Postovana Dr Bojana,
Razvedena sam vise od 7 god, a u ozbiljnoj vezi sam (prvoj, pravoj i
neverovatno dobroj! - za kakvu nisam ni mislila da moze postojati!) vise
od godinu i po dana... Imam cerku od 9 godina koju sam nesto vise od 6
mes. trajanja moje veze pripremala na mogucnost da cu imati nekog ko mi je
jako vazan u zivotu, ne na nacin na koji je to ona, nego na jedan drugi
koji je svojstven odraslima... Onda je ona jedva docekala da upozna tog
nekog koga sam ja tako dugo procenjivala i lagano pustala u svoj zivot
(tako ona misli, a i nije daleko od istine) - i odmah je sve
profunkcionisalo, izmedju njih dvoje i svih nas.
On takodje ima devojcicu istih godina, ali stvar je slozenija. Najpre, on
se i razveo tek pre godinu dana, tako da smo upoznavanje njegove male cice
uprilicili negde 10-ak meseci otkad oni ne zive zajedno. Ja sam
predstavljena kao najbolja drugarica sa posla, koja ima isto devojcicu, i
istih godina. Deca su se lepo druzila u nekoliko razlicitih situacija -
predstave, bioskop, dan-dva na Kopu. Svi smo se vrlo opusteno i dobro
provodili.
Ali sada, NOVA situacija nalaze da se iz poslovnih razloga ja vrlo uskoro
selim u taj drugi grad i trebalo bi sto pre njegovu cerku uvesti u onaj
deo price koji govori o emocionalnom odnosu njenog tate i mene (posto
planiramo da kupimo stan i zivimo zajedno). Problem je, cini nam se oboma,
to sto njegova cerka nema izgradjenu svest o emocijama (u svakom smislu),
a taj (nadajmo se privremeni!) hendikep potekao je od odnosa u nekadasnjoj
porodici, iz vremena kada su svi bili na okupu. Naime, tada su oboje
supruznika bez problema komunicirali sa detetom, ali medjusobno - ni malo.
Dete je samo retko imalo prilike da cuje komunikaciju izmedju roditelja, a
ona se svodila na nocne svadje...
Tako, ona sada ne zeli ni da ucestvuje, pa ni da slusa, ma koju pricu koja
se dotice emocija, prijateljstava, "vaznih bica" u nasim zivotima...
Sta Vi mislite? kako prici i da li uopste i na koji nacin objasnjavati
nase odnose, ili pustiti da se i dalje svi druzimo i lepo slazemo - bez
velikih reci...? Bojim se onoga da, iako bi mozda bezbolno proslo svako
nase vidjanje i druzenje, uz kupovinu stana i ozbiljnih planova, mozemo
poslati neku sasvim pogresnu poruku tom detetu i poprilicno ga zbuniti za
sva vremena!?!
Izvinite ako sam malo promasila Vasu oblast, ali ne sumnjam da cete, zbog
svog bogatog iskustva, imati sta da me/nas posavetujete.
Unapred hvala!
Vasa prica je jedna od mnogih komplikovanih, ali uveh novih prica o mesovitim porodicama. Pravo je cudo da se Vasa devojcica tako lepo slozila sa Vasim partnerom, sto je sigurno posledica strpljive pripreme i njene emocionalne stabilnosti koja opet vuce korene velikim delom iz celokupnog vaspitnog procesa. Upostalom, imate prednost da se zenska deca identifikuju sa majkama, ili bi bar tako trebalo da bude, pa ona u Vama i treba da vidi ne samo roditelja vec i saradnika, oslonac i osobu od poverenja. Nisu, nazalost, svi roditelji tako spretni da provedu dete kroz lavirinte emocionalnog sazrevanja i kada vec dodje do nekih problema na tom putu nekako kao da nema dobrih, vec samo manje losih resenja. Kcerka Vaseg partnera ocigledno, iako je starija od Vase, ima nizu emocionalnu zrelost koju pokazuje, u ovom slucaju, negativizmom u odnosu na temu koju pokusavate da joj saopstite. Nije da ona ne razume, ona NECE da razume, jer ne zna kako da se izbori sa novom situacijom. To je regresivni mehanizam, ali svojstven deci koja u tom razvojnom procesu kroz regresiju nastoje da krenu korak dalje. Nije dobro zasipati je stalno temama koje ona ne zeli da slusa, sama Vam situacija kaze da to nije pravi put. Izgleda logicnije da nastavite sa spontanim priblizavanjem detetu, da joj objasnite minimalno, onoliko koliko mora da zna, npr.da cete od sada ziveti zajedno jer ste vas dvoje povezani poslom ili mestom boravka i lepo se slazete, a da se nadate da cete se svi uklopiti, pri cemu cete postovati moguce primedbe svih clanova tog novog domacinstva i o svemu cete prodiskutivati ukoliko bude problema. Naravno, bez obecanja da ukoliko joj se ne bude dopalo, moze da bude i drugacije, jer cete joj dati prostor da manupulise, sto bi bio izraz hira emocionalno nedozrelog deteta. Treba da bide jasno da je to odluka dvoje odraslih ljudi koji su odgovorni za decu, o njima se staraju i izlaze u susret njihovim potrebama u okviru svojih mogucnosti, ali je odluka Vasa. Ukoliko deca osete popustljivost vezanu za vazne odluke koje se zaista ticu vas odraslih, dajete mogucnost za stvaranje novih problema. Ukoliko devijcica medju vama dvoma bude videla kvalitetan ali nenametljiv emocionalni odnos, poruka koju joj saljete za zivot mnogo je bolja nego ideja o "normalnoj" distanci izmedju roditelja, ili "normalnom" zivotu sa jednim roditeljem. Verujem da je period koji Vam predstoji mesto za iskusavanje Vaseg strpljenja i takticnosti jer mozete ocekivati mnogo situacija u kojima cete se pitati da li ispravno postupate i kako odreagovati u novoj situaciji koja Vama nije bliska. Tome cete se spontano i kroz navikavanje na zajednicki zivot prilagodjavati. Bitno je da sa partnerom odrzite sklad i mogucnost dogovora, jer ljubav zaista nije dovljna, a zajednicki zivot u mesovitoj porodici sasvim je druga prica od povremenih izleta i vidjanja, zahteva mnogo vise kompromisa i tolerancije. Neka devojcice imaju dovoljno sigurnosti i dokaza da ih volite i da ste uvek tu za njihve razumne potrebe, a vreme ce doneti stabilnost u porodicnim odnosima. Ocekujte veoma buran period, jer godinu dana za dete je relativno kratak period da lako prihvati novu porodicnu konstelaciju. Nadam se da nema "huskanja" i nagovaranja od strane njene mame ili drugih clanova porodice koja bi njegovu devojcicu podstakla da se ponasa jos buntovnije, jer to ume da bude dodatni faktor koji paralelno treba prevazilaziti. Dakle, naoruzajte se strpljenjem i resenoscu da Vasa veza uspe. I srecno.
Ponekad mi se jave, tako brzo i iznenada, kada je sve naoko ok, cak
ponekad i trenutak posle smeha, slike od kojih se uplasim, koje me ponad
toliko rastuze da brznem u plac. Srecom to mi se desava jednom u par
meseci ali..!
Npr. padne mi na pamet kako su zarobili i mene i mog momka, njega vezali a
mene ce da muce,a on ne moze da mi pomogne, nekad imam strah da ce me neko
na ulici otpozadi uhvatiti i poceti da me kolje nozem u vrat... Takodje
kada citam ili gledam scene koncentracionih logora i jevreja toliko me to
pogodi da briznem u plac i pomislim da postoji neka reinkarnacija ja mora
da sam bila jedna od zarobljenica u Ausvicu. Nije cesto, kratko traje ali
me uznemiri, kazem toliko da pocenm da placem
Inace imala sam normalno detinjstvo, normalan odnos sa roditeljima, samo
me jednom tadasnji moj decko, bili smo ipak skoro klinci pre desetk godina
pokusao na silu naterati na jednoj zurki na sex ali sam to razgovorom
resila.
Kako da ublazim ove flesh senzacije?
nije dobro pothranjivati ovakva razmisljanja tako sto cete se unositi u scene koje Vam se namecu.Pokusajte da kada se jave automatski, vec na samom pocetku prekinete tu misao i da se usredsredite na neki potpuno razlicit sadrzaj, koji ce vas okupirati. Ukoliko dozvolite da ova razmisljanja duze traju, vise cete se i emocionalno investirati i, naravno, burno odreagovati, kako sad radite. Ukoliko su ove misli neka vrsta prisilnih, nametnutih misli kojih ne mozete tako lako da se oslobodite, preporucljivo je da se javite nekom psihijatru koji ceVam pomoci da ovakva razmisljanja lakse savladate. Nekada se ovakve misli javljaju nezavisno od tiga da li u zivotu imate burne i neprijatne dozivljaje, dovoljno je da u Vama postoje neki nesvesni nerazreseni konflikti koje skoro svi imaju u izvesnoj meri pa da odreagujete na ovaj nacin, sto trosi Vasu energiju i stvara zabrinutost. Kod nekih ljudi se osim prisilnih misli javljaju i prisilne radnje, koje im se namecu protiv njihove volje, ali iz Vaseg pisma ne vidim da je to kod Vas slucaj. Ukoliko primetite da su ove misli ucestalije, savetujem da se obavezno javite psihijatru koji ce Vam adekvatnom terapijom pomoci da se ozbiljnost smetnji ne poveca. Za sada ce biti dobro da samostalno pokusate da misli (scene) prekidate kao da u mislima imate spremnu tablicu sa znakom "Stop" svaki put kad se pojave. Ukoliko u tome uspete, znaci da su smetnje prolazne i nemate razloga za brigu. Imajte na umu da i za ovakvo "prekidanje" misli treba malo vezbe pa se nemojte obeshrabriti ili odustati ukoliko odmah u tome ne uspete.
Zanima me koliko su opasne bakterijske vrste: Proteus
mirabilis,
Mycoplasma hominis i Ureaplazma urealyticum, kakvi se simptomi
javljaju
usled infekcije istim i kako se lece?
Hvala
U principu sve infekcije izazvane ovim bakterija su izlecive, nisu zivotno ugrozavajuce. Mogu da dovedu do upale mokracnog kanala (peckanje pri mokrenju ucestlo mokrenje, iscedak iz kanala), prostatae (bolovi u donjem delu ledja, preponama, testisima, iscedak, otezano mokrenje), upala epididima (struktura na testisu - otok bolnost testisa) i na kraju poremecaj kvaliteta i kvantiteta spermatozoida.
dr Vojinov
Postovani doktore,
zahvaljujem na dosadasnjim odgovorima,ali moja dijagnoza jos uvek nije
postavljena.Ponovljeni rezultati RF,CCP,ANA,ANKA,LUPUS i ostali su svi
negativni,u medjuvremenu sam uradila i ultra zvuk zglobova saka i ne
postoje nikakva ostecenja.Reumatolog mi je rekao da sam zdrava,da bolove
koje imam pokusam da neutralisem paracetamolom i da ocekujem da ce sve
to proci u nekom narednom periodu,da se obratim fizioterapeutu.Pocela
sam sa masazama kicme i vrata,ali bolovi u rukama i nogama kao i
utrnulost ne prolaze.Moj lekar mi je dao uput za neurologa,ciji pregled
ocekujem.Recite mi,molim Vas sta mogu ocekivati kod neurologa,kakvo je
Vase misljenje i da li ovi vise mesecni bolovi kao i otecenost prstiju
saka (samo nocu) mogu zaista biti samo posledica umora,moje psihe i
niceg ozbiljnijeg? hvala najlepse
Postovana,
ja nisam misljenja da je problem iz domena neurologije kao i da bi vam
Paracetamol pomogao. Pokusajte sa tbl.Rantudil forte 1x1. Ipak, javite se
sa nalazom neurologa a to da li su tegobe posledica umora (moze da bude
kada se potencira slabija cirkulacija), psihe ili neceg ozbiljnijeg (ne
verujem) pricacemo po zavrsenom neuroloskom pregledu. Napisite mi i nalaz
fizijatra koji vas je pregledao pre nego sto je indikovao vezbe kod
fizioterapeuta.
Pozdrav
Postovani doktore,
Uvek posle dorucka osecam jaku glavobolju. To se desava samo posle prvog
obroka nevezano da li je ujutru rano ili kasnije. Bol traje oko sat
vremena. Krvni pritisak mi je uglavnom normalan, a samo ponekad malo
povisen. Molim vas da mi odgovorite o kakvom se poremecaju radi i sta bi
trebalo da preduzmem.
Hvala unapred.
Postovani,
niste mi mnogo rekli o vasem problemu. Da li imate jos neke zdravstvene
tegobe? Kakvog ste zdravlja bili do sada? Da li se glavobolja javlja na
unos odredjene hrane ili bilo koje? Gde je lokalizovana glavobolja i
kakvog je karaktera (pulsirajuca, tisteca, sevajuca i dr., da li prolazi
na lekove protiv bolova)? Treba da uradite laboratoriju sa krvnom slikom,
EEG.
Javite se sa odgovorima i nalazima.
Pozdrav
Postovana Dr Bojana, Razvedena sam vise od 7 god, a u ozbiljnoj vezi sam (prvoj, pravoj i neverovatno dobroj! - za kakvu nisam ni mislila da moze postojati!) vise od godinu i po dana... Imam cerku od 9 godina koju sam nesto vise od 6 mes. trajanja moje veze pripremala na mogucnost da cu imati nekog ko mi je jako vazan u zivotu, ne na nacin na koji je to ona, nego na jedan drugi koji je svojstven odraslima... Onda je ona jedva docekala da upozna tog nekog koga sam ja tako dugo procenjivala i lagano pustala u svoj zivot (tako ona misli, a i nije daleko od istine) - i odmah je sve profunkcionisalo, izmedju njih dvoje i svih nas. On takodje ima devojcicu istih godina, ali stvar je slozenija. Najpre, on se i razveo tek pre godinu dana, tako da smo upoznavanje njegove male cice uprilicili negde 10-ak meseci otkad oni ne zive zajedno. Ja sam predstavljena kao najbolja drugarica sa posla, koja ima isto devojcicu, i istih godina. Deca su se lepo druzila u nekoliko razlicitih situacija - predstave, bioskop, dan-dva na Kopu. Svi smo se vrlo opusteno i dobro provodili. Ali sada, NOVA situacija nalaze da se iz poslovnih razloga ja vrlo uskoro selim u taj drugi grad i trebalo bi sto pre njegovu cerku uvesti u onaj deo price koji govori o emocionalnom odnosu njenog tate i mene (posto planiramo da kupimo stan i zivimo zajedno). Problem je, cini nam se oboma, to sto njegova cerka nema izgradjenu svest o emocijama (u svakom smislu), a taj (nadajmo se privremeni!) hendikep potekao je od odnosa u nekadasnjoj porodici, iz vremena kada su svi bili na okupu. Naime, tada su oboje supruznika bez problema komunicirali sa detetom, ali medjusobno - ni malo. Dete je samo retko imalo prilike da cuje komunikaciju izmedju roditelja, a ona se svodila na nocne svadje... Tako, ona sada ne zeli ni da ucestvuje, pa ni da slusa, ma koju pricu koja se dotice emocija, prijateljstava, "vaznih bica" u nasim zivotima... Sta Vi mislite? kako prici i da li uopste i na koji nacin objasnjavati nase odnose, ili pustiti da se i dalje svi druzimo i lepo slazemo - bez velikih reci...? Bojim se onoga da, iako bi mozda bezbolno proslo svako nase vidjanje i druzenje, uz kupovinu stana i ozbiljnih planova, mozemo poslati neku sasvim pogresnu poruku tom detetu i poprilicno ga zbuniti za sva vremena!?! Izvinite ako sam malo promasila Vasu oblast, ali ne sumnjam da cete, zbog svog bogatog iskustva, imati sta da me/nas posavetujete. Unapred hvala!
Odgovoreno: 21. 03. 2008.Vasa prica je jedna od mnogih komplikovanih, ali uveh novih prica o mesovitim porodicama. Pravo je cudo da se Vasa devojcica tako lepo slozila sa Vasim partnerom, sto je sigurno posledica strpljive pripreme i njene emocionalne stabilnosti koja opet vuce korene velikim delom iz celokupnog vaspitnog procesa. Upostalom, imate prednost da se zenska deca identifikuju sa majkama, ili bi bar tako trebalo da bude, pa ona u Vama i treba da vidi ne samo roditelja vec i saradnika, oslonac i osobu od poverenja. Nisu, nazalost, svi roditelji tako spretni da provedu dete kroz lavirinte emocionalnog sazrevanja i kada vec dodje do nekih problema na tom putu nekako kao da nema dobrih, vec samo manje losih resenja. Kcerka Vaseg partnera ocigledno, iako je starija od Vase, ima nizu emocionalnu zrelost koju pokazuje, u ovom slucaju, negativizmom u odnosu na temu koju pokusavate da joj saopstite. Nije da ona ne razume, ona NECE da razume, jer ne zna kako da se izbori sa novom situacijom. To je regresivni mehanizam, ali svojstven deci koja u tom razvojnom procesu kroz regresiju nastoje da krenu korak dalje. Nije dobro zasipati je stalno temama koje ona ne zeli da slusa, sama Vam situacija kaze da to nije pravi put. Izgleda logicnije da nastavite sa spontanim priblizavanjem detetu, da joj objasnite minimalno, onoliko koliko mora da zna, npr.da cete od sada ziveti zajedno jer ste vas dvoje povezani poslom ili mestom boravka i lepo se slazete, a da se nadate da cete se svi uklopiti, pri cemu cete postovati moguce primedbe svih clanova tog novog domacinstva i o svemu cete prodiskutivati ukoliko bude problema. Naravno, bez obecanja da ukoliko joj se ne bude dopalo, moze da bude i drugacije, jer cete joj dati prostor da manupulise, sto bi bio izraz hira emocionalno nedozrelog deteta. Treba da bide jasno da je to odluka dvoje odraslih ljudi koji su odgovorni za decu, o njima se staraju i izlaze u susret njihovim potrebama u okviru svojih mogucnosti, ali je odluka Vasa. Ukoliko deca osete popustljivost vezanu za vazne odluke koje se zaista ticu vas odraslih, dajete mogucnost za stvaranje novih problema. Ukoliko devijcica medju vama dvoma bude videla kvalitetan ali nenametljiv emocionalni odnos, poruka koju joj saljete za zivot mnogo je bolja nego ideja o "normalnoj" distanci izmedju roditelja, ili "normalnom" zivotu sa jednim roditeljem. Verujem da je period koji Vam predstoji mesto za iskusavanje Vaseg strpljenja i takticnosti jer mozete ocekivati mnogo situacija u kojima cete se pitati da li ispravno postupate i kako odreagovati u novoj situaciji koja Vama nije bliska. Tome cete se spontano i kroz navikavanje na zajednicki zivot prilagodjavati. Bitno je da sa partnerom odrzite sklad i mogucnost dogovora, jer ljubav zaista nije dovljna, a zajednicki zivot u mesovitoj porodici sasvim je druga prica od povremenih izleta i vidjanja, zahteva mnogo vise kompromisa i tolerancije. Neka devojcice imaju dovoljno sigurnosti i dokaza da ih volite i da ste uvek tu za njihve razumne potrebe, a vreme ce doneti stabilnost u porodicnim odnosima. Ocekujte veoma buran period, jer godinu dana za dete je relativno kratak period da lako prihvati novu porodicnu konstelaciju. Nadam se da nema "huskanja" i nagovaranja od strane njene mame ili drugih clanova porodice koja bi njegovu devojcicu podstakla da se ponasa jos buntovnije, jer to ume da bude dodatni faktor koji paralelno treba prevazilaziti. Dakle, naoruzajte se strpljenjem i resenoscu da Vasa veza uspe. I srecno.
Ponekad mi se jave, tako brzo i iznenada, kada je sve naoko ok, cak ponekad i trenutak posle smeha, slike od kojih se uplasim, koje me ponad toliko rastuze da brznem u plac. Srecom to mi se desava jednom u par meseci ali..! Npr. padne mi na pamet kako su zarobili i mene i mog momka, njega vezali a mene ce da muce,a on ne moze da mi pomogne, nekad imam strah da ce me neko na ulici otpozadi uhvatiti i poceti da me kolje nozem u vrat... Takodje kada citam ili gledam scene koncentracionih logora i jevreja toliko me to pogodi da briznem u plac i pomislim da postoji neka reinkarnacija ja mora da sam bila jedna od zarobljenica u Ausvicu. Nije cesto, kratko traje ali me uznemiri, kazem toliko da pocenm da placem Inace imala sam normalno detinjstvo, normalan odnos sa roditeljima, samo me jednom tadasnji moj decko, bili smo ipak skoro klinci pre desetk godina pokusao na silu naterati na jednoj zurki na sex ali sam to razgovorom resila. Kako da ublazim ove flesh senzacije?
Odgovoreno: 21. 03. 2008.nije dobro pothranjivati ovakva razmisljanja tako sto cete se unositi u scene koje Vam se namecu.Pokusajte da kada se jave automatski, vec na samom pocetku prekinete tu misao i da se usredsredite na neki potpuno razlicit sadrzaj, koji ce vas okupirati. Ukoliko dozvolite da ova razmisljanja duze traju, vise cete se i emocionalno investirati i, naravno, burno odreagovati, kako sad radite. Ukoliko su ove misli neka vrsta prisilnih, nametnutih misli kojih ne mozete tako lako da se oslobodite, preporucljivo je da se javite nekom psihijatru koji ceVam pomoci da ovakva razmisljanja lakse savladate. Nekada se ovakve misli javljaju nezavisno od tiga da li u zivotu imate burne i neprijatne dozivljaje, dovoljno je da u Vama postoje neki nesvesni nerazreseni konflikti koje skoro svi imaju u izvesnoj meri pa da odreagujete na ovaj nacin, sto trosi Vasu energiju i stvara zabrinutost. Kod nekih ljudi se osim prisilnih misli javljaju i prisilne radnje, koje im se namecu protiv njihove volje, ali iz Vaseg pisma ne vidim da je to kod Vas slucaj. Ukoliko primetite da su ove misli ucestalije, savetujem da se obavezno javite psihijatru koji ce Vam adekvatnom terapijom pomoci da se ozbiljnost smetnji ne poveca. Za sada ce biti dobro da samostalno pokusate da misli (scene) prekidate kao da u mislima imate spremnu tablicu sa znakom "Stop" svaki put kad se pojave. Ukoliko u tome uspete, znaci da su smetnje prolazne i nemate razloga za brigu. Imajte na umu da i za ovakvo "prekidanje" misli treba malo vezbe pa se nemojte obeshrabriti ili odustati ukoliko odmah u tome ne uspete.
Zanima me koliko su opasne bakterijske vrste: Proteus mirabilis, Mycoplasma hominis i Ureaplazma urealyticum, kakvi se simptomi javljaju usled infekcije istim i kako se lece? Hvala
Odgovoreno: 21. 03. 2008.U principu sve infekcije izazvane ovim bakterija su izlecive, nisu zivotno ugrozavajuce. Mogu da dovedu do upale mokracnog kanala (peckanje pri mokrenju ucestlo mokrenje, iscedak iz kanala), prostatae (bolovi u donjem delu ledja, preponama, testisima, iscedak, otezano mokrenje), upala epididima (struktura na testisu - otok bolnost testisa) i na kraju poremecaj kvaliteta i kvantiteta spermatozoida. dr Vojinov
Postovani doktore, zahvaljujem na dosadasnjim odgovorima,ali moja dijagnoza jos uvek nije postavljena.Ponovljeni rezultati RF,CCP,ANA,ANKA,LUPUS i ostali su svi negativni,u medjuvremenu sam uradila i ultra zvuk zglobova saka i ne postoje nikakva ostecenja.Reumatolog mi je rekao da sam zdrava,da bolove koje imam pokusam da neutralisem paracetamolom i da ocekujem da ce sve to proci u nekom narednom periodu,da se obratim fizioterapeutu.Pocela sam sa masazama kicme i vrata,ali bolovi u rukama i nogama kao i utrnulost ne prolaze.Moj lekar mi je dao uput za neurologa,ciji pregled ocekujem.Recite mi,molim Vas sta mogu ocekivati kod neurologa,kakvo je Vase misljenje i da li ovi vise mesecni bolovi kao i otecenost prstiju saka (samo nocu) mogu zaista biti samo posledica umora,moje psihe i niceg ozbiljnijeg? hvala najlepse
Odgovoreno: 21. 03. 2008.Postovana, ja nisam misljenja da je problem iz domena neurologije kao i da bi vam Paracetamol pomogao. Pokusajte sa tbl.Rantudil forte 1x1. Ipak, javite se sa nalazom neurologa a to da li su tegobe posledica umora (moze da bude kada se potencira slabija cirkulacija), psihe ili neceg ozbiljnijeg (ne verujem) pricacemo po zavrsenom neuroloskom pregledu. Napisite mi i nalaz fizijatra koji vas je pregledao pre nego sto je indikovao vezbe kod fizioterapeuta. Pozdrav
Postovani doktore, Uvek posle dorucka osecam jaku glavobolju. To se desava samo posle prvog obroka nevezano da li je ujutru rano ili kasnije. Bol traje oko sat vremena. Krvni pritisak mi je uglavnom normalan, a samo ponekad malo povisen. Molim vas da mi odgovorite o kakvom se poremecaju radi i sta bi trebalo da preduzmem. Hvala unapred.
Odgovoreno: 21. 03. 2008.Postovani, niste mi mnogo rekli o vasem problemu. Da li imate jos neke zdravstvene tegobe? Kakvog ste zdravlja bili do sada? Da li se glavobolja javlja na unos odredjene hrane ili bilo koje? Gde je lokalizovana glavobolja i kakvog je karaktera (pulsirajuca, tisteca, sevajuca i dr., da li prolazi na lekove protiv bolova)? Treba da uradite laboratoriju sa krvnom slikom, EEG. Javite se sa odgovorima i nalazima. Pozdrav
Prikazano 91571-91575 od ukupno 95548 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima
Prijavite se
Dobro došli! Unesite svoje login podatke