Postovani, Imam 26 godina i nemam djevojku. Kad neku upoznam i zakazem sastanak i kad se vidimo osjecam strah (nije to onaj strah da počnem da bjezim od nje, nego neki podsvjesni, skriveni strah, koji se na meni i ne vidi, ali znam da ga imam, jer se ne ponašam opušteno i stalno kontrolišem sta cu reci. Kada se napijem, pričam normalno i zezam se sa curama.), ne smijem da je dotaknem (valjda se plasim da ce reagovati negativno, iako mislim da nece). Mislim da tezim onim djevojkama za koje znam da ne mogu krenuti s' njima, a kad postoje neke naznake da bi krenula sa mnom, meni odjednom ta cura vise nije interesantna. Mislim da imam socijalne fobije, uopste prema ljudima. Koji se konkretno lijekovi koriste za lijecenje socijalne fobije i da li je neophodna psihoterapija? Jedna doktorica (psihijatar) mi je rekla mozes ti ici na te psihoterapije, ali nece ti to pomoci. Takodje, mislim da imam i opsesivno-kompulzivni poremecaj. Kada perem ruke, perem ih temeljno (vise nego sto je potrebno), zavrnem slavinu, a onda vise puta provjeravam da li voda curi iz nje. Stvari koje ostavim na sto...provjeravam da ta stvar nije u dodiru sa drugim stvarima na stolu. Takodje, kada mislim o nečemu...znate ono, kad mislite, vi u sebi nesto pričate, u glavi su vam neke rečenice. E, ja te rečenice ponavljam vise puta. Recimo, ako u mojim mislima kazem nesto sto bi mogao biti grijeh (samo da napomenem da nisam sad neki „jak“ vjernik, jednostavno kao i svi ostali), ja kazem „Boze oprosti“ (ne na glas, nego u sebi), ali to kazem jedno 5-10 puta. Zato sto mi svaki put zvuči kao da sam to rekao kao naredbu, a ne kao molitvu. Zato ja to ponavljam i kada najzad kazem „Boze oprosti“ da zvuči kao moljenje, onda prekinem sa tim mučenjem samog sebe. Kada mobilni ostavim na krevet, ja provjeravam da li je dovoljno udaljen od radijatora. Strasnu količinu nesigurnosti imam. Pravim i „rituale! . Kad se umivam, umivam dio po dio lica. Sve te radnje, to mjerenje, gledanje u jednu stvar duze vrijeme i rituali trose moju energiju. Dosta sam nesiguran, pa stvari kontrolisem dosta puta. Dok to radim, ja sam napet, ja sam u grču. Imam problema i sa spavanjem. Radim neke stvari, kao sto je odlazak u kupatilo, rad za računarom, uobičajene stvari, normalne, pred spavanje i shvatio sam da ja radim te stvari da bih izbjegao spavanje. Imam nekakav strah od zatvaranja očiju, od spavanja, ne znam ni ja vise sta je u pitanju. Jednom prilikom kad sam brzo zaspao, posle nekog vremena samo sam otvorio oči, „nesto“ me je probudilo. Strah pretpostavljam. Ne mogu da se sjetim da mi se neki ruzan dogadjaj desio, a koji je na neki način povezan sa spavanjem, pa da kazem da je to to. Dok sam isao u osnovnu skolu, jedne noci sam imao problem da zaspim, plasio sam se da ce mi nesto biti sa očima ako ih zatvorim. Najvjerovatnije sam mislio da cu da nedaj Boze oslijepim. A ne znam otkud to. Kad legnem u krevet misli samo naviru, ne mozes ih kontrolisati. To su najrazličitije stvari, i pozitivne i negativne. Problem je sto iz nekog razloga sve informacije drzim u glavi, ne dopustam sebi da ih ! zaboravim, da ih pustim da idu. Ima stvari koje niko normalan nebi vise pamtio. Desavala mi se i panika iz čistog mira. Najednom mi nesto „kvrcne“ i uhvati me strah da necu poludjeti, izgubiti vezu sa realnoscu. Uglavnom sam neispavan, opterecen provjeravanjem stvari i mislima. Pa ipak, uspjeo sam zavrsiti fakultet i funkcionisati na poslu. Ali bojim se, jer ovo je sve opterecenje za mozak i ne daj Boze, moze navuci neku fizičku bolest. Izvinjavam se na ovako dugom pismu i recite mi sta bih mogao raditi (pretpostavljam kognitivno-bihejvioralna terapija, ali recite mi i nesto vise, recimo, zasto mi se sve to desava), da li ce ovi problemi ikad proci? Neke stvari se popravljaju mojom voljom, ali ja sam takav čovjek da se jako sporo mijenjam, a meni treba promjena u roku od odmah, zivot mi prodje. Puno zahvalan.

poštovana doktorice,imam 23 god,i nevjerovatne probleme u porodici...otac je bolestan,na klinici je u BGD,carcinom,mama ima nekakve bolesti vezane za grlo,brak mi uraspadu jer sa muzem ne mogu da razgovaram o roditeljima,odma i on svoje pocne da spominje...a to je u prevodu NE ZAMARAJ ME.Svaku noc lijezem placuci,placem po cijeli dan,za svaku sitnicu,a i bez razloga.Primjetila sam da postajem histericna,planem brzo,cak iz mene krenu rijeci koje cak ni ne kanim da reknem...padam u ceste depresije.....a nemam kome da se pozalim. Strah me da ne poludim...ako jos uvijek nisam hvala vam unapred

Moja supruga, (po obrazovanju psiholog -zavrsila skolovanje u SAD) je od kraja 90tih pod psihoterapijom koja je zapoceta u SAD a zatim menjana u Beogradu. Najdugotrajnije korisceni medikament, Rivotril (Clonazepam), koji joj je prepisan pre nekoliko godina (radi ukidanja Lamictala) je cini mi se kod nje prouzrokovao snaznu psiholosku i fiziolosku zavisnost (apstinencijalne krize) Delom i zbog njenih sklonosti prekomernim dozama. Mozete li mi reci kakva su nezeljena dejstva i toksicnost u trudnoci i tokom dojenja moguci pri koriscenju Rivotrila? Dok smo ziveli u Kanadi mojoj supruzi su na pocetku trudnoce savetovali skidanje s ovog leka zbog oznake D koja je Clonazepamu data od strane F.D.A. (grupa lekova kod kojih je zabelezen rizik po fetus, kao i novorodjence tokom dojenja). Molim Vas da mi kazete da li se u ovakvim situacijama rizici po dete mogu naknadno ispoljiti tokom odrastanja? Nasem sinu je sada 19 meseci a supruga stalno menja psihoterapeute i ne pridrzava se njiho! vih saveta. Od marta 2007 novi terapeut je prepisao bromazepam. Koje su posledice koriscenja ovog leka? Supruga je i pusac (2 pakle dnevno) koji nije u stanju da zapocne novi dan bez kafe i cigarete. Unapred zahvalan, V.F.

Svesna sam svog problema tj. bolesti cupanja dlaka.Svesna sam da to radim kada sam napeta, nervozna, i ne mogu da se kontrolisem. Za razliku od pre u velikoj meri sam to smanjila ali jos mi je ostala navika. To traje vec duzi niz godina, sada mi je dvadest a od toga je vec proslo sigurno sest, sedam. Ne mogu da se setim nekog stresnog dogadjaja jer u svom detinjstvu ih stvarno nisam imala kao ni sada. Mislila sam da je to nesto poput grickanja noktiju ili vec neceg sl. sto deca rade u tom razdoblju pa ih prodje ali mene nije nikad u potpunosti. Posavetujte me kako da se izlecim i reci te mi kuda ova bolest vodi.

zivim u Beogradu, imam 31 godinu i probleme koji u poslednje vreme (ovde mislim u poslednjih vise meseci do godinu dana)postaju sve nepodnosljiviji, naime, jos od studentskih dana imam problem sa drhtanjem ruku u odredjenim situacijama kao sto je kad pijem kafu pa sam najvise zbog toga i prestao da je pijem, a sad mi se javlja taj problem kada jedem supu i to u vecem drustvu ili kad odem negde i odjednom osetim da mi krv nadodje u obraze i da crvenim i preznojavam se. Stalno osecam unutrasnju napetost i nervozu. Stanje se pogorsalo letos kada sam zbog posla morao da odem u inostranstvo i let avionom mi je jako tesko pao, tacnije imao sam veoma izrazen strah, a dok sam bio u inostranstvu bio sam sam u hotelu i imao sam poremecaj u spavanju tacnije nisam skoro uopste spavao. U poslednje vreme skoro da se i ne druzim sa prijateljima pravdajuci se time sto nemam vremena zbog posla a u stvari ne uzivam ni u cemu i sve mi predstavlja opterecenje, ne bavim se nikakvim fizickim akt! ivnostima iako sam do pre nekoliko godina redovno trenirao. Kako sam poceo sve vise da radim prestao sam sa treninzima a prostorije u kojima sam radio nisu imale dnevne svetlosti ali u pocetku mi nije smetalo. Pre nekoliko meseci mi se desilo prvi put da kad prelazim preko pesackog mosta imam osecaj vrtoglavice i straha i kao da se most pomera pod mojim nogama. Takodje sam uglavnom neraspolozen i zabrinut i kada imam razlog za to i kada nemam,ni cemu se ne radujem i nista mi ne pricinjava zadovoljstvo, pamcenje mi je jako lose i osecam nekakvu "zamucenost" u glavi. Bio sam kod lekara koji mi je dao uput za psihijatra i on mi je odmah prepisao ksalol 3x1, nisam imao poverenje u tog lekara najvise zbog toga sto mi je recept prepisivao saslusavsi manje od pola od ovoga sto sam sada napisao, pa nisam ni pocinjao sa terapijom. Jedini dan kad sam bio onaj "stari" je bio dan posle snimanja rendgenom glave, naime imao sam upalu sinusa i morao sam da snimim glavu i taj dan posle sn! imanja nisam osecao nikakvu napetost, glava mi je bila skroz "! bistra", pa me zanima da li je moguce da rentgenski zraci dovedu do promene "hemije" u mozgu. Citajuci po Vašim ranijim odgovorima prepoznao sam gore navedene simptome najvise u postovima o socijalnoj fobiji i elementima anksioznosti i depresije. Naravno nista ne zelim da radim na svoju ruku, zato Vam se i obracam jer vidim da ste veoma strucni i nadam se da mozete da mi pomognete i da mi preporucite sta da preduzmem da se ponovno osecam normalno. Pozdrav