Poštovana,
Nisam sigurna da li se Vi bavite ovim pitanjima, ali nisam znala kome da se obratim. Naime, imam 33 godine, a sa dečkom sam u vezi 12 godina, s tim što živimo u različitm gradovima.
Sada bi trebalo da se preselim kod njega, što podrazumeva to da treba da dam otkaz i odselim se od porodice sa kojom sam veoma bliska. Međutim, u poslednje vreme osećam veliku ogorčenost i razočarenje u mog dečka. Njegove mane koje sam do sada tolerisala sada mi izgledaju ogromne. Više nisam u stanju da ga pozovem, niti da ga pogledam, a da on ne vidi moju ogorčenost.
Naime, mislim da mu nije dovoljno stalo do mene i da je previše okrenut sebi i svojim potrebama. Stalno me laže za sitnice, radi stvari koje meni smetaju, a ako ga pitam za to, on kaže da nije on to radio, već njegov drug ili da nije imao pojima o čemu se radi ili me napada kako sam ljubomorna.
Radi se npr. o otvaranju profila na facebook-u za koji sam slučajno saznala nakon pola godine od otvaranja, zatim njegovo uključivanje na internet sajt za traženje partnera (nije znao na sta se prijavljuje!!!), a postoji još mnogo primera. On kaže da ja moram da imam poverenja u njega i u njegova objašnjenja i u pravu je, ali stalno se pojavljuje po nešto što je sakrio ili slagao i ja jednostavno ne mogu da imam toliko slepo poverenje. Zatim, nije me posetio kada sam zbog operacije bila u bolnici, jer je imao trening, koji je napustio nakon mesec dana itd. Zatim, na profilu na internetu se nalazi grupna slika sa devojkom sa kojom je spavao pre mene sa komentarom (stavljena pre par dana), a njemu nije važno što to meni smeta (kaže da to ne treba da mi smeta, a ja više ne znam da li je u pravu).
Preko svih tih stvari prelazim, ali ne mogu više. Ne želim da prekinem vezu, naročito sad kad treba da započnemo zajednički život, ali nisam u stanju da više imam normalan partnerski odnos sa njim.
Zamolila bih Vas da me posavetujete da li bi trebalo da odemo u neko savetovalište za partnere i da li takva savetovališta postoje u Beogradu? Želim da on shvati da ne treba da krije stvari od mene i da ne treba da me laže. Ako ga suočim sa tim, on ostaje pri svojim naivnim objašnjenima i napada me kako sam ljubomorna i opsesivna i on ispada žrtva u vezi, ali da jesam takva, ne bih mogla toliko da izdržim u vezi na daljinu. Jedino želim da me ne laže i da ne skriva stvari od mene, jer to je ono što mi smeta. A ako mi nešto smeta, on izabere da to sakrije, a ne da to ne uradi.
Možda profesionalac može da mi ukaže i na moje mane u vezi i pomogne nam u opstajanju, jer će čuti obe strane. Svakog dana plačem od razočaranosti i ogorčenja i imam osećaj da ću poludeti. Možda bih bila tolerantnije da se ne radi o mom preseljenju u Beograd. Ne znam šta da radim.
Hvala unapred.
Postovana,radi se o vezi koja je jako dugo uspela sa distance, sto znaci neredovno vidjenje i nemanja dovoljno uvida o zivotu partnera.Nadam se da se dovoljno poznajete i da su sumnje jedino osnovane zbog daljine i nesigurnosti.Naravno da u Beogradu postoje savetovalista,i sigurno je da treba da insistirate na iskrenom odnosu u startu vaseg zajednickog zivota,
Srdacno
Dr D.Krasic
Poštovani doktore,
Moja majka ima 55god., zadnje 2god su mučenje i za nju a i za porodocu. Naime, ima sve tipične simptome depresije, koju je potvrdio i njen ljekar. Prepisani su joj antidepresivi Seroxat, Xsanax... Pije ih već pola godine ali nikakvog poboljšanja. Bezvoljna, apatična a u zadnjih pola god. zaboravlja stvari, dešavanja. Moja kolegica sa posla bila je u takvom stanju 5god, usled neprimjerene terapije, bila je kao robot, biljka. Sada je odlično, promijenjena terapija, kao nova. Pila je kapsule litijuma. Juče smo poveli majku da da krv na analizu, na litijum. Parametri su od 0.5 - 1.5 li, majka ima 0.3. Inače niko od ljekara nije ni pomislio da nam kaže da kontroliše litij, a vjerujte vodili smo je bar kod 4 dr.
Šta mislite koje tablete da koristi i kako ih dozirati, koliko vremenske, da li postoji zavisnost od Li kapsula.
Hvala najljepše!
Molim Vas da mi objasnite šta znači da jedan mladić, ako ima bilo kakvih problema kod kuće on ih se oslobađa tako što sam sebi pušta na rukama krv, povređujući se nožem ili goreći se upaljačem?
Da li je to neka bolest?
Hvala unapred!
Poštovani dr,
već neko vreme razmišljam da Vam se obratim za savet, ali me je jedan od Vaših prethodnih odgovora malo „požurio”. Naime, radi se o našoj petogodišnjoj devojčici i njenom običaju da masturbira, odnosno da se „steže”, kako to ona zove. Sve je krenulo kada je ona imala negde oko 8 – 9 meseci i kada je počela da sedi u kolicima i stolici za hranjenje, imala je običaj da stegne nogice oko kaiša koji je sprečavao da ispadne. Posle konsultacije sa pedijatrom, mi smo vožnju kolicima sveli na minimum, skinuli stubić sa stolice i kada bi se to ponovo javilo, odvlačili joj pažnju na neki drugi način. Međutim, situacije se nije baš skroz popravila i ona bi to nastavila da radi kada joj se, na primer spava ili kada je nervozna ili kada je na kratko sama. U to vreme još nije išla u vrtić, čuvala ju je baka koja živi sa nama. Nismo je grdili ni kažnjavali, samo bi je uposlili nečim drugim i skretali joj pažnju. Ovakvo ponašanje je nije ometalo da se igra, sama, sa nama ili drugom decom, kada je bila u prilici. Kada je imala tri godine, na pregledu u Institutu za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora konstatovano je da ima određenih problema u izgovaranju pojedinih glasova, da u svemu ostalom odgovara svojoj starosnoj grupi, dobila je terapeuta i posle 8 meseci je zaista tečno govorila sve. Terapeuta je odlično prihvatila i nekako u to vreme je i prestala sa masturbacijom. Međutim, kada je sa četiri godine krenula u vrtić, situacija se ponovila. Vrtić i vaspitačicu je odlično prihvatila, nije odbijala da ide, nije plakala ali je tamo uglavnom sedela i „stezala” se. Kako u vrtiću postoji odličan pedagog, posle desetak dana posmatranja deteta, predložila nam je da se prema takvom ponašanju odnosimo kao prema ružnoj navici (kao da sisa prst ili gricka nokte), da je otvoreno opominjemo (što do tada nismo radili) i a ne samo da joj skrećemo pažnju (što smo radili) i, moram priznati da je posle par dana to urodilo plodom, i u kući i u vrtiću. Na žalost, posle letnje pauze, situacije se donekle ponavlja ali i nešto lakše nestaje a pedagog nam kaže da će se stvari svakako popraviti. Na pitanje zašto to radi, ona odgovara da voli, iako joj je jasno da to nije lepo. Međutim, posle čitanja Vašeg odgovora, jako sam se zabrinula, jer ne pronalazim kod svog deteta ništa od navedenog, osim što bi bilo dobro da više vremena suprug i ja provodimo sa njom u izletima, prirodi, odmoru i sl. Suprug i ja imamo stabilan, kvalitetan brak i dobro se slažemo, a ako i dođe do prepirke koju čuje naša ćerka, jasno joj je da to nije ništa strašno. Naša ćerka je inače zatvorena, teško i sporo prihvata drugove i drugarice, ali i druge novine (mesta za izlazak, prostor, knjige...) ali kada jednom stekne prijatelja jako je odana. Mislim da joj nedostaje samopouzdanja pa se trudimo da ga izgradimo. Prema mišljenju pedagoga, vaspitača i ostalih koji rade sa njenom grupom u vrtiću (vajanje, strani jezici, ples, već prema programu) ona ne zaostaje za svojim vršnjacima, naprotiv. Moje pitanje se odnosi na to šta bi moglo da bude uzrok ovakvog ponašanja, imate li neki predlog za nas i ako mislite da bi, zbog dužine trajanja ove pojave (ili nečeg drugog) ipak trebali kod psihijatra, psihologa ili nekog terapeuta, kome da se obratimo i kako izgleda tretman kod tako malog deteta. Ni polazak u školu nije tako daleko, hteli bismo i mi da budemo spremni i njoj da pomognemo.
Izvinite ako sam bila preopširna i bili bismo Vam veoma zahvalni na savetu.
S poštovanjem,
zabrinuti roditelji.
Poštovana,
izdvojiću vam nekoliko rečenica koje ste sami napisali. \"Terapeuta je odlično prihvatila i nekako u to vreme je i prestala sa masturbacijom...Vrtić i vaspitačicu je odlično prihvatila, nije odbijala da ide, nije plakala ali je tamo uglavnom sedela i „stezala” se...pedagog je predložila da se prema takvom ponašanju odnosimo kao prema ružnoj navici da je otvoreno opominjemo, a ne samo da joj skrećemo pažnju i to je urodilo plodom...posle letnje pauze, situacije se donekle ponavlja ali i nešto lakše nestaje a pedagog nam kaže da će se stvari svakako popraviti...bilo bi dobro da više vremena suprug i ja provodimo sa njom u izletima, prirodi, odmoru i sl.\". Ove rečenice sam izdvojio da bi smo napravili kratku ponašajnu analizu kada se masturbacija javlja, kako se održava i šta uspeva da pomogne da bi ta navika prestala. Prva rečenica ukazuje da stimulisanje učenja jedne razvojne veštine utiče i na promenu ponašanja na drugom planu. Poslednja rečenica i činjenica da se preko leta pogoršalo njeno ponašanje, govori u suprotnom smeru da je mogući nedostatak stimulacije i bavljenja detetom koje očigledno brzo usvaja ono čemu se uči, signal da ona započne sa samostimulisanjem koje perzistira kao prijatna aktivnost još od prve godine života. Dakle, tada \"stezanje\" može biti mehanizam, reakcija izbegavanja dosade, nezadovoljstva napetosti, mada to iz ove pozicije ne mogu sa sigurnošću da tvrdim, ali iz rečenica vezanih za vaspitačicu mogu da pretpostavim. Predlog koji vam je iznela pedagog, generalno ima kratke efekte na stišavanje ponašanje ukoliko nije praćen dodatnim komponentama. Treba da im prethodi ulaganje (pozitivan pristup kada se dete dobro ponaša, bavljenje njenim potrebama), saopštavanje zahteva i konsekvenci, i sprovođenje konsekvenci kada se ponašanje pojavi, od upisivanja tužnih lica u svesku do uskraćivanja privilegija. Ni sisanje palca, grickanje noktiju nisu ponašanja koja se opominju, jer je veliki rizik da se tako još više učvrste. Opšte je poznato da deca češče čine suprotno od onoga što im se brani i nema boljeg načina da dete naterate da nešto učini od netaktičnog branjenja. Takođe, \"kažnjavanje\" ne deluje podjednako na svu decu, odnosno neka deca brže uče strah i brže razuslovljavaju stare nepoželjne navike, a neka sporije što zavisi od temperamenta deteta. Međutim, seksualno ponašanje je osetljivo polje i tu treba imati strategiju i znati gde su limiti. Predlažem da potražite još neko mišljenje (pre svega dečjeg psihologa) koji će vam dati dodatne informacije, što ja ne mogu jer nisam u prilici da napravim kompletni bihejvioralnu analizu. Tretman bi uglavnom trebao da se sastoji od savetodavnog rada sa roditeljima, psihoedukacije i bihejvioralne psihoterapije.
Srdačno
Imam problem so urasle dlake na nogama. Dlake ne izlazu na povrsine, nego potkozom. Cele noge su mi flekave. Kako se resiti sa ovaj problem. Kako noge da mi budu mazne bez ikakvih flekama. Kako ih obnoviti. Da li noge da ih brijem, do sad sam ih depilirala sa toplim vosokom. Da li od depilacije dlake ne izbivaju na povrsinu.
Pozdrav
Poštovana,
Urastanje dlaka na nogama je čest problem i to ima veze sa depilacijom. Stalnim depilacijama dlaka se istanjuje i u jednom trenutku ne može da izbije na površinu i onda raste pod kožom, pa to izaziva razne zapaljenja koja za sobom ostavljaju tragove u vidu fleka. Možete probati da promenite način uklanjanja dlaka (hladni vosak, aparati), ili da ih neko vreme brijete da bi dlaka ponovo postala jača. Takođe bi jedno od rešenja bila i laserska trajna epilacija.
Poštovana,
Odgovoreno: 15. 10. 2008.Nisam sigurna da li se Vi bavite ovim pitanjima, ali nisam znala kome da se obratim. Naime, imam 33 godine, a sa dečkom sam u vezi 12 godina, s tim što živimo u različitm gradovima.
Sada bi trebalo da se preselim kod njega, što podrazumeva to da treba da dam otkaz i odselim se od porodice sa kojom sam veoma bliska. Međutim, u poslednje vreme osećam veliku ogorčenost i razočarenje u mog dečka. Njegove mane koje sam do sada tolerisala sada mi izgledaju ogromne. Više nisam u stanju da ga pozovem, niti da ga pogledam, a da on ne vidi moju ogorčenost.
Naime, mislim da mu nije dovoljno stalo do mene i da je previše okrenut sebi i svojim potrebama. Stalno me laže za sitnice, radi stvari koje meni smetaju, a ako ga pitam za to, on kaže da nije on to radio, već njegov drug ili da nije imao pojima o čemu se radi ili me napada kako sam ljubomorna.
Radi se npr. o otvaranju profila na facebook-u za koji sam slučajno saznala nakon pola godine od otvaranja, zatim njegovo uključivanje na internet sajt za traženje partnera (nije znao na sta se prijavljuje!!!), a postoji još mnogo primera. On kaže da ja moram da imam poverenja u njega i u njegova objašnjenja i u pravu je, ali stalno se pojavljuje po nešto što je sakrio ili slagao i ja jednostavno ne mogu da imam toliko slepo poverenje. Zatim, nije me posetio kada sam zbog operacije bila u bolnici, jer je imao trening, koji je napustio nakon mesec dana itd. Zatim, na profilu na internetu se nalazi grupna slika sa devojkom sa kojom je spavao pre mene sa komentarom (stavljena pre par dana), a njemu nije važno što to meni smeta (kaže da to ne treba da mi smeta, a ja više ne znam da li je u pravu).
Preko svih tih stvari prelazim, ali ne mogu više. Ne želim da prekinem vezu, naročito sad kad treba da započnemo zajednički život, ali nisam u stanju da više imam normalan partnerski odnos sa njim.
Zamolila bih Vas da me posavetujete da li bi trebalo da odemo u neko savetovalište za partnere i da li takva savetovališta postoje u Beogradu? Želim da on shvati da ne treba da krije stvari od mene i da ne treba da me laže. Ako ga suočim sa tim, on ostaje pri svojim naivnim objašnjenima i napada me kako sam ljubomorna i opsesivna i on ispada žrtva u vezi, ali da jesam takva, ne bih mogla toliko da izdržim u vezi na daljinu. Jedino želim da me ne laže i da ne skriva stvari od mene, jer to je ono što mi smeta. A ako mi nešto smeta, on izabere da to sakrije, a ne da to ne uradi.
Možda profesionalac može da mi ukaže i na moje mane u vezi i pomogne nam u opstajanju, jer će čuti obe strane. Svakog dana plačem od razočaranosti i ogorčenja i imam osećaj da ću poludeti. Možda bih bila tolerantnije da se ne radi o mom preseljenju u Beograd. Ne znam šta da radim.
Hvala unapred.
Postovana,radi se o vezi koja je jako dugo uspela sa distance, sto znaci neredovno vidjenje i nemanja dovoljno uvida o zivotu partnera.Nadam se da se dovoljno poznajete i da su sumnje jedino osnovane zbog daljine i nesigurnosti.Naravno da u Beogradu postoje savetovalista,i sigurno je da treba da insistirate na iskrenom odnosu u startu vaseg zajednickog zivota, Srdacno Dr D.Krasic
Poštovani doktore,
Odgovoreno: 15. 10. 2008.Moja majka ima 55god., zadnje 2god su mučenje i za nju a i za porodocu. Naime, ima sve tipične simptome depresije, koju je potvrdio i njen ljekar. Prepisani su joj antidepresivi Seroxat, Xsanax... Pije ih već pola godine ali nikakvog poboljšanja. Bezvoljna, apatična a u zadnjih pola god. zaboravlja stvari, dešavanja. Moja kolegica sa posla bila je u takvom stanju 5god, usled neprimjerene terapije, bila je kao robot, biljka. Sada je odlično, promijenjena terapija, kao nova. Pila je kapsule litijuma. Juče smo poveli majku da da krv na analizu, na litijum. Parametri su od 0.5 - 1.5 li, majka ima 0.3. Inače niko od ljekara nije ni pomislio da nam kaže da kontroliše litij, a vjerujte vodili smo je bar kod 4 dr.
Šta mislite koje tablete da koristi i kako ih dozirati, koliko vremenske, da li postoji zavisnost od Li kapsula. Hvala najljepše!
Postovani,zavisnost ne postoji,nivo mora da se prati, a dozu mora odrediti lekar koji je ordinirajuci, Srdacno Dr D.Krasic
Molim Vas da mi objasnite šta znači da jedan mladić, ako ima bilo kakvih problema kod kuće on ih se oslobađa tako što sam sebi pušta na rukama krv, povređujući se nožem ili goreći se upaljačem?
Odgovoreno: 15. 10. 2008.Da li je to neka bolest?
Hvala unapred!
Poštovani,
radi se o izvanrednoj napetosti ličnosti o kojoj govorite i kojoj je neophodna pomoć psihijatra.
Srdačno,
Dr D.Krasić
Poštovani dr,
Odgovoreno: 15. 10. 2008.već neko vreme razmišljam da Vam se obratim za savet, ali me je jedan od Vaših prethodnih odgovora malo „požurio”. Naime, radi se o našoj petogodišnjoj devojčici i njenom običaju da masturbira, odnosno da se „steže”, kako to ona zove. Sve je krenulo kada je ona imala negde oko 8 – 9 meseci i kada je počela da sedi u kolicima i stolici za hranjenje, imala je običaj da stegne nogice oko kaiša koji je sprečavao da ispadne. Posle konsultacije sa pedijatrom, mi smo vožnju kolicima sveli na minimum, skinuli stubić sa stolice i kada bi se to ponovo javilo, odvlačili joj pažnju na neki drugi način. Međutim, situacije se nije baš skroz popravila i ona bi to nastavila da radi kada joj se, na primer spava ili kada je nervozna ili kada je na kratko sama. U to vreme još nije išla u vrtić, čuvala ju je baka koja živi sa nama. Nismo je grdili ni kažnjavali, samo bi je uposlili nečim drugim i skretali joj pažnju. Ovakvo ponašanje je nije ometalo da se igra, sama, sa nama ili drugom decom, kada je bila u prilici. Kada je imala tri godine, na pregledu u Institutu za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora konstatovano je da ima određenih problema u izgovaranju pojedinih glasova, da u svemu ostalom odgovara svojoj starosnoj grupi, dobila je terapeuta i posle 8 meseci je zaista tečno govorila sve. Terapeuta je odlično prihvatila i nekako u to vreme je i prestala sa masturbacijom. Međutim, kada je sa četiri godine krenula u vrtić, situacija se ponovila. Vrtić i vaspitačicu je odlično prihvatila, nije odbijala da ide, nije plakala ali je tamo uglavnom sedela i „stezala” se. Kako u vrtiću postoji odličan pedagog, posle desetak dana posmatranja deteta, predložila nam je da se prema takvom ponašanju odnosimo kao prema ružnoj navici (kao da sisa prst ili gricka nokte), da je otvoreno opominjemo (što do tada nismo radili) i a ne samo da joj skrećemo pažnju (što smo radili) i, moram priznati da je posle par dana to urodilo plodom, i u kući i u vrtiću. Na žalost, posle letnje pauze, situacije se donekle ponavlja ali i nešto lakše nestaje a pedagog nam kaže da će se stvari svakako popraviti. Na pitanje zašto to radi, ona odgovara da voli, iako joj je jasno da to nije lepo. Međutim, posle čitanja Vašeg odgovora, jako sam se zabrinula, jer ne pronalazim kod svog deteta ništa od navedenog, osim što bi bilo dobro da više vremena suprug i ja provodimo sa njom u izletima, prirodi, odmoru i sl. Suprug i ja imamo stabilan, kvalitetan brak i dobro se slažemo, a ako i dođe do prepirke koju čuje naša ćerka, jasno joj je da to nije ništa strašno. Naša ćerka je inače zatvorena, teško i sporo prihvata drugove i drugarice, ali i druge novine (mesta za izlazak, prostor, knjige...) ali kada jednom stekne prijatelja jako je odana. Mislim da joj nedostaje samopouzdanja pa se trudimo da ga izgradimo. Prema mišljenju pedagoga, vaspitača i ostalih koji rade sa njenom grupom u vrtiću (vajanje, strani jezici, ples, već prema programu) ona ne zaostaje za svojim vršnjacima, naprotiv. Moje pitanje se odnosi na to šta bi moglo da bude uzrok ovakvog ponašanja, imate li neki predlog za nas i ako mislite da bi, zbog dužine trajanja ove pojave (ili nečeg drugog) ipak trebali kod psihijatra, psihologa ili nekog terapeuta, kome da se obratimo i kako izgleda tretman kod tako malog deteta. Ni polazak u školu nije tako daleko, hteli bismo i mi da budemo spremni i njoj da pomognemo.
Izvinite ako sam bila preopširna i bili bismo Vam veoma zahvalni na savetu.
S poštovanjem,
zabrinuti roditelji.
Poštovana,
izdvojiću vam nekoliko rečenica koje ste sami napisali. \"Terapeuta je odlično prihvatila i nekako u to vreme je i prestala sa masturbacijom...Vrtić i vaspitačicu je odlično prihvatila, nije odbijala da ide, nije plakala ali je tamo uglavnom sedela i „stezala” se...pedagog je predložila da se prema takvom ponašanju odnosimo kao prema ružnoj navici da je otvoreno opominjemo, a ne samo da joj skrećemo pažnju i to je urodilo plodom...posle letnje pauze, situacije se donekle ponavlja ali i nešto lakše nestaje a pedagog nam kaže da će se stvari svakako popraviti...bilo bi dobro da više vremena suprug i ja provodimo sa njom u izletima, prirodi, odmoru i sl.\". Ove rečenice sam izdvojio da bi smo napravili kratku ponašajnu analizu kada se masturbacija javlja, kako se održava i šta uspeva da pomogne da bi ta navika prestala. Prva rečenica ukazuje da stimulisanje učenja jedne razvojne veštine utiče i na promenu ponašanja na drugom planu. Poslednja rečenica i činjenica da se preko leta pogoršalo njeno ponašanje, govori u suprotnom smeru da je mogući nedostatak stimulacije i bavljenja detetom koje očigledno brzo usvaja ono čemu se uči, signal da ona započne sa samostimulisanjem koje perzistira kao prijatna aktivnost još od prve godine života. Dakle, tada \"stezanje\" može biti mehanizam, reakcija izbegavanja dosade, nezadovoljstva napetosti, mada to iz ove pozicije ne mogu sa sigurnošću da tvrdim, ali iz rečenica vezanih za vaspitačicu mogu da pretpostavim. Predlog koji vam je iznela pedagog, generalno ima kratke efekte na stišavanje ponašanje ukoliko nije praćen dodatnim komponentama. Treba da im prethodi ulaganje (pozitivan pristup kada se dete dobro ponaša, bavljenje njenim potrebama), saopštavanje zahteva i konsekvenci, i sprovođenje konsekvenci kada se ponašanje pojavi, od upisivanja tužnih lica u svesku do uskraćivanja privilegija. Ni sisanje palca, grickanje noktiju nisu ponašanja koja se opominju, jer je veliki rizik da se tako još više učvrste. Opšte je poznato da deca češče čine suprotno od onoga što im se brani i nema boljeg načina da dete naterate da nešto učini od netaktičnog branjenja. Takođe, \"kažnjavanje\" ne deluje podjednako na svu decu, odnosno neka deca brže uče strah i brže razuslovljavaju stare nepoželjne navike, a neka sporije što zavisi od temperamenta deteta. Međutim, seksualno ponašanje je osetljivo polje i tu treba imati strategiju i znati gde su limiti. Predlažem da potražite još neko mišljenje (pre svega dečjeg psihologa) koji će vam dati dodatne informacije, što ja ne mogu jer nisam u prilici da napravim kompletni bihejvioralnu analizu. Tretman bi uglavnom trebao da se sastoji od savetodavnog rada sa roditeljima, psihoedukacije i bihejvioralne psihoterapije.
Srdačno
Imam problem so urasle dlake na nogama. Dlake ne izlazu na povrsine, nego potkozom. Cele noge su mi flekave. Kako se resiti sa ovaj problem. Kako noge da mi budu mazne bez ikakvih flekama. Kako ih obnoviti. Da li noge da ih brijem, do sad sam ih depilirala sa toplim vosokom. Da li od depilacije dlake ne izbivaju na povrsinu.
Odgovoreno: 15. 10. 2008.Pozdrav
Poštovana,
Urastanje dlaka na nogama je čest problem i to ima veze sa depilacijom. Stalnim depilacijama dlaka se istanjuje i u jednom trenutku ne može da izbije na površinu i onda raste pod kožom, pa to izaziva razne zapaljenja koja za sobom ostavljaju tragove u vidu fleka. Možete probati da promenite način uklanjanja dlaka (hladni vosak, aparati), ili da ih neko vreme brijete da bi dlaka ponovo postala jača. Takođe bi jedno od rešenja bila i laserska trajna epilacija.
Prikazano 83666-83670 od ukupno 94612 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima
Prijavite se
Dobro došli! Unesite svoje login podatke