Dobar vam dan. Naime imam sina koji je ove godine prvi put otisao na ekskurziju na kojoj mu nije bilo bas lepo . Ima 9 god. Kaze da je tamo bio sam , da nije mogao da dugo zaspi i da je uvece plakao. To se nastavilo i po njegovom povratku . Kaze da zeli da spavamo sa njim , da se boji mraka i da je ponekad tuzan iako je do tada spavao sam u svom krevetu. Preko dana kaze da mu je sve ok. no kada se vreme spavanja priblizi on pocinje da bude tuzan, tj.da se seti ekskurzije i kako je tamo on jedini plakao i da mu je zbog toga krivo.Inace on je dete koje voli da je dobar u svemu, tj.tesko podnosi kada gubi. To vec traje 2,5 nedelje te vas pitam dali bi se trebao obratiti nekom decijem psihologu ili je to normalna pojava za dete njegovog uzrasta . Hvala
Poštovana, ukoliko u vreme čitanja ovog odgovora vaš sin još uvek ima opisane smetnje, svakako da bi bilo od koristi razgovarati sa nekim stručnim licem koje razume psihologiju dece, a sa kojim bi se razmotrilo šta se sve događalo realno, a pogotovo kako je vaš sin doživeo ekskuriziju i kakve misli i sećanja su sa ekskurzije su još uvek prisutne i ometaju ga da napravi razliku od onoga što se dešavala i onog što mu se sada dešava. Dakle, da se na specifičan način razmotri da li je bilo nekog traumatskog događaja, da li je uplašen nekom informacijom, ili su ga zaplašile sopstvene misli koje su aktvirala uspavanje strahove od odvajanja od sigurnih ljudi i sigurnih mesta.
Postovani doktore, imam 17 god i problem koji je mozda drugima besmislen ali mene jako muci. Naime moj otac je jako strog ii dok svi iz mog drustva imaju foru za izlazak i do dva ili tri ujutru ja mogu da ostanem u gradu najkasnije do pola dvanest. Prakticno to znaci da uopste ne mogu da izadjem jer svi lokali i svi moji drugovi izalze onda kada ja trebam da se vratim kuci. nebrojeno puta sam razgovarala i razgovarala s njim, ali na kraju bi razgovor zavrsila porazena i placuci, jer on nikako da pristane. Svesna sam da je napolju opasno u to vreme i da nije zdravo za moj organizam, ali ja zelim da bar ponekad izadjem sa drustvom makar do 1. od toliko nerviranja, uzaludnih razgovora i osecaja izolovanosti u drustvu sva se stresem i suze mi odmah polaze na oci cim neko bar malo pocne da razgovara na tu temu. Nerviraju me tudja pitanja zasto ne izlazim i sto svakome trebam da objasnjavam. Osecam da me svi cudno gledaju zbog toga i da me zale sto ne podnosim. Zbog toga sam se jako povukla u sebe i jako sam nesigurna, cutljiva. Cini mi se da je svima dosadno u mom drustvu. Vise zivim u masti nego u realnosti i to me izludjuje. Inace sam vukovac i osnovnoj skoli i sada u srednjoj i stvarno se trudim da pkazem da sam primerna i zrela osoba ali nista ne pomaze i cesto zelim da odustanem od svega i od zivota.. hvala unapred na bilo kakvoj vrsti pomoci
Poštovana, adolescencija je period neprekidne borbe između adolescenta u dobijanju što veće autonomije i roditelja u uskraćivanju te autonomije koje je najčešće motivisano potrebom da se zaštiti dete. Ali napominjem roditelja, kao množine, a ne samo jednog od njih. Ukoliko živiš sa oba roditelja, a samo jedan donosi pravila, a ostali ukućani se tim pravilima samo povinuju onda je moć apsolutna, a porodica funkcioniše kao u diktatorskim režimima gde svi trpe uključujući i diktatora koji živi u stalnom strahu od gubitka moći. Naravno, od ovakvog pisanja ti nećeš imati velike pomoći, ali evo i par praktičnih saveta. Ukoliko se dvoje zaglave u komunikaciji ili je ona isključivo jednosmerna, pravilo je: PROŠIRI krug ljudi koji će učestvovati u dogovaranju i odlučivanju. Pre svih drugog roditelja ili staratelja. Time se uvode i principi demokratije koji su supritni diktaturi. Pre toga, bilo bi korisno da svoje prijatelje pozoveš kući da roditelji upoznaju one sa kojima izlaziš, tako da će i stepen opasnosti kojem si izložena "tamo negde napolju" (kao da je Dosije X u pitanju) realnije procenjen. Sa druge strane, neki adolescenti kojima su uskraćeni izlasci dovlače društvo kući sa taktikom da roditeljima dosade pa da oni sami počnu da insistiraju da se ili oni (roditelji) ili on/ona maknu iz kuće. Drugi prave dogovore sa roditeljima koje obaveze i poslove treba završiti preko dana da i se dobili ekstra sati uveče. Neki prave spisak mogućih načina ostajanja duže napolju, pa isprobavaju jednu po jednu alternativu, ali je bitno da se ne zadržavaju na jednoj ponavljajući baš onu neuspešnu taktiku. Možeš i da se raspitaš kako su drugi uspeli da ubede svoje matorce oko izlaska. Osamljivanje, plakanje, nesigurnost je najteža taktika koja podrazumeva prikrivanje diktature oca i nepostojanja taktike u sopstvenom osamostaljivanju koju tvoje društvo očigledno prepoznaje, a pitanjima želi da pomogne. Pozdrav
110 kg-sam tezak zadnje 3-4 god bivsi sportista (kosarkas) kg slabo idu dole-volim odbojku na pesku i pre 1 mes su me pocelia boleti kolena(jako) pa sam prekinuo-jedem voce-povrce...molim Vas predlog za neku terapiju-elektro za kolena-kako moja hrskavica neki lekovi mozda za jacanje isteneke steznike da kupim-koje ?...predlog-sugestija hvala
Kod bivših sportista, po završetku karijere, najčešće dolazi do povećanja telesne mase, posebno kod onih koji potpuno prekinu sa fizičkom aktivnošću. Sa porastom telesne mase najčešće pored bolova u leđima javljaju se i bolovi u kolenima. Da bi se opredelili za fizikalni tretman neophodno je postaviti dijagnozu (uraditi radiološki pregled kolena - magnetnu rezonancu) i po utvrđivanju dijagnoze opredeliti se za operativni zahvat, naravno, ako za to ima potrebe. Ako se radi o istegnućima na tetivama, ligamentima, ili povrede patele kolena, indikovana je fizikalna terapija. U klasičnim slučajevima (jer nisam u stanju da Vas pregledam) terapija je: a) lasero terapija (u zavisnosti od vrste lasera i povrede određujemo jačinu aplikacije), b) impulsni ultrazvuk (intenzitet od 0,5 do 1,0 W/cm2 , trajanje tretmana 5-6 minuta), c) vacusac (trajanje aplikacije od 10 do 20 minuta pod pritiskom od 0,30 do 0,40 Barr-a), d) impulsno magnetno polje (jačina 26 Hz, intenzitet 55% i trajanja najmanje 30 minuta), e) postoji i varjanta sa interferentnim strujama i elektroforezom klasičnom primenom, f) masaža vezivnog tkiva po šemi za koleno (jagodicom srednjeg i domalog prsta se ide oko čašice 15 do 20 puta, zatim se ide zvezdasto prema čašici iz svih pravaca 15 do 20 puta), g) stimulacija butnog mišića (Tensem aparat 15-20 minuta), h) vežbe za jačanje butnog mišića, u početku statičke kontrakcije, pošto kod Vas postoji bolan pokret u kolenu. Dao sam Vam više mogućnosti pa u zavisnosti od medicinskih aparata koji poseduje Vaša zdravstvena ustanova i uz konsultaciju sa Vašim fizijatrom primenite nešto od ovih predloga.
Vec nekoliko godina unazad pokusavam da nadjem uzrok malaksalosti koja mi se javlja vise puta u toku dana.I kada iskljucim anemiju,analize pokazuju da je sve u redu,isto osecam.Taj problem sam vec iznosila raznim specijalistima ali niko nema konkretan odgovor vec misle da je to nekoliko stvari odjednom moj nizak pritisak,mija mrsavost jer sam slabe konstitucije a skoro sam na VMA izlecila Helico bacteriju.Slabost osetim i posle praznjenja creva pa ne znam sa cime to da povezem.Razmisljam i da potrazim pomoc nekog virusologa ili infektologa mozda bi mi oni pomogli.Molim vas da pokusate da me posavetujete. Danijela.
Postovana,
Kako shvatam imate anemiju. Treba da se obratite hematologu koji moze potencijalno da predlozi ispitivanje debelog creva. Tek nakon toga dolazi u obzir i infektolog da Vas pregleda.
Pozdrav
Postovani,
Pre svega treba da se pogleda sfinkter anusa. Obratite se zbog toga hirurgu-proktologu, ako je to u redu uradite pregled stolice na bakterije, gljivice i parasite.
Pozdrav
Dobar vam dan. Naime imam sina koji je ove godine prvi put otisao na ekskurziju na kojoj mu nije bilo bas lepo . Ima 9 god. Kaze da je tamo bio sam , da nije mogao da dugo zaspi i da je uvece plakao. To se nastavilo i po njegovom povratku . Kaze da zeli da spavamo sa njim , da se boji mraka i da je ponekad tuzan iako je do tada spavao sam u svom krevetu. Preko dana kaze da mu je sve ok. no kada se vreme spavanja priblizi on pocinje da bude tuzan, tj.da se seti ekskurzije i kako je tamo on jedini plakao i da mu je zbog toga krivo.Inace on je dete koje voli da je dobar u svemu, tj.tesko podnosi kada gubi. To vec traje 2,5 nedelje te vas pitam dali bi se trebao obratiti nekom decijem psihologu ili je to normalna pojava za dete njegovog uzrasta . Hvala
Odgovoreno: 02. 07. 2008.Poštovana, ukoliko u vreme čitanja ovog odgovora vaš sin još uvek ima opisane smetnje, svakako da bi bilo od koristi razgovarati sa nekim stručnim licem koje razume psihologiju dece, a sa kojim bi se razmotrilo šta se sve događalo realno, a pogotovo kako je vaš sin doživeo ekskuriziju i kakve misli i sećanja su sa ekskurzije su još uvek prisutne i ometaju ga da napravi razliku od onoga što se dešavala i onog što mu se sada dešava. Dakle, da se na specifičan način razmotri da li je bilo nekog traumatskog događaja, da li je uplašen nekom informacijom, ili su ga zaplašile sopstvene misli koje su aktvirala uspavanje strahove od odvajanja od sigurnih ljudi i sigurnih mesta.
Postovani doktore, imam 17 god i problem koji je mozda drugima besmislen ali mene jako muci. Naime moj otac je jako strog ii dok svi iz mog drustva imaju foru za izlazak i do dva ili tri ujutru ja mogu da ostanem u gradu najkasnije do pola dvanest. Prakticno to znaci da uopste ne mogu da izadjem jer svi lokali i svi moji drugovi izalze onda kada ja trebam da se vratim kuci. nebrojeno puta sam razgovarala i razgovarala s njim, ali na kraju bi razgovor zavrsila porazena i placuci, jer on nikako da pristane. Svesna sam da je napolju opasno u to vreme i da nije zdravo za moj organizam, ali ja zelim da bar ponekad izadjem sa drustvom makar do 1. od toliko nerviranja, uzaludnih razgovora i osecaja izolovanosti u drustvu sva se stresem i suze mi odmah polaze na oci cim neko bar malo pocne da razgovara na tu temu. Nerviraju me tudja pitanja zasto ne izlazim i sto svakome trebam da objasnjavam. Osecam da me svi cudno gledaju zbog toga i da me zale sto ne podnosim. Zbog toga sam se jako povukla u sebe i jako sam nesigurna, cutljiva. Cini mi se da je svima dosadno u mom drustvu. Vise zivim u masti nego u realnosti i to me izludjuje. Inace sam vukovac i osnovnoj skoli i sada u srednjoj i stvarno se trudim da pkazem da sam primerna i zrela osoba ali nista ne pomaze i cesto zelim da odustanem od svega i od zivota.. hvala unapred na bilo kakvoj vrsti pomoci
Odgovoreno: 02. 07. 2008.Poštovana, adolescencija je period neprekidne borbe između adolescenta u dobijanju što veće autonomije i roditelja u uskraćivanju te autonomije koje je najčešće motivisano potrebom da se zaštiti dete. Ali napominjem roditelja, kao množine, a ne samo jednog od njih. Ukoliko živiš sa oba roditelja, a samo jedan donosi pravila, a ostali ukućani se tim pravilima samo povinuju onda je moć apsolutna, a porodica funkcioniše kao u diktatorskim režimima gde svi trpe uključujući i diktatora koji živi u stalnom strahu od gubitka moći. Naravno, od ovakvog pisanja ti nećeš imati velike pomoći, ali evo i par praktičnih saveta. Ukoliko se dvoje zaglave u komunikaciji ili je ona isključivo jednosmerna, pravilo je: PROŠIRI krug ljudi koji će učestvovati u dogovaranju i odlučivanju. Pre svih drugog roditelja ili staratelja. Time se uvode i principi demokratije koji su supritni diktaturi. Pre toga, bilo bi korisno da svoje prijatelje pozoveš kući da roditelji upoznaju one sa kojima izlaziš, tako da će i stepen opasnosti kojem si izložena "tamo negde napolju" (kao da je Dosije X u pitanju) realnije procenjen. Sa druge strane, neki adolescenti kojima su uskraćeni izlasci dovlače društvo kući sa taktikom da roditeljima dosade pa da oni sami počnu da insistiraju da se ili oni (roditelji) ili on/ona maknu iz kuće. Drugi prave dogovore sa roditeljima koje obaveze i poslove treba završiti preko dana da i se dobili ekstra sati uveče. Neki prave spisak mogućih načina ostajanja duže napolju, pa isprobavaju jednu po jednu alternativu, ali je bitno da se ne zadržavaju na jednoj ponavljajući baš onu neuspešnu taktiku. Možeš i da se raspitaš kako su drugi uspeli da ubede svoje matorce oko izlaska. Osamljivanje, plakanje, nesigurnost je najteža taktika koja podrazumeva prikrivanje diktature oca i nepostojanja taktike u sopstvenom osamostaljivanju koju tvoje društvo očigledno prepoznaje, a pitanjima želi da pomogne. Pozdrav
110 kg-sam tezak zadnje 3-4 god bivsi sportista (kosarkas) kg slabo idu dole-volim odbojku na pesku i pre 1 mes su me pocelia boleti kolena(jako) pa sam prekinuo-jedem voce-povrce...molim Vas predlog za neku terapiju-elektro za kolena-kako moja hrskavica neki lekovi mozda za jacanje isteneke steznike da kupim-koje ?...predlog-sugestija hvala
Odgovoreno: 02. 07. 2008.Kod bivših sportista, po završetku karijere, najčešće dolazi do povećanja telesne mase, posebno kod onih koji potpuno prekinu sa fizičkom aktivnošću. Sa porastom telesne mase najčešće pored bolova u leđima javljaju se i bolovi u kolenima. Da bi se opredelili za fizikalni tretman neophodno je postaviti dijagnozu (uraditi radiološki pregled kolena - magnetnu rezonancu) i po utvrđivanju dijagnoze opredeliti se za operativni zahvat, naravno, ako za to ima potrebe. Ako se radi o istegnućima na tetivama, ligamentima, ili povrede patele kolena, indikovana je fizikalna terapija. U klasičnim slučajevima (jer nisam u stanju da Vas pregledam) terapija je: a) lasero terapija (u zavisnosti od vrste lasera i povrede određujemo jačinu aplikacije), b) impulsni ultrazvuk (intenzitet od 0,5 do 1,0 W/cm2 , trajanje tretmana 5-6 minuta), c) vacusac (trajanje aplikacije od 10 do 20 minuta pod pritiskom od 0,30 do 0,40 Barr-a), d) impulsno magnetno polje (jačina 26 Hz, intenzitet 55% i trajanja najmanje 30 minuta), e) postoji i varjanta sa interferentnim strujama i elektroforezom klasičnom primenom, f) masaža vezivnog tkiva po šemi za koleno (jagodicom srednjeg i domalog prsta se ide oko čašice 15 do 20 puta, zatim se ide zvezdasto prema čašici iz svih pravaca 15 do 20 puta), g) stimulacija butnog mišića (Tensem aparat 15-20 minuta), h) vežbe za jačanje butnog mišića, u početku statičke kontrakcije, pošto kod Vas postoji bolan pokret u kolenu. Dao sam Vam više mogućnosti pa u zavisnosti od medicinskih aparata koji poseduje Vaša zdravstvena ustanova i uz konsultaciju sa Vašim fizijatrom primenite nešto od ovih predloga.
Vec nekoliko godina unazad pokusavam da nadjem uzrok malaksalosti koja mi se javlja vise puta u toku dana.I kada iskljucim anemiju,analize pokazuju da je sve u redu,isto osecam.Taj problem sam vec iznosila raznim specijalistima ali niko nema konkretan odgovor vec misle da je to nekoliko stvari odjednom moj nizak pritisak,mija mrsavost jer sam slabe konstitucije a skoro sam na VMA izlecila Helico bacteriju.Slabost osetim i posle praznjenja creva pa ne znam sa cime to da povezem.Razmisljam i da potrazim pomoc nekog virusologa ili infektologa mozda bi mi oni pomogli.Molim vas da pokusate da me posavetujete. Danijela.
Odgovoreno: 02. 07. 2008.Postovana,
Kako shvatam imate anemiju. Treba da se obratite hematologu koji moze potencijalno da predlozi ispitivanje debelog creva. Tek nakon toga dolazi u obzir i infektolog da Vas pregleda.
Pozdrav
Supruga ima problem od porodjaja ne moze da kontrolise stolicu i ima prolive.Koji su oblici lecenja nastalog stanja.
Odgovoreno: 02. 07. 2008.Postovani,
Pre svega treba da se pogleda sfinkter anusa. Obratite se zbog toga hirurgu-proktologu, ako je to u redu uradite pregled stolice na bakterije, gljivice i parasite.
Pozdrav
Prikazano 89326-89330 od ukupno 95839 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima
Prijavite se
Dobro došli! Unesite svoje login podatke