Postovani, u poslednje vreme se jako cudno osecam, a zdrava sam. Imam 41 god, dvoje male dece 8 i 5 god i muza. Zaposlena sam. Sve u svemu je na mestu, ali imam problem vrtoglavica, brige, neraspolozenja, pa mi se onda javi nagon zbog svega toga za plakanjem, a zaista nemam razloga da budem takva. Osecaj kao da cu u svakom momentu dobiti nervni slom. Popijem bromazepan 1.5mg i malo popusti ali nema osmeha, nema radosti, tuga me neka obuzela i psiha mi je totalno zauzeta time i ne mogu da skrenem misli. Da li moze neki savet ili predlog kako da izadjem iz ove krize? Neurolog, ginekolog, kardiolog, orl, ocni lekar, skener glave, sve je to ok. Treba mi savet kako da prevazidjem krizu kad me uhvati a da to nije bromazepan. Unapred zahvalna i zabrinuta Gordana.
Poštovani,
U poslednje vreme se premišljam da se obratim psihijatru. Koleginica sam, ali iz druge oblasti. Imam sumnje da imam neki od oblika depresije. Vrlo sam introspektivna i prepoznajem viši stepen apatije nego inače, kao da sam posmatrač svog života. Ne pamtim kada sam poslednji put bila srećna, a bilo je dosta razloga. U poslednje vreme imam pad libida i to se odražava i na moj brak. Stalno sam umorna. Praktično kao da nema života u meni. Da li smatrate da s razlogom brinem o svom psihičkom zdravlju? Nisam sigurna da sam lepo objasnila, ali svaka sugestija bi mi dobrodošla. Pozdrav
Postovana, moj savet je da ne treba zanemarivati te simptome. Psiha nam porucuje da nesto ne radimo kako treba, i ako se simptomi zanemaruju mogu pogorsati stanje. Zasto biste to radili sebi?! Pri tom bih preporucila odlazak kod psihoterapeuta a ne psihijatra. Ako su simptomi blazi i mozete psihoterapijskim radom da ih prevazidjete, ne traba da uzimate lekove.
Molim savet
Postovani
Imam panicne napade... bila sam na dve terapije kod psihologa. U septembru imam kontrolu kod psihijatra. Psiholog mi kaze da sam ja tako raspolozena, da se ona pita .... sta cu ja kod nje...
Moj problem je taj sto mi se povremeno javlja strah, brzo kucanje srca, tesko disanje. Desava se jednom nedeljno ili redje. Uglavnom preko noci, budi me iz sna...
Imam troje dece i sada zelimo na van telesnu trudnocu. Jako, jako zelimo ovu bebu, ali se tako uplasim i pomislim sta ce biti ako se potresem ovako i u trudnoci. Trebam je nositi 9 meseci.
Uspem da se izborim sa panikom... tako sto setam po kuci, pijem vode, disem trazim vazduha. Uplasim se pa opet legnem, zagrlim muza da osetim sigurnost i smirim se. To traje oko 10 minuta nekad i krace. Psihijatar mi je prepisao lorazepam. U slucaju drugog stanja, da momentalno prekinem koriscenje istog. Nisam kupila lek da ne budem zavisnik. Vec ga resavam na tezi nacin.
Molim Vas recite mi sta da radim?
Da li smem nesto piti za smirenje, ako ostanem u drugom stanju?
Kako da prirodom, smirim napade. Ne idem na jogu i slicno. Citala sam knjigu, ali to me sve kratko drzi. Kao da mi se nista ne radi. Inace ja sam u kucnim poslovima 24/7. Smatram za hobi i nemam prijateljice. Samo deca muz sestre, mama.... dalje su od mene pa se cujemo telefonom...
S postovanjem
Snezana
Postovani,napetija sam u poslednje vreme,nekad mi se desi kad sam u polusnu da cujem u glavi svoju misao,cak i glas poznate osobe,preko dana mi se NIKAD nije desilo takvo nesto,samo nekad kad sam u tom polubudnom stanju,kad tonem u san,pa se nekad i trznem.Da li su to sizofrene halucinacije?Jako se plasim,jer mislim da je to ludilo.Molim vas pomozite♥ Pijem Latu od 20mg, f41 ,
Mogu biti hipnagogne halucinacije koje se desavaju u nekoj pred fazi sna, izmedju sna i jave. Javljaju se kao posledica antidepresiva, jedan od uzroka.
Postovani doktore,
Pisem jer mi je zaista ogromna nuzda. Nadam se da necete ostati nemi na moje pitanje, Naime, vec 12 godina imam bulimiju nepurgativnog tipa (zapravo, psihijatar je vodi pod suspect), i to je bukvalno svaki dan, Opsesivne misli o hrani, prejedanju, povracanju, izazivanju dijareje, intenzivnom vezbanju... Nisam primenjivao purgativni metod nikad, ali intenz vezbanje i izgladnjivanje jesam, i cak sam 2013. smrsao na 59 kilograma (sa 16 godina, a buduci da sam par meseci pre toga imao 70 nesto kg), a sad imam oko 85.
Dakle, tezina varira, varira i moje razmisljanje na temu hrane, imalo je perioda kada je ono bilo jace ili slabije, cak su bila i neka tri meseca kada je bilo potpuno prestalo, ali se posle, izazvano nekim drugim (za mene velikim) stresovima vratilo.
Dakle, psih mi je rekao da je vrv u pitanju bulimija ili nesto slicno, i dao mi je flunisan i lorazepam. A ja Vas pitam-koje su jos metode samopomoci? Nudite li vi neku vrstu terapije? Sta je najdelotvornije u lecenju poremecaja ishrane? Pomaze li grupna terapija i grupni razgovori na tu temu? Bilje, priroda, ambijent, muzika... Dakle, trazim bilo kakav odgovor jer me pomenuti problem muci vec 12 godina, dakle od 2008, i zelim da ga se oslobodim,
Molim vas za odgovor.
Sa postovanjem,
Jovan
Individualna ili grupna psihoterapija je u redu, ako se osecate sa tim da izlazete u grupi to je u redu. Konsultacija sa nitricionistom. Na psihoterapiji cete otkriti sta Vam je potrebno.
Postovani, u poslednje vreme se jako cudno osecam, a zdrava sam. Imam 41 god, dvoje male dece 8 i 5 god i muza. Zaposlena sam. Sve u svemu je na mestu, ali imam problem vrtoglavica, brige, neraspolozenja, pa mi se onda javi nagon zbog svega toga za plakanjem, a zaista nemam razloga da budem takva. Osecaj kao da cu u svakom momentu dobiti nervni slom. Popijem bromazepan 1.5mg i malo popusti ali nema osmeha, nema radosti, tuga me neka obuzela i psiha mi je totalno zauzeta time i ne mogu da skrenem misli. Da li moze neki savet ili predlog kako da izadjem iz ove krize? Neurolog, ginekolog, kardiolog, orl, ocni lekar, skener glave, sve je to ok. Treba mi savet kako da prevazidjem krizu kad me uhvati a da to nije bromazepan. Unapred zahvalna i zabrinuta Gordana.
Odgovoreno: 13. 09. 2020.Poštovana,
Vrlo je verovatno da se radi o depresiji i paničnim napadima. Kontaktirajte me na 0611801972
Sa poštovanjem,
Dr Milan Popović
Poštovani, U poslednje vreme se premišljam da se obratim psihijatru. Koleginica sam, ali iz druge oblasti. Imam sumnje da imam neki od oblika depresije. Vrlo sam introspektivna i prepoznajem viši stepen apatije nego inače, kao da sam posmatrač svog života. Ne pamtim kada sam poslednji put bila srećna, a bilo je dosta razloga. U poslednje vreme imam pad libida i to se odražava i na moj brak. Stalno sam umorna. Praktično kao da nema života u meni. Da li smatrate da s razlogom brinem o svom psihičkom zdravlju? Nisam sigurna da sam lepo objasnila, ali svaka sugestija bi mi dobrodošla. Pozdrav
Odgovoreno: 03. 09. 2020.Postovana, moj savet je da ne treba zanemarivati te simptome. Psiha nam porucuje da nesto ne radimo kako treba, i ako se simptomi zanemaruju mogu pogorsati stanje. Zasto biste to radili sebi?! Pri tom bih preporucila odlazak kod psihoterapeuta a ne psihijatra. Ako su simptomi blazi i mozete psihoterapijskim radom da ih prevazidjete, ne traba da uzimate lekove.
Molim savet Postovani Imam panicne napade... bila sam na dve terapije kod psihologa. U septembru imam kontrolu kod psihijatra. Psiholog mi kaze da sam ja tako raspolozena, da se ona pita .... sta cu ja kod nje... Moj problem je taj sto mi se povremeno javlja strah, brzo kucanje srca, tesko disanje. Desava se jednom nedeljno ili redje. Uglavnom preko noci, budi me iz sna... Imam troje dece i sada zelimo na van telesnu trudnocu. Jako, jako zelimo ovu bebu, ali se tako uplasim i pomislim sta ce biti ako se potresem ovako i u trudnoci. Trebam je nositi 9 meseci. Uspem da se izborim sa panikom... tako sto setam po kuci, pijem vode, disem trazim vazduha. Uplasim se pa opet legnem, zagrlim muza da osetim sigurnost i smirim se. To traje oko 10 minuta nekad i krace. Psihijatar mi je prepisao lorazepam. U slucaju drugog stanja, da momentalno prekinem koriscenje istog. Nisam kupila lek da ne budem zavisnik. Vec ga resavam na tezi nacin. Molim Vas recite mi sta da radim? Da li smem nesto piti za smirenje, ako ostanem u drugom stanju? Kako da prirodom, smirim napade. Ne idem na jogu i slicno. Citala sam knjigu, ali to me sve kratko drzi. Kao da mi se nista ne radi. Inace ja sam u kucnim poslovima 24/7. Smatram za hobi i nemam prijateljice. Samo deca muz sestre, mama.... dalje su od mene pa se cujemo telefonom... S postovanjem Snezana
Odgovoreno: 03. 09. 2020.Jedan od nacina je da se javite psihoterapeutu, naravno izbor je na Vama.
Postovani,napetija sam u poslednje vreme,nekad mi se desi kad sam u polusnu da cujem u glavi svoju misao,cak i glas poznate osobe,preko dana mi se NIKAD nije desilo takvo nesto,samo nekad kad sam u tom polubudnom stanju,kad tonem u san,pa se nekad i trznem.Da li su to sizofrene halucinacije?Jako se plasim,jer mislim da je to ludilo.Molim vas pomozite♥ Pijem Latu od 20mg, f41 ,
Odgovoreno: 03. 09. 2020.Mogu biti hipnagogne halucinacije koje se desavaju u nekoj pred fazi sna, izmedju sna i jave. Javljaju se kao posledica antidepresiva, jedan od uzroka.
Postovani doktore, Pisem jer mi je zaista ogromna nuzda. Nadam se da necete ostati nemi na moje pitanje, Naime, vec 12 godina imam bulimiju nepurgativnog tipa (zapravo, psihijatar je vodi pod suspect), i to je bukvalno svaki dan, Opsesivne misli o hrani, prejedanju, povracanju, izazivanju dijareje, intenzivnom vezbanju... Nisam primenjivao purgativni metod nikad, ali intenz vezbanje i izgladnjivanje jesam, i cak sam 2013. smrsao na 59 kilograma (sa 16 godina, a buduci da sam par meseci pre toga imao 70 nesto kg), a sad imam oko 85. Dakle, tezina varira, varira i moje razmisljanje na temu hrane, imalo je perioda kada je ono bilo jace ili slabije, cak su bila i neka tri meseca kada je bilo potpuno prestalo, ali se posle, izazvano nekim drugim (za mene velikim) stresovima vratilo. Dakle, psih mi je rekao da je vrv u pitanju bulimija ili nesto slicno, i dao mi je flunisan i lorazepam. A ja Vas pitam-koje su jos metode samopomoci? Nudite li vi neku vrstu terapije? Sta je najdelotvornije u lecenju poremecaja ishrane? Pomaze li grupna terapija i grupni razgovori na tu temu? Bilje, priroda, ambijent, muzika... Dakle, trazim bilo kakav odgovor jer me pomenuti problem muci vec 12 godina, dakle od 2008, i zelim da ga se oslobodim, Molim vas za odgovor. Sa postovanjem, Jovan
Odgovoreno: 15. 08. 2020.Individualna ili grupna psihoterapija je u redu, ako se osecate sa tim da izlazete u grupi to je u redu. Konsultacija sa nitricionistom. Na psihoterapiji cete otkriti sta Vam je potrebno.
Prikazano 151-155 od ukupno 2352 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima
Prijavite se
Dobro došli! Unesite svoje login podatke