Draga doktorice,

Imam 34 godine, a svi moji problemi poceli su 2000 godine, kad mi je na rukama umro otac, koji je bio stub i oslonac kuce i moja velika podrška. Mislim da sam tu noc doživjela šok i tada se nešto sa mnom desilo. Do tada sam bila štićena, a tada postajem glava porodice, pored starijeg brat i majke(ja ih izdržavam, radim 20 sati dnevno), koji mi nisu posle tog dogadjaja pružili pravu pomoć. Puno sam patila i kad već nisam mogla da se izborim sama pošla sam kod psihijatra. Ona mi je tada rekla da ne brinem , biće sve ok, da sam osjetljiva previše i da se strpim. Medjutim, kako sam ja sve više padala u bedaka ona mi je uključila pola tablete seroxata, i to sam pila nepunih godinu dana. Ostavljam seroxat, i posle 6 mjeseci, sad u još gorem stanju vraćam se kod doktorice, koja je i sama bila iznenadjena. Anksioznost, panicni
poremecaj, blaga depresija, ona kaze i ja opet pocinjem po pola tablete seroxata, 2 god, do februara ove godine, kad prelazim na pola tablete svaki drugi dan. Skroz sam zbunjena, i dalje se ne osjecam kao prije 2000 godine,plašim se da ću se stalno vraćati seroxatu, i da necu moci ni djecu da imam, i jos milion nekih strahova, kao da od one mene stare ništa nije ostalo i da se nikad necu vratiti. Doktorica je nepristupačna i jako skupa(25eura sat vremena). Sta Vi mislite, kako dalje, kakva terapija,lijeci li se ovo, ili ce samo napredovati, ne znam, recite mi bilo sta.

Unaprijed zahvalna

Poštovana,
Imam 24 godina i po struci sam inženjer tehnologije. U poslednje vreme osećam da sam malo nervozniji i uveče nekada probudim se uz otežano disanje. Na studijama i školi bio sam odličan i sumnjama da je to depresija zbog toga što nemogu da pronađem lako posao, inače samo otac radi u porodici. Dali možete da mi kažete kako da smanjim depresiju ako je moguće.
U napred hvala.

Postovana.Ima 27 god.Od fizickih simptoma ima :nedostatak vazduha(vise osecaj neke nelagoda u donjem delu grudnog kosa vise sa leve stane),aritmije,podocnjake,malaksalost uglavnom samo nogu,bolovi u donjem delu stomaka(ne toliko cesto),poigravanje ocnog kapka.Od psickih :jake nervoze i stalno uverenje da bolujem od neke bolesti.Od analiza uradio :ekg,ultrazvuk stomaka,analiza krvi i mokraca i pulmoloski pregled.Sve uredu sem sto su mi nasli da sam alergican na da sam alergican na prasinu,grinrj,polen.E sad ono sto me najvise zanima.U zadnje vreme posle nocnih izlazaka i konzumacije alkohola i cigareta (ne u nekim preterano velikim kolicinama),ja se jako tesko oporavljam cinimi ise da mi "mamurluk" traje mngo duze i mnogo gore.A cigarete koje sam konzumirao do sada do desetak. kom na dan,sad su mi postale odbojne(kao da mi se vise netraze),zapalim cigaretu samo petkom np. a posle mi se cini da se sedam dana oporavljam od njih.Zanima zasto coveku koji je pusac odjrdnom prestan!
u da se traze cigarete i koji su moguci uzroci tome(fizicki i psihicki).Hvala unapred.

Postovanje.Imam 22 godine, student sam.Rodjen sam u Mostaru, od oca alkoholicara i majke doktora.Kao dete, iz prica bliznje familije(baka,deka), saznao sam da sam prisustvovao nemilim scenama fizickog zlostavljanja, sada pokojnog, oca nad majkom.Kako sam nacuo, procitao i sopstvenom mogucnoscu shvatanja izbistrio, interesuje me koliko je, i ukoliko jeste u kojoj meri, izprojektovano prvobitno secanje na oca, rdjavog il' valjanog, na percepciju boga i stvari koje se ticu pojma savesti i NAD JA domena?..hipohondor sam..odrastao uz bezosecajnog ocuha..emotivan..cini mi se da imam krizu identiteta..pored koje, ili uz koju, bolove u ledjima(sakralnom delu), u abdomenu, aritmije i anksioznost po definiciji..no, moj glavni akcenat je na gore postavljenom pitanju a sve ostalo je cisto kako bih, kol'ko je to ovim putem moguce, iole predocio sklop mojih okolnosti koje su, cini mi se, dovele do toga da ja danas, sa 22 godine, ocajavam i vreme provodim u camotinji bez ijednog pravog(ako!
uopste postoje pravi?) elementa za takvo sto, sto je greh samo po sebi...(namerno belezim sled misli koji je inace takav, te je pitanje sad upotpunjeno...)HVALA!

Postovana doktorka,imam 31god.zabavljala sam se sa momkom koji je tri meseca stariji od mene,pune pet godina,stupili u brak koji traje takodje pet godina.Nazalost imala sam tri neuspesne trudnoce(uzrok nepoznat),veza u kojoj smo bili kao i brak su bili prepuni ljubavi,postovanja,harmonije,ono cega covek moze samo da pozeli i masta.Poslednjih godinu dana nazalost imamo problem,suprug hoce da se razvedemo kaze da ne oseca ljubav,odbija bilo kakav kontakt samnom,cak i poljubac,za njega smo mi najbolji prijatelji,poslovni partneri,sve sem muza i zene.Bavimo se privatnim biznisom,ne zivimo nista lose a ni preterano dobro,kao i veciina ljudi.Razlog zbog koga je sve nastalo jeste taj sto je osetio ljubomoru,tvrdi da zna da ga fizicki nisam prevarila ali da misli da duhovno jesam,tada je prvi put otiso od kuce,posle izvesnog vremena se vratio,gde smo novu godinu docekali sa tim covekom i njegovom suprugom,bili van grada,planirali svo cetvoro o tome,da bi kada smo se vratili meni nabijao na nos kako on nije hteo da ide sa njima vec da budemo sami,Mislim da je sve to mogo mnogo ranije da kaze,da do problema nebi doslo,volim da budem sa njim uvek kada je to moguce ali isto tako smatram da sam normalna i volim da se druzim sa drugim ljudima u smislu sirenja prijateljstva i drugarstva,ne vidim nista lose u svemu tome.Ispadoh kriva za sve,kopa se po proslosti,iznose se neke nebuloze ponasa se ne kao covek od 32 god.vec kao dete od 2 god!Zivimo razdvojeno nepunih godinu dana,vezani smo poslovno dosta,zna da dodje u stan ponekad da zajedno jedemo,cak i da prespava ali nikakv kontakt ne zeli samnom i prica o razvodu se nastavlja.Jako sam emotivna nazalost nemam hrabrosti da prekinem sve ovo nemogu da shvatim i utuvim u glavu kao i da priznam sebi da je sve gotovo,jednostavno nemogu da podnesem tako nesto,da napomenem gubitak tri deteta nikad nije spomenuo i nije prebacio,on je inace dete razvedenih roditelja,mama mu zivi sa trecim muzem otac sa cetvrtom zenom,baba mu se dvaput udavala,neznam da li ima sve to veze i sa genetikom.Neznam kome da se obratim za pomoc,neznam koliko iz ovog pisma mozete da povezete neke stvari i eventualno donesete neki zakljucak ili misljenje,zelim samo da Vam se zahvalim ako je ovo pismo doslo do Vas,da Vas zamolim da mi odgovorite mailom i da se ovo pismo ne objavljuje.Imam roditelje i brata koji jako brinu zbog svega ali se ja plasim za sebe nisam u stanju da naudim sebi,ali se plasim za moje psihicko stanje.Jos jednom Hvala Vam puno sto ste makar procitali ovo pismo i utrosili par minuta na mene.Puno pozdrava! P.S.zaboravila sam da Vam kazem da nikad nisam prevarila i imala veze sa bilo kojim muskarcem i dok sam bila u vezi a i u braku sa sadasnjim suprugom,jer smatram nepostenim i bezobraznim imati dva i vise partnera istovremeno,nepodnosim preljube,isto tako smatrma da nikad ni moj suprug nikada do sada nije imao odnose sa drugim zenama.Nazalost nezeli samnom cak ni odemo do socijalnog radnika na razgovore.Puno pozdrava!