Da zakažete pregled pozovite 063 687 460

Zakažete pregled 063 687 460

Najnoviji odgovori (79459)

  1. Postovani doktore pre 2 god smo se preselili i manjeg u veci grad.Moja cerka je tamo zavrsila 4-ti razred osnovne skole.Bila je odlican djak,i poslusno dete.Kod nje je to preseljenje ponekad izazivalo bes,ali smo razgovorom uvek dolazili do istog cilja, da smo se preselili zbog posla,a iz zbog njihove bolje buducnosti.Imamo i mladjeg sina za kojeg je svaka promena normalna.Posle godinu dana provedenih u novoj sredini stekla je nove prijatelje,ali nikada nije u potpunosti bila zadovoljna.Ona je i dosta zatvorena osoba.Posle 1 godine je pocela da izlazi sa drugaricama u 'skolsko ' kako deca to kazu.Jedne veceri sam se vratila s posla ona je vec bila izasla javivsi se suprugu.Ja sam se tu naljutila i biciklom otisla po nju. Ona je bez reci dosla kuci. Razgovarali smo da je jos mala za takve izlaske,da treba ranije da se vraca kuci,i odredili joj kaznu...Sutradan smo otisli na posao,ona je bratu dala da igra igrice usla u sobu i popila 30 kom.bromazepama od 1,5 i 20.kom. od 3mg.! Kada smo dosli kuci ona je samo spavala ja sam je budila i sin je rekao da ceo dan spava.Slucajno sam videla da ih nema lekovi i odmah smo je odvezli u bolnicu.Posle je bila kod psihijatra 5 meseci ali je uvek bila nezadovoljna s njim.Usprotivila bih se kada bih smo trebali da idemo ali je ipak odlazila.On nam je rekao da napravimo pauzu ali ona sada nece da ide kod njega.Pa ja vas sada molim da mi kazete sta jedno dete od tada 12. god. navodi na takve postupke i da li bih trebali da promenimo doktora.Ona je sada dobar djak, poslusna,voli ponekad da podigne glas ali je i dalje zatvorena osoba.Mozda bih ja volela da je vise komunikativnija

    Odgovoreno: 08. 05. 2007.

    • Postovana gospodjo, pokusaj samoubistva u medicini i psihijatriji predstavlja najurgentnije stanje. Takav dogadjaj, ma sta da stoji kao njegov uzrok i povod, morao bi biti ALARM za okruzenje u kojoj se osoba nalazi koje treba da mobilise snage za drugacije odnose. Na porodica je najvece iskusenje promene, ali joj drustvo daje podrsku delegirajuci joj strucno lice kao pomoc, ali glavni kreator promene ostaje PORODICA. Zato mislim da promena doktora nece doneti promenu odnosa, vec angazovanje cele porodice u radu sa psihijatrom. Pre svega zbog cinjenice da problem ne mora biti u detetu ili adolescentu koja pokusa samoubistvo (i najcesce nije), vec u RELACIJI (najcesce porodicnoj) koju dete ili adolescent ponasanjem pokusava da regulise. Tipicno, adolescent koji pokusa samoubistvo pokazuje znake depresivnosti: depresivno raspoloženje (tuga), gubitak interesovanja i radosti, smanjenu energiju (brzu zamorljivost i smanjenu aktivnost), a u radu sa porodicom se kao redovne otvore teme jaka KONTROLA ponasanja adolescenta i neuspesna borba adolescenta za vecom nezavisnoscu, medjusobno emocionalno udaljavanje, i naglaseno stereotipno shvatanje ULOGA MUSKOG I ZENSKOG POLA od strane roditelja. Depresivnost nastaje kao posledica niza po osobu nepovoljnih dogadjaja nad kojim ona nema kontrolu sto uslovljava pojavu tzv. naucene bespomocnosti. Hronologija "bespomocnosti" u slucaju vase kceri je evidentna: preseljenje, bes koji se ne sme ispoljiti, pozicija slabijeg i neprilagodljivog u odnosu na "zlatnog" mladjeg brata, neuspeli pokusaj ukljucivanja u vrsnjacko drzenje (druzenje sa drugaricama u "skolskom" prekida ljutita majka na bicikli uz zadovoljstvo bezpogovrnim povinovanjem devojcice). Na skali stresnih zivotnih dogadjaja adolescenata ove situacije zauzimaju visoke pozicije. Pitam se da li se ona jos uvek druzi sa pomenutim drugaricama, obzirom da ste vi procenili da je jedino ona "manja" od njih? Kulminacija je usledila ispijanjem 50 tableta (!) sedativa. Cijih? Kome je to u vasoj kuci potrebno 50 tableta za smirenje? Ko bi to imao problem u vasoj porodici kada vasa kcer ne bi imala problema? Da li ona svojim ponasanjem spasava nekog od velikog uznemirenja za koje su bile potrebni sedativi? Ovo su pitanja koja se, priznacete, sama namecu. Nezadovoljstvo koje opisujete kod vase kceri odlaskom kod psihijatra, dozivljavam kao nastavak hronologije bespomocnosti. Ona se protivi, ali je nemocna, kao i psihijatar koji ne moze imati uticaja na nekoga ko nema motiv da saradjuje. A uticaj se stvara kroz dobar odnos. Ja predlazem da nakon ove pauze vi i suprug predlozite kcerki da kao porodica odete kod njenog lekara i da tako nastavite dalje vidjanje sa njim. Mozda bi i vas suprug bio za to, jer nisam bas siguran da je i on srecan u situacijama kada dogovor izmedju njega i kceri vi ponistite i ljutito na bicikli odjurite da ispravite njihove "greske". Porodicno savetovanje ce vasoj kcerki pomoci da sebe vise ne dozivljava kao krivca za sopstveno stanje, jer kao psihijatar imam prilike da se uverim da se odlazak kod psihijatra cesto dozivljava kao kazna, pogotovo ako je osoba na to prisiljena. Obzirom da je doslo i do pozitivne promene u njenom ponasanju, mislim da su ona i psihijatar ucinili sa svoje strane mnogo. Ostalo je da to ucine i oni koji tu pozitivnu promenu mogu jos vise mogu da ojacaju. Da bi neko bio komunikativan i pricljiv, potrebno je da ima snazan dozivljaj da je saslusan i uvazen. Ali ako se jednom zahteva bezpogovorna poslusnost, a drugi put pricljivost, tu otvorenoj komunikaciji nema mesta. Srecno

  1. Molim vas da mi odgovorite doktore jer imam problem vec godinama.Operisao sam bruh na levoj strani malog stomaka i vec skoro 4 pune godine rana mi curi,a doktor koji me je operisao uporno tvrdi da to nije nista.Prilikom odlaska kod drugog lekara nije hteo da preuzme odgovornost kolege i pitam se cemu sluzi Hipokratova zakletva?Nadam se da cete vi naci malo vremena za mene i posavetovati me kome da se obratim kako bi vec jednom sanirao tu ranu.U pitanju je zlatni stafilokok i lecen sam sa svim mogucim antibioticima,ali bezuspesno.Dali postoji neka mast osim uobicajenih koje lekari prepisuju?Dali postoji mogucnost da se to ne moze sanirati bez operacije?Neznam zaista ni sam vise sta da vam kazem osim da je protiv lekara podignuta krivicna prijava.Sest pacijenta mu je umrlo za 5meseci i iskren da budem nezelim vise kod njega ni da idem.Ako znate nekoga ko bi mi pogledao ranu ili vi ako nije problem bio bih vam zahvalan.unapred zahvalan Ivan iz Panceva.

    Odgovoreno: 08. 05. 2007.


    • ~Postovani Ivane, Curenje iz rane nakon operacije nije retka pojava. Srecom to curenje relativno brzo prestaje. Pitanje je koji je razlog tako duge secernacije kod vas. Posto to traje 4 godine siguran sam da je jedini nacin lecenja operativni tj. neophodno je ukloniti infektivno zariste (ako ste operisani mrezicom ona se mora ukloniti, ako nema mrezice izdasna ekscizija rane i ponovna sutura). Uvek je nezahvalno raditi reintervenciju te se ne ljutite na kolege koje ne zele da prihvati odgovornost. Ja se ne bavim herniologijom i ne radim te operacije. U Nisu je svakako najiskusniji i najbolji hirurg za ovu vrstu patologije dr Veroljub Pejcic te se mozete obratiti njemu u slucaju da ne mozete resiti problem u Pancevu. ass dr med sc Dragan Milic

  1. Gospodine Perisicu,molim vas da mi odgovorite i date savet.Naime vec godinama imam aritmije i nakon nekih pregleda i EKG-a jednostavno lekar kod koga sam isla nije znao sta je po sredi i tvrdio je da nikad takav EKG nije video,a konsultovao se i sa nekim kolegama koji takodje nisu znali sta je u pitanju,pa mi je ipak prepisao terapiju.Naproksen i Diazepam pijem,ali samo po potrebi.Aritmije nisu bile ucestale,ali u poslednjih dva meseca imam jako velikih tegoba.Imam non-stop aritmiju,osecam nenormalno veliki umor,ponekad mi je muka,a nekada kasljem i na kraju i povracam.Kada legnem pocne aritmija drugacija nego kada sedim,gusi me jace,otkucaji su mnogo jaci i povremeno kao da srce napravi zastoj i zatreperi.Posle jakog otkucaja ide normalan otkucaj,pa opet jak,a zatim dva normalan,pa jak otkucaj i ponekad zastoj i treperenje.Pri takvom radu gusenje postaje sve jace tako da moram da ustanem i sedim sve dok mi tablete ne regulisu takvo stanje.Imam hronico nizak pritisak 110/65,! ali u poslednje kad krene aritmija pritisak mi je 130/50 ili 140/60.Nisam hipohondor tako da se ne plasim i znam da strah nije razlog aritmiji,ali se desi u toku dana ako se nesto iznervieram da krene aritmija bez obzira na lek koji sam popila.Nisam vam jos napomenula da imam grcenje srca i probadanje ispod levog rebarnog luka.Ako bi ste zeleli da pogledate te rezultate od EKG-a mogu vam poslati putem e-maila.Bas bih volela da znam sta je u pitanju i kako treba da se lecim jer mi ovo stanje ne dozvoljava da normalno funkcionisem zbog gusenja.Unapred zahvalna za savet i odgovor.Mirjana

    Odgovoreno: 08. 05. 2007.


    • Poštovana Mirjana, pošaljite dokumentaciju putem e-maila (upakujte slike u formate da budu male) ili stavite fotokopije u kovertu i pošaljite na adresu:
      doc dr Zoran Perišić
      načelnik odeljenja invazivne dijagnostike
      Klinika za kardiologiju
      Klinički Centar u Nišu
      Bulevar Zorana Đinđića 48
      18000 Niš

  1. Poštovanje, Od prijatelja sam čuo za ovaj sajt pa sam rešio da Vam se javim sa jednim pitanjem. Naime,radi se o mojoj majci (56 godina) koja ima kolebanja pritiska pa me interesuju metode za lečenje odnosno za kontrolu pritiska. Celog života je imala nizak pritisak (to je za nju bilo normalno stanje) ali od kada je ušla u klimaks počela je da oseća tegobe. Međutim, ja lično smatram da je ovo njeno najnovije kolebanje pritiska izazvano sekiracijom, jer joj je rođeni brat oboleo od karcinoma pluća. Ovo kolebanje pritiska o kome Vam pišem se prvi put javilo pre dve i po godine kad joj je brat prvi put operisan,dakle vezano je za brigu o zdravlju njenog brata. Molio bih Vas za savet kakve lekove ili kojim metodama da se koristi da bi pritisak bio koliko tolio konstantan, da ne bi došlo dio situacije kad recimo ima povišen pritisak i ona ga "zaleči" lekovima za smirenje i da u jednom trenutku padne i da ne izazove još veću štetu nego korist. Od svog lekara opšte prakse dobila je odgovor da se takva stanja kao što je njeno najteže leče i prate, upravo zbog toga što se nikad ne zna dali će pritisak da se diže ili će da pada. Evo juče recimo imala je pritisak 140/100 što je za nju dosta visok pritisak (osećala je vrtoglavicu). Unapred hvala na odgovoru!

    Odgovoreno: 08. 05. 2007.


    •  Deo odgovora ste i sami napisali. Teško je predvideti kako će se kretati pritisak tokom dana. Možda je dobar savet da se prepodne popije sedativ, da se češće kontroliše pritisak tokom dana i da u slučaju pritiska većeg od 140/90mmHg sažvaće tabletu od 25mg Zorcaptila. Ako je pritisak tokom dana uglavnom preko ovih vrednosti onda dodati drugi lek u terapiju.

  1. Poštovani dr.Perišiću,molim Vasda mi rastumačite dijagnozu: Pre godinu dana počela sam osećati ''preskakanje srca''-na pregledu je dijagnostikovano (februar 2006)-Holer 24h- Registrovano ukupno 67 VES,od toga 5 parova VES.VES su unifokalne,kratkog kuplunga.Registrovano 5 pojedinačnih SVES.Pauze duže od 2.5 sec.kao i signifikantne ST i T promene nisu viđenetokom monotoringa.Najduža pauza je 1.18s,tokom sna u sklopu bradikardije izazvane vagotonijom. Prosečan HRV tokom monotoringa -u granicama ref.vrednosti. Posle 3 meseca je urađen holter(do tada mirovanje i samo vitamini)tada je dijag: 31 sing,monomorfnih VES, kratkog kuplunga,kao i 17 SVES.Nije bilo epizoda signifikantne STS depresije,kao ni pauza dužih od 2,5sec. Od tada su se javljale ES povremeno,do pre 3 nedelje kad sam ponovo otišla i dijagnostikovanoje: Rad srca ES,tonovi jasni bez šumova,aorta normalne širineu korenu,leva komora normalnih dimenzija,norm.debljine zidova u IVS postoje crtaste fibroze,bez segmentnih poremećaja kontraktilnosti(EF LK 67%),Dopplerom se registruje bezznačajna MRi TR 1+ sa indirektno procenjenim SPDK oko 29mmHg.Jači ehoi perikarda.Postoji aneurizma interatrijalnog septuma. Terapija mi nije data jer po doktorovom mišljenju nije ništa ozbiljno. Izvinjavam se zbog opširnosti ali drugačije ne bih dala sve podatke . Molim Vas za Vaše mišljenje jer iz dana u dan imam sigurno preko 100 ES koje ja osetim i remete mi normalan život . Kakvo je Vaše mišljenje i dijagnoza.Najlepše Vam se zahvaljujem i izvinjenje zbog opširnosti!

    Odgovoreno: 08. 05. 2007.



    • Na osnovu dokumentacije koju ste opisali verovatno da kod Vas postoje povremene ventrikularne tj.komorske ekstrasistole(VES), koje su najčešće praćene konpezatornom pauzom pa ostavljaju utisak velike pauze u radu srca ili čak i prestanka rada srca. Učestalost VES kod Vas nije velika i ne zahteva terapiju, možda bi se mogle upotrebiti male doze beta blokatora (Concor, Presolol, Prinorm...)

Prikazano 78456-78460 od ukupno 79180 pitanja