postovani dr,
moram vam priznati da sam dugo oklevao da vam pisem i time predstavim svoj problem. naime, u zadnjih par meseci imam problema sa postizanjem pune erekcije. sumnjam na erektilnu disfunkciju, mada mislim, odnosno osecam da je vise psiholoski nego organski problem. u poslednje vreme sam opsednut mogucim "neuspehom" u zdovoljavanju partnerke, sto je cini mi se i direktan uzrok straha koji mi se javlja sve ucestalije. zeleo bih ako mozete da mi pomognete vasim savetom, a i da me uputite kom bi lekaru i kojoj psihoterapiji trebao da se posvetim. naravno urologu cu se prvo obratiti...imam 25 god, vezu od 2 godine sa predivnom devojkom koju volim, i cije razumevanje mog problema ne zelim da stavljam ne test. bar ne za sada...
unapred zahvalan,
s'postovanjem
Jedan od znacajnih problema koji mogu da dovedu do erektilne disfunkcije je i (pogresno) verovanje muskaraca da uvek moraju da budu efikasni i da uvek moraju da zadovolje partnerku, da budu najbolji ljubavnici na svetu i da nikada ne dozive "neuspeh". Medjutim, realnost je malo drugacija. Nema muskarca koji bar nekad nije imao problem sa potencijom, obzirom da je to kod muskaraca veoma specificno i da svaki stres ili jaca emocija mogu da uticu u tom trenutku na nesto smanjenu ili izostalu erekciju. TO NE ZNACI DA SU ODMAH IZGUBILI POLNU MOC, VEC DA SU SAMO LJUDI A NE BOGOVI ! Ono sto je problem u tome sto ovakva ocekivanja i verovanja dovode to toga da se takvi normalni periodi u seksualnom zivotu svakog muskarca prihvataju kao neuspeh, sramota, gubitak muskosti (a ne samo prolazni fenomen) i to predstavlja dobru osnovu za pojavu straha od moguceg neuspeha, koji, ako se javi, negativno utice na potenciju cime se se "potvrdjuju" strahovanja i muskarac ulazi u zacarani krug u kome zbog stalno porasta straha, dolazi do negativnog uticaja na potenciju i obrnuto. Takodje, negativno ocekivanje o reakciji partnerke je uglavnom prenaglaseno i rigidno - ako imam problem odmah sam u njenim ocima krpa i nesposoban, odmah me ostavlja. U realnom zivotu se to tako uglavnom ne dogadja. Veza se ne zasniva samo na seksualnim odnosima vec i na drugim stvarima koje u vezi postoje i ako bi se iz veze izlazilo svaki put kada muskarac ili zena nisu " na nivou zadatka" - ne bi postojala ni jedna jedina veza na svetu. Moj savet vam je da razmislite o vasim ocekivanjima i da sebi dopustite da povremeno budete i nesavrseni i da na to ne gledate kao neuspeh nego kao jedan od normalnih perioda u zivotu svakog muskarca koji nije Bog ili masina/robot vec obicno smrtno ljudsko bice. Sto su vam veca ocekivanja i nerealnija, veca je verovatnoca da ce vas normalne, povremene poteskoce odvesti u erektilnu disfunkciju. Ako je problem vec instaliran, onda je potrebno da se javite seksualnom terapeutu. Sto se tice predloga za terapeuta, ja nisam upoznata sa usmerenjima svjih kolega u svim psihijatrijskim ustanovama, tako da vam tu ne mogu pomoci. Ono sto valja uraditi je da odete do psihijatrijske ustanove u vasem mestu i da se raspitate ko se tamo bavi seksualnim poremecajima.
Poštovani,
Molim Vas da mi napišete da li postoje neke tablete koje bi omogućile proizvodnju "hormona sreće", koji mogu podići nivo energije, respoloženja...?
Predpostavljam, da smo u živom kontaktu, da bi ste mi postavili neka pitanja, ali kad nismo, reći ću Vam nešto o sebi:
Udala sam se rano, rano rodila i rano dobila status "raspuštenice" u malom mestu. Još gore od toga je bilo to što sam bila majka deteta sa posebnim potrebama. Na poslu radna i ambiciozna. Da ne nabrajam, kao da sam dobijala (ili birala) sve najteže uloge u životu.
Sada su mnogi ružni dani iza mene, sve bitke sam dobila, ali se osećam iscrpljeno, bezvoljno, ništa me više ne pokreće, ne raduje, zaboravila sam da se smejem, ne umem da uživam...
Imam 47godina, još me čeka mnogo zadataka, trebam i sebi i drugima... Moji laboratorijski nalazi su odlični... hranim se zdravo... Samo mi nedostaju ti hormoni sreće da mogu da nastavim dalje.
Kada sam se s ovim problemom obraćala lekaru, on bi me slao kod neuropsihijatra koji mi je prepisivao Bensendine. To nije ono što meni treba. POMOZITE MI!
srdačno,
Jarmila
Hormoni srece ne postoje u obliku tableta. Oni se prirodno luce u nasem organizmu kada se desi nesto gde zadovoljimo i dostignemo nase potrebe i zelje. Slicne tegobe kao one sto ste opisali se srecu kod osoba koje su depresivne, ali se onda radi o bolesti i postupak lecenja je antidepresivima. Oni sluze ne kao hormoni srece vec da pomognu osobi da se vrati ne normaln nivo emocionalnog reagovanja. Ako vam treba malo vise srece, ukoliko je to moguce, napravite prvi korak i podjite prema njoj. To znaci da se prisetite koji su vam dogadjaji i aktivnosti predhodno pricinjavale zadovoljstvo, te da pokusate da ih ponovo vratite u svakodnevni zivot. Nemojte sve odjednom, uvodite nove aktivnosti koje su vas ranije cinile zadovoljnom i srecnom postepeno, i nakon svake nedelje dodajte po neku novu. U pocetku je uglavnom tesko da se covek natera na takvu aktivnost ako je izbegava u duzem vremenskom periodu, ali kasnije ga to ponovo kao nekad ucini srecnim i ispunjenim.
Postovana dr, 5 nedelja vec pijem Anafranil 0,25mg. Pocela sam sa jednom tabletom ujutru, ali sam posle 10-ak dana pocela da pijem tabletu uvece zbog veoma velike pospanosti i niskog pritiska. Pritisak mi se unormalio posle 15-ak dana, ali pospanost i brzo zamaranje i dalje osecam, istina, manje nego u pocetku, ali ipak dovljno da tesko obavljam (ili nikako ne obavljam) svakodnevne aktivnosti. Skoro da sam vise od mesec dana prelezala u krevetu ili prespavala. Od pre nedelju dana pijem i pola ove doze ujutru i celu uvece. Sve to, naravno, u dogovoru sa psihijatrom. Ipak, od njega nisam dobila odgovore na sledeca pitanja: Da li je ovolika pospanost i zamor nezeljeni efekat Anafranila, i ako jeste, hoce li ikada proci? Ili se to moj anksiozno-depresivni poremecaj pojacao, jer je ova doza mala? Ako mene pitate, ja ipak mislim da je u pitanju nezeljeni efekat, ali ne znam koliko jos treba da trpim ovu pospanost i zamaranje pri najmanjem kretanju. Cini mi se da sam bolje funkcionisala pre pocetka ove terapije kada sam bila “samo” anksiozna. Molim vas za komentar i savet. Sve najbolje.
Obzirom da i depresija zna da dovede do pada energetskih potencijala, osecanja malaksalosti i umora, kao i pojacanu potrebu za snom (posebno kod atipicne depresije, maskirane depresije i distimije) tesko je reci o cemu se tacno radi kod vas. Neka vam bude neki orijentir sledeca cinjenica. Ako je nezeljeno dejstvo leka, trebalo bi da bude najizrazenije nekoliko sati nakon uzimanja tablete a da pre uzimanja leka bude sve u redu ili znatno blaze izrazena tegoba, kao i da sa protekom vremena se ta tegoba ublazava. Takodje, ako se tegoba za koju se sumlja da je nezeljeno dejstvo leka smanjuje nakon redukcije doze, moze se posumljati na dejstvo leka a ne na bolest. Anafranil ne bi trebao da uzrokuje bas toliku pospanost, posebno ne u tolikoj dozi. Mozda uzimate jos nesto uz njega, poput sedativa, koji mogu da daju pospanost. U svakom slucaju naglasite vas problem lekaru kada odete na sledecu kontrolu pa ce vam on pojasniti da li smatra da je nezeljeni efekat ili tegoba u okviru bolesti, nakon temeljne giferencijalne dijagnoze.
Godinu dana se lecim od anksiozne depresije i ustanovljena mi je dijagnoza Impetus panicus s.episodum anxiosum paroxismale F41.0 Persona obsessiva F60.5. Terapiju uzimam i to Anafranil drag a 25mg 1-1-0, Karbapin 200mg tbl 1/4-1/4-1/2 i Bromazepam tbl. a 1,5mg 3x1. Interesuje me do kada cu morati ovu terapiju da uzimam posto sam uocila da od kada pijem ove lekove sanjam svake noci jako ruzne snove, kao i to da brzo zaboravljam i jako tesko pamtim. Inace stanje mi se malo poboljsalo u odnosu kakvo je bilo pre godinu dana u smislu da nisam vise jako nervozna i neraspolozena. Rodjena sam 1972. godine, udata sam, imam dvoje dece, od 15 i 11 godina, zaposlena sam kao sluzbenica.
Pozdrav!
Cilj svake terapije je da se tegobe u potpunosti povuku, ili bar da se toliko smanje da ne uticu bitno na patnju, funkcionalnost i kvalitet zivota osobe koja ih ima. Kada se tegobe povuku, uzima se jos jedno vreme doza leka koja je pomogla, a onda se smanji na dozu odrzavanja koja traje negde 6 meseci. To otprilike traje godinu dana. Ako sam vas dobro razumela, vi tegobe i dalje imate u znacajnoj meri, obzirom da kazete da se stanje "malo poboljsalo". Ukoliko je tako, treba razmisljatio o povecanju doze Anafranila ili zamene leka nekim drugim antidepresivom. U svakom slucaju treba postepeno izbacivati Bromazepam ako ga uzimate vec godinu dana. Medjutim, najbolje je da o tome porazgovarate sa svojim psihijatrom, s obzirom na to da mozda postoje neki drugi razlozi zasto treba uzimati i dalje bas ovu terapiju.
Moja supruga koja ima 28 god.već godinama koristi anti-depresive i sedative kao što su Bensedin ,Xanax,Bromazepam ali u poslednje vreme odnosno par meseci mislim da ih koristi više nego što je potrebno. Primetio sam da je non-stop pospana, da joj je slaba koncentracija.Pokušavao sam da razgovaram sa njom jer imamo stabilan brak nemamo nekih problema da uvek može da očekuje pomoć od mene i da joj ne trebaju anti-depresivi ili sedativi (ne znam u koju grupu spadaju ovi lekovi jer ih nikada nisam koristio). Počela je da ih uzima pre par godina zbog problema na poslu kao i sve žene sa razlogom da nije psihički jaka i nije ih uzimala tako često. Poslednja 4 meseca mislim da je počela da preteruje i da ih pije za najmanju sitnicu čak i mislim da je postala zavisna od njih.
Recite mi šta treba da uradim da li postoji neka terapija za odvikavanje da idemo kod psihijatra jer mislim da je počela da preteruje i da ja neću moći više ovo da izdržim jer ne želim da mi supruga postane tabletoman i zavisnik u 28god.
Pozdrav!!!
Hm, ne bih odmah donosio zaključke da li je vaša supruga tabletoman. Ona pije lekove, a brak vam je stabilan i bez problema. Šta onda ti lekovi čine za nju i vaš brak? Da li bi bez njih brak bio drugačiji? Svi lekovi koje ste naveli spadaju u grupu anksiolitika (lekova koji smanjuju strah i mišićnu napetost). Od njih pospanost i pad koncentracije svakako idu ruku pod ruku, pogotovo ukoliko koristi sva tri. Vaša zabrinutost i spremnost da pomognete je i snaga vašeg odnosa. Najpouzdanije je da se obratite psihijatru koji se bavi bolestima zavisnosti.
postovani dr, moram vam priznati da sam dugo oklevao da vam pisem i time predstavim svoj problem. naime, u zadnjih par meseci imam problema sa postizanjem pune erekcije. sumnjam na erektilnu disfunkciju, mada mislim, odnosno osecam da je vise psiholoski nego organski problem. u poslednje vreme sam opsednut mogucim "neuspehom" u zdovoljavanju partnerke, sto je cini mi se i direktan uzrok straha koji mi se javlja sve ucestalije. zeleo bih ako mozete da mi pomognete vasim savetom, a i da me uputite kom bi lekaru i kojoj psihoterapiji trebao da se posvetim. naravno urologu cu se prvo obratiti...imam 25 god, vezu od 2 godine sa predivnom devojkom koju volim, i cije razumevanje mog problema ne zelim da stavljam ne test. bar ne za sada... unapred zahvalan, s'postovanjem
Odgovoreno: 07. 06. 2008.Jedan od znacajnih problema koji mogu da dovedu do erektilne disfunkcije je i (pogresno) verovanje muskaraca da uvek moraju da budu efikasni i da uvek moraju da zadovolje partnerku, da budu najbolji ljubavnici na svetu i da nikada ne dozive "neuspeh". Medjutim, realnost je malo drugacija. Nema muskarca koji bar nekad nije imao problem sa potencijom, obzirom da je to kod muskaraca veoma specificno i da svaki stres ili jaca emocija mogu da uticu u tom trenutku na nesto smanjenu ili izostalu erekciju. TO NE ZNACI DA SU ODMAH IZGUBILI POLNU MOC, VEC DA SU SAMO LJUDI A NE BOGOVI ! Ono sto je problem u tome sto ovakva ocekivanja i verovanja dovode to toga da se takvi normalni periodi u seksualnom zivotu svakog muskarca prihvataju kao neuspeh, sramota, gubitak muskosti (a ne samo prolazni fenomen) i to predstavlja dobru osnovu za pojavu straha od moguceg neuspeha, koji, ako se javi, negativno utice na potenciju cime se se "potvrdjuju" strahovanja i muskarac ulazi u zacarani krug u kome zbog stalno porasta straha, dolazi do negativnog uticaja na potenciju i obrnuto. Takodje, negativno ocekivanje o reakciji partnerke je uglavnom prenaglaseno i rigidno - ako imam problem odmah sam u njenim ocima krpa i nesposoban, odmah me ostavlja. U realnom zivotu se to tako uglavnom ne dogadja. Veza se ne zasniva samo na seksualnim odnosima vec i na drugim stvarima koje u vezi postoje i ako bi se iz veze izlazilo svaki put kada muskarac ili zena nisu " na nivou zadatka" - ne bi postojala ni jedna jedina veza na svetu. Moj savet vam je da razmislite o vasim ocekivanjima i da sebi dopustite da povremeno budete i nesavrseni i da na to ne gledate kao neuspeh nego kao jedan od normalnih perioda u zivotu svakog muskarca koji nije Bog ili masina/robot vec obicno smrtno ljudsko bice. Sto su vam veca ocekivanja i nerealnija, veca je verovatnoca da ce vas normalne, povremene poteskoce odvesti u erektilnu disfunkciju. Ako je problem vec instaliran, onda je potrebno da se javite seksualnom terapeutu. Sto se tice predloga za terapeuta, ja nisam upoznata sa usmerenjima svjih kolega u svim psihijatrijskim ustanovama, tako da vam tu ne mogu pomoci. Ono sto valja uraditi je da odete do psihijatrijske ustanove u vasem mestu i da se raspitate ko se tamo bavi seksualnim poremecajima.
Poštovani, Molim Vas da mi napišete da li postoje neke tablete koje bi omogućile proizvodnju "hormona sreće", koji mogu podići nivo energije, respoloženja...? Predpostavljam, da smo u živom kontaktu, da bi ste mi postavili neka pitanja, ali kad nismo, reći ću Vam nešto o sebi: Udala sam se rano, rano rodila i rano dobila status "raspuštenice" u malom mestu. Još gore od toga je bilo to što sam bila majka deteta sa posebnim potrebama. Na poslu radna i ambiciozna. Da ne nabrajam, kao da sam dobijala (ili birala) sve najteže uloge u životu. Sada su mnogi ružni dani iza mene, sve bitke sam dobila, ali se osećam iscrpljeno, bezvoljno, ništa me više ne pokreće, ne raduje, zaboravila sam da se smejem, ne umem da uživam... Imam 47godina, još me čeka mnogo zadataka, trebam i sebi i drugima... Moji laboratorijski nalazi su odlični... hranim se zdravo... Samo mi nedostaju ti hormoni sreće da mogu da nastavim dalje. Kada sam se s ovim problemom obraćala lekaru, on bi me slao kod neuropsihijatra koji mi je prepisivao Bensendine. To nije ono što meni treba. POMOZITE MI! srdačno, Jarmila
Odgovoreno: 05. 06. 2008.Hormoni srece ne postoje u obliku tableta. Oni se prirodno luce u nasem organizmu kada se desi nesto gde zadovoljimo i dostignemo nase potrebe i zelje. Slicne tegobe kao one sto ste opisali se srecu kod osoba koje su depresivne, ali se onda radi o bolesti i postupak lecenja je antidepresivima. Oni sluze ne kao hormoni srece vec da pomognu osobi da se vrati ne normaln nivo emocionalnog reagovanja. Ako vam treba malo vise srece, ukoliko je to moguce, napravite prvi korak i podjite prema njoj. To znaci da se prisetite koji su vam dogadjaji i aktivnosti predhodno pricinjavale zadovoljstvo, te da pokusate da ih ponovo vratite u svakodnevni zivot. Nemojte sve odjednom, uvodite nove aktivnosti koje su vas ranije cinile zadovoljnom i srecnom postepeno, i nakon svake nedelje dodajte po neku novu. U pocetku je uglavnom tesko da se covek natera na takvu aktivnost ako je izbegava u duzem vremenskom periodu, ali kasnije ga to ponovo kao nekad ucini srecnim i ispunjenim.
Postovana dr, 5 nedelja vec pijem Anafranil 0,25mg. Pocela sam sa jednom tabletom ujutru, ali sam posle 10-ak dana pocela da pijem tabletu uvece zbog veoma velike pospanosti i niskog pritiska. Pritisak mi se unormalio posle 15-ak dana, ali pospanost i brzo zamaranje i dalje osecam, istina, manje nego u pocetku, ali ipak dovljno da tesko obavljam (ili nikako ne obavljam) svakodnevne aktivnosti. Skoro da sam vise od mesec dana prelezala u krevetu ili prespavala. Od pre nedelju dana pijem i pola ove doze ujutru i celu uvece. Sve to, naravno, u dogovoru sa psihijatrom. Ipak, od njega nisam dobila odgovore na sledeca pitanja: Da li je ovolika pospanost i zamor nezeljeni efekat Anafranila, i ako jeste, hoce li ikada proci? Ili se to moj anksiozno-depresivni poremecaj pojacao, jer je ova doza mala? Ako mene pitate, ja ipak mislim da je u pitanju nezeljeni efekat, ali ne znam koliko jos treba da trpim ovu pospanost i zamaranje pri najmanjem kretanju. Cini mi se da sam bolje funkcionisala pre pocetka ove terapije kada sam bila “samo” anksiozna. Molim vas za komentar i savet. Sve najbolje.
Odgovoreno: 05. 06. 2008.Obzirom da i depresija zna da dovede do pada energetskih potencijala, osecanja malaksalosti i umora, kao i pojacanu potrebu za snom (posebno kod atipicne depresije, maskirane depresije i distimije) tesko je reci o cemu se tacno radi kod vas. Neka vam bude neki orijentir sledeca cinjenica. Ako je nezeljeno dejstvo leka, trebalo bi da bude najizrazenije nekoliko sati nakon uzimanja tablete a da pre uzimanja leka bude sve u redu ili znatno blaze izrazena tegoba, kao i da sa protekom vremena se ta tegoba ublazava. Takodje, ako se tegoba za koju se sumlja da je nezeljeno dejstvo leka smanjuje nakon redukcije doze, moze se posumljati na dejstvo leka a ne na bolest. Anafranil ne bi trebao da uzrokuje bas toliku pospanost, posebno ne u tolikoj dozi. Mozda uzimate jos nesto uz njega, poput sedativa, koji mogu da daju pospanost. U svakom slucaju naglasite vas problem lekaru kada odete na sledecu kontrolu pa ce vam on pojasniti da li smatra da je nezeljeni efekat ili tegoba u okviru bolesti, nakon temeljne giferencijalne dijagnoze.
Godinu dana se lecim od anksiozne depresije i ustanovljena mi je dijagnoza Impetus panicus s.episodum anxiosum paroxismale F41.0 Persona obsessiva F60.5. Terapiju uzimam i to Anafranil drag a 25mg 1-1-0, Karbapin 200mg tbl 1/4-1/4-1/2 i Bromazepam tbl. a 1,5mg 3x1. Interesuje me do kada cu morati ovu terapiju da uzimam posto sam uocila da od kada pijem ove lekove sanjam svake noci jako ruzne snove, kao i to da brzo zaboravljam i jako tesko pamtim. Inace stanje mi se malo poboljsalo u odnosu kakvo je bilo pre godinu dana u smislu da nisam vise jako nervozna i neraspolozena. Rodjena sam 1972. godine, udata sam, imam dvoje dece, od 15 i 11 godina, zaposlena sam kao sluzbenica. Pozdrav!
Odgovoreno: 05. 06. 2008.Cilj svake terapije je da se tegobe u potpunosti povuku, ili bar da se toliko smanje da ne uticu bitno na patnju, funkcionalnost i kvalitet zivota osobe koja ih ima. Kada se tegobe povuku, uzima se jos jedno vreme doza leka koja je pomogla, a onda se smanji na dozu odrzavanja koja traje negde 6 meseci. To otprilike traje godinu dana. Ako sam vas dobro razumela, vi tegobe i dalje imate u znacajnoj meri, obzirom da kazete da se stanje "malo poboljsalo". Ukoliko je tako, treba razmisljatio o povecanju doze Anafranila ili zamene leka nekim drugim antidepresivom. U svakom slucaju treba postepeno izbacivati Bromazepam ako ga uzimate vec godinu dana. Medjutim, najbolje je da o tome porazgovarate sa svojim psihijatrom, s obzirom na to da mozda postoje neki drugi razlozi zasto treba uzimati i dalje bas ovu terapiju.
Moja supruga koja ima 28 god.već godinama koristi anti-depresive i sedative kao što su Bensedin ,Xanax,Bromazepam ali u poslednje vreme odnosno par meseci mislim da ih koristi više nego što je potrebno. Primetio sam da je non-stop pospana, da joj je slaba koncentracija.Pokušavao sam da razgovaram sa njom jer imamo stabilan brak nemamo nekih problema da uvek može da očekuje pomoć od mene i da joj ne trebaju anti-depresivi ili sedativi (ne znam u koju grupu spadaju ovi lekovi jer ih nikada nisam koristio). Počela je da ih uzima pre par godina zbog problema na poslu kao i sve žene sa razlogom da nije psihički jaka i nije ih uzimala tako često. Poslednja 4 meseca mislim da je počela da preteruje i da ih pije za najmanju sitnicu čak i mislim da je postala zavisna od njih. Recite mi šta treba da uradim da li postoji neka terapija za odvikavanje da idemo kod psihijatra jer mislim da je počela da preteruje i da ja neću moći više ovo da izdržim jer ne želim da mi supruga postane tabletoman i zavisnik u 28god. Pozdrav!!!
Odgovoreno: 15. 05. 2008.Prikazano 2156-2160 od ukupno 2343 pitanja
Pregledajte odgovore po oblastima
Prijavite se
Dobro došli! Unesite svoje login podatke