Poštovani doktore!
Imam 29. godina. Krvni pritisak mi je 110/70, a puls vec godinama > 100. Doktorica me je poslala kod kardiologa zbog pulsa 140. On mi je savetovao Bromazepam 1.5 mg 2x1, ali ja to ne uzimam, nisam nervozna. Umesto bromazepama počela sam da trčim, (svako drugo vece 30 minuta) i na taj način tokom dana puls mi je 105--110. Pušim 20 cigareta na dan i popijem 3 kafe. Ruke su mi hladne odkad znam za sebe. Da li takav puls može biti sasvim normalan, ako ne stvara nikakve probleme? (dr kardiolog je rekao da moram prestati sa pušenjem + ni jednu kafu ne smem popiti, izdržala sam 7 dana. Puls mi je tada bio 96)
Predlažem Vam testiranje vegetativnog nervnog sistema (to je onaj na koji nemamo uticaj) koje se obavlja na Bežanijskoj Kosi u Beogradu, kod profesora Baneta Milovanovića, na Kabinetu za neurokardiologiju.
Pre nedelju dana sam na fudbalu povredio koleno, koje je već bilo povređeno pre tačno 10 godina. Desilo se nešto slično što se i tada desilo. Desna noga mi je bila stajna, preneo sam svu težinu i na mene je startovao igrač. Čulo se jako pucanje i imao sam utisak da mi je pukla kost. Međutim desilo se isto što i pre. Pojavio se otok, ne mogu da savijem koleno, jer me sa unutrašnje strane kolena jako boli i ispod same čašice. Prošli put sam izbegao operaciju u poslednjem trenutku, jer me je tada koleno bolelo pri svakom opterećenju, tako što sam primao inekcije Hyallart i mazao sam Bayolin, Lasonil i Thiomucase. Pravio sam neku vrstu koktela od tih masti i kreme. Bojim se da opet nemam te probleme, pa Vas molim da me posavetujete kako da oporavim koleno. Sada mi više nije bitno igranje fudbala, već samo ozdravljenje kolena.
Simptome koje ste mi naveli ukazuju na mogućnost da ste povredili meniskus, a možda i ligamente kolena. Da bi se pravilno opredelili za terapiju neophodno je uraditi magnetnu rezonancu kolena. Idite na plivanje i jačajte mišiće butine (aktivne stabilizatore kolena) koji drže koleno zajedno sa pasivnim stabilizatorima (ligamentima). Po dobijanju rezultata javite se najbližoj sportsko-medicinskoj ambulanti, ili mi dostavite dijagnozu kako bih mogao da Vam predložim terapiju.
Drug je operisao tumor na kičmenoj moždini u visini T8-T9, pri cemu nije izvađen u potpunosti. Odstranjene su pratece ciste. MRI je ustanovljeno da je u pitanju Tumor spinalis intramedullaris cysticum. Ph analizom su otkrivene zapaljenske celije (histiociti,ly..), delovi nervnog tkiva ali bez tumorskih ćelija. Zakljucak je da je u pitanju zapaljenska reakcija. Postoji prateća paraplegija. .Mene interesuje, koje vrste intramedularnih tumora su najčešcće i kakve su prirode (benigne, maligni)? Iz Vašeg iskustva, kolika je verovatnoća vraćanja na prvobitno stanje i koliko traje rehabilitacioni period?
Tumori kičmenog kanala su ređi od tumora mozga. Najčešći su tumori u kičmenom kanalu koji samo pritiskaju kičmenu moždinu kao što su meningeomi, neurinomi i metastaze. Druga vrsta tumora su oni koji rastu unutar kičmene moždine, a najčešći su astrocitomi i ependimomi. Ovi drugi češće dovode do ciste u kičmenoj moždini koja i sama vrši pritisak. Prognoza neurološkog oporavka kod Vašeg prijatelja je najviše uslovljena dužinom trajanja paraplegije, da li se radi o kompletnom ispadu nervnih funkcija ili su neke očuvane, da li postoje ikakvi znaci oporavka, te nalazom na kontrolnom snimku kičme magnetnom rezonancom. Pošto mi ovi parametri nisu poznati ne mogu dovoljno precizno dati prognozu. Uglavnom u prvih 6-12 meseci, nakon završetka lečenja, treba da bude najintenzivniji oporavak. Specijalisti koji leče Vašeg prijatelja, neurohirurg, neurolog i fizijatar, sigurno imaju više informacija i mogu mu dati preciznije odgovore.
Poštovani,
imam 24 godine i po prirodi sam dosta nervozan. Kada imam neki poslovan satanak, ispit( pošto radim i studiram u isto vrijeme) osjecam se jako napet, srce mi lupa, poraste mi pritisak...baš znam da unervozim. Radio sam analizu krvi, sve je uredu. Išao kod kardiologa radio EKG i ultrazvuk srca sve je uredu takodje. Međutim, moj kardiolog mi je rekao, pošto je video da sam po prirodi napet i nervčik, da po potrebi (kada se nađem u nekoj napetoj situaciji, kada unaprijed znam da će sastanak ili ispit biti naporan) popijem Concor 2,5 mg. Sada, ja Vas pitam da li ovaj lijek mogu tako upotrebavati, po potrebi?
Hvala unaprijed na odgovoru.
Poštovani doktore,
zovem se Miodrag i imam 65 godina. Do sada nisam imao infarkt, ali mi je srce već 3 puta ispadalo iz ritma (aritm. absoluta). I treći put mi je srce uspešno vraceno u ritam-lekovima (propafen, kortiazem, dilakor). Ono što mene zanima je to šta treba učiniti tj. kako treba živeti i kakvu disciplinu ovaj poremećaj zahteva da mi srce ne bi ispalo opet iz ritma? I čega se treba pridržavati da bi se ako ne sprečilo, barem odložilo na duže vreme (mislim na hranu, mirovanje...)?
Unapred veliko hvala,znam da ste veliki stručnjak i sve pohvale Vama!
Hvala na pohvalama Miodraže. Aritmija koju imate može se ponovo javiti uprkos lekovima koje uzimate i to prilično zavisi od veličine leve pretkomore na UZ srca, normalno je do 40mm. Aritmiju može provocirati fizički napor, hladnoća, pauza u uzimanju lekova. Aktivnost primerena Vašim godinama.
Poštovani doktore!
Odgovoreno: 04. 03. 2009.Imam 29. godina. Krvni pritisak mi je 110/70, a puls vec godinama > 100. Doktorica me je poslala kod kardiologa zbog pulsa 140. On mi je savetovao Bromazepam 1.5 mg 2x1, ali ja to ne uzimam, nisam nervozna. Umesto bromazepama počela sam da trčim, (svako drugo vece 30 minuta) i na taj način tokom dana puls mi je 105--110. Pušim 20 cigareta na dan i popijem 3 kafe. Ruke su mi hladne odkad znam za sebe. Da li takav puls može biti sasvim normalan, ako ne stvara nikakve probleme? (dr kardiolog je rekao da moram prestati sa pušenjem + ni jednu kafu ne smem popiti, izdržala sam 7 dana. Puls mi je tada bio 96)
Predlažem Vam testiranje vegetativnog nervnog sistema (to je onaj na koji nemamo uticaj) koje se obavlja na Bežanijskoj Kosi u Beogradu, kod profesora Baneta Milovanovića, na Kabinetu za neurokardiologiju.
Simptome koje ste mi naveli ukazuju na mogućnost da ste povredili meniskus, a možda i ligamente kolena. Da bi se pravilno opredelili za terapiju neophodno je uraditi magnetnu rezonancu kolena. Idite na plivanje i jačajte mišiće butine (aktivne stabilizatore kolena) koji drže koleno zajedno sa pasivnim stabilizatorima (ligamentima). Po dobijanju rezultata javite se najbližoj sportsko-medicinskoj ambulanti, ili mi dostavite dijagnozu kako bih mogao da Vam predložim terapiju.
Drug je operisao tumor na kičmenoj moždini u visini T8-T9, pri cemu nije izvađen u potpunosti. Odstranjene su pratece ciste. MRI je ustanovljeno da je u pitanju Tumor spinalis intramedullaris cysticum. Ph analizom su otkrivene zapaljenske celije (histiociti,ly..), delovi nervnog tkiva ali bez tumorskih ćelija. Zakljucak je da je u pitanju zapaljenska reakcija. Postoji prateća paraplegija. .Mene interesuje, koje vrste intramedularnih tumora su najčešcće i kakve su prirode (benigne, maligni)? Iz Vašeg iskustva, kolika je verovatnoća vraćanja na prvobitno stanje i koliko traje rehabilitacioni period?
Odgovoreno: 04. 03. 2009.Tumori kičmenog kanala su ređi od tumora mozga. Najčešći su tumori u kičmenom kanalu koji samo pritiskaju kičmenu moždinu kao što su meningeomi, neurinomi i metastaze. Druga vrsta tumora su oni koji rastu unutar kičmene moždine, a najčešći su astrocitomi i ependimomi. Ovi drugi češće dovode do ciste u kičmenoj moždini koja i sama vrši pritisak. Prognoza neurološkog oporavka kod Vašeg prijatelja je najviše uslovljena dužinom trajanja paraplegije, da li se radi o kompletnom ispadu nervnih funkcija ili su neke očuvane, da li postoje ikakvi znaci oporavka, te nalazom na kontrolnom snimku kičme magnetnom rezonancom. Pošto mi ovi parametri nisu poznati ne mogu dovoljno precizno dati prognozu. Uglavnom u prvih 6-12 meseci, nakon završetka lečenja, treba da bude najintenzivniji oporavak. Specijalisti koji leče Vašeg prijatelja, neurohirurg, neurolog i fizijatar, sigurno imaju više informacija i mogu mu dati preciznije odgovore.
Poštovani,
Odgovoreno: 03. 03. 2009.imam 24 godine i po prirodi sam dosta nervozan. Kada imam neki poslovan satanak, ispit( pošto radim i studiram u isto vrijeme) osjecam se jako napet, srce mi lupa, poraste mi pritisak...baš znam da unervozim. Radio sam analizu krvi, sve je uredu. Išao kod kardiologa radio EKG i ultrazvuk srca sve je uredu takodje. Međutim, moj kardiolog mi je rekao, pošto je video da sam po prirodi napet i nervčik, da po potrebi (kada se nađem u nekoj napetoj situaciji, kada unaprijed znam da će sastanak ili ispit biti naporan) popijem Concor 2,5 mg. Sada, ja Vas pitam da li ovaj lijek mogu tako upotrebavati, po potrebi?
Hvala unaprijed na odgovoru.
zovem se Miodrag i imam 65 godina. Do sada nisam imao infarkt, ali mi je srce već 3 puta ispadalo iz ritma (aritm. absoluta). I treći put mi je srce uspešno vraceno u ritam-lekovima (propafen, kortiazem, dilakor). Ono što mene zanima je to šta treba učiniti tj. kako treba živeti i kakvu disciplinu ovaj poremećaj zahteva da mi srce ne bi ispalo opet iz ritma? I čega se treba pridržavati da bi se ako ne sprečilo, barem odložilo na duže vreme (mislim na hranu, mirovanje...)?
Unapred veliko hvala,znam da ste veliki stručnjak i sve pohvale Vama!
Hvala na pohvalama Miodraže. Aritmija koju imate može se ponovo javiti uprkos lekovima koje uzimate i to prilično zavisi od veličine leve pretkomore na UZ srca, normalno je do 40mm. Aritmiju može provocirati fizički napor, hladnoća, pauza u uzimanju lekova. Aktivnost primerena Vašim godinama.
Prikazano 76971-76975 od ukupno 95499 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima
Prijavite se
Dobro došli! Unesite svoje login podatke