Živim sa suprugom 2 godine i godinu dana smo u braku, imamo slatkog dečaka od 9 meseci. Postoji veliki problem u našoj komunikaciji. Kad god se desi neki problem, on je uvek u pravu, a ja sam žrtveno jagnje koje je sve započelo. Čim ja krenem sa pričom sta mi je zasmetalo u našem odnosu nastaje haos. On se ljuti, počne da besni i kaže kako ga ja namerno nerviram, jer sam takva žena, žena koja želi da se svađa. To mi je totalna besmislica, jer ja znam ko sam i kakva sam po prirodi. On jednostavno za sebe i svoje potrebe uvek nađe opravdanje i to je tako, a da li detetu nešto treba o tome jednostavno ne razmišlja, bilo da se radi o hrani ili o nekim drugim stvarima. Njegovo oružje je: "Ja radim", pa može da ima sve što on zamisli. A ja sam žena i ja zarađujem manje od njega. Sve manje imam strpljenja za naš odnos jer je par puta i fizički nasrnuo na mene. Razmišljam šta da radim?

U braku sam dve godine. Venčali smo se posle devet godina zabavljanja. Oduvek je naša veza bila sa izuzetno velikim fluktuacijama, a tešila sam se da će se regulisati kada budemo živeli sami i navikli se na zajednički život i obaveze. Međutim, period privikavanja nikako da prođe. Moj suprug je nemirnog duha i veoma često van kuće, zbog posla ili druženja na koja ponekad idemo zajedno. Vremenom je takav stil i nezainteresovanost za razgovor o svakodnevnim dešavanjima prouzrokovao udaljavanje, i velike probleme u komunikaciji kao i nestanak seksualne želje kojih smo oboje svesni. Želela bih samo da mi preporučite dobro bračno savetovalište i pošaljete njihov kontakt telefon i adresu jer znam da za rešenje problema nije dovoljan samo jedan tekst koji ću verovatno pročitati sama.

Supruga i ja već duže vreme imamo problem koji ne umemo da rešimo. Živimo zajedno 8 godina, u braku smo skoro 3 i imamo dete od godinu i 3 meseca. Naši problemi su počeli otprilike malo posle našeg venčanja. U tom nekom periodu je supruga počela i da radi. Do tada sam radio samo ja, a ona je studirala. Naš odnos je uvek bio fenomenalan, uvek smo mogli da nađemo zajednički jezik, ponekad čak i bez reči. Međutim, sve se to drastično promenilo od momenta kada je ostala trudna. Sada samo kuka i zanoveta, ništa joj nije po volji, a najviše ja. Koliko god da se trudim da joj izađem u susret, nije joj dovoljno i traži još. Daleko od toga da sam savršen, ali nije ni ona, s tom razlikom što ja njoj prebacujem samo kad pretera, a ona na prvu loptu. U više navrata sam pokušao sa njom da razgovaram, ali bezuspešno. Dok ja pokušavam da dođem do srži problema, ona vrti priče od slučaja do slučaja detaljišući do besvesti. Večito meri ko je više, a ko manje, ko je kad a ko nije i tome slično. Na sve to seksualni život skoro i da ne postoji jer njoj moraju da se poklope planete da bi bila raspoložena. Sa nekoliko puta nedeljno smo spali na jedva 1-2 puta u 2 meseca. Možete li da mi date neki savet ili da mi predložite nekog kolegu/ koleginicu kod koga bismo mogli da odemo da porazgovaramo?

Imam 19 godina i prije 10 godina sam preležala bakterijski meningitis, a 2 godine prije toga virusni meningitis.

Uspješno je izliječen i nisam imala nikakve posledice. Još u osnovnoj školi sam pocela da primjećujem da nekad zamuckujem, i imam ogromnu tremu čak i kad pričam sa mamom i drugaricom, al smo to pripisivali nesigurnosti i pubertetu.

Sada sve više imam problem sa komunikacijom, desi se da zaboravim u sred razgovora šta pričam, i motorika mi je znatno oslabljena.

Da li to može bit posledica meningitisa?