Poštovana,
Možete li mi preporučiti neku knjigu neke osobe koja se
izlečila od depresije anksioznosti pa je napisala ceo taj proces kako je trajao i kako je došla do kraja izlečenja? Ili možda neku knjigu koja opisuje tu bolest ako može na našem jeziku, a ako ne, može i engleskom. Pošto se ja
lečim od depresije a ne znam ništa o tome pa bih volela da tako shvatim neke stvari. Molim Vas dajte mi bilo kakav odgovor.
Hvala unapred.
Poštovana,
Jednom davno sam procitala knigu
dnevnik jedne depresije-ursula goldman. Dobro je pročitati, ali smatram da je bolje pročitati knjige
lujze heil, ili nešto iz
popularne psihologije što će Vam pomoći da menjate razmišljanja, ponašanja, bolje se osećate.
dr D. Krasić. Pozdrav.
Zdravo, mogu lli vas pitati koji ljek trebam da pijem za smirenje, i dali postoji neka tableta za traumu jer uvek imam neki strah, ono uvel mislim neshto uvek negativno zasamog sebe imam losih ideja, ovako se oseqam evo 2 godine, billa sam kod psihijatra ali on mi je rakao da je sve u redu samnom ali ja se ne oseqam dobro uvek neshto ko napeta i strah me hvata, zbunjeno s eoseqam od kako sam dobilla neke losih saveta od jedne osobe, od tad se ne oseqam dobro ako hoqete da znate koje su to i sevate i zashto sam trazhilla onda qu vas objesniti ne imail adresu vashu neku personalnu, ali sad za sad pitam dali ima nek tableta za traumu molim vas pomozite ja imam 26 godina, qekam odgovor hvala unapred.
Poštovana, Jako bih volela da vam pomognem, ali nisam sigurna da to mogu na ovaj nacin. Lekovi za smirenje postoje, i ima ih dosta, ali oni ne lece, samo trenutno smanje napetost. ''lek za traumu'' kao takav ne postoji. Ukoliko ste shvatili da ste dobili '' lose savete'', dobro je sto ste znali da ih procenite i odbacite. Ukoliko je to poticalo od vama vazne osobe, onda je to problem poverenja i prijateljstva. U svakom slucaju, mladi ste i psihoterapija bi bila idealna za vas
Pozdrav,
Moje pitanje glasi, sestra 43 godine stara ima gotov svaki 2 ili 3 dan napad. Obično sanja nešto i čim ustane
histerično plače nema snage. Bila je kod doktora psihijatra on je njoj prepisao neke
lekove protiv depresije i anksioznosti ali ne pomažu ništa. Da li možete mi odgovoriti kod kojeg ljekara da se uputim ili sta da upotrebljavam, pošto je situacija svaki dan sve opasnija.
Unaprijed hvala.
Poštovani,
Naravno, morate se obratiti psihijatru, ako ne istom, onda nekom drugom. Problem je takve prirode i drugačije ga je
nemoguće rešiti.
dr D. Krasić. Pozdrav
Poštovana dr,
Imam 18 godina i
problem sa strahom od bolesti. Sve je počelo kada sam sa 16 godina pronašla
izraslinu na dojci. Tada sam prošla kroz brojna ispitivanja koja su malo duže potrajala, na kraju je utvrđeno da je u pitanju
benigna promena. Međutim, nakon toga ja sam s vremena na vreme upadala u neke periode brige i zamarala se pitanjima tipa šta ako to pređe u nešto maligno i slično. Onda sam pročitala u novinama članak o tome kako je neka žena koja se lečila od raka dojke pronašla
čvorić na vratu, i tako se otkrilo da je
rak metastazirao. Od tada sam često pipala svoj vrat, plašila se da se ne pojavi neki čvorić. Vremenom se on i pojavio. Onda me je okupirala
briga oko uvećanih limfnih žlezda. Prošla sam brojne pretrage, utvrdilo se da sam
limfatične konstitucije. Objašnjeno mi je da moje žlezde reaguju na svaku manju infekciju, stres... Međutim, meni nije dovoljno to što me je pregledalo mnogo lekara specijalista i što su rekli da je to bezazleno. Ja se brinem da oni to nisu dovoljno ozbiljno shvatili, i da to nije nešto mnogo ozbiljnije. Ne brinem konstantno, ali se dešava da uđem u neki period kada razmišljam o tome, opipavam se, tražim da li je iskočila neka nova žlezda i to me prilično pokoleba. Završila sam medicinsku školu. Neretko se dešavalo da dok učim o nekoj bolesti, razmišljam da li ja imam neki od tih simptoma. Sada sam upisala medicinski fakultet. Svesna sam da me čekaju velike obaveze, i da ne smem sebi da dopustim da
zapadam u te krize, jer onda nisam u stanju ni da učim. I volela bih da naučim da se izborim sa tim, jer ne bih želela da ta panika utiče na moj uspeh na fakultetu.
Hvala!
Poštovana,
Da vam kažem da ste mladi, da je
suvišno takvo razmišljanje, nepotrebno je i samo bi ponavljala nešto što je poznato. Ali, pošto
slabost psihičkih snaga može nastati i kod mladih i potražiti oduske putem traganja za bolešću i ulazeći u sve dublji
ponor depresivnog raspoloženja i nemogućnosti, stoga je neophodna pomoć psihijatra najpre kroz razgovore i postizanje uvida, a potom i preko lekova ako treba. Da znate, takodje, da postoje časni izuzeci, ali retki, koji su kroz studiranje medicine izbegli i nisu se suočili sa strahom od bolešću, hipohondrijskog karaktera. Potrudite se i rešićete problem, zaista ste mladi i sigurna sam da imate
intelektualne i emotivne kapacitete.
dr D. Krasić. Pozdrav.
Poštovana dr,
Imam pitanje, koje će sigurno izgledati veoma čudno, imam neverovatnu
sumnju da sam poremećen i mislim da ljudi to skrivaju od mene. Niko mi u životu nije rekao da sam
poremećen, bilo šta takvo. Moja sumnja je počela posle šestomesečnog stanja napetosti, uznemirenosti, kako bih ja rekao ludila. Prošle godine u Martu, moj brat i ja smo
duvali travu, tu je bila i njegova devojka, uglavnom ja sam uzeo najviše, nisam siguran da je bila čista trava, i nije mi bio prvi put da sam konzumirao travu. Popušili smo joint i krenuli dalje, odjednom sam dobio strašne halucinacije, neopisivo, govorio sam da ću umreti, itd. Na kraju sam završio u hitnoj pomoći gde sam sam otišao, bio sam svestan, stavili su me na ekg, tako nešto, imao sam
veoma ubrzan rad srca, jedva sam disao, mislio sam da ću umreti ako ne uzmem vodu, svašta. Sećam se tako nekih stvari. Uglavnom posle toga 6 meseci nisam skoro izlazio iz kuće imao sam strahove razne, potpuno van kontrole, išao sam kod psihijatra, dao mi je maprotilin nije pomogao tada, mislim za tih 6 meseci, a onda sam promenio lekara, 2 razgovora sam imao sa njim, više nisam išao, ali prepisao mi je druge lekove,
risperidon (
risar) 1 mg, 25 mg maprotilin i pola lorazepama pijem još uvek uveče, a ujutru jedan lorazepam od 2.5 mg. Prva tri dana korišćenja lekova koristio sam mnogo veće doze i odjednom je sve bilo lagano dobro, gledam se u ogledalo, ne vidim ništa "nenormalno", ali i dalje se pitam, ako sam poremećen, možda i ne mogu to da vidim. Ne razumem kako neko može sumnjati da nie normalan, tj. zašto uopšte sumnjam, mislio sam da je zbog doživljenog stresa, dugotrajnog straha, smrti oca sa 11 godina. Može li neko da mi objasni? Ako je moguće xd ne želim da dužim priču, znam da je potreban razgovor sa nekim možda i na duže vreme da bih dobio odgovor, samo želim da mi neko objasni, kako je moguće sumnjati toliko u sebe i druge, da li je to po Vama normalno i kako se toga osloboditi?
Hvala unapred.
Poštovani, Sumnja je često potrebna da bi kontrolisala nas same i
izoštrila vidjenje realnosti. U određenoj meri je potrebna, ali ne sme biti takva da nas ukoči, uplaši i zaustavi. Takva sumnja je vezana za
nesigurne, nesamopouzdane osobe, i često uplašene i
depresivne ličnosti. Sumnja u normalnost, nije prisutna kod inače pravih psihijatrijskih poremećaja. Oni su bez uvida i bez dobrog testiranja realnosti. Stoga, ne mislim da ste "nenormalni" ali smatram da
javljanje psihijatru i psihoterapija će biti jako blagotvorni
dr D. Krasić. Pozdrav
Možete li mi preporučiti neku knjigu neke osobe koja se izlečila od depresije anksioznosti pa je napisala ceo taj proces kako je trajao i kako je došla do kraja izlečenja? Ili možda neku knjigu koja opisuje tu bolest ako može na našem jeziku, a ako ne, može i engleskom. Pošto se ja lečim od depresije a ne znam ništa o tome pa bih volela da tako shvatim neke stvari. Molim Vas dajte mi bilo kakav odgovor.
Hvala unapred.
Jednom davno sam procitala knigu dnevnik jedne depresije-ursula goldman. Dobro je pročitati, ali smatram da je bolje pročitati knjige lujze heil, ili nešto iz popularne psihologije što će Vam pomoći da menjate razmišljanja, ponašanja, bolje se osećate.
dr D. Krasić. Pozdrav.
Jako bih volela da vam pomognem, ali nisam sigurna da to mogu na ovaj nacin. Lekovi za smirenje postoje, i ima ih dosta, ali oni ne lece, samo trenutno smanje napetost. ''lek za traumu'' kao takav ne postoji. Ukoliko ste shvatili da ste dobili '' lose savete'', dobro je sto ste znali da ih procenite i odbacite. Ukoliko je to poticalo od vama vazne osobe, onda je to problem poverenja i prijateljstva. U svakom slucaju, mladi ste i psihoterapija bi bila idealna za vas
dr d. Krasic
Pozdrav
Moje pitanje glasi, sestra 43 godine stara ima gotov svaki 2 ili 3 dan napad. Obično sanja nešto i čim ustane histerično plače nema snage. Bila je kod doktora psihijatra on je njoj prepisao neke lekove protiv depresije i anksioznosti ali ne pomažu ništa. Da li možete mi odgovoriti kod kojeg ljekara da se uputim ili sta da upotrebljavam, pošto je situacija svaki dan sve opasnija.
Unaprijed hvala.
Naravno, morate se obratiti psihijatru, ako ne istom, onda nekom drugom. Problem je takve prirode i drugačije ga je nemoguće rešiti.
dr D. Krasić. Pozdrav
Imam 18 godina i problem sa strahom od bolesti. Sve je počelo kada sam sa 16 godina pronašla izraslinu na dojci. Tada sam prošla kroz brojna ispitivanja koja su malo duže potrajala, na kraju je utvrđeno da je u pitanju benigna promena. Međutim, nakon toga ja sam s vremena na vreme upadala u neke periode brige i zamarala se pitanjima tipa šta ako to pređe u nešto maligno i slično. Onda sam pročitala u novinama članak o tome kako je neka žena koja se lečila od raka dojke pronašla čvorić na vratu, i tako se otkrilo da je rak metastazirao. Od tada sam često pipala svoj vrat, plašila se da se ne pojavi neki čvorić. Vremenom se on i pojavio. Onda me je okupirala briga oko uvećanih limfnih žlezda. Prošla sam brojne pretrage, utvrdilo se da sam limfatične konstitucije. Objašnjeno mi je da moje žlezde reaguju na svaku manju infekciju, stres... Međutim, meni nije dovoljno to što me je pregledalo mnogo lekara specijalista i što su rekli da je to bezazleno. Ja se brinem da oni to nisu dovoljno ozbiljno shvatili, i da to nije nešto mnogo ozbiljnije. Ne brinem konstantno, ali se dešava da uđem u neki period kada razmišljam o tome, opipavam se, tražim da li je iskočila neka nova žlezda i to me prilično pokoleba. Završila sam medicinsku školu. Neretko se dešavalo da dok učim o nekoj bolesti, razmišljam da li ja imam neki od tih simptoma. Sada sam upisala medicinski fakultet. Svesna sam da me čekaju velike obaveze, i da ne smem sebi da dopustim da zapadam u te krize, jer onda nisam u stanju ni da učim. I volela bih da naučim da se izborim sa tim, jer ne bih želela da ta panika utiče na moj uspeh na fakultetu.
Hvala!
Da vam kažem da ste mladi, da je suvišno takvo razmišljanje, nepotrebno je i samo bi ponavljala nešto što je poznato. Ali, pošto slabost psihičkih snaga može nastati i kod mladih i potražiti oduske putem traganja za bolešću i ulazeći u sve dublji ponor depresivnog raspoloženja i nemogućnosti, stoga je neophodna pomoć psihijatra najpre kroz razgovore i postizanje uvida, a potom i preko lekova ako treba. Da znate, takodje, da postoje časni izuzeci, ali retki, koji su kroz studiranje medicine izbegli i nisu se suočili sa strahom od bolešću, hipohondrijskog karaktera. Potrudite se i rešićete problem, zaista ste mladi i sigurna sam da imate intelektualne i emotivne kapacitete.
dr D. Krasić. Pozdrav.
Imam pitanje, koje će sigurno izgledati veoma čudno, imam neverovatnu sumnju da sam poremećen i mislim da ljudi to skrivaju od mene. Niko mi u životu nije rekao da sam poremećen, bilo šta takvo. Moja sumnja je počela posle šestomesečnog stanja napetosti, uznemirenosti, kako bih ja rekao ludila. Prošle godine u Martu, moj brat i ja smo duvali travu, tu je bila i njegova devojka, uglavnom ja sam uzeo najviše, nisam siguran da je bila čista trava, i nije mi bio prvi put da sam konzumirao travu. Popušili smo joint i krenuli dalje, odjednom sam dobio strašne halucinacije, neopisivo, govorio sam da ću umreti, itd. Na kraju sam završio u hitnoj pomoći gde sam sam otišao, bio sam svestan, stavili su me na ekg, tako nešto, imao sam veoma ubrzan rad srca, jedva sam disao, mislio sam da ću umreti ako ne uzmem vodu, svašta. Sećam se tako nekih stvari. Uglavnom posle toga 6 meseci nisam skoro izlazio iz kuće imao sam strahove razne, potpuno van kontrole, išao sam kod psihijatra, dao mi je maprotilin nije pomogao tada, mislim za tih 6 meseci, a onda sam promenio lekara, 2 razgovora sam imao sa njim, više nisam išao, ali prepisao mi je druge lekove, risperidon ( risar) 1 mg, 25 mg maprotilin i pola lorazepama pijem još uvek uveče, a ujutru jedan lorazepam od 2.5 mg. Prva tri dana korišćenja lekova koristio sam mnogo veće doze i odjednom je sve bilo lagano dobro, gledam se u ogledalo, ne vidim ništa "nenormalno", ali i dalje se pitam, ako sam poremećen, možda i ne mogu to da vidim. Ne razumem kako neko može sumnjati da nie normalan, tj. zašto uopšte sumnjam, mislio sam da je zbog doživljenog stresa, dugotrajnog straha, smrti oca sa 11 godina. Može li neko da mi objasni? Ako je moguće xd ne želim da dužim priču, znam da je potreban razgovor sa nekim možda i na duže vreme da bih dobio odgovor, samo želim da mi neko objasni, kako je moguće sumnjati toliko u sebe i druge, da li je to po Vama normalno i kako se toga osloboditi?
Hvala unapred.
Sumnja je često potrebna da bi kontrolisala nas same i izoštrila vidjenje realnosti. U određenoj meri je potrebna, ali ne sme biti takva da nas ukoči, uplaši i zaustavi. Takva sumnja je vezana za nesigurne, nesamopouzdane osobe, i često uplašene i depresivne ličnosti. Sumnja u normalnost, nije prisutna kod inače pravih psihijatrijskih poremećaja. Oni su bez uvida i bez dobrog testiranja realnosti. Stoga, ne mislim da ste "nenormalni" ali smatram da javljanje psihijatru i psihoterapija će biti jako blagotvorni
dr D. Krasić. Pozdrav
Prikazano 1426-1430 od ukupno 2343 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima
Prijavite se
Dobro došli! Unesite svoje login podatke