Poštovani, molila bih ako mi možete odgovoriti na slijedeće. Imam 35 god i prije 10 god mi je nađeno da imam "diskretni prolaps mitralnog zaliska 0-1 +, hemodinamiski beznačajan". Nikakvu terapiju mi nisu dali, jer su rekli da to nije ništa strašno. Tijekom godina sam počela osječati probadanje u prsima, lupanje srca, u par navrata završila na hitnoj i otkucajima 130 u min. Doktor mi je rekao da nije u pitanju srce, nego želučani problemi (povrat kiseline u jednjak) i mogučnost uvjeta rada (naime radim godinama uredski posao i imam problem sa vratnom kralježnicom- izravnata fiz. Lordoza, uredan oblik i struktura, trupovi su očuvane visine, i. V. Prostori, vidljiva je redukcija intervertebralnih otvora od c5-c7 u manjoj mjeri.) također sam anemična - željezo 3, 7. , na štitnjači imam 3 čvora, hormoni su u redu. Radila sam sve pretrage, uzv srca svake godine koji je uvijek isti, holter koji je pokazao jednu sves koju ja osječam, ergo na kojem je nađena smanjena kronotropna rezerva srca. Pila sam god dana concor od 2, 5 mg ali i dalje sam imala tegobe (u vidu preskakanja, lupanja, probadanja) . Sada ne pijem nikakve tablete. Neki dan sam osjetila jaku bol u predjelu lijeve dojke i u razini bradavice me zaboljelo negdje duboko unutra. To je trajalo nekih 5 min i dogodilo se u mirovanju. Možete li mi reći da li je u pitanju srce? Moram napomenuti da me uhvati jaki strah u tom trenutku i panika, nemir nekakav. Rekli su mi da mi je to i na psihičkoj bazi jer iskreno do kad mi nisu rekli da imam to na srcu (kako su oni opisali "kozmetičku grešku") nisam nikad imala nikakve tegobe. Dakle, možete li mi odg, da li je ta bol povezana sa srcem i koliko je strašno to što imam? Svako koliko bi trebala raditi kontrole? Unaprijed zahvaljujem na odgovoru.
Poštovana, Idemo redom, tegobe koje ste osetili ne liče na srčane tegobe i sa te strane zaista možete biti mirni. Bol nema karakteristike srčanog. Preskakanje, probadanje jesu najčešće tegobe koje daje prolaps mitralne valvule. Kontrole se mogu raditi jednom godišnje, češće samo po potrebi. Concor je dobar izbor kada tegobe budu učestale, a biće atkvih perioda. Pozdrav
Postovani dr. Imam 48 god. Posle prelezanog im 07. 01. 08. Uradjena mi je koronarografija 01. 04. 08. Ria medijalno posle odvajanja jake dg grane okludirana 100% , delimicno se retrogradno puni iz homokolaterala. Acx bez znacajnih stenoza. Rca medijalno stenozirana 60% iz rivp se delimicno preko heterokolaterala puni ria. Predlog: pci na rca uz pokusaj otvaranja riae. 28. 05. 08 ugradjen stent angioplastica percutanea transluminalis lad cum implantatoi stenti cypher 2. 5x23 et endeavor 2. 75x18. Rca (stenozirana 60% ) nije uradjena. Posle ugradjenog stenta stanje stabilno. 24. 02. 09 uradjen ergo test u trajanju 9 min i 35 sek ta 140/80 - 160/90 bez bola u grudima. 07. 10. 09 drugi ergo u trajanju 10 min i 50 sek ta 130/80 - 160/90 bez bola u grudima (izbacen monizol iz terapija) . Stanje stabilno, krvne slike uredne. 08. 01. 2010. Uradjena analiza krvi. Po prvi put holesterol 6. 6 ostali parametri u granicama normale. Doktor mi je odmah preisao sortis (10) . Plavix sam pio od 07. 01. 08. Do 31. 01. 2010. Trenutna terapija: presolol (2x1/4) , cardiopirin (1x1) , monopril (10) (1x1) , sortis (10) (1x1) , bromazepam (3) (1x1) . Vodim racuna o ishrani, fizicki sam aktivan, (setnja do 4-5 km dnevno) , ne pijem, ne pusim. Trenutno stanje stabilno ta 120/75 - 112/67. 5, puls 48 -50. Postovani dr. Perisicu zasto mi nije uradjena rca (60% i da li je potrebno) , da li je puls nizi i da li ima veze sa losom cirkulacijom (hladne ruke i noge) , da li je sortis neophodan, da li sam plavix dovoljno dugo pijo i koi je vas savet za dalje lecenje? Hvala
Problem sa napadima tahikardije imam od osnovne, srednje skole, kada sam ispitivana u vise navrata (sve je bilo b. O, sem respiratorne aritmije) i sve sve zavrsavalo sa pricom puberteta, a napadi su se tu i tamo pojavljivali, retko-1xnedeljno. Sada u zadnjih 6 meseci imam sve cesce i cesce napade (u proseku svaki drugi dan) tahikardije koji mi postaju zaista naporni i neizdrzivi da ih sama stabilizujem te dugo traju pa me iscrpe (nekad su se pojavljivali na promenu polozaja tela, a sada i u miru,) . Od kojih pregleda da krenem, kakav bi mogao da bude ishod i da li bi trebala da se ozbiljnije zabrinem.
Poštovana, Prvo, 24 do 72 satni holter monitoring ekga da bi se aritmije identifikovale i klinički procenile. Postoje i mali aparati, neka vrsta pejsmejkera koji se mogu ugraditi ispod kože i koji mogu pratiti ekg preko godinu dana. Ekg u napadu tahikardije bi takodje pomogao u identifikaciji aritmije. To je početak. Pozdrav
Bila sam trudna pre par meseci, ali na žalost beba je umrla u devetoj nedelji. Sva ispitivanja koja sam radila do tada su bila ok. Posle abortusa, uradili su mi genetski test i otkrili da imam nedostatak proteina-s u krvi. Meni je to sasvim nepoznato a koliko vidim i nemačkim lekarima isto. Sledeće ispitivanje mogu izvrsiti samo u Institutu u Minhenu, i ne preporučuju mi više da rađam. Terapija za to ne postoji, jer kažu da se gen ne leči. Što je i normalno, pa bih Vas zamolila da mi napišete vaše mišljenje i savet za drugo dete.
Poštovana, Protein s je vitamin k-zavisni antikoagulantni protein. Deficijencija proteina s se karakteriše sklonošću ka trombozama i može biti urođena ili stečena. Stečena je najčešće posledica bolesti jetre ili posledica nedostatka vitamina k. Urođena je posledica mutacije u genu koji kodira protein s, koji se naziva pros -b ili pros1 i nalazi se u regionu 3p11. 1-3q11. 2. Klinički se mogu razlikovati tri tipa ovog poremećaja i ovaj poremećaj se nasleđuje autozomno-dominantno. Prvo bi trebalo utvrditi da li je kod vas u pitanju urođeni ili stečeni nedostatak. Ako se dokaže da je poremećaj urođen, trebalo bi utvrditi koji tip mutacije (mutacija) nosite na ovom genu i da li ste homozigot (nosite oba izmenjena gena) ili heterozigot (nosite samo jedan izmenjeni gen) . Činjenica je da se geni ne leče, ali je moguće adekvatnom terapijom korigovati neželjene efekte nekih gena. Mislim da bi trebalo da potražite savet iskusnog hematologa. Ako se vaš hematološki status stabilizuje, moje mišljenje kao genetičara je, da bi ste uz adekvatnu saradnju hematologa i ginekologa vi možda uspeli da iznesete trudnoću do kraja. Takođe, u zavisnosti od toga da li ste homo ili heterozigot zavisi i verovatnoća da vaš naslednik nasledi mutaciju koju nosite a samim tim i da razvije ovaj poremećaj. Pozdrav
Mr nalazlumbosakralnog segmenta kicmenog stuba
na l2-3nivou ocuvana visina iv. Prostora lako anularno bubrenje iv. Diska bez kompromitacije sirine spinalnog kanala iv. Foramenisu obostrano incipijentno ekstraneuralno suzeni
na l3-4 isto kao na l2-3
na l4-5 lako snizen iv. Prostor, degenerisao i anularno prosiren iv. Disk sa znacima anularne rupture i siroke protuzije ali bez znacajnije kompromitacije sirine spinalnog kanala i manifestnog kontakta sa duralnom vrecom i l5 korenovima. Iv. Forameni obostrano ekstra neuralno suzeni
na l5-s1 prikazuje se smanjenje visine iv. Prostora, degenerisao i dehidriran iv. Disk sa anularnom rupurturom, dorzolaterarnom ekstruzijom i kaudalnom migracijom sa leve strane koja subtotalno obliterise ipsilateralni aspekt spinalnog kanala, kompromitujuci levi s1 koren. Levostrani recesus ispunjen, postoji deformacija duralne vrece. Iv. Forameni obostrano ekstraneuralno stenozirani. Zakljucak: polidiskopatija
molim za vase misljenje sta da radim i dali je potrebna hiruska intervencija
isao sam 2x po mesec dana na fizikalnu terapiju primio sam nebrojeno puno inekcija protiv bolova i vitaminskih inekcija, svakodnevno pijem lekove protiv bolova ali bolovi u donjem delu ledja i bolovi i trnjenje u levoj nozi su sve jaci
Poštovani, Odluka o operaciji se donosi na osnovu pregleda vas, vaših nalaza i uvida u vaš snimak (a ne samo opis) . Ukoliko se utvrdi značajan pritisak na koren nerva od strane diskus hernije, koja se opisuje na vašem snimku, a koja oštećuje živac ili je izvor bola, koji ne priolazi na fizikalno lečenje, postoje indikacije za operativno lečenje. Na osnovu opisa koga šaljete je to nemoguće ustanoviti. Pozdrav
Idemo redom, tegobe koje ste osetili ne liče na srčane tegobe i sa te strane zaista možete biti mirni. Bol nema karakteristike srčanog. Preskakanje, probadanje jesu najčešće tegobe koje daje prolaps mitralne valvule. Kontrole se mogu raditi jednom godišnje, češće samo po potrebi. Concor je dobar izbor kada tegobe budu učestale, a biće atkvih perioda.
Pozdrav
Odgovoreno pre par dana. Ako slučajno niste primili odgovor ponovite pitanje, jer sam ja dobio 2 ista.
Pozdrav
Prvo, 24 do 72 satni holter monitoring ekga da bi se aritmije identifikovale i klinički procenile. Postoje i mali aparati, neka vrsta pejsmejkera koji se mogu ugraditi ispod kože i koji mogu pratiti ekg preko godinu dana. Ekg u napadu tahikardije bi takodje pomogao u identifikaciji aritmije. To je početak.
Pozdrav
Protein s je vitamin k-zavisni antikoagulantni protein. Deficijencija proteina s se karakteriše sklonošću ka trombozama i može biti urođena ili stečena. Stečena je najčešće posledica bolesti jetre ili posledica nedostatka vitamina k. Urođena je posledica mutacije u genu koji kodira protein s, koji se naziva pros -b ili pros1 i nalazi se u regionu 3p11. 1-3q11. 2. Klinički se mogu razlikovati tri tipa ovog poremećaja i ovaj poremećaj se nasleđuje autozomno-dominantno. Prvo bi trebalo utvrditi da li je kod vas u pitanju urođeni ili stečeni nedostatak. Ako se dokaže da je poremećaj urođen, trebalo bi utvrditi koji tip mutacije (mutacija) nosite na ovom genu i da li ste homozigot (nosite oba izmenjena gena) ili heterozigot (nosite samo jedan izmenjeni gen) . Činjenica je da se geni ne leče, ali je moguće adekvatnom terapijom korigovati neželjene efekte nekih gena. Mislim da bi trebalo da potražite savet iskusnog hematologa. Ako se vaš hematološki status stabilizuje, moje mišljenje kao genetičara je, da bi ste uz adekvatnu saradnju hematologa i ginekologa vi možda uspeli da iznesete trudnoću do kraja. Takođe, u zavisnosti od toga da li ste homo ili heterozigot zavisi i verovatnoća da vaš naslednik nasledi mutaciju koju nosite a samim tim i da razvije ovaj poremećaj.
Pozdrav
Odluka o operaciji se donosi na osnovu pregleda vas, vaših nalaza i uvida u vaš snimak (a ne samo opis) . Ukoliko se utvrdi značajan pritisak na koren nerva od strane diskus hernije, koja se opisuje na vašem snimku, a koja oštećuje živac ili je izvor bola, koji ne priolazi na fizikalno lečenje, postoje indikacije za operativno lečenje. Na osnovu opisa koga šaljete je to nemoguće ustanoviti.
Pozdrav
Prikazano 57846-57850 od ukupno 95851 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima
Prijavite se
Dobro došli! Unesite svoje login podatke