Dete ima 3,5 godina već godinu dana vodimo kod logopeda, sporo napredujenije autističan, ali nam predlažu dijetu tolerantnim namirnicama.
Da li da se držimo djete? Kada bi mogao da sustine vršnjake u govoru?
Dokazano je da se kod najmanje 15% autistične dece (lično mislim da se radi o znatno većem procentu) radi o autističnom sindromu (postojanju autističnog ponašanja zbog nekog drugog poremećaja kog je moguće otkriti) a ne o pravom autizmu (kome još uvek ne znamo pravi uzrok). Kako stvari stoje, kod određenog broja dece sa autizmom treba prvenstveno lečiti creva. Zbog te činjenice važno je boriti se za svako autistično dete svim raspoložovim medicinskim dijagnostičkim i terapijskim instrumentima. Lično, veoma se zalažem da deca budu dobro klinički i dijagnostički sagledana (kandidijaza creva, crevna dizbioza, glutenska i kazeinska intoksikacija, alergije na hranu, dizbalans teških metala i itd.). Ukoliko se ovim analizama otkrije (a najčešće se otkrije) šta konkretno detetu ometa senzornu i uopšte kognitivnu i socijalnu integraciju, a samim tim i socijalizaciju, razvoj komunikacije i smanjnje stereotipnih, ponavljajućih, skučenih i neuobičajnih aktivnosti, onda se i lečenjem može postići rezultat. Dakle, predlažem da se dete ne uvodi na dijetu "na slepo", već da se sagleda od strane lekara dečjeg psihijatra (ukoliko ste bliže Beogradu možete se javiti dr Milijani Selaković na Klinici za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora), a ako ste bliže Nišu možete se javiti i meni. Nakon započinjanja adekvatne dijetetske i suplementarne terapije, svakako da je paralelno potrebno i uključiti dete u logopedski i defektološki tretman, ali i i tu treba znati da najbolje rezultate množete očekivati tek nakon detoksikacionog perioda (3-6 meseci), kao i da dete treba da bude uključeno u rad sa specijalizovanim stručnjakom koji zna principe rada primenjene bihejvioralne analize (ABA metod). Ima još mnogo toga, ali ćete više infeormacija svakako dobiti od stručnjaka kojima se obratite. Srdačno
Poštovani doktore,
već 7 mjeseci se liječim od neuroze praćene paničnim strahom u večernjim satima. Od lijekova koristim seroxat i xanax i idem na psihoterapiju. Kada se stanje popravilo smanjila sam terapiju, ali se ponovo javila depresija i sad je terapija pojačana. Postala sam nesigurna i namam povjerenje u sebe, čak i kad se stanje popravi bojim se da smanjim lijekove da me ne bi iznenadila ponovna panika. Imam 28 godina i stabilnu vezu, planiram udaju i djecu. Moj partner ne zna za moje probleme i ja želim što prije da prevaziđem situaciju i prekinem sa lijekovima, ali kako? Mislim da sam postala zavisna. Inače, normalno funkcionišem na poslu, ali lično vrijeme po podne koje provodim sama mi je prazno, umorna sam i pospana od lijekova, a ako ih ne uzmem, bojim se napada.
Kako da to što prije prevaziđem? Plašim se zavisnosti od antidepresiva i kako da prestanem sa tim, a da se riješim straha i vratim vjeru u sebe?
Dobro sprovedena psihoterapijska procedura kognitivno bihejvioralnim pristupom (individualno) ili sistemsko porodičnom terapijom (sa partnerom) su se pokazale veoma efikasnom u terapiji anksioznih stanja i depresivnosti sa povoljnim rezultatima tokom 20 seansi. Ako ste vi išli na psihoterapiju tokom poslednjih 7 meseci makar jednom nedeljno onda ste mogli imati oko 28 seansi, što je više nego dovoljno da svoje emocionalno stanje značajno popravite odnosno da vi kontrolišete anksioznost a ne ona vas. To isto važi i za lekove u koje izgleda više verujete nego u sebe, iako njihovo dejstvo ipak u mnogome zavisi od vas. Dakle i anksioznost i lekovi i lekar se oslanjaju na vas i dok im vi ostavljate prostor na oni vode vas, a ne vi njih, verujem da ćete se propitivata gde se izgubilo poverenje u sebe. Možda možete početi od popunjavanja praznog popodneva, jer ako nemate potrebu za odmorom posle posla, preporučujem da napravite spisak stvari koje želite da uradite, a niste do sada, i raspored šta ćete i koje aktivnosti uraditi u toku sledeće dve nedelje u toku popodneva. Preteći napad panike se veoma lako kontroliše jer je povezan sa disanjem i dokazano je da ako samo zatvorite usta i dišete isključivo na nos, ne možete razviti paničan napad. Tu je još mnogo mogućih intervencija sa kojima se možete naoružati protiv napada panike, a vezani su za kontrolu disanja. Dakle, predlažem da nešto promenite, način života, način lečenja ili lekara, ili možda sve zajedno
Anksioznost i strah (nisu isti pojmovi) uvek proizvode promenu u emocionalnom i motornom funkcionisanju, kao i promene u radu organa pod kontrolom autonomnog nervnog sistema i hormonskih žlezda. Promene i problemi koju mogu nastati najčešće se tiču remećenja funkcionisanja organa, a a ne u smislu oštećenja samog organa.
Imam 27 godina. U maju 2008 završila sam Ekonomski fakultet, a u julu sam dobila malo jači oblik anemije. Pijem ferum lek već 4 meseca i rezultati su dobri. Moj problem je sledeći : u julu sam se osećala katastrofalno i ponekad sam uzela jedan ili pola bromazepama od 3mg. Pila sam ga povremeno ali mi je pomogao kao mišićni relaksans. Budući da sam imala i vrtoglavice i teži udah vazduha ( verovatno zbog anemije) bromazepam mi je puno pomogao kada sam išla npr. na poslovne razgovore. Išla sam kod psihijatra da je pitam da li je štetno uzimati jedan dnevno bromazepam i objasnila joj zašto pijem. Dala mi je da pijem 1-1,5 mesec jedan bromazepam dnevno tj 1+0+0 i 2 x 1 beviplex, dok ne izlečim anemiju. jer sam osećala nesigurnost na ulici od blagog ljuljanja. Sada mi je krvna slika kažu odlična, ali pre ciklusa ja se osećam loše, glavobolja, nesigurnost... Pre 3 god. mi je umrla majka i to sam preživela bez ikakvog sredstva za smirenje.
Šta mislite, da li je štetno piti 1 bromazepam ujutru npr. 3 ili 4 meseca, pa polako smanjivati doze i prekinuti? Da li bromazep. može da mi ostavi neke štetne posledice, budući da sam pre anemije oduvek bila zdrava, te nisam imala potrebu da pijem bilo kakav lek? Napominjem da se psihički osećam dobro, zovu me stalno za posao budući da imam visok prosek, srećna sam u ljubavi samo me muči zdravlje i to što se ne osećam kao pre tj. ne osećam tu snagu. Mnogi mi kažu da je to odloženi stres i od fakulteta i drugih stresova.
Zamolila bih Vas da mi malo šire odgovorite na ova pitanja, jer je to meni za sada još nepoznata oblast. Hvala Vam unapred
Poštovana,
ukoliko se psihički osećate dobro, a tako pišete, ne vidim ni jedan razlog zbog kojeg biste nastavili terapiju bromazepamom, osim ukoliko se jedino sa njim osećate dobro. Sa druge strane, ako vam lek više nije potreban, moguće je da i zbog njega osećate nedostatak snage. Predlažem da se javite svom psihijatru i posavetujete se o daljoj terapiji u svetlu novih događanja (odlična krvna slika, dobro psihičko stanje, predmenstrualni sindrom, nedostatak snage). Vaše pitanje "da li mogu npr 3-4 meseca da pijem lek..." je razumljivo, ali odgovor nije univerzalan. Lek se pije onoliko dugo koliko je potrebno da bi se simptomi izgubili ili dok se ne pojave znaci nekog važnog štetnog uticaja. U vašem slučaju lek možda treba i isključiti, ali to treba učiniti osoba (vaš psihijatar) koja će vam preporučiti da to uradite bez štetnih posledica.
Srdačno
Poštovani,
imam devojčicu od dve i po godine koja je prestala da koristi pelene pre druge godine života. Uvek je imala 3 ili 4 stolice nedeljno, ponekad malo tvrdje. Sada je krenula u vrtić i nastali su problemi - dete nije kakilo po 4,5 dana da bi se zatim ukakilo u gaćice nekoliko puta u toku dana (stolica je jako tvrda i u obliku je klikerčića). Od tada više ne traži nonu, nego veliku nuždu vrši isključivo u gaćice, nakon čega jako plače. Što se tiče ishrane, jede svakodnevno supice ili čorbice, unosi dosta tečnosti kao i sveže voće i povrće.
Da li je moguće da su uzroci psihičke prirode, s obzirom na to da je krenula u vrtić?
Poštovana,
i devojčica od 2,5 godine ima pravo da reaguje na promene životnih okolnosti, a deca to čine najčešće kroz ponašanje i izmenu telesnih funkcija (ponekad vraćanjem korak unazad od onog što je naušeno i usvojeno), a psiholozi i psihijatri tada govore o "regresiji". Međutim, to je uglavnom teoretisanje koje ćemo preskočiti da biste mogli i nešto praktično da učinite. Ono što se verovatno izmenilo u ishrani je posledica ishrane u obdaništu i neuzimanja dovoljno tečnosti. Izmena konzistencije stolice i izmena oblika, kod deteta mogu stvoriti problem sa vršenjem nužde jer zbog bola deca mogu voljno da odložu, a onda stolica bude još tvrđa a vršenje nužde još bolnije. I tako u krug. Za sada kompot od šljiva i sirup Portalak tokom jedne nedelje nisu pokazali štetne efekte, već naprotiv uglavnom su uspostavili normlnu i redovnu defekaciju uobičajene konzistencije.
Srdačno
Dete ima 3,5 godina već godinu dana vodimo kod logopeda, sporo napredujenije autističan, ali nam predlažu dijetu tolerantnim namirnicama.
Odgovoreno: 15. 11. 2008.Da li da se držimo djete? Kada bi mogao da sustine vršnjake u govoru?
Dokazano je da se kod najmanje 15% autistične dece (lično mislim da se radi o znatno većem procentu) radi o autističnom sindromu (postojanju autističnog ponašanja zbog nekog drugog poremećaja kog je moguće otkriti) a ne o pravom autizmu (kome još uvek ne znamo pravi uzrok). Kako stvari stoje, kod određenog broja dece sa autizmom treba prvenstveno lečiti creva. Zbog te činjenice važno je boriti se za svako autistično dete svim raspoložovim medicinskim dijagnostičkim i terapijskim instrumentima. Lično, veoma se zalažem da deca budu dobro klinički i dijagnostički sagledana (kandidijaza creva, crevna dizbioza, glutenska i kazeinska intoksikacija, alergije na hranu, dizbalans teških metala i itd.). Ukoliko se ovim analizama otkrije (a najčešće se otkrije) šta konkretno detetu ometa senzornu i uopšte kognitivnu i socijalnu integraciju, a samim tim i socijalizaciju, razvoj komunikacije i smanjnje stereotipnih, ponavljajućih, skučenih i neuobičajnih aktivnosti, onda se i lečenjem može postići rezultat. Dakle, predlažem da se dete ne uvodi na dijetu "na slepo", već da se sagleda od strane lekara dečjeg psihijatra (ukoliko ste bliže Beogradu možete se javiti dr Milijani Selaković na Klinici za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora), a ako ste bliže Nišu možete se javiti i meni. Nakon započinjanja adekvatne dijetetske i suplementarne terapije, svakako da je paralelno potrebno i uključiti dete u logopedski i defektološki tretman, ali i i tu treba znati da najbolje rezultate množete očekivati tek nakon detoksikacionog perioda (3-6 meseci), kao i da dete treba da bude uključeno u rad sa specijalizovanim stručnjakom koji zna principe rada primenjene bihejvioralne analize (ABA metod). Ima još mnogo toga, ali ćete više infeormacija svakako dobiti od stručnjaka kojima se obratite. Srdačno
Poštovani doktore,
Odgovoreno: 14. 11. 2008.već 7 mjeseci se liječim od neuroze praćene paničnim strahom u večernjim satima. Od lijekova koristim seroxat i xanax i idem na psihoterapiju. Kada se stanje popravilo smanjila sam terapiju, ali se ponovo javila depresija i sad je terapija pojačana. Postala sam nesigurna i namam povjerenje u sebe, čak i kad se stanje popravi bojim se da smanjim lijekove da me ne bi iznenadila ponovna panika. Imam 28 godina i stabilnu vezu, planiram udaju i djecu. Moj partner ne zna za moje probleme i ja želim što prije da prevaziđem situaciju i prekinem sa lijekovima, ali kako? Mislim da sam postala zavisna. Inače, normalno funkcionišem na poslu, ali lično vrijeme po podne koje provodim sama mi je prazno, umorna sam i pospana od lijekova, a ako ih ne uzmem, bojim se napada.
Kako da to što prije prevaziđem? Plašim se zavisnosti od antidepresiva i kako da prestanem sa tim, a da se riješim straha i vratim vjeru u sebe?
Dobro sprovedena psihoterapijska procedura kognitivno bihejvioralnim pristupom (individualno) ili sistemsko porodičnom terapijom (sa partnerom) su se pokazale veoma efikasnom u terapiji anksioznih stanja i depresivnosti sa povoljnim rezultatima tokom 20 seansi. Ako ste vi išli na psihoterapiju tokom poslednjih 7 meseci makar jednom nedeljno onda ste mogli imati oko 28 seansi, što je više nego dovoljno da svoje emocionalno stanje značajno popravite odnosno da vi kontrolišete anksioznost a ne ona vas. To isto važi i za lekove u koje izgleda više verujete nego u sebe, iako njihovo dejstvo ipak u mnogome zavisi od vas. Dakle i anksioznost i lekovi i lekar se oslanjaju na vas i dok im vi ostavljate prostor na oni vode vas, a ne vi njih, verujem da ćete se propitivata gde se izgubilo poverenje u sebe. Možda možete početi od popunjavanja praznog popodneva, jer ako nemate potrebu za odmorom posle posla, preporučujem da napravite spisak stvari koje želite da uradite, a niste do sada, i raspored šta ćete i koje aktivnosti uraditi u toku sledeće dve nedelje u toku popodneva. Preteći napad panike se veoma lako kontroliše jer je povezan sa disanjem i dokazano je da ako samo zatvorite usta i dišete isključivo na nos, ne možete razviti paničan napad. Tu je još mnogo mogućih intervencija sa kojima se možete naoružati protiv napada panike, a vezani su za kontrolu disanja. Dakle, predlažem da nešto promenite, način života, način lečenja ili lekara, ili možda sve zajedno
Imam 21 godinu. Zanima me da li anksioznost može da prouzrokuje neke ozbiljnije fiziološke probleme?
Odgovoreno: 14. 11. 2008.Anksioznost i strah (nisu isti pojmovi) uvek proizvode promenu u emocionalnom i motornom funkcionisanju, kao i promene u radu organa pod kontrolom autonomnog nervnog sistema i hormonskih žlezda. Promene i problemi koju mogu nastati najčešće se tiču remećenja funkcionisanja organa, a a ne u smislu oštećenja samog organa.
Imam 27 godina. U maju 2008 završila sam Ekonomski fakultet, a u julu sam dobila malo jači oblik anemije. Pijem ferum lek već 4 meseca i rezultati su dobri. Moj problem je sledeći : u julu sam se osećala katastrofalno i ponekad sam uzela jedan ili pola bromazepama od 3mg. Pila sam ga povremeno ali mi je pomogao kao mišićni relaksans. Budući da sam imala i vrtoglavice i teži udah vazduha ( verovatno zbog anemije) bromazepam mi je puno pomogao kada sam išla npr. na poslovne razgovore. Išla sam kod psihijatra da je pitam da li je štetno uzimati jedan dnevno bromazepam i objasnila joj zašto pijem. Dala mi je da pijem 1-1,5 mesec jedan bromazepam dnevno tj 1+0+0 i 2 x 1 beviplex, dok ne izlečim anemiju. jer sam osećala nesigurnost na ulici od blagog ljuljanja. Sada mi je krvna slika kažu odlična, ali pre ciklusa ja se osećam loše, glavobolja, nesigurnost... Pre 3 god. mi je umrla majka i to sam preživela bez ikakvog sredstva za smirenje.
Odgovoreno: 13. 11. 2008.Šta mislite, da li je štetno piti 1 bromazepam ujutru npr. 3 ili 4 meseca, pa polako smanjivati doze i prekinuti? Da li bromazep. može da mi ostavi neke štetne posledice, budući da sam pre anemije oduvek bila zdrava, te nisam imala potrebu da pijem bilo kakav lek? Napominjem da se psihički osećam dobro, zovu me stalno za posao budući da imam visok prosek, srećna sam u ljubavi samo me muči zdravlje i to što se ne osećam kao pre tj. ne osećam tu snagu. Mnogi mi kažu da je to odloženi stres i od fakulteta i drugih stresova.
Zamolila bih Vas da mi malo šire odgovorite na ova pitanja, jer je to meni za sada još nepoznata oblast. Hvala Vam unapred
Poštovana,
ukoliko se psihički osećate dobro, a tako pišete, ne vidim ni jedan razlog zbog kojeg biste nastavili terapiju bromazepamom, osim ukoliko se jedino sa njim osećate dobro. Sa druge strane, ako vam lek više nije potreban, moguće je da i zbog njega osećate nedostatak snage. Predlažem da se javite svom psihijatru i posavetujete se o daljoj terapiji u svetlu novih događanja (odlična krvna slika, dobro psihičko stanje, predmenstrualni sindrom, nedostatak snage). Vaše pitanje "da li mogu npr 3-4 meseca da pijem lek..." je razumljivo, ali odgovor nije univerzalan. Lek se pije onoliko dugo koliko je potrebno da bi se simptomi izgubili ili dok se ne pojave znaci nekog važnog štetnog uticaja. U vašem slučaju lek možda treba i isključiti, ali to treba učiniti osoba (vaš psihijatar) koja će vam preporučiti da to uradite bez štetnih posledica.
Srdačno
Poštovani,
Odgovoreno: 12. 11. 2008.imam devojčicu od dve i po godine koja je prestala da koristi pelene pre druge godine života. Uvek je imala 3 ili 4 stolice nedeljno, ponekad malo tvrdje. Sada je krenula u vrtić i nastali su problemi - dete nije kakilo po 4,5 dana da bi se zatim ukakilo u gaćice nekoliko puta u toku dana (stolica je jako tvrda i u obliku je klikerčića). Od tada više ne traži nonu, nego veliku nuždu vrši isključivo u gaćice, nakon čega jako plače. Što se tiče ishrane, jede svakodnevno supice ili čorbice, unosi dosta tečnosti kao i sveže voće i povrće.
Da li je moguće da su uzroci psihičke prirode, s obzirom na to da je krenula u vrtić?
Poštovana,
i devojčica od 2,5 godine ima pravo da reaguje na promene životnih okolnosti, a deca to čine najčešće kroz ponašanje i izmenu telesnih funkcija (ponekad vraćanjem korak unazad od onog što je naušeno i usvojeno), a psiholozi i psihijatri tada govore o "regresiji". Međutim, to je uglavnom teoretisanje koje ćemo preskočiti da biste mogli i nešto praktično da učinite. Ono što se verovatno izmenilo u ishrani je posledica ishrane u obdaništu i neuzimanja dovoljno tečnosti. Izmena konzistencije stolice i izmena oblika, kod deteta mogu stvoriti problem sa vršenjem nužde jer zbog bola deca mogu voljno da odložu, a onda stolica bude još tvrđa a vršenje nužde još bolnije. I tako u krug. Za sada kompot od šljiva i sirup Portalak tokom jedne nedelje nisu pokazali štetne efekte, već naprotiv uglavnom su uspostavili normlnu i redovnu defekaciju uobičajene konzistencije.
Srdačno
Prikazano 331-335 od ukupno 531 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima
Prijavite se
Dobro došli! Unesite svoje login podatke