Imam 21god. i prepisan mi je seroxat zbog depresije. Jako se plašim da ću se od njega indirektno ugojiti. Da li je to moguća posledica uzimanja ovog leka?
Unapred hvala
Poštovana,
Vi ste izgleda rešeni da se odreknete depresije, ali ne i strahova. Antidepresivi kao ni svaki drugi lek apsolutno nemaju toliku kaloričnu vrednost da bi se neko ugojio pijući ih. Istina je da se ljudi goje od poremećaja balansa unosa i potrošnje kalorija iz hrane. Dakle, Seroxat, može pomoći u poravljanju raspoloženja, a bolje raspoloženje može pojačati apetit, koji je obično u depresiji oslabljen, tako da povećanje apetita ustvari može predstavljati vraćanje na neku optimalnu meru unosa hrane. Paralelno sa poboljšanjem raspoloženja, povećanjem apetita, pojačava se i voljna aktivnost, čime se ustvari pshofizičke funkcije vraćaju na optimum i stvara zdravi balans u organizmu između unosa i potrošnje. Dakle, posledice uzimanja leka u vašem slučaju mogu biti bolje raspoloženje, bolji apetit i volja ili, sa druge strane, malo bolje raspoloženje, malo više strahova i pojačana kontrola ishrane. Neko bi rekao da ovo drugo ne zvuči optimistično.
Srdačno
Poštovani doktore,
imam 27 godina i pre par meseci sam bila pod velikim stresom i javile su mi se aritmije i to kada se uzbudim srce preskoči jednom dvaput i prodje. Više nisam pod tolikim stresom, ali i dalje ponekada kada se unervozim ili nekada kada razgovaram sa nekim osetim da mi poskoči, ali ne kao pre. Nekada mi se i po nekoliko dana ne jave. Nisam to osetila nikada kada ležim ili radim čak i teže poslove. Radila sam ekg i nista nije pokazao, nemam pritisak, a puls mi se jedino ubrza kada se unervozim, krvna slika je u redu , visoka sam 175 i teška 57 kg i nemam nikakve tegobe, sem neprijatnog osećaja kada se to desi i problem sa kiselinom u želudcu.
Da li imam razloga za brigu i da li će vremenom prestati ta preskakanja i da li moram da se lečim?
Poštovana,
kardiolozi bi mogli precizno da vam kažu koliko ekstrasistola ("preskakanja") kardiološki zdrava osoba ima u toku dana, ali je sigurno da ih imamo i to ne spada u bolest, pogotovo što vam je i internistički nalaz uredan. Sa druge strane, u 6 napisanih rečenica 3 puta ste ste pominjali uzbuđenje, nervozu i jednom želudačnu kiselinu. Budući da osim neprijatnosti, nemate drugih tegoba pri pojavi ekstrasistole, ne treba je ni lečiti, jer svi lekovi protiv aritmija mogu imati i nepovoljn dejstva, pa ih stoga ne treba koristiti kod bezazlenih stanja, kod kojih je dokazano (obradom) da nema bolesti srca. Očigledno da preostaje da se borite protiv ljutog neprijatelja nervoze, najbolje promenom načina života. Iako je to najparadoksalniji savet koji se može dati (jer zašto bi neko živeo tako kako živi da može bolje i drugačije), on je ipak istinit. A kako to učiniti to može biti tema razgovora sa nekim profesionalcem, koji bi u prvo vreme mogao da proceni i da li je potrebna podrška nekim lekom za smanjenje nervoze. Paralelno, povećanje kondicije kroz neku fizičku aktivnost, siguran sam da bi se nekako uklopila u nove životne navike.
Srdačno
Već odprilike 2 meseca imam problema sa ubrzanim radom srca. Radio sam EKG i nalaz je bio u redu. Neurolog mi je rekao da patim od anksioznosti. Stalno imam strah da će se nešto strašno desiti i to mi utiče i na raspoloženje i na učenje. 4 različita doktora su mi rekla isto - sve je u glavi. Sad sam na terapiji bromazepamom 2X1.
Da li moram da se smirim i ne razmišljam samo kako treba da idem kod doktora?
Ne znam koliko imate godina, ali pošto pominjete učenje obratiću Vam se kao starijem adolescentu. Veliki broj ljudi ima osećaj da im različiti organi ne funkcionišu valjano, ali prilikom pregleda se ustanovi da je funkcija organa normalna. Strah koji se javlja, obično je veći što je organ "važniji", ali on nije posledica stvarnog postojanja bolesti, već od naučenih pogrešnih informacija da je svaki simptom ili nelagovdnost znak neke bolesti, što nije tačno. Sa druge strane, neki ljudi imaju snižen prag za bol ili stalno osluškuju rad svog tela pa bivaju prevareni sopstvenim otkrićima koja ne bi ni bila uočena da nije straha i specifičnog ponašanja. Sa druge strane, treba proveriti u kakvoj si kondiciji, jer strah u kombinaciji sa neaktivnošću često ima zta rezultat brzo zamaranje i lupanje srca. Da li treba ići kod doktora. Svakako, ali ne više u kod kardiologa, već možeš o strahovima porazgovarati sa psihijatrom.
Srdačan pozdrav
Hvala Vam mnogo za brzi odgovor. Jesmo kontaktirali psihologa, i to naravno privatno... U školi školski pedagog, psihologica, direktorica škole Ivan Gundulić, Novi Sad - lično direktorica je vrištanjem u hodniku rekla da moj sin neće dobiti nikakvu pomoć od njenog školskog tima, pa zaboga neće se baviti jednim detetom. Sada je peti razred i u međuvremenu smo bili kod psi. Sanje Nišević, sa kojom ćemo i dalje nastaviti saradnju. Njen nalaz je - Prema primerenoj skali za procenu intelektualnih sposobnosti *revisk* postiže rezultate u kategoriji potproseka, kako na globalnom nivou tako i u pogledu pojedinačnih funkcija (IQ 87, VIQ85, NIQ88). sKATER ANALIZA, MEDUTIM UKAZUJE NA ZNAČAJNU VARIJABILNOST U POGLEDU POJEDINAČNIH FUNKCIJA (PONDERI U RASPONU OD 5 DO 13).
Sada i ne znam koje bi Vam još pitanje uputila. Ako imate još koji savet...
Unapred hvala.
Nema na čemu. Drago mi je da ste pronašli stručnjaka za dalju saradnju koja će vam razjasniti sve dileme dobijene njenim testiranjem. Ne znam ni ja šta bih mogao da vam odgovorim na nepostavljeno pitanje. Možda nekom drugom prilikom.
Srdačno
Molim Vas recite mi da li sama mogu pomoći mom starijem sinu koji je predškolac, ima 6 godina i ima paničan strah od golubova. Kada idemo ulicom i ugleda golubove kako kljucaju po ulici, šetaju ili lete, on se toliko uplaši da počinje da beži, dva puta ga umalo auto nije zgazio. Pričali smo o strahovima , navodim ga da mi kaže šta ga to konkretno plaši, a on kaže se uzasava perja i zvuka krila kada golubovi lete, plaši se da ga ne udare.
Ne znam kako da se postavim, šta da uradim, a da ne pogrešim, jer on uskoro kreće u školu.
Srdačan pozdrav.
Paničan strah od golubova je veoma dobro opisao čuveni prof. Pol Salkovski koji je imao pacijentkinju koja je od tog straha patila 50 godina, ali njeno ponašanje izbegavanja nije ozbiljno bilo shvaćeno, ali je bitno uticao na njen kvalitet života. Desenzitizacija i terapija preplavljivanjem u mašti i uživo (tako se zove bihejvioralna metoda lečenja straha) vrši se u visoko specijalizovanim ustanovama i to treba da čini edukovani bihejvioralno kognitivni terapeut koji poznaje principe rada sa decom. Važno je kako je strah nastao (traumatskim putem (verovatnije) ili putem pogrešne informacije(manje verovatno)). Ima teorija koje govore o tzv. simboličkom strahu, ali one aktuelno imaju smisla samo ako se govori u okolnostima prolongiranog stresa (po vašem opisu taj scenario je najmanje verovatan). Kako vi treba da se postavite prema sinu, vodite dnevnik i postepeno ga izlažete i pomažete mu da se relaksira treba da bude predmet savetovanja sa terapeutom.
Srdačno
Imam 21god. i prepisan mi je seroxat zbog depresije. Jako se plašim da ću se od njega indirektno ugojiti. Da li je to moguća posledica uzimanja ovog leka?
Odgovoreno: 12. 11. 2008.Unapred hvala
Poštovana,
Vi ste izgleda rešeni da se odreknete depresije, ali ne i strahova. Antidepresivi kao ni svaki drugi lek apsolutno nemaju toliku kaloričnu vrednost da bi se neko ugojio pijući ih. Istina je da se ljudi goje od poremećaja balansa unosa i potrošnje kalorija iz hrane. Dakle, Seroxat, može pomoći u poravljanju raspoloženja, a bolje raspoloženje može pojačati apetit, koji je obično u depresiji oslabljen, tako da povećanje apetita ustvari može predstavljati vraćanje na neku optimalnu meru unosa hrane. Paralelno sa poboljšanjem raspoloženja, povećanjem apetita, pojačava se i voljna aktivnost, čime se ustvari pshofizičke funkcije vraćaju na optimum i stvara zdravi balans u organizmu između unosa i potrošnje. Dakle, posledice uzimanja leka u vašem slučaju mogu biti bolje raspoloženje, bolji apetit i volja ili, sa druge strane, malo bolje raspoloženje, malo više strahova i pojačana kontrola ishrane. Neko bi rekao da ovo drugo ne zvuči optimistično.
Srdačno
Poštovani doktore,
Odgovoreno: 12. 11. 2008.imam 27 godina i pre par meseci sam bila pod velikim stresom i javile su mi se aritmije i to kada se uzbudim srce preskoči jednom dvaput i prodje. Više nisam pod tolikim stresom, ali i dalje ponekada kada se unervozim ili nekada kada razgovaram sa nekim osetim da mi poskoči, ali ne kao pre. Nekada mi se i po nekoliko dana ne jave. Nisam to osetila nikada kada ležim ili radim čak i teže poslove. Radila sam ekg i nista nije pokazao, nemam pritisak, a puls mi se jedino ubrza kada se unervozim, krvna slika je u redu , visoka sam 175 i teška 57 kg i nemam nikakve tegobe, sem neprijatnog osećaja kada se to desi i problem sa kiselinom u želudcu.
Da li imam razloga za brigu i da li će vremenom prestati ta preskakanja i da li moram da se lečim?
Poštovana,
kardiolozi bi mogli precizno da vam kažu koliko ekstrasistola ("preskakanja") kardiološki zdrava osoba ima u toku dana, ali je sigurno da ih imamo i to ne spada u bolest, pogotovo što vam je i internistički nalaz uredan. Sa druge strane, u 6 napisanih rečenica 3 puta ste ste pominjali uzbuđenje, nervozu i jednom želudačnu kiselinu. Budući da osim neprijatnosti, nemate drugih tegoba pri pojavi ekstrasistole, ne treba je ni lečiti, jer svi lekovi protiv aritmija mogu imati i nepovoljn dejstva, pa ih stoga ne treba koristiti kod bezazlenih stanja, kod kojih je dokazano (obradom) da nema bolesti srca. Očigledno da preostaje da se borite protiv ljutog neprijatelja nervoze, najbolje promenom načina života. Iako je to najparadoksalniji savet koji se može dati (jer zašto bi neko živeo tako kako živi da može bolje i drugačije), on je ipak istinit. A kako to učiniti to može biti tema razgovora sa nekim profesionalcem, koji bi u prvo vreme mogao da proceni i da li je potrebna podrška nekim lekom za smanjenje nervoze. Paralelno, povećanje kondicije kroz neku fizičku aktivnost, siguran sam da bi se nekako uklopila u nove životne navike.
Srdačno
Već odprilike 2 meseca imam problema sa ubrzanim radom srca. Radio sam EKG i nalaz je bio u redu. Neurolog mi je rekao da patim od anksioznosti. Stalno imam strah da će se nešto strašno desiti i to mi utiče i na raspoloženje i na učenje. 4 različita doktora su mi rekla isto - sve je u glavi. Sad sam na terapiji bromazepamom 2X1.
Odgovoreno: 11. 11. 2008.Da li moram da se smirim i ne razmišljam samo kako treba da idem kod doktora?
Ne znam koliko imate godina, ali pošto pominjete učenje obratiću Vam se kao starijem adolescentu. Veliki broj ljudi ima osećaj da im različiti organi ne funkcionišu valjano, ali prilikom pregleda se ustanovi da je funkcija organa normalna. Strah koji se javlja, obično je veći što je organ "važniji", ali on nije posledica stvarnog postojanja bolesti, već od naučenih pogrešnih informacija da je svaki simptom ili nelagovdnost znak neke bolesti, što nije tačno. Sa druge strane, neki ljudi imaju snižen prag za bol ili stalno osluškuju rad svog tela pa bivaju prevareni sopstvenim otkrićima koja ne bi ni bila uočena da nije straha i specifičnog ponašanja. Sa druge strane, treba proveriti u kakvoj si kondiciji, jer strah u kombinaciji sa neaktivnošću često ima zta rezultat brzo zamaranje i lupanje srca. Da li treba ići kod doktora. Svakako, ali ne više u kod kardiologa, već možeš o strahovima porazgovarati sa psihijatrom.
Srdačan pozdrav
Hvala Vam mnogo za brzi odgovor. Jesmo kontaktirali psihologa, i to naravno privatno... U školi školski pedagog, psihologica, direktorica škole Ivan Gundulić, Novi Sad - lično direktorica je vrištanjem u hodniku rekla da moj sin neće dobiti nikakvu pomoć od njenog školskog tima, pa zaboga neće se baviti jednim detetom. Sada je peti razred i u međuvremenu smo bili kod psi. Sanje Nišević, sa kojom ćemo i dalje nastaviti saradnju. Njen nalaz je - Prema primerenoj skali za procenu intelektualnih sposobnosti *revisk* postiže rezultate u kategoriji potproseka, kako na globalnom nivou tako i u pogledu pojedinačnih funkcija (IQ 87, VIQ85, NIQ88). sKATER ANALIZA, MEDUTIM UKAZUJE NA ZNAČAJNU VARIJABILNOST U POGLEDU POJEDINAČNIH FUNKCIJA (PONDERI U RASPONU OD 5 DO 13).
Odgovoreno: 10. 11. 2008.Sada i ne znam koje bi Vam još pitanje uputila. Ako imate još koji savet...
Unapred hvala.
Nema na čemu. Drago mi je da ste pronašli stručnjaka za dalju saradnju koja će vam razjasniti sve dileme dobijene njenim testiranjem. Ne znam ni ja šta bih mogao da vam odgovorim na nepostavljeno pitanje. Možda nekom drugom prilikom.
Srdačno
Molim Vas recite mi da li sama mogu pomoći mom starijem sinu koji je predškolac, ima 6 godina i ima paničan strah od golubova. Kada idemo ulicom i ugleda golubove kako kljucaju po ulici, šetaju ili lete, on se toliko uplaši da počinje da beži, dva puta ga umalo auto nije zgazio. Pričali smo o strahovima , navodim ga da mi kaže šta ga to konkretno plaši, a on kaže se uzasava perja i zvuka krila kada golubovi lete, plaši se da ga ne udare.
Odgovoreno: 10. 11. 2008.Ne znam kako da se postavim, šta da uradim, a da ne pogrešim, jer on uskoro kreće u školu.
Srdačan pozdrav.
Paničan strah od golubova je veoma dobro opisao čuveni prof. Pol Salkovski koji je imao pacijentkinju koja je od tog straha patila 50 godina, ali njeno ponašanje izbegavanja nije ozbiljno bilo shvaćeno, ali je bitno uticao na njen kvalitet života. Desenzitizacija i terapija preplavljivanjem u mašti i uživo (tako se zove bihejvioralna metoda lečenja straha) vrši se u visoko specijalizovanim ustanovama i to treba da čini edukovani bihejvioralno kognitivni terapeut koji poznaje principe rada sa decom. Važno je kako je strah nastao (traumatskim putem (verovatnije) ili putem pogrešne informacije(manje verovatno)). Ima teorija koje govore o tzv. simboličkom strahu, ali one aktuelno imaju smisla samo ako se govori u okolnostima prolongiranog stresa (po vašem opisu taj scenario je najmanje verovatan). Kako vi treba da se postavite prema sinu, vodite dnevnik i postepeno ga izlažete i pomažete mu da se relaksira treba da bude predmet savetovanja sa terapeutom.
Srdačno
Prikazano 336-340 od ukupno 531 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima
Prijavite se
Dobro došli! Unesite svoje login podatke