Kako se ponašati prema stavu dvoipogodišnje devojčice prema hrani koji je prilicno negativan u smislu da ništa novo neće da proba, a hrana koja se do sada uzimala se jedna po jedna izbacuje? Do sada je nisam terala da jede, uglavnom sam joj davala da jede ono što voli. Pre 4 meseca je krenula u vrtić, ni tamo ne jede bukvalno ništa, samo pije vodu. Da li da i dalje ugađam njenim željama (kuvam odvojeno za nju, a odvojeno za mene i supruga) ili da joj ne popustam po cenu da ništa ne stavi u usta i po 8-9 sati (slušala sam savete da će jesti sve samo kad ogladni, ali to kod nje "ne pali"). U čemu grešim? Kako da se postavim prema ovom problemu koji me sve više opterećuje, a sigurna sam da joj tako neću pomoći?
Veoma često odnos dece prema hrani reflektuje neke druge probleme koje ne žele ili ne mogu da iskažu, a postoje u okruženju. Očigledno je da polazak u vrtić, gde ekstremno pokazuje da joj tu nešto smeta, treba da Vam bude signal da i kod kuće reaguje selektivnim uzimanjem hrane na nešto što joj ne odgovara. To može biti način da privuče Vašu pažnju, ukoliko doživljava da joj niste dovoljno ili nedovoljno kvalitetno posvećeni, ili ukoliko je u pitanju neki drugi faktor porodičnog funkcionisanja koji u njoj izaziva nesigurnost. Sigurna sam da svoje dete najbolje poznajete i da, ukoliko sada ne znate šta bi mogao biti faktor njenog otpora, to možete u narednom periodu da shvatite i pokušate da ispravite. Odbijanje hrane pre svega je pokazatelj njenog otpora. Čemu, to Vi procenite. Nasilno hranjenje nikako nije dobar model. Takođe, popuštanje svim njenim izmišljotinama po pitanju jelovnika, takođe nije preporučljivo, jer time detetu stavljate do znanja da su granice Vašeg dozvoljavanja svih njenih postupaka neograničene, što verovatno nije tačno. Ona kroz takve zahteve isprobava granice Vaše tolerancije (to deca rade od najmanjeg uzrasta) a Vi negde ipak morate da stavite tačku i da pokažete da je Vaša reč zadnja. To sve treba da bude blaga i diplomatska taktika, ali je važna zbog toga što se ponašanje i odnos roditelji-deca generalizuju i na budućnost, pa će i u perspektivi smatrati da može sve što kaže i poželi, što opet za nju nije dobro. Deca se osećaju sigurnijom pored roditelja koji su fleksibilni autoriteti, mnogo više nego pored preterano popustljivih i preterano demokratičnih roditelja. To opet ima dalje implikacije na formiranje njihove ličnosti. Dakle, kada je reč o Vašim postupcima sada, pokušajte da joj pružite dovoljno kvalitetne pažnje, zaokupite je kreativnim aktivnostima i navedete je da, zajedno sa Vama, roditeljima, pojede istu hranu sa objašnjenjem primerenim njenom uzrastu, na primer da će od tog i tog jela imati više snage, sjajniju kosu, jače zubiće... ili već nešto slično, a da uz obrok pričate o zanimljivim temama koje će doprineti da hrana sama po sebi ne bude toliko važna stavka u Vašim životima. Ovako ste se toliko fiksirali na problem hrane da je i njoj potpuno jasno da je to sredstvo kojim može da manipuliše. Ako odbija, ne insistirajte, ali ne pravite od toga ni scenu ni problem, prosto kao da se ništa bitno nije dogodilo, pa kroz par sati ponovite istu priču, sve vreme ne pridajući toliko značaja hrani, već kvalitetu vaših komunikacija.
Moj veliki problem je nesanica. Imam velikih problema sa snom iako sam umorna. Ležim, ali ne mogu spavati. Spavam svega 5h dnevno. Inače, jako se umorim u toku dana i nisam tada u mogućnosti da spavam jer ili radim ili sam na fakultetu. To mi predstavlja veliki problem jer ne mogu da učim, a bliže mi se ispiti. Imate li neki tretman liječenja koji sama mogu primjeniti ili neku drugu metodu učenja jer ja jednostavno više nemam ideja kako da sama sebi podignem koncentraciju, smanjim umor, da spavam kada treba? Posljedica mog nespavanja je umor, bol u glavi,razdražljivost. Iako to ne ispoljavam, vidim da imam veliki problem. Inače sam treća godina fakulteta. Niko u porodici, koliko mi je poznato, nije imao problem sa snom. Ako bude gramatičkih grešaka dok ovo budete čitali, nemojte se iznenaditi pošto sam umorna. Šta da radim?
Nesanica upravo izaziva simptome koje ste naveli, tako da je jedno od rešenja da se obratite psihijatru da bi blagom medikamentoznom terapijom omogućio da se Vaš organizam odmori i detoksikuje, a time i pripremi za svakodnevne fizičke i intelektualne napore. Jasno je da niste u stanju da učite kada ste već konstantno umorni. Ne znam kakve metode učenja primenjujete sada, pa time ne mogu ni da komentarišem koje bi metode bile pogodnije, ali je prioritet da fiziološki obezbedite svom organizmu dovoljnu količinu odmora, kako bi bilo koja metoda bila efikasna. Ukoliko niste pristalica lekova, a niste pomenuli da li ste se već javljali lekaru za pomoć oko ovog problema niti da li ste nekada uzimali lekove u tom cilju, možete pokušati sa biljnim preparatima kojih ima u izobilju, a mnogi upravo pomažu u opuštanju i regulisanju sna. Takođe, neophodna je relaksacija pred spavanje, dakle, bavljenje stvarima koje Vas opuštaju kako biste lakše utonuli u san, ili uzimanje lagane hrane ili napitaka (toplo mleko, blagi čajevi) koji neće dodatno razdraživati Vaš organizam pred period odmora. Ukoliko ste pušač, istraživanja takođe pokazuju da nikotin deluje na ometanje procesa uspavljivanja, pa i o tome treba voditi računa. Možda će neke izmene u pravcu zdravijeg načina života bar delimično doprineti rešavanju ovog problema. Ukoliko to ne bude dovoljno, ipak se obratite lekaru koji će Vam medikamentima olakšati ovaj, ne tako teško rešiv, problem.
Poštovana,
ne znam kome da se obratim za savet.Htela bih da pomognem svom suprugu sa kojim sa u braku već 8 godina.Imamo dva divna muška deteta i ne mislim da taj brak nije za čuvanje,ali se kosi sa mojim principima to što on svakodnevno ili bar svaki drugi dan konzumira alokohol.Kad kažem alkohol, podrazumevam pivo koje kaže voli,a počeo je da pije žestoko piće, pa da završi sa pivom.Ljutila sam se oduvek,"gunđala",zato što nikako ne mogu da se pomirim sa tim da tako treba, da on to voli i kraj.Volim i ja mnogo toga,ali uvek prvo pomislim na one oko sebe,da li je to dobro i za njih,jer ih obožavam.Ne želi da ode na razgovor sa nekim stručnim licem, ili kaže da hoće,ali do toga nikada ne dođe.Ja sam već jako dugo hronično umorna,možda se oseća i zapostavljenim,ali nije tako bilo oduvek, pa nije prestao.Čak sam igrala i na kartu ucene(ostaviću te, otići ću),ali vidim da u to ne veruje, da je ubeđen da ja za to nemam hrabrosti, da mi je žao svega što smo zajedno imali i imamo.Tako i jeste.Nemem hrabrosti, a očajna sam.Plačem,dosta toga meni prepušta,kao da je to potpuno normalno,deca su uglavnom moja briga,hoće on da pomogne,ali radno vreme je duže nego moje,tako da se bavljanje decom svodi na tu i tamo neku šetnju.
Bolovanja su uvek moja, lekari,lekovi i tako to.Moja briga se neko podrazumeva.Stalno se preslišavam da li sam ja kriva, šta radim pogrešno,osim što otvoreno izražavam svoje nezadovoljstvo takvom situacijom.Ne mogu da se pomirim sa tim da tako mora da nam bude zato što on to voli.Pitala sam ga da li sam ja možda uzrok njegovom pijenju i dobijam odgovor da će on tako ceo život,da je umeren, ali ja sam zbog toga nesretna.Molim Vas da mi nekako pomognete nekim savetom,jer sam sve više depresivna, plačljiva, što inače na mene ne liči.
Unapred sam Vam zahvalna na odgovoru i pomoći.
Postovana,
kada govprite o konzumaciji alkohola koja Vam kod supruga smeta, ne govorite o kojim je kolicinama alkohola rec. Mozda bi Vam i najmanja kolicina alkoholnih pica koju uzme smetala, ali se zaista razlikuje da li je rec o alkoholicaru ili o osobi koja u umerenim kolicinama uzima alkohol.Mozda je njegov nacin uzimanja alkohola i njegova nacin pruzanja otpora nacinu zivota koji mu u necemu ne odgovara, ali to opet nije opravdanje da na Vase uporne molbe da izmeni svoje navike, cak i ne pokusa da Vas shvati i izadje Vam u susret. Ili cinjenica da ne konstatuje Vas premor i naprezanje krajnjih granica tolerancije. To ipak nesto govori o Vasim partnerskim odnosima, pa iako se iz Vasih reci negde moze zakljuciti da su primedbe vezane najvise za Vase preuzimanje porodicnih i obaveza oko dece, problem kao da je nesto dublji. To sto ste Vi "glavni majstor" kada su u pitanju deca i kuca, klasican je stereotip zene-domacice-majke i to velikim delom spada i u model vaspitanja koji nam prenose roditelji i sredina, pa to i ne bi bilo toliko tesko da imate razumevanje od supruga na drugoj strani. Ovako, on kao da se povukao u svoj posao i svoja sitna zadovoljstva, a odrzavanje Vaseg zajednickog zivota prepusta Vama.To nije ono sto ste ocekivali od braka, verujem, i sa tim bi trebalo otvoreno da ga suocite.Ukoliko bi pristao da ide na bracno savetovanje, mozda bi to bio dobar nacin da i jedno i drugo shvatite i kazete sta sve smeta, jer nagomilane teskoce ce se teze otkloniti ako se one godinama stavljaju na stranu. Sam alkohol je samo fiksirana tacka koje na koju ste se osvrnuli, a verovatno da bi mogla da se napravi citava lista problema koju bi trebalo resavati.Ukoliko zelite da odrzite i revitalizujete brak, nije resenje pretiti napustanjem, vec predloziti konstruktivno resavanje problema, ako treba, uz strucnu pomoc. Ili mozda sami mozete resiti otvorenim i postenim razgovorom u cetiri oka, uz pretpostavku da ste oboje spremni na poneki kompromis zarad poboljsanja kvaliteta zivota i odnosa. Savetujem da razgovor ne pocinjete optuzbama i patetikom, nego predlogom da kao dva dugugudisnja druga koja su dosta prozivela zajedno, pokusate da nadjete konstruktivno resenje za probleme koji medju vama izreceni ili neizreceni postoje. Razgovor koji pocinje optuzbom podstice onog drugog da se brani, nekad cinizmom, nekad agresijom, nekad otporom, ali obicno ne odovodi do zeljenih rezultata.
Postovani doktore.
Ja sam Enver iz Peci, moja majka ima frakture prsljena kicmenog tuba posedujem celu dijagnozu i uradjen CT (MRI) da li je moguce da se uradi cimentiranje u VMA posto nam je predlozio jedan ortoped lokalni, Molim vas posto je majka skoro postala nepokretna da mi pomognete najkraci put radi daljeg moguceg lecenje
JOS JEDNOM PUNO HVALA
Odgovoreno: 04. 06. 2008.
Poštovani,
obratite se (postavite ovo isto pitanje) prof. dr Bošnjakoviću izInstituta za radiologiju KC Niš, na ovoj istoj internet stranici u delu radiologija.
Srdačan pozdrav.
Imam 21. godinu.,vec od 18. godine primecum povezanost izmedju psihickog stanja i menstrualnog ciklusa. Od divnog raspolozenja do osecanja umora ,razdrazljivosti i preterane potrebe za spavanjem, ,slabe kocetracije,glavobolje,napetost. Drugi razlozi za takvo stanje ne postoje,fizicki sam zdrava i nemam problema niti u porodici niti sa prijateljima. Izbegavam drustvo u tim danima kada izgledam kao druga osoba. Zanima me da li koriscenjem nekih lekova,antiderpresiva mogu se osecati bole?
Poštovana, opisane tegobe predstavljaju samo prenaglašene i prolazne simptome fiziološkog procesa. Naravno, protisak farmaceutske industrije čini da se od mnogih fizioloških stanja (u širim granicama) napravi teren za primenu lekova, koji se po definiciji daju kod bioloških poremećaja. Dakle, ako je nešto fiziološka (očekivana i uobičajena) smetnja, onda to nije istovremeno i poremećaj. Naravno, ima protivnika ovakvom mišljenju koji tvrde da se ta granica ne vidi i da je to individualna pojava. Svakako da ometanje opšte funkcionalnosti i remećenje kvaliteta života ne sme biti minimizirano i da je potrebno reagovati da bi se nekome umanjile patnje, ali ja sigurno nisam lekar koji će vam odmah savetovati da uzmete lekove, pre nego što se angažuju uspavane ili zanemarene unutrašnje snage. Savetujem vam da prvo potražite savetodavnu pomoć, pre svega nekog bihejvioralno kognitivnog psihoterapeuta uz čiju pomoć ćete napraviti drugačiju strategiju funkcionisanja bez izbegavanja života. Samo izbegavanje a pogotovo uverenje da ste druga osoba, još više učvršćuje strah od "onih dana".
Srdačan pozdrav
Kako se ponašati prema stavu dvoipogodišnje devojčice prema hrani koji je prilicno negativan u smislu da ništa novo neće da proba, a hrana koja se do sada uzimala se jedna po jedna izbacuje? Do sada je nisam terala da jede, uglavnom sam joj davala da jede ono što voli. Pre 4 meseca je krenula u vrtić, ni tamo ne jede bukvalno ništa, samo pije vodu. Da li da i dalje ugađam njenim željama (kuvam odvojeno za nju, a odvojeno za mene i supruga) ili da joj ne popustam po cenu da ništa ne stavi u usta i po 8-9 sati (slušala sam savete da će jesti sve samo kad ogladni, ali to kod nje "ne pali"). U čemu grešim? Kako da se postavim prema ovom problemu koji me sve više opterećuje, a sigurna sam da joj tako neću pomoći?
Odgovoreno: 04. 06. 2008.Veoma često odnos dece prema hrani reflektuje neke druge probleme koje ne žele ili ne mogu da iskažu, a postoje u okruženju. Očigledno je da polazak u vrtić, gde ekstremno pokazuje da joj tu nešto smeta, treba da Vam bude signal da i kod kuće reaguje selektivnim uzimanjem hrane na nešto što joj ne odgovara. To može biti način da privuče Vašu pažnju, ukoliko doživljava da joj niste dovoljno ili nedovoljno kvalitetno posvećeni, ili ukoliko je u pitanju neki drugi faktor porodičnog funkcionisanja koji u njoj izaziva nesigurnost. Sigurna sam da svoje dete najbolje poznajete i da, ukoliko sada ne znate šta bi mogao biti faktor njenog otpora, to možete u narednom periodu da shvatite i pokušate da ispravite. Odbijanje hrane pre svega je pokazatelj njenog otpora. Čemu, to Vi procenite. Nasilno hranjenje nikako nije dobar model. Takođe, popuštanje svim njenim izmišljotinama po pitanju jelovnika, takođe nije preporučljivo, jer time detetu stavljate do znanja da su granice Vašeg dozvoljavanja svih njenih postupaka neograničene, što verovatno nije tačno. Ona kroz takve zahteve isprobava granice Vaše tolerancije (to deca rade od najmanjeg uzrasta) a Vi negde ipak morate da stavite tačku i da pokažete da je Vaša reč zadnja. To sve treba da bude blaga i diplomatska taktika, ali je važna zbog toga što se ponašanje i odnos roditelji-deca generalizuju i na budućnost, pa će i u perspektivi smatrati da može sve što kaže i poželi, što opet za nju nije dobro. Deca se osećaju sigurnijom pored roditelja koji su fleksibilni autoriteti, mnogo više nego pored preterano popustljivih i preterano demokratičnih roditelja. To opet ima dalje implikacije na formiranje njihove ličnosti. Dakle, kada je reč o Vašim postupcima sada, pokušajte da joj pružite dovoljno kvalitetne pažnje, zaokupite je kreativnim aktivnostima i navedete je da, zajedno sa Vama, roditeljima, pojede istu hranu sa objašnjenjem primerenim njenom uzrastu, na primer da će od tog i tog jela imati više snage, sjajniju kosu, jače zubiće... ili već nešto slično, a da uz obrok pričate o zanimljivim temama koje će doprineti da hrana sama po sebi ne bude toliko važna stavka u Vašim životima. Ovako ste se toliko fiksirali na problem hrane da je i njoj potpuno jasno da je to sredstvo kojim može da manipuliše. Ako odbija, ne insistirajte, ali ne pravite od toga ni scenu ni problem, prosto kao da se ništa bitno nije dogodilo, pa kroz par sati ponovite istu priču, sve vreme ne pridajući toliko značaja hrani, već kvalitetu vaših komunikacija.
Moj veliki problem je nesanica. Imam velikih problema sa snom iako sam umorna. Ležim, ali ne mogu spavati. Spavam svega 5h dnevno. Inače, jako se umorim u toku dana i nisam tada u mogućnosti da spavam jer ili radim ili sam na fakultetu. To mi predstavlja veliki problem jer ne mogu da učim, a bliže mi se ispiti. Imate li neki tretman liječenja koji sama mogu primjeniti ili neku drugu metodu učenja jer ja jednostavno više nemam ideja kako da sama sebi podignem koncentraciju, smanjim umor, da spavam kada treba? Posljedica mog nespavanja je umor, bol u glavi, razdražljivost. Iako to ne ispoljavam, vidim da imam veliki problem. Inače sam treća godina fakulteta. Niko u porodici, koliko mi je poznato, nije imao problem sa snom. Ako bude gramatičkih grešaka dok ovo budete čitali, nemojte se iznenaditi pošto sam umorna. Šta da radim?
Odgovoreno: 04. 06. 2008.Nesanica upravo izaziva simptome koje ste naveli, tako da je jedno od rešenja da se obratite psihijatru da bi blagom medikamentoznom terapijom omogućio da se Vaš organizam odmori i detoksikuje, a time i pripremi za svakodnevne fizičke i intelektualne napore. Jasno je da niste u stanju da učite kada ste već konstantno umorni. Ne znam kakve metode učenja primenjujete sada, pa time ne mogu ni da komentarišem koje bi metode bile pogodnije, ali je prioritet da fiziološki obezbedite svom organizmu dovoljnu količinu odmora, kako bi bilo koja metoda bila efikasna. Ukoliko niste pristalica lekova, a niste pomenuli da li ste se već javljali lekaru za pomoć oko ovog problema niti da li ste nekada uzimali lekove u tom cilju, možete pokušati sa biljnim preparatima kojih ima u izobilju, a mnogi upravo pomažu u opuštanju i regulisanju sna. Takođe, neophodna je relaksacija pred spavanje, dakle, bavljenje stvarima koje Vas opuštaju kako biste lakše utonuli u san, ili uzimanje lagane hrane ili napitaka (toplo mleko, blagi čajevi) koji neće dodatno razdraživati Vaš organizam pred period odmora. Ukoliko ste pušač, istraživanja takođe pokazuju da nikotin deluje na ometanje procesa uspavljivanja, pa i o tome treba voditi računa. Možda će neke izmene u pravcu zdravijeg načina života bar delimično doprineti rešavanju ovog problema. Ukoliko to ne bude dovoljno, ipak se obratite lekaru koji će Vam medikamentima olakšati ovaj, ne tako teško rešiv, problem.
Poštovana, ne znam kome da se obratim za savet.Htela bih da pomognem svom suprugu sa kojim sa u braku već 8 godina.Imamo dva divna muška deteta i ne mislim da taj brak nije za čuvanje,ali se kosi sa mojim principima to što on svakodnevno ili bar svaki drugi dan konzumira alokohol.Kad kažem alkohol, podrazumevam pivo koje kaže voli,a počeo je da pije žestoko piće, pa da završi sa pivom.Ljutila sam se oduvek,"gunđala",zato što nikako ne mogu da se pomirim sa tim da tako treba, da on to voli i kraj.Volim i ja mnogo toga,ali uvek prvo pomislim na one oko sebe,da li je to dobro i za njih,jer ih obožavam.Ne želi da ode na razgovor sa nekim stručnim licem, ili kaže da hoće,ali do toga nikada ne dođe.Ja sam već jako dugo hronično umorna,možda se oseća i zapostavljenim,ali nije tako bilo oduvek, pa nije prestao.Čak sam igrala i na kartu ucene(ostaviću te, otići ću),ali vidim da u to ne veruje, da je ubeđen da ja za to nemam hrabrosti, da mi je žao svega što smo zajedno imali i imamo.Tako i jeste.Nemem hrabrosti, a očajna sam.Plačem,dosta toga meni prepušta,kao da je to potpuno normalno,deca su uglavnom moja briga,hoće on da pomogne,ali radno vreme je duže nego moje,tako da se bavljanje decom svodi na tu i tamo neku šetnju. Bolovanja su uvek moja, lekari,lekovi i tako to.Moja briga se neko podrazumeva.Stalno se preslišavam da li sam ja kriva, šta radim pogrešno,osim što otvoreno izražavam svoje nezadovoljstvo takvom situacijom.Ne mogu da se pomirim sa tim da tako mora da nam bude zato što on to voli.Pitala sam ga da li sam ja možda uzrok njegovom pijenju i dobijam odgovor da će on tako ceo život,da je umeren, ali ja sam zbog toga nesretna.Molim Vas da mi nekako pomognete nekim savetom,jer sam sve više depresivna, plačljiva, što inače na mene ne liči. Unapred sam Vam zahvalna na odgovoru i pomoći.
Odgovoreno: 04. 06. 2008.Postovana,
kada govprite o konzumaciji alkohola koja Vam kod supruga smeta, ne govorite o kojim je kolicinama alkohola rec. Mozda bi Vam i najmanja kolicina alkoholnih pica koju uzme smetala, ali se zaista razlikuje da li je rec o alkoholicaru ili o osobi koja u umerenim kolicinama uzima alkohol.Mozda je njegov nacin uzimanja alkohola i njegova nacin pruzanja otpora nacinu zivota koji mu u necemu ne odgovara, ali to opet nije opravdanje da na Vase uporne molbe da izmeni svoje navike, cak i ne pokusa da Vas shvati i izadje Vam u susret. Ili cinjenica da ne konstatuje Vas premor i naprezanje krajnjih granica tolerancije. To ipak nesto govori o Vasim partnerskim odnosima, pa iako se iz Vasih reci negde moze zakljuciti da su primedbe vezane najvise za Vase preuzimanje porodicnih i obaveza oko dece, problem kao da je nesto dublji. To sto ste Vi "glavni majstor" kada su u pitanju deca i kuca, klasican je stereotip zene-domacice-majke i to velikim delom spada i u model vaspitanja koji nam prenose roditelji i sredina, pa to i ne bi bilo toliko tesko da imate razumevanje od supruga na drugoj strani. Ovako, on kao da se povukao u svoj posao i svoja sitna zadovoljstva, a odrzavanje Vaseg zajednickog zivota prepusta Vama.To nije ono sto ste ocekivali od braka, verujem, i sa tim bi trebalo otvoreno da ga suocite.Ukoliko bi pristao da ide na bracno savetovanje, mozda bi to bio dobar nacin da i jedno i drugo shvatite i kazete sta sve smeta, jer nagomilane teskoce ce se teze otkloniti ako se one godinama stavljaju na stranu. Sam alkohol je samo fiksirana tacka koje na koju ste se osvrnuli, a verovatno da bi mogla da se napravi citava lista problema koju bi trebalo resavati.Ukoliko zelite da odrzite i revitalizujete brak, nije resenje pretiti napustanjem, vec predloziti konstruktivno resavanje problema, ako treba, uz strucnu pomoc. Ili mozda sami mozete resiti otvorenim i postenim razgovorom u cetiri oka, uz pretpostavku da ste oboje spremni na poneki kompromis zarad poboljsanja kvaliteta zivota i odnosa. Savetujem da razgovor ne pocinjete optuzbama i patetikom, nego predlogom da kao dva dugugudisnja druga koja su dosta prozivela zajedno, pokusate da nadjete konstruktivno resenje za probleme koji medju vama izreceni ili neizreceni postoje. Razgovor koji pocinje optuzbom podstice onog drugog da se brani, nekad cinizmom, nekad agresijom, nekad otporom, ali obicno ne odovodi do zeljenih rezultata.
Postovani doktore. Ja sam Enver iz Peci, moja majka ima frakture prsljena kicmenog tuba posedujem celu dijagnozu i uradjen CT (MRI) da li je moguce da se uradi cimentiranje u VMA posto nam je predlozio jedan ortoped lokalni, Molim vas posto je majka skoro postala nepokretna da mi pomognete najkraci put radi daljeg moguceg lecenje JOS JEDNOM PUNO HVALA
Odgovoreno: 04. 06. 2008.Poštovani,
obratite se (postavite ovo isto pitanje) prof. dr Bošnjakoviću izInstituta za radiologiju KC Niš, na ovoj istoj internet stranici u delu radiologija.
Srdačan pozdrav.
Imam 21. godinu.,vec od 18. godine primecum povezanost izmedju psihickog stanja i menstrualnog ciklusa. Od divnog raspolozenja do osecanja umora ,razdrazljivosti i preterane potrebe za spavanjem, ,slabe kocetracije,glavobolje,napetost. Drugi razlozi za takvo stanje ne postoje,fizicki sam zdrava i nemam problema niti u porodici niti sa prijateljima. Izbegavam drustvo u tim danima kada izgledam kao druga osoba. Zanima me da li koriscenjem nekih lekova,antiderpresiva mogu se osecati bole?
Odgovoreno: 04. 06. 2008.Poštovana, opisane tegobe predstavljaju samo prenaglašene i prolazne simptome fiziološkog procesa. Naravno, protisak farmaceutske industrije čini da se od mnogih fizioloških stanja (u širim granicama) napravi teren za primenu lekova, koji se po definiciji daju kod bioloških poremećaja. Dakle, ako je nešto fiziološka (očekivana i uobičajena) smetnja, onda to nije istovremeno i poremećaj. Naravno, ima protivnika ovakvom mišljenju koji tvrde da se ta granica ne vidi i da je to individualna pojava. Svakako da ometanje opšte funkcionalnosti i remećenje kvaliteta života ne sme biti minimizirano i da je potrebno reagovati da bi se nekome umanjile patnje, ali ja sigurno nisam lekar koji će vam odmah savetovati da uzmete lekove, pre nego što se angažuju uspavane ili zanemarene unutrašnje snage. Savetujem vam da prvo potražite savetodavnu pomoć, pre svega nekog bihejvioralno kognitivnog psihoterapeuta uz čiju pomoć ćete napraviti drugačiju strategiju funkcionisanja bez izbegavanja života. Samo izbegavanje a pogotovo uverenje da ste druga osoba, još više učvršćuje strah od "onih dana".
Srdačan pozdrav
Prikazano 89926-89930 od ukupno 95714 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima
Prijavite se
Dobro došli! Unesite svoje login podatke