Poštovani doktore,
Interesuje me kad se završava razvoj frikativa i afrikata kod dece? Imam ćerku od 3,5 godina i ne izgovara čisto glasove š, č, ć dž, đ, c! Najveći problem je c koji uvek zvuči kao s, dok š,đ,č,ć nekada izgovori čisto -- sve zavisi od konteksta! Da li da je vodim logopedu ili da sacekam jos malo!
Unapred zahvalna mama - lingvista!

Za početak moram da kažem da je u životu najteže biti dobar roditelj i pravilno odgojiti jedno dete. Moja ćerka puni 8 godina, za dva meseca, i zaista nikada sa njom nisam imala nekakvih naročitih problema, ni dok je bila beba a ni tokom njenog odrastanja (mada mi se ponekad čini da sve radim pogrešno, u tom nekom svom trudu da sve uradim kako treba). Dosta pričamo, imamo prijateljski odnos, mada ponekad moram da "balansiram" jer često taj odnos postaje više prijateljski a manje odnos mama - ćerka. Razvedena sam od njene 2,5 godine, i od tada živimo same. Sa ocem komunicira minimalno, jednom mesečno i to obično par sati. Nikada je nisam sprečavala u tome, ali on baš i nije zainteresiran naročito za druženje sa njom tako da to onda nisam ni forsirala. Sara je sada drugi razred, do sada je bilo dosta promena u njenom ponašanju od početka škole do danas. Sve to nekako smatram normalnim, ona je zaista divna devojčica, dosta samostalna, odgovorna, dobar učenik (mada ne insistiram na tome), dosta toga razume kada razgovaramo.
Pre jedno mesec dana, primetila sam da se zatvara u kupatilo, noseći jastuk sa sobom i insistira kada ulazim da kucam. Pokušala sam da razgovaram sa njom ali mi nije dala pravi odgovor, šta zapravo radi u kupatilu. Šta više slagala me je. Inače, laganje je jedino na čemu "insistiram" da ne radi. Večeras mi se poverila da se ona zapravo "seksa" sa jastukom. Nisam znala kako da reagujem pa smo nastavile sa pričom, ispitivala sam je kako je došla na tu ideju, zašto mi nije još ranije rekla o tome, (odgovorila je da je bilo sramota), zašto me nije pitala nešto vezano za to, mada smo o seksu pričale, na njeno insistiranje, koliko je to sa njom u toj dobi moguće. Rekla je da to rade i neke njene drugarice. Ne znam šta treba da uradim, verujte mi.
Da li je to normalno ili ne? Kako da se postavim. Rekla sam joj da ćemo sutra još o tome da razgovaramo. Ne želim da dramim i da veliku pažnju tome poklanjam ali ne želim ni da to ostavim po strani ako je problem i ako ga treba rešiti.
Molim Vas za pomoć i veliko hvala!

Poštovani dr,
želim da izrazim zahvalnost na tako brzom odgovoru. Svaka Vam čast na ažurnosti, interesovanju i korektnosti. Pitali ste o trci za uspehom i o engleskom. Što se uspeha tiče, on se zadovoljava postignutim (vrlo dobar - prva 4 razreda). Kaže da nije štreber i da nije savršen, pa da to i ne tražimo od njega, što su samo izgovori, s obzirom da to nikad nismo ni tražili. Radi se o tome što neće da uči. Ukoliko njih više u razredu dobije, recimo trojke, onda on to navodi kao nešto opšte, normalno i opravdavajuće. Što se tiče engleskog, njega je dobio tek sada u 5. razredu, kao drugi jezik, a od 1. uči francuski. Konverzacija na engleskom je odlična, godinama unazad sve filmove sluša (ne čita titl), na TV-u dominira engleski, tako da ga je sasvim sam odlično savladao. Sada kada u školi mora i da piše - pojma nema, ali nisam sigurna koliko je to isti problem ili prosto neznanje i susret sa pisanim jezikom. Nisam navela da je veoma društven, zabavljač, voli da se eksponira, prvak u šahu, dok je sa druge strane preosetljiv na zadirkivanja zbog debljine ili naročito neke nepravde. Sad, to može da bude i stvar karaktera (naime, ja sam preosetljiva i večiti borac za pravdu).
Još jednom, pozdrav iz Beograda.

Poštovani,
čitala sam na Vašem sajtu tekst o Trihotilomaniji i u njemu prepoznala svog rođaka. Dečak ima 11 godina i s polaskom u školu (od 9-10godine) primetili smo da čupa trepavice. Reč je inače o prilično maljavom dečaku, te smo i uzrok ovog ponašanja tražili i delimično našli u zadirkivanju druge dece. Najpre je makazama odsekao trepavice (ima izuzetno guste i lepe trepavice, ili bolje reci imao je), a zatim je nastavio sa cupanjem. Nedavno smo primetili i da sa podlaktica secka dlacice, jer, kako nam je rekla njegova sestra, deca ga u školi zadirkuju da je dlakav. U razgovoru smo delimično uspeli da od njega saznamo da je uzrok ovog ponašanja, kada se posvađa sa mamom ili tatom ili pak pominje zadirkivanje dece. Pokušali smo razgovorom da mu kažemo da ignoriše takve stvari, da je on lep dečak, da su možda druga deca ljubomorna na njegove trepavice, da ne treba da se nervira, da ne postoji razlog zbog koga bi to radio, čak smo pokušali i sa obećanjem da je ovo poslednji put i ako prekrši obećanje da nećemo ići da gledamo njegova takmičenja, da neće moći da spava kod drugova, itd. Nažalost, čupanje se nakon poslednjeg dogovora ponovilo i sada više ne znamo šta da radimo. Na pomen razgovora sa psihologom, nažalost, porodica se sablažnjava. Inače, odrasta u harmoničnoj porodici, okružen ljubavlju roditelja, babe i dede, sestre, veselo je dete, dobar đak i bavi se sportom. Možda je za nijansu povučeniji, teže se uklapa u društvo, ali s druge strane ima veliki krug drugara i deca se lepo druže i igraju.
Šta savetujete?

Mom detetu su u prvom razredu osnovne škole, sada je drugi, otkrili da ima disleksiju, ali ne i koji stepen, pa me zanima da li postoji način da ga testiram i gde? Da li se to može uraditi samo u Zavodu ili još negde privatno?
Hvala!