Postovana.Ima 27 god.Od fizickih simptoma ima :nedostatak vazduha(vise osecaj neke nelagoda u donjem delu grudnog kosa vise sa leve stane),aritmije,podocnjake,malaksalost uglavnom samo nogu,bolovi u donjem delu stomaka(ne toliko cesto),poigravanje ocnog kapka.Od psickih :jake nervoze i stalno uverenje da bolujem od neke bolesti.Od analiza uradio :ekg,ultrazvuk stomaka,analiza krvi i mokraca i pulmoloski pregled.Sve uredu sem sto su mi nasli da sam alergican na da sam alergican na prasinu,grinrj,polen.E sad ono sto me najvise zanima.U zadnje vreme posle nocnih izlazaka i konzumacije alkohola i cigareta (ne u nekim preterano velikim kolicinama),ja se jako tesko oporavljam cinimi ise da mi "mamurluk" traje mngo duze i mnogo gore.A cigarete koje sam konzumirao do sada do desetak. kom na dan,sad su mi postale odbojne(kao da mi se vise netraze),zapalim cigaretu samo petkom np. a posle mi se cini da se sedam dana oporavljam od njih.Zanima zasto coveku koji je pusac odjrdnom prestan!
u da se traze cigarete i koji su moguci uzroci tome(fizicki i psihicki).Hvala unapred.

Postovanje.Imam 22 godine, student sam.Rodjen sam u Mostaru, od oca alkoholicara i majke doktora.Kao dete, iz prica bliznje familije(baka,deka), saznao sam da sam prisustvovao nemilim scenama fizickog zlostavljanja, sada pokojnog, oca nad majkom.Kako sam nacuo, procitao i sopstvenom mogucnoscu shvatanja izbistrio, interesuje me koliko je, i ukoliko jeste u kojoj meri, izprojektovano prvobitno secanje na oca, rdjavog il' valjanog, na percepciju boga i stvari koje se ticu pojma savesti i NAD JA domena?..hipohondor sam..odrastao uz bezosecajnog ocuha..emotivan..cini mi se da imam krizu identiteta..pored koje, ili uz koju, bolove u ledjima(sakralnom delu), u abdomenu, aritmije i anksioznost po definiciji..no, moj glavni akcenat je na gore postavljenom pitanju a sve ostalo je cisto kako bih, kol'ko je to ovim putem moguce, iole predocio sklop mojih okolnosti koje su, cini mi se, dovele do toga da ja danas, sa 22 godine, ocajavam i vreme provodim u camotinji bez ijednog pravog(ako!
uopste postoje pravi?) elementa za takvo sto, sto je greh samo po sebi...(namerno belezim sled misli koji je inace takav, te je pitanje sad upotpunjeno...)HVALA!

Postovana doktorka,imam 31god.zabavljala sam se sa momkom koji je tri meseca stariji od mene,pune pet godina,stupili u brak koji traje takodje pet godina.Nazalost imala sam tri neuspesne trudnoce(uzrok nepoznat),veza u kojoj smo bili kao i brak su bili prepuni ljubavi,postovanja,harmonije,ono cega covek moze samo da pozeli i masta.Poslednjih godinu dana nazalost imamo problem,suprug hoce da se razvedemo kaze da ne oseca ljubav,odbija bilo kakav kontakt samnom,cak i poljubac,za njega smo mi najbolji prijatelji,poslovni partneri,sve sem muza i zene.Bavimo se privatnim biznisom,ne zivimo nista lose a ni preterano dobro,kao i veciina ljudi.Razlog zbog koga je sve nastalo jeste taj sto je osetio ljubomoru,tvrdi da zna da ga fizicki nisam prevarila ali da misli da duhovno jesam,tada je prvi put otiso od kuce,posle izvesnog vremena se vratio,gde smo novu godinu docekali sa tim covekom i njegovom suprugom,bili van grada,planirali svo cetvoro o tome,da bi kada smo se vratili meni nabijao na nos kako on nije hteo da ide sa njima vec da budemo sami,Mislim da je sve to mogo mnogo ranije da kaze,da do problema nebi doslo,volim da budem sa njim uvek kada je to moguce ali isto tako smatram da sam normalna i volim da se druzim sa drugim ljudima u smislu sirenja prijateljstva i drugarstva,ne vidim nista lose u svemu tome.Ispadoh kriva za sve,kopa se po proslosti,iznose se neke nebuloze ponasa se ne kao covek od 32 god.vec kao dete od 2 god!Zivimo razdvojeno nepunih godinu dana,vezani smo poslovno dosta,zna da dodje u stan ponekad da zajedno jedemo,cak i da prespava ali nikakv kontakt ne zeli samnom i prica o razvodu se nastavlja.Jako sam emotivna nazalost nemam hrabrosti da prekinem sve ovo nemogu da shvatim i utuvim u glavu kao i da priznam sebi da je sve gotovo,jednostavno nemogu da podnesem tako nesto,da napomenem gubitak tri deteta nikad nije spomenuo i nije prebacio,on je inace dete razvedenih roditelja,mama mu zivi sa trecim muzem otac sa cetvrtom zenom,baba mu se dvaput udavala,neznam da li ima sve to veze i sa genetikom.Neznam kome da se obratim za pomoc,neznam koliko iz ovog pisma mozete da povezete neke stvari i eventualno donesete neki zakljucak ili misljenje,zelim samo da Vam se zahvalim ako je ovo pismo doslo do Vas,da Vas zamolim da mi odgovorite mailom i da se ovo pismo ne objavljuje.Imam roditelje i brata koji jako brinu zbog svega ali se ja plasim za sebe nisam u stanju da naudim sebi,ali se plasim za moje psihicko stanje.Jos jednom Hvala Vam puno sto ste makar procitali ovo pismo i utrosili par minuta na mene.Puno pozdrava! P.S.zaboravila sam da Vam kazem da nikad nisam prevarila i imala veze sa bilo kojim muskarcem i dok sam bila u vezi a i u braku sa sadasnjim suprugom,jer smatram nepostenim i bezobraznim imati dva i vise partnera istovremeno,nepodnosim preljube,isto tako smatrma da nikad ni moj suprug nikada do sada nije imao odnose sa drugim zenama.Nazalost nezeli samnom cak ni odemo do socijalnog radnika na razgovore.Puno pozdrava!

Postovana Profesorice! NADAM SE DA CETE MI SKORO ODGOVORITI! STVAR JE VEC HITNA! Vec sam Vam pisao, ali nisam dobio odgovor na drugo pismo. Na prvo jesam i poslusao sam Vas, sto se tice citanja clanka o alkoholizmu, itd. Da Vas podsetim, radi se o mom ocu. On je 1949. godiste i postao je problematican, otkada je ostao bez posla i kuci. Jako je mrsav, (mada u licu malo bolje izgleda, bar po nama) svojevremeno je i dosta pio. Otrpilike od proslog maja nema pristup alkoholu i od tada je nepodnosljiv. Trazi cigare od slucajnih prolaznika, nece nista da radi, samo hoce da jede, pije i pusi cigarete. Celoj porodici kida zivce i bukvalno nam unistava zdravlje. Vodili smo ga na razne preglede i fizicki je potpuno zdrav. Jos je ostao CT pregled i irigografija. Neki poznanici su spomenuli da ne bi bilo lose da mu se proveri i stitna zlezda. Ipak, najveci problem je psihicke prirode. Stalno je nemiran, anaksiozan, dosadan, prati mamu u stopu i ne da joj mira. Stalno nesto trazi, uglavnom cigare i da jede. Uopste nije uvidjajan prema drugima, jednom recju, ne ponasa se kao normalan covek. Ono sta radi, sce zbrza i uglavnom uradi lose i napravi stetu. Kada mu nezto kazemo da ne radi, on ce kao za inat uraditi suprotno, kao malo dete. Inace, nebitnih stvari se seca odlicno i bez problema (tipa resavanje ukrstenica, kvizovi, i slicno). Kada je ostao kuci niko ga nije terao da trazi posao, samo da oko kuce uradi osnovno, a toga nema puno. Ponekad nas i vredja, kad je takve volje. Sta Vi mislite? Vi pretpostavljate da je alkoholizam. Kako ga leciti i gde ga leciti (mi smo u Temerinu, blizu Novog Sada)? Moze li kucno lecenje, ali da nas ne ubija u zivce i zdravlje? Uzima Bilobil kapsule (KRKA), B komplex vitamine (KRKA) i biljne lekove za smirenje (kantarion) (TG FARM). Ali to su sve biljni preparati. Hvala Vam unapred na pomoci! Pozdrav!

Poštovani, molim Vas da mi pomognete vezano za depresiju, imam strašnu depresiju, jednostavno osjecam se strasno lose, neraspolozeno za zivot, ne vidim smisao itd., obicno je najizrazenija ujutro kad ustanem. Prije nekoliko godina sam imao problema za panicnim poremecajem i opsesivnim poremecajem, imao sam strah iz izlaska medju mase i imao sam strašne opsesivne misli itd. isao sam neuropsihijatru i lijecio se terapijom prvo seroxat, pa zoloft, i na kraju kad se poboljsalo stanje uzimao sam Anafranil(klomipramin). Više nakon toga nisam imao strah od masa niti opsesivne sulude misli. Medjutim, nakon evo dvije godine imam jake depresije,pogodi me svaka sitnica i dovodi do kriticnog stanja,primjetio sam da kada imam problem nekakav strasno sam pesimista i kad se sve dobro zavrsi opet sebi nadjem drugi problem, kao da sam sebi uvijek iskopavam probleme koje me tjeraju na "dno". Naj vise sam "pao" kada sam nedavno imao zdravstveni problem, a uskoro se trebam vjencat i vjerovatno ce biti problema oko plodnosti, isao sam ljekarima i rekli su da je sve ok al mene opsjedaju misli da ce biti najgore,itd, itd...... Imam posao,djevojku,dobre prijatelje itd, drustven sam,... ali opet sam u katastrofalnom stanju. Smatram da se ne mogu sam izboriti sa ovim i da mi treba terapijska pomoć. Pokusavam sam rijesiti problem,već dugo uzimam Lexilium,koji me privremeno smiri ali vjerovatno sam i o njemu postao ovisan. Molim Vas da me uputite sta da radim, nema sanse da idem kod ljekara u mom gradu jer je sredina takva da bi me odmah proglasili ludjakom kada bi me neko vidio kod psihijatra. Ostalo mi je od prosle terapije nekoliko kutija lijeka Anafranil(klomipramin)25mg. Mozete li mi reci dali je taj lijek "dobar izbor" i dali mogu samoinicijativno poceti ga uzimati, Vjerovatno ce odgovor biti da se ipak obratim lijecniku ali ako moze malo savjeta kako da sam sebi pomognem Unaprije zahvalan,