Postovana DR. Najpre davam se zahvalim na prvom odgovoru idavas zamolim za
jos neki odgovor .Sobzirom dasam strastveni pusac nekih 22godine aktivne
sa nekih 30cigareta dnevno a suocavamse sa DEPRESIJOM , inapadima PANIKE
madasam dostatoga stavio pod kontrolom sad zasada avec razmisljam da
ostranim i cigarete mada se plasim prestanka cigareta budzenje DEPRESIJE
iPANIKE posle prestanka unosenja nikotina uorganizam sobzirom dase moram
suociti i sa nervozom.Idali sa medicinskog aspekta postoje sanse za
Depresiju i Paniku posle naglog prestanka pusenja sobzirom dase organizam
navikao na nikotin kaostose navikne na ALKOHOL ili neku vrstu DROGE HVALA
NA ODGOVOR UNAPRED
Imate tezi i laksi nacin odvikavanja od duvana. Najtezi je da jednostavno prekinete sa daljim pusenjem i izdrzite neprijatne tegobe koje slede. Da li ce to uticati na pogorsanje osnovne bolesti odgovor je - moze, ali i ne mora. Najprihvatljiviji za vecinu pusaca je da se postepeno smanjuje broj cigareta, ali je on i najmanje efikasan i postoji visok stepen odustajanja. Ono sto bi za Vas mozda bilo najbolje je da se javite lekarima - psihijatrima koji se time bave i da uz pomoc posebnog leka ili flastera, uz dodatnu edukaciju i terapiju, razresite svoj problem na efikasan, sigurniji i manje "bolan" nacin.
oštovana doktorice,
usled niza dogaÄ‘aju u poslednje 4 godine poÄeli su da mi se javljaju razni
simptomi bolesti koji nisu imali organsko poreklo. PoÄelo je sa bolovima u
prsima i trnjenju leve ruke, a svi nalazi interniste su govorili da nemam
razloga za brigu. Svaki bol koji nije uobiÄajen (glavobolja itd.) je u
meni stvarao strah od najgoreg, ne od smrti već o tumora. Ali generalno ja
sam vrlo pozitivnog duha, skoro uvek dobro raspolozena i nemam problem u
komunikaciji sa ljudima. Nakon skoro 4 godine, nakon trnjenja glave i
oÄiju, obratila sam se neuropsihijatru koja mi je konstatovala dijagnozu
anxio depressivum uz dodatak u psihiÄkom statusu dominira anksioznost,
sklonost ka somatizaciji i laka hipoertimija subd. polarisana. Propisan mi
je Cipralex 10 mg. Uzimam ove tablete već mesec dana i dobro se osećam.
Posebno to osećam u situacijama kada bih se po "prirodi stvari" obiÄno
iznervirala i koje bi me pogodile, sad me se skoro pa i ne dotiÄu. MeÄ‘utim
javili su mi se neki bolov!
i kao što su u levom delu ispod grudnog koša, uglavnom oko dojke
(napominjem da sam pre mesec dana išla na ultrazvuk i da je sve uredu,
takođe osećam podrhtavanje nekih mišića, ponekad osećam slabost u celom
telu kao nekad kada sam se znaÄajno nervirala. I joÅ¡ uvek osećam da na
neke situacije ipak gledam iz negativnog ugla. Da li mislite, pre svega,
vezao za ovaj bol ispod rebara da bih se trebala obratiti nekom doktoru
ili je to ipak jedna od mojih epizoda straha od neke bolesti.
Unapred zahvalna
Verujte mi jako je tesko samo na osnovu toga sto osecate bol, bez pregleda i razgovora, oceniti da li neko ima somatsku bolest ili ne. Vise bi to licilo na "gledanje u kristalnu kuglu" nego adekvatan lekarski odgovor. Postoji odredjena verovatnoca da je to samo deo Vase osnovne simptomatologije zbog koje se lecite kod psihijatra. Predlazem Vam da se javite na kontrolu psihijatru koji Vas leci i sa njim porazgovarate o daljem tretmanu i eventualnim daljim pregledima. Po opisu vasih tegoba ima i elemenata hipohondrije, ali to zaista ne mogu sa sigurnoscu da tvrdim.
Postovana Dr Olivera,htela bih da Vam postavim nekoliko pitanja. Lecim se
od septembra 2007. godine od (predpostavljam da je ta sifra za ovu bolest)
umerene depresije-F 32,1.Pijem lek Maprotilin 1 tabletu od 25 mg
uvece.Odlicno se osecam za razliku od cele prosle godine, tacnije pocele
su mi smetnje koje sam ja primetila od januara prosle godine.Iako se dobro
osecam,mene je prvenstveno strah da ce mi se javiti ponovo simptomi koje
sam imala,kada prekinem da pijem lekove.Koja je verovatnoca da ce mi se
ponovo vratiti ti simptomi?Pored placljivosti,razdrazenosti,loseg nadanja
u bolje sutra......imala sam strah da ostanem sama,da idem negde sama bez
mojih bliskih osoba iz porodice,poceli su da mi se stvaraju redom
razliciti strahovi,npr. voznja autobusom do BG-a,student sam,strah da
popijem neki lek predpostavljajuci da cu odreagovati,i kada popijem
umislim da ce mi se to dogoditi i sva se uspanicim,govorim sebi da mi se
nece nista desiti,ali se tek smirim kada je neko od mojih!
pored mene u kuci.Kada sam prvi put otisla kod neuropsihijatra,doktoru
sam rekla da imam strah da ostanem sama,bila sam i veoma placljiva dok mi
je postavljao neka pitanja u vezi porodice,decka i sl.Mene zanima da li
ovi strahovi imaju veze sa depresijom, ili imam jos neki
poremecaj?Citajuci o depresiji na Internetu,relativno malo
literature,nisam uocila veliku povezanost depresije i slicnih strahova.Ja
se odlicno osecam,strahove sam skoro sve prevazisla,izborila sam se sa
njima.Imam sumnju da doktor nije obratio paznju kada sam mu rekla da imam
strah da ostanem sama.Verovatno ja gresim,ali bih to da proverim,pitajuci
Vas,a ne bih svog lekara da ne bi posumnjao da ja nemam poverenja u
njegovo znanje. S'postovanjem
Opisane tegobe veoma lice na panicni poremecaj sa agorafobijom. Ovaj poremecaj moze cesto biti udruzen sa depresijom, bilo da najpre nastane panicni poremecaj, pa da se kasnije komplikuje pojavom depresije, ili da se najpre javi depresija sa komorbidnim panicnim poremecajem. U svakom slucaju, Maprotilin je lek koji resava i jedno i drugo stanje, tako da terapija nije pogresna, cak i ako se radi o primarnom anksioznom poremecaju. Ako ste ga uzimali godinu dana i ako su se sve tegobe povukle, moze se razmisljati o postepenom ukidanju leka. Ako ste aktuelno stabilni i nemate tegoba duzi vremenski period, ocekuje se da se nakon prestanka uzimanja medikamentozne terapije to dobro stanje nastavi. Sto se tice prognoze, moze se desiti da nikada vise u zivotu nemate ovakve probleme, ali postoji i verovatnoca da se u odredjenim stresnim situacijama u zivotu, ove tegobe ponovo jave. Ne treba strahovati od toga, treba nakon prestanka uzimanja lekova ziveti normalno, a ako se tegobe ikada u zivotu pojave, samo je vazno da se sto pre javite lekaru i ne cekate da se stanje iskomplikuje. Na taj nacin tegobe se mnogo brze resavaju a Vi cete nastaviti nesmetano da funkcionisete. U svakom slucaju, javite se Vasem lekaru i porazgovarajte o daljoj terapiji ili prekidu medikamentozne terapije, obzirom da jedino on moze da Vam sa sigurnoscu odredi da li je vreme za postepenu redukciju i iskljucivanje terapije. Ne radite nista na svoju ruku!
U posljednje vrijeme, kada sam pod uticajem stresa, osjetim bol u ledjima, tačnije kod lijeve lopatice, kao i bol u grudima blizu lijeve ruke. Kada se situacija smiri, i kada prestanem biti uzrujana zbog problema, bol i dalje ne nestaje.
Obavezno se prvo javite kardiologu/internisti da Vas pogleda i da isključi problem vezan za kardiovaskularni sistem. Ako je sve u redu sa kardiološke strane, a ovaj problem se nastavlja, usložnjava i remeti Vas u svakodnevnom funkcionisanju, javite se psihijatru.
Postovana doktorko,
mislim da mi treba pomoc.Posle niza nedaca u zivotu nalazim se u situaciji
da ne mogu sebi da pomognem.Radim sa decom u skoli i nisam vise tolerentna
u kontaktu ni sa decom ni sa kolegama.Imam stalno neki osecaj zavere i sve
sto jos ide sa tim.Budim se mnogo rano,vodim razgovore sa ljudima u sebi i
kad treba da im kazem nesto nemam potrebe jer sam se vec ispricala sa
njima.Meni je ovo smesno sada i inace se smejem i salim dosta.Zatim,desili
se da mi neko stavi zamerku na rad prodje dosta strasno.Pocinjem da se
derem iz cega vidite da nemam kontrolu nad sobom.Ponekad dobijem zelju da
povredim tj udarim sagovornika.Samohrani sam roditelj jednog predivnog
pubertetlije i imam utisak da mu ne prija moje stanje.Smanjujem broj
prijatelja,ne verujem ljudima,bezim od njih a jedino se druzim sa
decom,sto u skoli sto privatno.Radim po 20 sati dnevno i nemam trenutke
dokolice i nikako ne mogu sebi da ostavim malo slobodnog vremena.Znam da
je lek u setnji,zdravoj ishrani ali nemam snage !
da krenem.Prosto receno,vrtim se u krugu i udaram glavom u zid.Postoje li
neki medikamenti sa kojima bih podsetila svoj organizam kako izgleda
trenutak opustenosti pa da posle probam sama da ga dostignem?Zivim u
Bg.Hvala Vam ako procitate a jos vam vise hvala ako mi odgovorite.
Na osnovu svega sto ste napisali, imam utisak da Vam je samo neophodan odmor i da ste u stanju koje nazivamo Burn out ili sindrom sagorelosti. Uglavnom se javlja kod osoba koje su preopterecene poslom, pogotovu ako se radi o odgovornom poslu, i koje nemaju trenutke odmora i oduska. Uglavnom se to razresava odmorom, kracim bolovanjem a od terapije uglavnom su relaksacione vezbe i eventualno male doze i kratkotrajna primena lekova za smirenje prenadrazenosti Vaseg centralnog nervnog sistema. Medjutim, ovo moze biti i pocetak psihickog poremecaja koji zahteva malo intenzivnije psihijatrijsko lecenje, te je zato zaista neophodno da se javite psihijatru koji ce proceniti o cemu se radi u neposrednom razgovoru i pregledu.
Postovana DR. Najpre davam se zahvalim na prvom odgovoru idavas zamolim za jos neki odgovor .Sobzirom dasam strastveni pusac nekih 22godine aktivne sa nekih 30cigareta dnevno a suocavamse sa DEPRESIJOM , inapadima PANIKE madasam dostatoga stavio pod kontrolom sad zasada avec razmisljam da ostranim i cigarete mada se plasim prestanka cigareta budzenje DEPRESIJE iPANIKE posle prestanka unosenja nikotina uorganizam sobzirom dase moram suociti i sa nervozom.Idali sa medicinskog aspekta postoje sanse za Depresiju i Paniku posle naglog prestanka pusenja sobzirom dase organizam navikao na nikotin kaostose navikne na ALKOHOL ili neku vrstu DROGE HVALA NA ODGOVOR UNAPRED
Odgovoreno: 06. 03. 2008.Imate tezi i laksi nacin odvikavanja od duvana. Najtezi je da jednostavno prekinete sa daljim pusenjem i izdrzite neprijatne tegobe koje slede. Da li ce to uticati na pogorsanje osnovne bolesti odgovor je - moze, ali i ne mora. Najprihvatljiviji za vecinu pusaca je da se postepeno smanjuje broj cigareta, ali je on i najmanje efikasan i postoji visok stepen odustajanja. Ono sto bi za Vas mozda bilo najbolje je da se javite lekarima - psihijatrima koji se time bave i da uz pomoc posebnog leka ili flastera, uz dodatnu edukaciju i terapiju, razresite svoj problem na efikasan, sigurniji i manje "bolan" nacin.
oÅ¡tovana doktorice, usled niza dogaÄ‘aju u poslednje 4 godine poÄeli su da mi se javljaju razni simptomi bolesti koji nisu imali organsko poreklo. PoÄelo je sa bolovima u prsima i trnjenju leve ruke, a svi nalazi interniste su govorili da nemam razloga za brigu. Svaki bol koji nije uobiÄajen (glavobolja itd.) je u meni stvarao strah od najgoreg, ne od smrti već o tumora. Ali generalno ja sam vrlo pozitivnog duha, skoro uvek dobro raspolozena i nemam problem u komunikaciji sa ljudima. Nakon skoro 4 godine, nakon trnjenja glave i oÄiju, obratila sam se neuropsihijatru koja mi je konstatovala dijagnozu anxio depressivum uz dodatak u psihiÄkom statusu dominira anksioznost, sklonost ka somatizaciji i laka hipoertimija subd. polarisana. Propisan mi je Cipralex 10 mg. Uzimam ove tablete već mesec dana i dobro se osećam. Posebno to osećam u situacijama kada bih se po "prirodi stvari" obiÄno iznervirala i koje bi me pogodile, sad me se skoro pa i ne dotiÄu. MeÄ‘utim javili su mi se neki bolov! i kao Å¡to su u levom delu ispod grudnog koÅ¡a, uglavnom oko dojke (napominjem da sam pre mesec dana iÅ¡la na ultrazvuk i da je sve uredu, takoÄ‘e osećam podrhtavanje nekih miÅ¡ića, ponekad osećam slabost u celom telu kao nekad kada sam se znaÄajno nervirala. I joÅ¡ uvek osećam da na neke situacije ipak gledam iz negativnog ugla. Da li mislite, pre svega, vezao za ovaj bol ispod rebara da bih se trebala obratiti nekom doktoru ili je to ipak jedna od mojih epizoda straha od neke bolesti. Unapred zahvalna
Odgovoreno: 06. 03. 2008.P
Verujte mi jako je tesko samo na osnovu toga sto osecate bol, bez pregleda i razgovora, oceniti da li neko ima somatsku bolest ili ne. Vise bi to licilo na "gledanje u kristalnu kuglu" nego adekvatan lekarski odgovor. Postoji odredjena verovatnoca da je to samo deo Vase osnovne simptomatologije zbog koje se lecite kod psihijatra. Predlazem Vam da se javite na kontrolu psihijatru koji Vas leci i sa njim porazgovarate o daljem tretmanu i eventualnim daljim pregledima. Po opisu vasih tegoba ima i elemenata hipohondrije, ali to zaista ne mogu sa sigurnoscu da tvrdim.
Postovana Dr Olivera,htela bih da Vam postavim nekoliko pitanja. Lecim se od septembra 2007. godine od (predpostavljam da je ta sifra za ovu bolest) umerene depresije-F 32,1.Pijem lek Maprotilin 1 tabletu od 25 mg uvece.Odlicno se osecam za razliku od cele prosle godine, tacnije pocele su mi smetnje koje sam ja primetila od januara prosle godine.Iako se dobro osecam,mene je prvenstveno strah da ce mi se javiti ponovo simptomi koje sam imala,kada prekinem da pijem lekove.Koja je verovatnoca da ce mi se ponovo vratiti ti simptomi?Pored placljivosti,razdrazenosti,loseg nadanja u bolje sutra......imala sam strah da ostanem sama,da idem negde sama bez mojih bliskih osoba iz porodice,poceli su da mi se stvaraju redom razliciti strahovi,npr. voznja autobusom do BG-a,student sam,strah da popijem neki lek predpostavljajuci da cu odreagovati,i kada popijem umislim da ce mi se to dogoditi i sva se uspanicim,govorim sebi da mi se nece nista desiti,ali se tek smirim kada je neko od mojih! pored mene u kuci.Kada sam prvi put otisla kod neuropsihijatra,doktoru sam rekla da imam strah da ostanem sama,bila sam i veoma placljiva dok mi je postavljao neka pitanja u vezi porodice,decka i sl.Mene zanima da li ovi strahovi imaju veze sa depresijom, ili imam jos neki poremecaj?Citajuci o depresiji na Internetu,relativno malo literature,nisam uocila veliku povezanost depresije i slicnih strahova.Ja se odlicno osecam,strahove sam skoro sve prevazisla,izborila sam se sa njima.Imam sumnju da doktor nije obratio paznju kada sam mu rekla da imam strah da ostanem sama.Verovatno ja gresim,ali bih to da proverim,pitajuci Vas,a ne bih svog lekara da ne bi posumnjao da ja nemam poverenja u njegovo znanje. S'postovanjem
Odgovoreno: 04. 03. 2008.Opisane tegobe veoma lice na panicni poremecaj sa agorafobijom. Ovaj poremecaj moze cesto biti udruzen sa depresijom, bilo da najpre nastane panicni poremecaj, pa da se kasnije komplikuje pojavom depresije, ili da se najpre javi depresija sa komorbidnim panicnim poremecajem. U svakom slucaju, Maprotilin je lek koji resava i jedno i drugo stanje, tako da terapija nije pogresna, cak i ako se radi o primarnom anksioznom poremecaju. Ako ste ga uzimali godinu dana i ako su se sve tegobe povukle, moze se razmisljati o postepenom ukidanju leka. Ako ste aktuelno stabilni i nemate tegoba duzi vremenski period, ocekuje se da se nakon prestanka uzimanja medikamentozne terapije to dobro stanje nastavi. Sto se tice prognoze, moze se desiti da nikada vise u zivotu nemate ovakve probleme, ali postoji i verovatnoca da se u odredjenim stresnim situacijama u zivotu, ove tegobe ponovo jave. Ne treba strahovati od toga, treba nakon prestanka uzimanja lekova ziveti normalno, a ako se tegobe ikada u zivotu pojave, samo je vazno da se sto pre javite lekaru i ne cekate da se stanje iskomplikuje. Na taj nacin tegobe se mnogo brze resavaju a Vi cete nastaviti nesmetano da funkcionisete. U svakom slucaju, javite se Vasem lekaru i porazgovarajte o daljoj terapiji ili prekidu medikamentozne terapije, obzirom da jedino on moze da Vam sa sigurnoscu odredi da li je vreme za postepenu redukciju i iskljucivanje terapije. Ne radite nista na svoju ruku!
U posljednje vrijeme, kada sam pod uticajem stresa, osjetim bol u ledjima, tačnije kod lijeve lopatice, kao i bol u grudima blizu lijeve ruke. Kada se situacija smiri, i kada prestanem biti uzrujana zbog problema, bol i dalje ne nestaje.
Odgovoreno: 04. 03. 2008.Poštovana,
Obavezno se prvo javite kardiologu/internisti da Vas pogleda i da isključi problem vezan za kardiovaskularni sistem. Ako je sve u redu sa kardiološke strane, a ovaj problem se nastavlja, usložnjava i remeti Vas u svakodnevnom funkcionisanju, javite se psihijatru.
Postovana doktorko, mislim da mi treba pomoc.Posle niza nedaca u zivotu nalazim se u situaciji da ne mogu sebi da pomognem.Radim sa decom u skoli i nisam vise tolerentna u kontaktu ni sa decom ni sa kolegama.Imam stalno neki osecaj zavere i sve sto jos ide sa tim.Budim se mnogo rano,vodim razgovore sa ljudima u sebi i kad treba da im kazem nesto nemam potrebe jer sam se vec ispricala sa njima.Meni je ovo smesno sada i inace se smejem i salim dosta.Zatim,desili se da mi neko stavi zamerku na rad prodje dosta strasno.Pocinjem da se derem iz cega vidite da nemam kontrolu nad sobom.Ponekad dobijem zelju da povredim tj udarim sagovornika.Samohrani sam roditelj jednog predivnog pubertetlije i imam utisak da mu ne prija moje stanje.Smanjujem broj prijatelja,ne verujem ljudima,bezim od njih a jedino se druzim sa decom,sto u skoli sto privatno.Radim po 20 sati dnevno i nemam trenutke dokolice i nikako ne mogu sebi da ostavim malo slobodnog vremena.Znam da je lek u setnji,zdravoj ishrani ali nemam snage ! da krenem.Prosto receno,vrtim se u krugu i udaram glavom u zid.Postoje li neki medikamenti sa kojima bih podsetila svoj organizam kako izgleda trenutak opustenosti pa da posle probam sama da ga dostignem?Zivim u Bg.Hvala Vam ako procitate a jos vam vise hvala ako mi odgovorite.
Odgovoreno: 04. 03. 2008.Na osnovu svega sto ste napisali, imam utisak da Vam je samo neophodan odmor i da ste u stanju koje nazivamo Burn out ili sindrom sagorelosti. Uglavnom se javlja kod osoba koje su preopterecene poslom, pogotovu ako se radi o odgovornom poslu, i koje nemaju trenutke odmora i oduska. Uglavnom se to razresava odmorom, kracim bolovanjem a od terapije uglavnom su relaksacione vezbe i eventualno male doze i kratkotrajna primena lekova za smirenje prenadrazenosti Vaseg centralnog nervnog sistema. Medjutim, ovo moze biti i pocetak psihickog poremecaja koji zahteva malo intenzivnije psihijatrijsko lecenje, te je zato zaista neophodno da se javite psihijatru koji ce proceniti o cemu se radi u neposrednom razgovoru i pregledu.
Prikazano 2191-2195 od ukupno 2327 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima