Pozdrav, htela bih nešto da vas pitam. Moj rođak se ponaša zabrinjavajuće. To traje već mesecima i stalno se ponavlja , svaki put kada prođe neki auto, autobus on se prekrsti i pokloni. Pitala sam njegovu suprugu zašto ga ne vode kod stručnjaka, ali on ne će ni da čuje za to, ona se nebuni. Žao mi je čovek ima dvoje male dece . Šta vi misli šta to može da bude ?
Vrlo verovatno je reč o kompulsivnoj radnji koju je prouzrokovala neka trauma ili stres, a čija je funkcija da snizi unutrašnju teniziju. Grupa opsesivno-kompulsivnih poremećaja (OKP) je u spektru neurotskih poremećaja. Za lečenje se može obratiti lekaru opšte prakse, kako bi dobio uput za psihijatra, ili se može direktno obratiti Institutu za mentalno zdravlje u Palmtićevoj ili pronaći kontakt nekog iz privatne prakse sa ciljem dijagnostikovanja.. Takođe, psihoterapija dolazi u obzir i ona daje dugotrajnije rezultate, ali je ona moguća isključivo uz njegovu saglasnost i motivisanost za takav vid rada.
Sve dok njegovo stanje ne predstavlja opasnost po okolinu i njega samog, nije zabrinjavajuće, a ako to postane, osim pomenutih adresa, pomoć se može tražiti i od lokalnog Centra za socijalni rad.
Unazad godinu dana imam izrazenu nesanicu. Lekar je prepisao lorazepam koji pomaze manje vise, ali bih trebala da ga pijem ujutru i uvece sto ja izbegavam zbog zavisnozti. Probala sam nekoliko preparata na biljnoj bazi, ali bez nekog resenja. Dijagnoza mi je anksioznost ali nesanica ne dozvoljava d normalno radim i funkcionisem. IMA li nekog resenja
Postovanje,
Moj tata je oboleo od Kovida i trenutno je u bolnici.Nastale su drasticne promene u ponasanju-anksioznost,dezorijentisanost,agresija...lekari apeluju da uticem na njega razgovorom,medjutim to je nemoguce jer do njega reci ne dopiru.
Kako da se postavim i u kom smeru da pokusam da uticem na njega,da mu pomognem?
Hvala unapred
Suočavanje sa po život ugrožavajućom bolešću nosi izuzetno veliki stres, kako za pacijenta tako i za članove njegove porodice. U akutnim fazama kao što je ova presudnu ulogu imaju specijalisti psihijatrije koji trebaju da doprinesu da se lekovima njegovo stanje popravi, da se snize anksioznost i agresivnost. Takođe bi trebali da procene i do koje mere se kreće dezorijentisanost.
Vaša uloga je bitna pre svega u smislu podrške. Podrška bi značila da budete neko ko ume da ga čuje, da pokaže da ga razume, da bude stabilna osoba koja garantuje da će sve biti dobro kada Kovid prođe. Do određene mere uticati na njega će biti moguće. Vaše je da prepoznate tu meru, jer preko nje se ne vredi izlagati. Presudno je da mislite i na sebe kako bi ste bili u stanju da pomognete ocu.
Ono što možete uraditi je sledeće:
- Uveravajte ga da je na sigurnom i bezbednom mestu. Obezbedite kratke, tačne i ponavljane informacije.
- Nastojte da ga umirite nudeći mu nadu i povoljne ishode.
- Naglašavajte ono u čemu je dobar, ono što dobro radi, da to nastavi i istraje.
- Pokažite da Vam je stalo, da ste tu i da može da računa na Vas.
Imam čudnu osobinu da se ponekad nasmejem na nešto na šta se nije primereno smejati.Ne razumem zasto to radim, smeta mi i neprijatno mi je kada se tako ponašam u prisustvu drugih ljudi.Ovo se ne dešava toliko često, jer se ne nasmejem uvek kada neko ispriča nesto tuzno, ali se ponekad ipak desi.Umesto da odreagujem sa empatijom, ja uradim potpuno suprotno. Jedanput mi je neko ispricao da se jedna devojka rasplakala jer se ugojila 200g, jer pati od anoreksije, a ja sam počela da se smejem. Drugi primer koga se secam je da kada sam videla osobu na ulici koja je pravila grimase i čudne pokrete rukama jer je bolesna, ja sam se nasmejala. Bilo je još situacija.. Nikada se ne smejem dugo jer me blam pojede.Ne umem da objasnim šta mi je smešno, jer razumem da tim osobama o kojima je rec nije nimalo lako i moraju da se nose sa svojim problemima. Plasim se da mi neko opet ne ispriča nešto, a ja ponovo odreagujem smehom i onda ta osoba snizi misljenje o meni.Šta Vi mislite o ovome?Pozdrav
Ljudska psiha poseduje mehanizme odbrana koji svaku osobu štite od sadržaja koji za nju predstavljaju procenjenu pretnju. Npr. kada kada doživimo neki neuspeh mi ga možemo otpisivati ili racionalizovati. Neko drugi ga može potiskivati ili intelektualizovati. Nije redak primer da se mlađe osobe smeju na sahrani, to ih ne čini neempatičnima već se oni na taj način "brane" od neprijatnog sadržaja. Ovi mehanizmi su korisni kada igraju namenjenu ulogu, međutim kad pretnja prođe i kada se više ne nalazimo u potencijalno pretećoj ili preplavljujućoj situaciji tada nam ovi mehanizmi više nisu potrebni. Neki od njih imaju tendenciju da i dalje ostanu na snazi, a tada postaju smetnja jer postaju nefunkcionalni.
Kada su u pitanju emocije, njihovo ispoljavanje će u mnogome zavisti od toga kako smo naučeni da ih ispoljavamo u porodici u kojoj smo odrasli. Ako je u porodici bilo zabranjeno pokazivati tugu ("Šta plačeš, nisi beba"), onda dete to usvoji na taj način. Kada odraste ne ume da se adekvano postavi, nastoji da ovu emociju izbegne i da je na svaki način zamaskira.
Primeri koje ste naveli ukazuju na jedno ili oba stanja koje sam opisao. Istraživanjem Vaših procesa, pored boljeg razumevanja i uvida, može Vam doneti promenu kojoj težite. To možete postići literaturom namenjenoj samopomoći ili u radu sa terapeutom.
Put do rešenja kreće od momenta otkrivanja uzroka. Vaše simptome prenesite izabranom (porodičnom) lekaru koji će Vas dalje preusmeriti na specijaliste. Simptomi koje navodite su dobar povod da se njima ozbiljno pozabavite bez odlaganja.
Pozdrav, htela bih nešto da vas pitam. Moj rođak se ponaša zabrinjavajuće. To traje već mesecima i stalno se ponavlja , svaki put kada prođe neki auto, autobus on se prekrsti i pokloni. Pitala sam njegovu suprugu zašto ga ne vode kod stručnjaka, ali on ne će ni da čuje za to, ona se nebuni. Žao mi je čovek ima dvoje male dece . Šta vi misli šta to može da bude ?
Odgovoreno: 24. 03. 2021.Poštovana,
Vrlo verovatno je reč o kompulsivnoj radnji koju je prouzrokovala neka trauma ili stres, a čija je funkcija da snizi unutrašnju teniziju. Grupa opsesivno-kompulsivnih poremećaja (OKP) je u spektru neurotskih poremećaja. Za lečenje se može obratiti lekaru opšte prakse, kako bi dobio uput za psihijatra, ili se može direktno obratiti Institutu za mentalno zdravlje u Palmtićevoj ili pronaći kontakt nekog iz privatne prakse sa ciljem dijagnostikovanja.. Takođe, psihoterapija dolazi u obzir i ona daje dugotrajnije rezultate, ali je ona moguća isključivo uz njegovu saglasnost i motivisanost za takav vid rada.
Sve dok njegovo stanje ne predstavlja opasnost po okolinu i njega samog, nije zabrinjavajuće, a ako to postane, osim pomenutih adresa, pomoć se može tražiti i od lokalnog Centra za socijalni rad.
Srdačan pozdrav,
Uroš Rajaković
psiholog, psihoterapeut
Unazad godinu dana imam izrazenu nesanicu. Lekar je prepisao lorazepam koji pomaze manje vise, ali bih trebala da ga pijem ujutru i uvece sto ja izbegavam zbog zavisnozti. Probala sam nekoliko preparata na biljnoj bazi, ali bez nekog resenja. Dijagnoza mi je anksioznost ali nesanica ne dozvoljava d normalno radim i funkcionisem. IMA li nekog resenja
Odgovoreno: 12. 03. 2021.Poštovana,
REKBT psihoterapija kojom se bavim daje odlične rezultate u rešavanju nekih oblika nesanice.
Postovanje, Moj tata je oboleo od Kovida i trenutno je u bolnici.Nastale su drasticne promene u ponasanju-anksioznost,dezorijentisanost,agresija...lekari apeluju da uticem na njega razgovorom,medjutim to je nemoguce jer do njega reci ne dopiru. Kako da se postavim i u kom smeru da pokusam da uticem na njega,da mu pomognem? Hvala unapred
Odgovoreno: 08. 03. 2021.Poštovanje,
Suočavanje sa po život ugrožavajućom bolešću nosi izuzetno veliki stres, kako za pacijenta tako i za članove njegove porodice. U akutnim fazama kao što je ova presudnu ulogu imaju specijalisti psihijatrije koji trebaju da doprinesu da se lekovima njegovo stanje popravi, da se snize anksioznost i agresivnost. Takođe bi trebali da procene i do koje mere se kreće dezorijentisanost.
Vaša uloga je bitna pre svega u smislu podrške. Podrška bi značila da budete neko ko ume da ga čuje, da pokaže da ga razume, da bude stabilna osoba koja garantuje da će sve biti dobro kada Kovid prođe. Do određene mere uticati na njega će biti moguće. Vaše je da prepoznate tu meru, jer preko nje se ne vredi izlagati. Presudno je da mislite i na sebe kako bi ste bili u stanju da pomognete ocu.
Ono što možete uraditi je sledeće:
- Uveravajte ga da je na sigurnom i bezbednom mestu. Obezbedite kratke, tačne i ponavljane informacije.
- Nastojte da ga umirite nudeći mu nadu i povoljne ishode.
- Naglašavajte ono u čemu je dobar, ono što dobro radi, da to nastavi i istraje.
- Pokažite da Vam je stalo, da ste tu i da može da računa na Vas.
Srdačan pozdrav,
Uroš Rajaković
psiholog, psihoterapeut
Poštovani,
Imam čudnu osobinu da se ponekad nasmejem na nešto na šta se nije primereno smejati.Ne razumem zasto to radim, smeta mi i neprijatno mi je kada se tako ponašam u prisustvu drugih ljudi.Ovo se ne dešava toliko često, jer se ne nasmejem uvek kada neko ispriča nesto tuzno, ali se ponekad ipak desi.Umesto da odreagujem sa empatijom, ja uradim potpuno suprotno. Jedanput mi je neko ispricao da se jedna devojka rasplakala jer se ugojila 200g, jer pati od anoreksije, a ja sam počela da se smejem. Drugi primer koga se secam je da kada sam videla osobu na ulici koja je pravila grimase i čudne pokrete rukama jer je bolesna, ja sam se nasmejala. Bilo je još situacija.. Nikada se ne smejem dugo jer me blam pojede.Ne umem da objasnim šta mi je smešno, jer razumem da tim osobama o kojima je rec nije nimalo lako i moraju da se nose sa svojim problemima. Plasim se da mi neko opet ne ispriča nešto, a ja ponovo odreagujem smehom i onda ta osoba snizi misljenje o meni.Šta Vi mislite o ovome?Pozdrav
Odgovoreno: 08. 03. 2021.Poštovana,
Ljudska psiha poseduje mehanizme odbrana koji svaku osobu štite od sadržaja koji za nju predstavljaju procenjenu pretnju. Npr. kada kada doživimo neki neuspeh mi ga možemo otpisivati ili racionalizovati. Neko drugi ga može potiskivati ili intelektualizovati. Nije redak primer da se mlađe osobe smeju na sahrani, to ih ne čini neempatičnima već se oni na taj način "brane" od neprijatnog sadržaja. Ovi mehanizmi su korisni kada igraju namenjenu ulogu, međutim kad pretnja prođe i kada se više ne nalazimo u potencijalno pretećoj ili preplavljujućoj situaciji tada nam ovi mehanizmi više nisu potrebni. Neki od njih imaju tendenciju da i dalje ostanu na snazi, a tada postaju smetnja jer postaju nefunkcionalni.
Kada su u pitanju emocije, njihovo ispoljavanje će u mnogome zavisti od toga kako smo naučeni da ih ispoljavamo u porodici u kojoj smo odrasli. Ako je u porodici bilo zabranjeno pokazivati tugu ("Šta plačeš, nisi beba"), onda dete to usvoji na taj način. Kada odraste ne ume da se adekvano postavi, nastoji da ovu emociju izbegne i da je na svaki način zamaskira.
Primeri koje ste naveli ukazuju na jedno ili oba stanja koje sam opisao. Istraživanjem Vaših procesa, pored boljeg razumevanja i uvida, može Vam doneti promenu kojoj težite. To možete postići literaturom namenjenoj samopomoći ili u radu sa terapeutom.
Srdačan pozdrav,
Uroš Rajaković
psiholog, psihoterapeut
Postovani doktore ja sam otac 3 dece i imam konstantne bolove u vratu i nesvestice sta da radim i kako leciti i imam sinusitis
Odgovoreno: 08. 03. 2021.Poštovani,
Put do rešenja kreće od momenta otkrivanja uzroka. Vaše simptome prenesite izabranom (porodičnom) lekaru koji će Vas dalje preusmeriti na specijaliste. Simptomi koje navodite su dobar povod da se njima ozbiljno pozabavite bez odlaganja.
Svako dobro,
Uroš Rajaković
psiholog, psihoterapeut
Prikazano 86-90 od ukupno 229 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima
Prijavite se
Dobro došli! Unesite svoje login podatke