Poštovani/a,
Imam 23 god. i mislim da imam
problem sa nekom vrstom
arogantnosti. U horoskopu sam vodolija. Temperamentan sam po naravi, pravedan, pošten. Imam problem u komunikaciji sa ljudima. Neke stvari znaju da me iznerviraju na brzinu, iznenada, dok je za neke stvari ipak potrebno duže vremena da bi u meni proradio "sat" da mi to nešto ne odgovara. Često znam burno da reagujem na neke stvari na koje uopšte ne bih trebao tako reagovati. Takođe, kada se iznerviram ne umem da iskažem ono što mi smeta, što me je iznerviralo, na kulturan i fin način tako da dam ljudima na znanje da to što su uradili ili neki događaj nije bio u redu. Moje reakcije su vrlo burne, praćene kroz povišen ton - galamu i viku, nezavisno od toga gde se nalazio (kuća ili javno mesto). Prema pojedinim ljudima se ophodim vrlo ružno, sa pozicija "sile" - ja ne dozvoljavam, slušaj ti mene... Ne znam da li je to povezano sa genima, ali skoro sva rodbina - deda sa očeve strane, i skoro svi stričevi su bili ljudi u uniformama (vojska, policija, čuvar u zatvoru, radnik db). Svi su preke naravi, pa je moguće da sam pokupio i nasledne mane. Upravo to je kod mene prisutno: imam vojnički stav prema ljudima, vrlo odsečan - opet i opet, na regrutaciji sam se prijavo za služenje vojnog roka pod oružjem, na nagovor oca u rod ratne mornarice a moja želja je bila vojna policija, imao sam želju da se prijavim na kasting za emisiju može biti samo 1 (tridesetodnevni kamp specijal. jednica žandarmerije - majka me je jedva odgovorila) . Nisam licemeran, ne dopuštam da se vrši manipulacija nadamnom, nisam dvoličan. Ne volim dvolične ljude, licemere. Sa nekim ljudima sam zato što su me povredili emotivno, prekinuo svaki kontakt. Cenim sebe, možda ponekad i više nego što bi trebalo, u smislu da se ne javljam prvi, osobama za koje smatram da to ne zaslužuju, ili ne razmišljam da li zaslužuju ili ne. Vrlo često imam potrebu za isticanjem, naročito kada je znanje u pitanju (ali i neke druge stvari) iz oblasti o kojoj sam na neki način kompetentan da govorim. Neke ljude to impresionira, nekim ljudima se to smuči. Takođe, često znam da ne prihvatam savete drugih ljudi, da neko nešto bolje zna od mene. U tim situacijama, čvrsto stojim iza svojih tvrdnji, nema šanse da me iko ubedi da sam pogrešio, iako se kasnije ispostavi da sam pogrešno tvrdio, i da jesam pogrešio. Nevoljno priznajem svoje greške. Uporan sam, istrajan, sve što započnem završim, privredem kraju. Nisam od ljudi koji znaju da olako primaju savete sa strane. U dosta situacija u svojoj mladi se ponašam: što na umu to na drumu, iako sam svestan da to nije dobro. Imam poverenje u veoma ograničen broj ljudi oko sebe, iz razloga što smatram da nko neće bolje odraditi nešto do mene. Čini mi se da nisam za timski rad, već samostalac - lider. Svestan sam da na poslu poslodavci ne vole prepametne, arogantne ljude pune sebe. Ma koliko znanje da imam, iskustvo, diplomu fakulteta, neću biti u prilici da to znanje pokažem, jer će me išutirati sa posla. Da li mi možete reći, nakon analiziranja ovog pisma, u čemu je moj problem, i šta bih tebao da promenim kod sebe i kako!?
S poštovnjem, siniša.
Poštovani, podrobno ste opisali svoj problem. Jasna mi je komunikacija sa ljudima koja proizilazi iz slabo kontrolisanih emotinih reakcija, sklonosti impulsivnosti, prisutne izražene narcisoidnosti i načina razmišljanja po tipu isključivosti, odnosno \"crno-belog sveta\". Nedostaje vam socijalna mekoća i moć socilanog modulisanja. Prisutna emotivna preosetljivost i tezina njenog savladavanja uz način obrade koji je isključiv čini Vas napornim i sebi i drugima. Vaš EGO funkcioniše u tesnom prostoru visoke moralnosti i kažnjavajućeg sankcionisanja, zbog čega se često osećate napetim, agresivnim utoliko više ukoliko ste neshvaćeni,a to se često dešava upravo zbog siline reakcija koje dovode do suprotnog efekta. Kvalitetna ste osoba, postoji svesnost o tome, takođe očekujete to i od drugih. Imate moralne kvalitete što je takođe deo pozitivne slike o sebi. Ne mogu nas svi prihvatiti i voleti, kao i mi sve. Ali nemamo pravo da svojim emotivnim ispadima, ma koliko bili u pravu povređujemo druge. Postoji odgovarajući način, usaglašavanja misli i emocija, kojim se može reći nešto, pogoditi gde treba i očekivati poštovanje. To je veština koja se uči, prema tome radite na sebi. Promenite način reagovanja u frustrirajucim situacijama, priznajte greške, pohvalite druge imajte i lepu reč za njih. Ne postoje drugi samo kad pogreše, i kad se treba kritikovati i ljutiti. Veoma ste ljuti, rasčistite sa negativnom emocionalnošću! Imali ste dobru analizu nekih stvari, nastavite tako. Iskoristite intelektualne kapacitete za emotivnu i socijalnu spoznaju. Srdačno
Dr. Dragana Krasić
Postovani,
Imam 20 god.
brinu me moji strahovi... Bojim se mraka, nepoznatih ljudi, pasa, vode, smrti, vožnje kolima, mostova, nesreća... Kada šetam ulicom sa svojim sinom strah me je da će mi ga neko oteti, kada sam sama u kući plašim se da će neko u nju provaliti i silovati me, kada plivam u panici sam jer mislim da ću se udaviti, kada prelazimo preko reke kolima mislim da cemo upasti i udaviti se... U glavi mi se vrzmaju razne slike, npr. gubitak drage osobe, saobraćajna nesreća u kojoj svi ginemo, manijaci me napadaju... Da li je moguće da su uzrok mojih strahova horor, i ostali +strašni+ filmovi, koje sam gledala kao mala pored svojih roditelja? Ili možda traume iz detinjstva kada me je napao manijak u parku i sl.? Kome da se obratim za pomoć?
Hvala u napred...
Poštovana, neophodno je da se obratite stručnom licu u mestu u kome živite. Već navedeno je dovoljno da se shvati kako se loše osećate i da Vam je neophodna pomoć. Ovakva osećanja i misli čine Vaš život nekvalitetnim kako za sebe tako i za druge, a vi ste već odgovorni pred svojim detetom kome trebate hrabri i zdravi.
Srdačno
Dr. Dragana Krasić
Poštovana doktorko,
Pre 3 meseca imala sam
namerni pobačaj poodmakle trudnoće iz medicinskih razloga. Iako dete nije bilo poželjno, sam pobačaj je za mene bio jedno izuzetno traumatično iskustvo. Vernik sam i sada osećam ogromnu grižu savesti bez obzira na razloge koji su me naveli na ovako nešto. Osećam veliki strah i ne prođe ni jedan dan a da u sećanju ne oživim ovaj događaj. Da li mislite da je ova rana još uvek sveža i zato tako
mnogo boli i kako da se izborim sa ovim jer misim da nije normalno da se stalno vraćam na nešto što više ne mogu da promenim, a ne dozvoljava mi da svoj život nastavim dalje.
Unapred Vam hvala na odgovoru.
Poštovana, suština je da je pokrenuta depresivna pozicija i osećanje koje naslovljavate problemom koji opravdava takvo stanje. Imate uvid u situaciju, jasno Vam je da nešto što je prošlo se ne može promeniti. Ali to se uvek dešava kada se čovek i oseća nemoćno pa se uvezuje za situacije koje su okončane, nose razumljivi emotivni naboj a neizmenjive su. Posetite psihijatra, popričajte o problemu, pa će te se dogovoriti kako dalje.
Srdačno
Dr. Dragana Krasić
molim Vas da mi odgovorite. Imam 25 godina i pre 5 godina sam počela osjećati simptome kao što su lupanje srca, drhtanje ruku, glave i tela u situacijama kada sam izložena promatranju drugih ljudi. Moja dijagnoza je f 40. 1 i po preporuci psihijatra koristim seroxat 30 mg dnevno već dva meseca i ksalol 0. 25 mg p. P. Uz psihoterapiju ali problemi su i dalje prisutni. Pre seroxata sam koristila zoloft a zatim flunisan koji mi takođe nisu pomogli. Molim Vas da mi kažete Vaše mišljenje, jer sam jako razočarana i bojim se da se nikad neću uspeti izlečiti od ovog poremećaja.
sociofobija je česta problematika u svim generacijama, morate biti uporni i ne oslanjajte se samo na lekove. Ispravno je piti lekove koje uzimate i neophodna je psihoterapija. Budite uporni i strpljivi, najveće rezultate daje psihoterapija
Imam 23 god. i mislim da imam problem sa nekom vrstom arogantnosti. U horoskopu sam vodolija. Temperamentan sam po naravi, pravedan, pošten. Imam problem u komunikaciji sa ljudima. Neke stvari znaju da me iznerviraju na brzinu, iznenada, dok je za neke stvari ipak potrebno duže vremena da bi u meni proradio "sat" da mi to nešto ne odgovara. Često znam burno da reagujem na neke stvari na koje uopšte ne bih trebao tako reagovati. Takođe, kada se iznerviram ne umem da iskažem ono što mi smeta, što me je iznerviralo, na kulturan i fin način tako da dam ljudima na znanje da to što su uradili ili neki događaj nije bio u redu. Moje reakcije su vrlo burne, praćene kroz povišen ton - galamu i viku, nezavisno od toga gde se nalazio (kuća ili javno mesto). Prema pojedinim ljudima se ophodim vrlo ružno, sa pozicija "sile" - ja ne dozvoljavam, slušaj ti mene... Ne znam da li je to povezano sa genima, ali skoro sva rodbina - deda sa očeve strane, i skoro svi stričevi su bili ljudi u uniformama (vojska, policija, čuvar u zatvoru, radnik db). Svi su preke naravi, pa je moguće da sam pokupio i nasledne mane. Upravo to je kod mene prisutno: imam vojnički stav prema ljudima, vrlo odsečan - opet i opet, na regrutaciji sam se prijavo za služenje vojnog roka pod oružjem, na nagovor oca u rod ratne mornarice a moja želja je bila vojna policija, imao sam želju da se prijavim na kasting za emisiju može biti samo 1 (tridesetodnevni kamp specijal. jednica žandarmerije - majka me je jedva odgovorila) . Nisam licemeran, ne dopuštam da se vrši manipulacija nadamnom, nisam dvoličan. Ne volim dvolične ljude, licemere. Sa nekim ljudima sam zato što su me povredili emotivno, prekinuo svaki kontakt. Cenim sebe, možda ponekad i više nego što bi trebalo, u smislu da se ne javljam prvi, osobama za koje smatram da to ne zaslužuju, ili ne razmišljam da li zaslužuju ili ne. Vrlo često imam potrebu za isticanjem, naročito kada je znanje u pitanju (ali i neke druge stvari) iz oblasti o kojoj sam na neki način kompetentan da govorim. Neke ljude to impresionira, nekim ljudima se to smuči. Takođe, često znam da ne prihvatam savete drugih ljudi, da neko nešto bolje zna od mene. U tim situacijama, čvrsto stojim iza svojih tvrdnji, nema šanse da me iko ubedi da sam pogrešio, iako se kasnije ispostavi da sam pogrešno tvrdio, i da jesam pogrešio. Nevoljno priznajem svoje greške. Uporan sam, istrajan, sve što započnem završim, privredem kraju. Nisam od ljudi koji znaju da olako primaju savete sa strane. U dosta situacija u svojoj mladi se ponašam: što na umu to na drumu, iako sam svestan da to nije dobro. Imam poverenje u veoma ograničen broj ljudi oko sebe, iz razloga što smatram da nko neće bolje odraditi nešto do mene. Čini mi se da nisam za timski rad, već samostalac - lider. Svestan sam da na poslu poslodavci ne vole prepametne, arogantne ljude pune sebe. Ma koliko znanje da imam, iskustvo, diplomu fakulteta, neću biti u prilici da to znanje pokažem, jer će me išutirati sa posla. Da li mi možete reći, nakon analiziranja ovog pisma, u čemu je moj problem, i šta bih tebao da promenim kod sebe i kako!?
S poštovnjem, siniša.
Poštovani, podrobno ste opisali svoj problem. Jasna mi je komunikacija sa ljudima koja proizilazi iz slabo kontrolisanih emotinih reakcija, sklonosti impulsivnosti, prisutne izražene narcisoidnosti i načina razmišljanja po tipu isključivosti, odnosno \"crno-belog sveta\". Nedostaje vam socijalna mekoća i moć socilanog modulisanja. Prisutna emotivna preosetljivost i tezina njenog savladavanja uz način obrade koji je isključiv čini Vas napornim i sebi i drugima. Vaš EGO funkcioniše u tesnom prostoru visoke moralnosti i kažnjavajućeg sankcionisanja, zbog čega se često osećate napetim, agresivnim utoliko više ukoliko ste neshvaćeni,a to se često dešava upravo zbog siline reakcija koje dovode do suprotnog efekta. Kvalitetna ste osoba, postoji svesnost o tome, takođe očekujete to i od drugih. Imate moralne kvalitete što je takođe deo pozitivne slike o sebi. Ne mogu nas svi prihvatiti i voleti, kao i mi sve. Ali nemamo pravo da svojim emotivnim ispadima, ma koliko bili u pravu povređujemo druge. Postoji odgovarajući način, usaglašavanja misli i emocija, kojim se može reći nešto, pogoditi gde treba i očekivati poštovanje. To je veština koja se uči, prema tome radite na sebi. Promenite način reagovanja u frustrirajucim situacijama, priznajte greške, pohvalite druge imajte i lepu reč za njih. Ne postoje drugi samo kad pogreše, i kad se treba kritikovati i ljutiti. Veoma ste ljuti, rasčistite sa negativnom emocionalnošću! Imali ste dobru analizu nekih stvari, nastavite tako. Iskoristite intelektualne kapacitete za emotivnu i socijalnu spoznaju. Srdačno Dr. Dragana Krasić
Da li u Vranju postoji dobar psihoterapeut, molim Vas ako znate nekog da mi preporučite.
Pozdrav i hvala unapred.
Postovani na žalost ne znam odgovor na ovo pitanje. Srdačno Dr Dragana Krasić
Imam 20 god. brinu me moji strahovi... Bojim se mraka, nepoznatih ljudi, pasa, vode, smrti, vožnje kolima, mostova, nesreća... Kada šetam ulicom sa svojim sinom strah me je da će mi ga neko oteti, kada sam sama u kući plašim se da će neko u nju provaliti i silovati me, kada plivam u panici sam jer mislim da ću se udaviti, kada prelazimo preko reke kolima mislim da cemo upasti i udaviti se... U glavi mi se vrzmaju razne slike, npr. gubitak drage osobe, saobraćajna nesreća u kojoj svi ginemo, manijaci me napadaju... Da li je moguće da su uzrok mojih strahova horor, i ostali +strašni+ filmovi, koje sam gledala kao mala pored svojih roditelja? Ili možda traume iz detinjstva kada me je napao manijak u parku i sl.? Kome da se obratim za pomoć?
Hvala u napred...
Poštovana, neophodno je da se obratite stručnom licu u mestu u kome živite. Već navedeno je dovoljno da se shvati kako se loše osećate i da Vam je neophodna pomoć. Ovakva osećanja i misli čine Vaš život nekvalitetnim kako za sebe tako i za druge, a vi ste već odgovorni pred svojim detetom kome trebate hrabri i zdravi. Srdačno Dr. Dragana Krasić
Pre 3 meseca imala sam namerni pobačaj poodmakle trudnoće iz medicinskih razloga. Iako dete nije bilo poželjno, sam pobačaj je za mene bio jedno izuzetno traumatično iskustvo. Vernik sam i sada osećam ogromnu grižu savesti bez obzira na razloge koji su me naveli na ovako nešto. Osećam veliki strah i ne prođe ni jedan dan a da u sećanju ne oživim ovaj događaj. Da li mislite da je ova rana još uvek sveža i zato tako mnogo boli i kako da se izborim sa ovim jer misim da nije normalno da se stalno vraćam na nešto što više ne mogu da promenim, a ne dozvoljava mi da svoj život nastavim dalje.
Unapred Vam hvala na odgovoru.
Poštovana, suština je da je pokrenuta depresivna pozicija i osećanje koje naslovljavate problemom koji opravdava takvo stanje. Imate uvid u situaciju, jasno Vam je da nešto što je prošlo se ne može promeniti. Ali to se uvek dešava kada se čovek i oseća nemoćno pa se uvezuje za situacije koje su okončane, nose razumljivi emotivni naboj a neizmenjive su. Posetite psihijatra, popričajte o problemu, pa će te se dogovoriti kako dalje. Srdačno Dr. Dragana Krasić
Prikazano 1721-1725 od ukupno 2342 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima
Prijavite se
Dobro došli! Unesite svoje login podatke