pretrage i nije mi utvrđeno organsko oboljenje. Ostalo mi je još da uradim gastroskopiju. Koristim omeprozol, sertralin i atarax za smirenje. Ove ljekove koristim već oko 2 mjeseca, ali ne osjećam da mi je bolje od njih, moje zdravstveno stanje kao da se još više pogoršalo.
Unaprijed zahvaljujem. Pozdrav.
Osim medikamenata koje uzimate neophodno je da imate i psihoterapiju koja daje značajnije rezultate. Terapija je dobra i budite strpljivi, sigurno će i sa njom biti bolje.
Srdačno dr. Dragana Krasić
Već godinama (od 2002) se lečim (rivotrilom) od anksioznog poremećaja praćenog somatskim simptomima depresije. Imam 32 godine. Jedini period kada sam uzimala lekove samo u krajnjoj nuždi je za vreme trudnoće (2006. Godine) kada sam uzimala maksimalno dozvoljene doze persena. Od rođenja deteta (april 2007) ponovo sam počela uzimati rivotril. Poslednjih meseci se jako loše osećam, depresivna sam (što ranije nije bio moj problem), bezvoljna, konstantno umorna, razdražljiva, sa pojačanim somatskim problemima (stezanje u grlu, spazam vratnih i ledjnih misica). Počela sam i da se svađam sa suprugom oko sitnica i seksualna želja mi je umanjena. Inače, mnogo radim, sama se staram o detetu, roditelji su mi davno preminuli (kada su i počeli moji psihički problemi) , socijalni život mi je sveden na minimum (a i nemam neku preteranu želju za druženjem). Jedina stvar koja me još uvek zaista raduje i usrećuje je moje dete. Od kada mi se dete rodilo, svega 2-3 puta sam izašla sa suprugom bez deteta, a ostalo vreme sam posvećena njemu i kući. Život mi se u zadnje dve godine sveo na posao koji ne volim ali ga dobro obavljam i na obaveze oko deteta i kuće. Na žalost, ne vidim rešenje u vidu relaksacije, obzirom da nema ko da mi čuva dete, a ne želim da njega krivim niti da ono na bilo koji način ispašta zbog porodične situacije (nema ko da ga čuva sem dadilje koja je sa njim dok smo ja i suprug na poslu). Prosto bih osećala krivicu kada mu se ne bih u dovoljnoj meri posvećivala, jer nema ko drugi. Poreban mi je savet. Da li ja grešim u nečemu što se mog života tiče. Da li je moguće da je novonastala depresija odraz premora i jednoličnog zivota? Mogu li pomoći sama sebi ili mi je potreban psihijatar i ponovo novi lekovi.
Srdačan pozdrav i hvala unapred!
Milena.
Poštovana,
Čovek mora pomoći, pre svega, samom sebi! Ili bar mora pokušati koliko je u moći.Vi ste hrabra osoba, ličnost sa jakim moralnim i ljudskim kvalitetima, ali preosetljiva i socijalno slabije funkcionalna.Vaša preosetljivost i sklonost strahovima, Vas čini često bespomoćnom i uvodi u neraspoloženja. Nije strašno priznati to i zatražiti pomoć. Porazgovarajte sa mužem, promenite šta možete u Vašem funkcionisanju, dobra ste majka i ne znači da ste dete zanemarili ako ga povremeno date nekom na čuvanje. Ne slažem se sa uzimanjem sedativa, smatram da oni ne rešavaju problem na duže vreme, nego trenutno uz stalno povećavanje doze. Stoga ako niste u stanju da promenama nešto uradite, porazgovarajte sa psihijatrom i započnite medikamentni tretman antidepresivima i psihoterapijom. Srdačno Dr Dragana Krasić
Prikazano 1721-1725 od ukupno 2351 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima
Prijavite se
Dobro došli! Unesite svoje login podatke