ovo što ću opisati dogadja se već treći put za redom, isključivo u vreme ciklusa. U toku ili posle konzumiranja hrane počnu neopisivi grčevi, najpre u donjem delu stomaka, da bi se u roku od par minuta proširili na čitav stomak. Bol se istovremeno javlja i u krstima, i to u donjem repnom delu. Imam utisak, analni otvor. Pri tom stomak otekne kao da bi eksplodirao. Bolovi su nesnosni, pa ne mogu nikakav ugodan položaj da pronadjem. Pri pokušaju da sednem ili na bilo kakav dodir osećam užasan bol. Najpre sam pomislila da je u pitanju ginekološki problem, ali sam sada ubedjena da su creva u pitanju. Juče se ovo ponovilo po treći put, ponovo u toku ciklusa, pri čemu sam imala i povraćanje.
Pomozite molim Vas, ne znam kome da se obratim, ovo se znači redovno ponavlja.
hvala Vam puno za savjet, koji ste mi uputili kada se moj stariji sin sakrivao. Urodilo je plodom posle nekoliko dana i ja sam srećna zbog toga i znam šta mi je radit ako to mladji dječak bude radio. Hvala i na razumjevanju zbog mojih obaveza, prema dječacima. Moj problemčić, da tako kažem je u sledećem: napominjem stariji dječak ima 2godine i tri mjeseca, a mladji 13 mjeseci. E taj mladji dječak uporno vrišti za sve. Ta njegova vriska je zov djeteta ka meni i za glad, žedj, spavanje, izlazak, nosanje i da ne nabrajam (to sam čitala i doživljavam). Poznavajuci svoje djete, ja prepoznajem vrisku i nadoknadim te potrebe. Medjutim problem je što je ta vriska nesnošljiva. On je mali, al kad vrisne, ja to nemogu opisati osim da imam glavobolju i ja i suprug. Kad vrisne, ljut je i obavezno rukama se u glavu udari, ili čak glavom od ono blizu čega je: namještaj, zid, vrata, nekad i moj nos. E onda počne da plače jer se udario, ja mu govorim kao odraslom da to nije lepo, da je on mali, da to boli i mene i njega i vrata. On me gleda ljut, vriska, podigne ruke i ja ga moram uzeti. I tu je mir. Nema vriske dok me ledja ne zabole. Zanimljivo je kod njega da iako je mali zapaža promene brzo. Ako sam promjenila frizuru, on to vidi, stavila nakit, primjeti, ako sam krenula iz kuće zna, nikad neće da sjedi okrenut ledjima meni već, uvjek da me vidi. Kad šeta po kući tu je u mojoj blizini. Posjećujemo i igraonicu. Ženu koja vodi igraonicu, sam zamolila da ga pričuva, a ja sam za to vreme bila sa starijim napolju. Rekla mi je da nije vrištao, al je zato pošao prema svakoj ženi koja je bila plave kose, misleći da je njegova mama. U dogovoru sa suprugom ostavili smo ga par sati, namjerno kod njegove sestre, kaže da se nije javio i da je bio dobar, al da ni njoj nije jasno zašto je zastupljena tolika vriska kad smo kući. Primjetila sam da voli igrališta i vozanje u kolicima i autu. Tako da ga pustim na igralište i on šeta, mi za njim ili ga vozamo, a on peva. Tad se i mi relaksiramo. U poslednje vreme ovo najviše upražnjavamo. Starijeg dječaka ova vriska ne pogadja, on ne plače i ne plaši se, navikao, a i sam se igra ima svoj svet auta i kamiona, dok i on ne izmisli nešto da skrene pažnju. Moje pitanje, da li je ta vriska jedna prolazna faza i molim Vas za dodatni savjet kako da je pobjedimo? Može li vrištanje, s vremena na vreme, ako potraje ostaviti posledice neke na psihu djeteta? Ne bih voljela da on bude histeričan, jer ja bih da sa svojom djecom saradjujem na najbolji mogući način i sad i u buduće.
Poštovana, hvala na pohvalama, ali izgleda da nismo završili sa problemčićima. Odgovor na pitanje može li vrištanje uticati na psihu je da može. Doduše prvo utiče na sluh, zatim na pažnju, a na kraju i na doživljaj bespomoćnosti, ali ne onih što vrište i naređuju, već onih što ćute i slušaju. Dakle, zbog mentalnog zdravlja svih ukućana, VI (vi i suprug) morate oduzeti moć koju ste mu dobrovoljno dali i naučiti ga drugačijoj komunikaciji sa vama (koja neće ličiti na gonjenje robova). U tu svrhu ćete iskoristiti dve dobre osobine koje pokazuje. Prva, da "iako je mali zapaža promene brzo", a druga da kada ga pustite na igralište i on šeta i peva, a vi idete za njim. Pošto je prva osobina izražena, onda mu treba pomoći da nauči da na vrisku više ništa neće da se događa. Dakle, zaboravite rečenicu kojom vi sebe opisujete kao majku koja poznaje vrisku svoga deteta ("svoje djete, ja prepoznajem vrisku i nadoknadim te potrebe") jer smo otkrili kako je nauči da vrišti i kako pomađete da se to održi. Potrebe ćete mu nadoknađivati kada prestane da vrišti. Upozoravam vas da će vikanja biti još više dok ne "ukapira" da vika više ništa ne proizvodi. Onda će pokušati drugu strategiju (lupanje glavom), ali kakvo značenje ima lupanje glavom ako to nike ne gleda niti reaguje. To je predstava koju treba odmah skinuti sa repertoara neposećivanjem. Kada proba treću, adekvatniju strategiju, onda treba reagovati i pohvaliti. Dakle, tzv. "ignorisanje" treba da traje ne duže od 1,5 minut, nakon čega kažete "ne vrišti, pokaži mi šta želiš". Ako nastavi (a nastaviće) i vi nastavite sa "ignorisanjem" sledećih 1,5 minut. Drugu osobinu treba iskoristiti tako što ćete mu ponuditi trampu, lepu šetnju za lepo ponašanje. Naravno, podsećam da će pre poboljšanja sigurno biti pogoršanja, ali ako budete dosledni, nećete ga mučiti, već naučiti civilizovanom ponašanju i u kući, kao što to čini van kuće i sa drugim ljudima. Srdačno
Imam 17 godina, osim hroničnih glavobolja koje imam svakodnevno zadnjih godinu i po dana, pre nekoliko dana pojavilo se gušenje u predelu štitne žlezde. Počinje bez ikakve najave, manifestuje se tako što ne mogu da udahnem vazduh, imam osećaj kao da imam knedlu u grlu, tog momenta me uhvati panika da ću da se ugušim i ne znam šta da radim. Nalaz štitne žlezde je uredan i interni nalaz. Doktor mi je rekao da je to psihičke prirode, ali ja ne znam kako sebi da pomognem.
Molim Vas, pomozite mi savetom šta da radim u tom momentu.
Poštovana V, imam dva predloga. Prvi je da potražiš nekog bihejvioralno kognitivnog psihoterapeuta (koji zna kako se takvi strahovi leče), ali je uslov da u tvojoj okolini ne postoje poblemi koji te "dave i guše". Ukoliko ipak postoje, onda nikako ne idi kod terapeuta sama, već povedi i "gušitelje" sa sobom, ali kod porodičnog psihoterapeuta. Do tada, kada god te uhvati strah da ćeš se ugušiti, ti obrati pažnju na disanje i pokušaj da ga umiriš "stomačnim" disanjem pri čemu je izdah dva puta duži od udaha. PozZz
Čitala sam u knjigama da postoje dvije vrste snova kod novorodjenčadi i male dece - duboki i paradoksalni san. Moje pitanje je da li bebu, koja se nalazi u stanju paradoksalnog sna treba "puštati" da plače ili takav san ne treba prekidati? Imam sina od 4 meseca i on se noću komeša, stenje, kenjka, ali ne otvara oči i dovoljno je da mu samo vratim u usta ispalu cuclu ili dam da popije malo vode i on se umiri! Da li da nastavim to da radim, dok jedne divne večeri ne prespava celu noc, ili da krenem sa nekim agresivnijim metodama?
Poštovana, ne samo kod novorođenčadi i male dece, već i kod svih odraslih i svih sisara postoji smenjivanje NREM (od plitkog do dubokog spavanja) i REM spavanja (ili paradoksalnog spavanja, kada se javlja 95 snova; onih 5% se javlja tokom IV faze NREM spavanja). Termin "paradoksalno spavanje" se određenu moždanu aktivnost, koja se (paradoksalno) javlja u trenutku kada je mozak u najneaktivnijem stanju. Sa njenom pojavom započinje REM faza i mozak (opet paradoksalno) ima aktivnost kao da je osoba budna, ali je tada (opet paradoksalno) najteže probuditi. Mnogo "paradoksalnog" je uslovilo do toga da se takvo spavanje tako i nazove, mada je taj naziv manje u upotrebi i više se koristi da bi se oni koji o tome malo znaju fascinirali. Kod novorođenčadi REM (paradoksalno) spavanje zauzima polovinu noćnog spavanja (kod nedonesene dece čak i 80%), što ukazuje na biološku važnost takvog spavanja. Dete može plakati i u jednoj i u drugoj fazi spavanja i zato ne treba mešati literaturu i praksu u slučaju mačinske brige o detetu. Dakle, svo ovo prethodno pisanje je važno isključivo da bi ste zaboravili sve ono što ste pročitali odatle odakle ste pročitali, uključujući i ovo što sam ja napisao i skoncentrisali se na brigu o detetu koja se uglavnom ne menja od kada postoje i roditelji i deca. Ne znam na kakve agresivne metode ste pomišljali, ali vam savetujem da ne pokušajte NIŠTA AGRESIVNO! Tamo gde je priroda uredila stvari, mi ne bi trebali da se uplićemo nikakvom agresijom. Spavanje je biološki uređeno. Naprotiv, mislim da vi trebate što manje da reagujete tokom noći da bi i dete naučilo da tada i ono ne reaguje. Ako je gladno, žedno, mokrno i rashlađeno, ono će svakako reagovati onako kako najbolje zna, žestokim plačem od 80 decibela. Sve što čini vaš sin, čine i ostala deca. Srdačno
Pomozite molim Vas, ne znam kome da se obratim, ovo se znači redovno ponavlja.
Vrlo cudna simtomatologija koja najvise lici na alergijsku reakciju. Ginekoloski problem definitivno nije. Obratite se Gastroenterologu.
Poštovana, hvala na pohvalama, ali izgleda da nismo završili sa problemčićima. Odgovor na pitanje može li vrištanje uticati na psihu je da može. Doduše prvo utiče na sluh, zatim na pažnju, a na kraju i na doživljaj bespomoćnosti, ali ne onih što vrište i naređuju, već onih što ćute i slušaju. Dakle, zbog mentalnog zdravlja svih ukućana, VI (vi i suprug) morate oduzeti moć koju ste mu dobrovoljno dali i naučiti ga drugačijoj komunikaciji sa vama (koja neće ličiti na gonjenje robova). U tu svrhu ćete iskoristiti dve dobre osobine koje pokazuje. Prva, da "iako je mali zapaža promene brzo", a druga da kada ga pustite na igralište i on šeta i peva, a vi idete za njim. Pošto je prva osobina izražena, onda mu treba pomoći da nauči da na vrisku više ništa neće da se događa. Dakle, zaboravite rečenicu kojom vi sebe opisujete kao majku koja poznaje vrisku svoga deteta ("svoje djete, ja prepoznajem vrisku i nadoknadim te potrebe") jer smo otkrili kako je nauči da vrišti i kako pomađete da se to održi. Potrebe ćete mu nadoknađivati kada prestane da vrišti. Upozoravam vas da će vikanja biti još više dok ne "ukapira" da vika više ništa ne proizvodi. Onda će pokušati drugu strategiju (lupanje glavom), ali kakvo značenje ima lupanje glavom ako to nike ne gleda niti reaguje. To je predstava koju treba odmah skinuti sa repertoara neposećivanjem. Kada proba treću, adekvatniju strategiju, onda treba reagovati i pohvaliti. Dakle, tzv. "ignorisanje" treba da traje ne duže od 1,5 minut, nakon čega kažete "ne vrišti, pokaži mi šta želiš". Ako nastavi (a nastaviće) i vi nastavite sa "ignorisanjem" sledećih 1,5 minut. Drugu osobinu treba iskoristiti tako što ćete mu ponuditi trampu, lepu šetnju za lepo ponašanje. Naravno, podsećam da će pre poboljšanja sigurno biti pogoršanja, ali ako budete dosledni, nećete ga mučiti, već naučiti civilizovanom ponašanju i u kući, kao što to čini van kuće i sa drugim ljudima. Srdačno
Ukoliko imate izmedju 19 i 50 godina dnevni unos bi trebalo da bude u proseku, ukoliko nemate teske fizicke napore 2500 kcal
Imam 17 godina, osim hroničnih glavobolja koje imam svakodnevno zadnjih godinu i po dana, pre nekoliko dana pojavilo se gušenje u predelu štitne žlezde. Počinje bez ikakve najave, manifestuje se tako što ne mogu da udahnem vazduh, imam osećaj kao da imam knedlu u grlu, tog momenta me uhvati panika da ću da se ugušim i ne znam šta da radim. Nalaz štitne žlezde je uredan i interni nalaz. Doktor mi je rekao da je to psihičke prirode, ali ja ne znam kako sebi da pomognem.
Odgovoreno: 23. 01. 2009.Molim Vas, pomozite mi savetom šta da radim u tom momentu.
Poštovana V, imam dva predloga. Prvi je da potražiš nekog bihejvioralno kognitivnog psihoterapeuta (koji zna kako se takvi strahovi leče), ali je uslov da u tvojoj okolini ne postoje poblemi koji te "dave i guše". Ukoliko ipak postoje, onda nikako ne idi kod terapeuta sama, već povedi i "gušitelje" sa sobom, ali kod porodičnog psihoterapeuta. Do tada, kada god te uhvati strah da ćeš se ugušiti, ti obrati pažnju na disanje i pokušaj da ga umiriš "stomačnim" disanjem pri čemu je izdah dva puta duži od udaha. PozZz
Poštovana, ne samo kod novorođenčadi i male dece, već i kod svih odraslih i svih sisara postoji smenjivanje NREM (od plitkog do dubokog spavanja) i REM spavanja (ili paradoksalnog spavanja, kada se javlja 95 snova; onih 5% se javlja tokom IV faze NREM spavanja). Termin "paradoksalno spavanje" se određenu moždanu aktivnost, koja se (paradoksalno) javlja u trenutku kada je mozak u najneaktivnijem stanju. Sa njenom pojavom započinje REM faza i mozak (opet paradoksalno) ima aktivnost kao da je osoba budna, ali je tada (opet paradoksalno) najteže probuditi. Mnogo "paradoksalnog" je uslovilo do toga da se takvo spavanje tako i nazove, mada je taj naziv manje u upotrebi i više se koristi da bi se oni koji o tome malo znaju fascinirali. Kod novorođenčadi REM (paradoksalno) spavanje zauzima polovinu noćnog spavanja (kod nedonesene dece čak i 80%), što ukazuje na biološku važnost takvog spavanja. Dete može plakati i u jednoj i u drugoj fazi spavanja i zato ne treba mešati literaturu i praksu u slučaju mačinske brige o detetu. Dakle, svo ovo prethodno pisanje je važno isključivo da bi ste zaboravili sve ono što ste pročitali odatle odakle ste pročitali, uključujući i ovo što sam ja napisao i skoncentrisali se na brigu o detetu koja se uglavnom ne menja od kada postoje i roditelji i deca. Ne znam na kakve agresivne metode ste pomišljali, ali vam savetujem da ne pokušajte NIŠTA AGRESIVNO! Tamo gde je priroda uredila stvari, mi ne bi trebali da se uplićemo nikakvom agresijom. Spavanje je biološki uređeno. Naprotiv, mislim da vi trebate što manje da reagujete tokom noći da bi i dete naučilo da tada i ono ne reaguje. Ako je gladno, žedno, mokrno i rashlađeno, ono će svakako reagovati onako kako najbolje zna, žestokim plačem od 80 decibela. Sve što čini vaš sin, čine i ostala deca. Srdačno
Prikazano 78456-78460 od ukupno 95041 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima
Prijavite se
Dobro došli! Unesite svoje login podatke